Novi Sad

First topic message reminder :

Dunavski Gibraltar

Ja nisam iz Novog Sada ali imam dosta prijatelja tamo i često ga posećujem pa sam smatrala da mogu da dam svoj doprinos ovoj temi.

Novi Sad je jedan od tri najveća grada u Srbiji – na svega sat vremena vožnje od Beograda. Iako nije konkurisao za mesto najlepšeg grada u zemlji, kada bi takav konkurs postojao, sigurno bi osvojio gran pri. Lepim i otmenim čine ga i Novosađani koji su, i u doba brze komunikacije, sačuvali ravničarski mir i prirodnu ljubaznost. Ispod ''petrovaradinske stene'', male panonske planine Fruške gore, nastao je grad na Dunavu – Novi Sad, koji postoji tek nešto više od 300 godina. Prvi put je spomenut 1694, dve godine pošto je počela gradnja Petrovaradinske tvrđave. Tu, na „Dunavskom Gibraltaru“, na 1255. kilometru ove reke, srednjoevropska Habzburška monarhija se podizanjem Tvrđave uzdigla iz pepela, posle turske opsade Beča 1683. godine. U trorečju Dunava, Tise i Save, gde su se sučelile tri civilizacije – hriščanskog Istoka, hrišćanskog Zapada i islama – našle su utočište brojne etničke i verske grupe. Srbi to tle nazvaše Vojvodinom, a drugi to prihvatiše. Ovaj prostor, i pre i posle Rimljana, ima zanimljivu istoriju dugog trajanja, brojnih naroda i kultura. Boravili su tu: Gepidi, Huni, Avari, Sloveni, Germani, Mađari, Vizantinci i Turci. Na ''petrovaradinskoj steni'', Rimljani su podigli utvrđenje, koje su kasnije Mađari obnovili, a Turci održali. Naspram Tvrđave, na levoj, močvarnoj obali Dunava, posle proterivanja Turaka, krajem 17. veka, Austrijanci su podigli mostobran, a oko njega je niklo naselje vojnika, zanatlija i trgovaca. Isprva je naselje nazvano Racko (Srpsko) selo, a kasnije Petrovaradinski šanac. Kada se naselje uvećalo, posle prestanka ratova početkom 18. veka, građani željni slobode uspeli su, uz finansijski otkup od 80.000 forinti, da od carice Marije Terezije izdejstvuju status SLOBODNOG KRALJEVSKOG GRADA, pod imenom NOVI SAD. Bilo je to 1. februara 1748. godine.

NOVI SAD: Odvajaju dečake od devojčica u vrtićima?


Na ideju je došlo rukovodstvo "Radosnog detinjstva" nakon službene posete kolegama iz Rusije i profesoru Vladimiru Bazarnom, koji je tvorac eksperimentalne ideje razdvojenog školovanja dece.



Predškolska ustanova “Radosno detinjstvo” predložiće Gradskoj upravi za obrazovanje da dečaci i devojčice koji pohađaju novosadske vrtiće ubuduće budu razdvojeni, saznaje 021.


Direktor ove ustanove Marko Grgurović kaže da se nada da će predlozi za reformu predškolskog vaspitanja biti prihvaćeni.

- Kada sve razmotrimo, iznećemo naš predlog Gradskoj upravi, kako bismo mogli da to primenimo i kod nas, ako nam bude dozvoljeno - kaže Grgurović, od koga nije bilo moguće dobiti detaljnije informacije šta će se u predlogu nalaziti.

Kako 021 saznaje, na tu ideju rukovodstvo “Radosnog detinjstva” došlo je nakon službene posete kolegama iz Rusije, pre svega profesoru Vladimiru Bazarnom, koji je tvorac eksperimentalne ideje razdvojenog školovanja dece.

“Svako normalan protiv segregacije”

Pokrajinska ombudsmanka Aniko Muškinja – Hajnrih navodi za 021 da je “svako normalan protiv ovakve ideje” i dodaje da “Radosno detinjstvo” nije kompetentno da samostalno pravi ovakve planove.

- Proces socijalizacije deteta ne može da bude potpun u podeljenim razredima, to je svima jasno. Dečaci i devojčice moraju da se upoznaju, i bez toga ne može biti pravilnog razvoja dece - kaže zaštitnica građana.

Ona dodaje da podržava deo plana “Radosnog detinjstva”, koji predviđa više igre, a manje klasičnog učenja za novosadske mališane, ali “kao ombudsman, i kao majka” ne može da podrži ostale planove.

Rusizacija novosadskih vrtića

Prema informacijama do kojih je došao 021, ideju segregacije i saradnje sa Bazarnijem “proguralo” je prorusko udruženje “Spasimo decu – spasićemo Srbiju”. Na promociji impresija rukovodstva Predškolske ustanove “Radosno detinjstvo” sa posete Rusiji, održane u Plavoj sali Skupštine grada Novog Sada, govorila je i predstavnica ovog udruženja Radojka Tmušić – Stepanov, koja je izjavila da je razdvajanje dece provereno dobro rešenje.

- Ja sam lično izračunala da za 12 godina, koliko traje osnovno i srednje obrazovanje, deca barem dve godine provedu u sedećem položaju. Argument profesora Bazarnog govori o pokretanju te dece, budući da se previše bavimo njihovim intelektualnim razvojem, a zanemarujemo emocije. Naravno, uslov je razdvajanje dečaka i devojčica, metod koji se u Rusiji pokazao vrlo uspešnim - kaže ona.

(Telegraf.rs / Izvor: 021)

Ne razumem a nije ni navedeno u čemu se ovaj metod pokazao uspešnim?

Upravo trazim gde da okacim tekst.
Pa zar to nije strasno ???
I kako napisa neko od twiterasa, sta je sledece-odvajanje po boji kose, koze....imovnog stanja ?

dusicaa ::

Upravo trazim gde da okacim tekst.
Pa zar to nije strasno ???
I kako napisa neko od twiterasa, sta je sledece-odvajanje po boji kose, koze....imovnog stanja ?

Po ovoj logici.. to sledi, nažalost!
Zašto ne objasniše koji su to pozitivni efekti ovakvog razdvajanja dece?!

Isto se pitam ???
Koliko razumeh- deca previse sede...pa ono da idu jedni drugim u posete :rlol:

dusicaa ::

Isto se pitam ???
Koliko razumeh- deca previse sede...pa ono da idu jedni drugim u posete :rlol:

Mora da je to taj krucijalni psihološki momenat. Ajoj' da nije smešno bilo bi tužno.

Svi mu se čude: Čisti ceo svoj kraj za „dž”

Stefan Đalić (20), jedan naizgled običan momak, svakog dana može se videti kako skuplja smeće i čisti Ulicu Pariskih komuna. Među komšijama, ovaj mladić izaziva divljenje, ali i čuđenje, a Stefan kaže da to radi zato što želi da kraj u kome živi bude čist. Za čišćenje ne dobija ni dinar, već sve radi iz dobre volje.




VOLJA - Zahvaljujući upravo ovom dvadesetogodišnjaku Ulica Parskih komuna bez premca je u gradu kada je u pitanju čistoća. Otprilike po dva sata dnevno, Stefan provodi sakupljajući smeća i čisteći ulaze zgrada.

- Ružno je kada je smeće razbacano po gradu, a pogotovo mi smeta kada to moram da gledam ispred svoje zgrade, u svojoj ulici. Zato sam lepo rešio da učinim nešto u vezi sa tim i pre nekoliko meseci počeo sam svakodnevno da čistim – priča Stefan Đalić.

Ovaj momak je svakako jedan od retkih koji može svima da posluži kao primer. Nijedan papir ili pikavac Stefanu ne mogu da promaknu.

- Svoje slobodno vreme odlučio sam da iskoristim tako što ću uraditi nešto korisno, da nam svima bude lepše i bolje. Uzmem plastičnu kesu, krenem polako i kupim sve smeće koje nađem. Nije mi teško jer znam da će ulica biti čista i da će svima nama koji tu živimo biti lepše – kaže Đalić.

Komšije su najpre bile iznenađene, nisu znale zašto to radi. Onda im je Stefan objasnio da je on njihov komšija i da to radi iz čiste dobre volje. Za to što ulicu održava čistom Stefana niko ne plaća ni dinar.

- Zašto bi me plaćali? Čistim kvart u kome živim, koji volim, gde mi je lepo i to je sve. Ljudima je to čudno, ne znam zašto. Imam slobodnog vremena i bolje da ga iskoristim na pravi način, nego da dangubim – priča ovaj momak.

Međutim, Stefan se ne zaustavlja samo na čišćenju svog kvarta.

- Nekoliko puta sam očistio i Đačko igralište na Keju, a u tome mi je pomogao drugar. Bitno je da grad bude čist i da budemo ponosni na njega - kaže Stefan Đalić.



Stiže i da radi i da uči
VREME - Inače, Stefan Đalić završio je Ekonomsku školu, smer ugostiteljski tehničar. Upisao je psihologiju na Filozofskom fakultetu i od jeseni kreće na predavanja. Uprkos tome, ima vremena i da radi i trenutno je na probnom radu u jednom novosadskom hotelu. „Sve se može postići kada postoji dobra volja i kada nešto želiš. Ne smatram da ja radim bilo šta neobično i posebno”, skroman je Stefan.

Svi se cude,a niko ne slijedi primjer....bar djecu da posalju u igri da mu pomognu,da razviju isti takav osjecaj,da je lijepo zivjeti u cistom.

I ako ce biti onih koji ce ovaj video proglasiti kao propagandni materijala DS, ja kao nestranacka licnost i zitelj ovog grada mogu reci samo: Apsolutna istina, nazalost!
Ni predhodna vlast nije uradila mnogo, ali jeste vise od ovih. Valjda je nesto, bolje od nista  

Ostao ležati u krviNasred ulice srednjoškolca isjekli mačetom i razbježali se



Šesnaestogodišnji M. M., učenik jedne novosadske srednje škole, ozlijeđen je u ponedjeljak oko 17 sati u novosadskom naselju Grbavici. Nakon obračuna u kojem je korišteno hladno oružje, mladić je operiran i nalazi se u stabilnom stanju.
U novosadskoj dječjoj bolnici potvrdili su da je teško ozlijeđeni maloljetnik operiran i da je izvan životne opasnosti.
"Dijete je zadobilo ozljede u vidu posjekotine donjeg dijela grudnog koša i abdomena širine 20 centimetara, gdje dublje strukture nisu oštećene", izjavio je glasnogovornik bolnice. Potvrdio je da je 16-godišnjak zadobio i ozljede ramena, kuka i podlaktice u vidu posjekotine.

Do napada je došlo kad je između nekolicine mladića na ulici izbila svađa. Samo nekoliko minuta kasnije verbalni obračun pretvorio se u fizički, a uskoro je jedan od mladića potegao mačetu, dok je drugi počeo koristiti oružje koje su očevici opisali kao manju sjekiru.

Specijal

"Sukob je trajao jako kratko, nismo se stigli niti oporaviti od šoka, svi su se razbježali. Samo je jedan mladić ostao ležati, cijeli krvav", ispričali su za Blic stanari okolnih zgrada.

Policija je privela jednog mladića, navodno punoljetnog navijača
NK Vojvodine, dok se za ostalima i dalje traga.

Za sada nije poznato zbog čega je izbila tučnjava, a nije utvrđeno ni jesu li ostali sudionici sukoba pripadnici navijačkih grupa.

Zbog porasta nasilja među mladima Novosađani su u strahu za svoju sigurnost i sigurnost djece.

Moj drugar , sjajan covek i sad ce jos i na.ebati  , bem ti drzavu i zakon .





Branio svoje, optužen za pokušaj ubistva

Odbrana od pljačkaša mogla bi skupo da košta Novosađanina Radoja Obradovića. Pucao da bi spasao suprugu i sebe, sad ga terete da je pokušao da ubije napadače

NOVI SAD - Drama koja se, u utorak oko 21 čas, odigrala na ulazu u zgradu sa brojem 35 u Ulici vladike Ćirića u novosadskom Novom naselju, mogla bi da bude kobna - za žrtve. Protiv Radoja Obradovića (53) koji je, braneći suprugu Lidiju (51) i sebe, ranio jednog od napadača, podneta je krivična prijava za pokušaj ubistva!

Tako je odlučilo novosadsko Više javno tužilaštvo, što je u novosadskoj policiji koja je izvršila uviđaj i uhapsila ranjenog napadača, doduše nezvanično, protumačeno kao loša poruka javnosti, odnosno ohrabrenje kriminalcima, a kod Obradovića i njegove supruge izazvalo najpre zaprepašćenje, a potom i ogorčenje.

- Još se nismo oporavili od užasa koji smo u utorak uveče doživeli i preživeli, a stigla nas je ovakva optužba - kaže, u svojevrsnoj ispovesti za naš list, Obradović, inače vlasnik menjačnice „Rakoni“ i Ulici Novosadskog sajma.

PRIPADNICI kriminalističke policije PU Novi Sad uhapsili su u sredu veče, u jednom kafiću u Ulici Novosadskog sajma, u neposrednoj blizini menjačnice Radoja Obradovića, mlađeg muškarca čiji identitet još nije saopšten. Reč je, kako saznajemo, o jednom od dvojice razbojnika koji su, zajedno sa Došenom, napali Obradovića ispred njegovog doma u Ulici vladike Ćirića. Za drugim napadačem se još traga.

Upravo iz te menjačnice on se, u pratnji supruge koja se još oporavlja od ozbiljne operacije, u utorak uveče vraćao u njihov dom u Novom naselju, kad su ih, na samom ulazu, presrela trojica maskiranih napadača. Jedan je Lidiju isrpskao sprejom sa suzavcem po licu i oborio je na zemlju, vukući je za kosu i udarajući je.

- Druga dvojica su skočila na mene, u oči su mi takođe naprskali sprej, a jedan me je pištoljem koji je imao u levoj ruci, udario u predelu rebara. Pokušao sam da se zaštitim rukom, ali su mi povređeni rebra i prsti. Sve vreme su vikali: „Dajte pare ili ćemo vas pobiti“, pokušavajući, istovremeno, da mi otrgnu torbicu koju sam imao oko pojasa i u kojoj je bio dnevni pazar iz menjačnice - priča Radoje.
U tom gušanju, on je uspeo da izvuče svoj „magnum 35“ kratke cevi koji je držao za pojasom i koji je, mada ima dozvolu za njegovo držanje, ali ne i nošenje, te večeri ipak poneo iz menjačnice.

- Bio sam uznemiren zbog svih ovih tuča i drugih nemilih događanja u gradu i odlučio sam da, uprkos Lidijinom protivljenju, ponesem pištolj i to nam je, siguran smo, spasilo živote - nastavlja naš sagovornik. - Najpre sam ispalio jedan hitac u vazduh, ali to nije delovale na napadače. Štaviše, onaj na zemlji je nastavio da tuče Lidiju, a ova dvojica su i dalje nasrtala na mene. Tada sam ispalio još dva metka.

KOŠMAR
- ZAISTA ne možemo da verujemo da nam se ovo dešava, kao da smo u nekom košmarnom snu - kažu, rezignirano, uglas, Radoje i Lidija. - Pa, šta je trebalo da radimo, da pustimo da nas izmasakriraju i otmu ono od čega naša cela porodica pošteno živi? Ovo, zaista, nema nikakvog smisla.

Jedan od njih je, kako se kasnije ispostavilo, jednog od napadača, Igora Došena (37) iz Kaća, pogodio u predelu očne duplje, a drugi u levu butinu. Tek posle Obradovićevih hitaca, napadači su se dali u bekstvo.

- Najpre sam pomogao Lidiji, a onda krenuo da vidim gde su. Ranjeni je pretrčao desetak metara, a onda se, jaučući, sručio na zemlju, dok su se preostala dvojica izgubila u mraku. Pokušao sam sam da zovem policiju, ali nisam uspeo, pa sam nazvao svog kuma koji ih je o svemu obavestio. Kao i Hitna pomoć koja je ranjenika prebacila u bolnicu, stigli su na lice mesta vrlo brzo.

Olivera Budakov, advokat Obradovića, kaže da ni u činjeničnom stanju ni u izveštaju PU Novi Sad nema elemenata zbog kojih bi njen klijent mogao da bude osumnjičen za pokušaj ubistva.

- Ovo je klasičan primer nužne odbrane - kaže Budakovljeva. - Da je tužilaštvo izrazilo sumnju da li je ona prekoračena i pokrenulo takvu istragu, možda bi to i moglo da se razume, sumnja za pokušaj ubistva zaista ne može.

Prodjoh kroz grad a od praznicne atmosfere nula , prazno ko u tunelu .

podbarac ::

Prodjoh kroz grad a od praznicne atmosfere nula , prazno ko u tunelu .

Pa šta, bar je lepo okićen. Ja skontah tek danas.... 

podbarac ::

Moj drugar , sjajan covek i sad ce jos i na.ebati  , bem ti drzavu i zakon .





Branio svoje, optužen za pokušaj ubistva

Odbrana od pljačkaša mogla bi skupo da košta Novosađanina Radoja Obradovića. Pucao da bi spasao suprugu i sebe, sad ga terete da je pokušao da ubije napadače

Novi Sad,od one lepote i mira ,sada je i zvanično najgore mesto za život u Srbiji po imovinsku i ličnu bezbednost.

EKSPLOZIJA NASILJA: Novi Sad najopasniji grad u Srbiji  

I to se dešava 2013 ,dakle pod "novom vlašću" ,koja ,naravno ,ništa ne preduzima .

Sem što narodu "daje " Boru Čorbu ,Cecu ,i sutra deli besplatne badnjake .

Danubius ::

Novi Sad,od one lepote i mira ,sada je i zvanično najgore mesto za život u Srbiji po imovinsku i ličnu bezbednost.

Samo ti dođi, ja ću da te čuvam.... 

Ima da uspostavimo 'našu' vlast, pa da nam opet bude lepo i sigurno. 

Nekad je centar bio lepši . Ovo je pre rata al godina mi nije poznata .

sanjalica.ns ::

Samo ti dođi, ja ću da te čuvam.... 

Ima da uspostavimo 'našu' vlast, pa da nam opet bude lepo i sigurno. 

Sada bez zezanja .Koja god da je vlast -ovo je više nego alarmantno .Nikada se ovako nešto nije događalo ,a moram konstatovati -jeste od kada je "nova vlast" .Ni za vreme "radikala" nije bilo ovoliko maloletničkog huliganstva i nasilja .
Očigledno se ne preduzima ništa -čim se stalno ponavlja .
____________________


UPALI NA ČAS: Trojica nasilnika srpom i bejzbolkom pretukli učenika!

Crna Hronika 18:32, 21.01.2014. editirano: 18:46, 21.01.2014.
Autor: Slađana Stojanović,Foto: Slađana Stojanović




Upali su nasred časa i napali tog dečaka. Bili su naoružani bejzbol palicama i srpom. Niko im ništa nije mogao, jer su svi bili iznenađeni i uplašeni. Tukli su tog dečaka, kaže izvor Kurira

NOVI SAD - Više nepoznatih mladiča danas popodne upala su na čas u Srednjoj ekonomskoj školi u Novom Sadu srpom i bejbol-palicom napala sedamnaestogodišnjeg učenika.
- Upali su nasred časa i napali tog dečaka. Bili su naoružani bejzbol palicama i srpom. Niko im ništa nije mogao, jer 
su svi bili iznenađeni i uplašeni. Tukli su tog dečaka – kaže izvor Kurira, dodajući da za sada nije poznato kakve 
povrede ima napadnuti dečak.
Uprava škole pozvala je policiju koja vrši uviđaj.
Srednja ekonomska škola "Svetozar Miletić" nalazi se u strogom centru Novog Sada i jedna je od najvećih škola

Pa nista cudno , policije nema u Novom Sadu ko nekad kafe . Gde se zavuku bog mili zna .

Novi Sad: Bande terorišu 40.000 stanara Novog Naselja
Ana Lalić | 28. 01. 2014. - 13:00h | Foto: R. Getel | Komentara: 0
Gradski kvart, koji je decenijama bio simbol mirnog kraja namenjenog za porodični život, postalo je mesto za sve češći obračun bandi.

Mesto sukoba veterničke i narko grupe iz naselja
U nedelju uveče, u pucnjavi u Ulici Bate Brkić, pogođen je mladić S. Z., a dve nedelje ranije, u pucnjavi u istom kvartu povređen je i A. R. iz Veternika. S. Z. je upucan ispred stambene zgrade.
 

Stanica zavisi od sistematizacije U Policijskoj upravi kažu da je zgrada za policijsku stanicu na Novom naselju odavno osposobljena. Ali, policijska ispostava će početi da radi kada se usvoji nova sistematizacija. U PU smatraju da će Novo naselje najkasnije do proleća dobiti svoju policijsku stanicu.

- Čula sam glasove, pa osam hitaca i videla dvojicu mladića kako trče preko poljane - kaže jedna stanarka.
 
U pucnjavi srećom nije stradao niko od prolaznika, jer su se oni, koji su se zatekli na mestu pucnjave, odmah bacili na zemlju, ili se sakrili iza automobila i stubova. I stanari iz drugih delova Novog naselja kažu da su pucnjevi iz pištolja svakodnevica.
 
- U naselju živim 40 godina i nikada nisam strahovala za svoju bezbednost. Sada ne mogu da zaspim od straha da li će mi sinovi kući stići nepovređeni - kaže jedna stanarka.
 
Njene komšije potvrđuju da svakodnevno sreću i sumnjive grupe na ulazu u zgrade.
 
- U tim ekipama su momci od 15, ali i od 30 i više godina - kaže Stanica Todorović.
 
Upućeni kažu da se u Novom naselju navodno sukobljavaju navijačke grupe, ali reč je o dilerima koji se bore za teritoriju. Oko primata u prodaji narkotika najčešće se sukobljavaju pripadnici Veterničke narko-grupe i dileri iz Naselja.
 
- Novo naselje je ruglo Novog Sada. Droge ima na svakom koraku, a policija ništa nije učinila da stanje popravi – kaže penzioner Milorad Joksimović.

Jedan od najvećih problema nekada veoma mirnog kvarta je što nema policijsku stanicu. O naselju, sa više od 40.000 ljudi, brinu policajci iz policijske stanice na Detelinari, koja ujedno pokriva još dva gradska kvarta. Praktično, pedesetak policajaca brine o bezbednosti više od osamdeset hiljada stanovnika.
___________________________
___________________________

I eto u sta se pretvori jedno prelepo i mirno naselje ?
Ziveli smo 5 godina tu i dugo tugovali kad smo se preselili u drugi deo grada,
I dalje sam vezana za ovaj deo grada. Em mi je tu firma, em ga jaaaakooo volim.

Dan Novog Sada

Dan Grada je 1. februar-dan kada je 1748. godine Novi Sad proglašen slobodnim kraljevskim gradom, kada je carica Marija Terezija potpisala "Povelju slobodnog kraljevskog grada". Novi Sad je tom poveljom stekao autonomiju visokog stepena u okviru tadašnje Habsburške monarhije.

Carskim potpisom ispod Povelje, dotadašnje naselje Petrovaradinski šanac izuzeto je iz nadležnosti državnih vojnih i civilnih županijskih vlasti i steklo status Grada, grb, pravo na samoupravu kroz Magistrat sačinjen od dvanaestorice "domaćih" građana i građanki, pravo da donese gradski Statut i ubire porez i novo ime. Po priznatim pravima i preuzetim obavezama, Novi Sad izjednačio se sa ostalim urbanim komunama Carevine, koje su u to vreme iz feudalne polako prelazile u građansku epohu.

Od 1998. godine 1. februar se i zvanično obeležava kao Dan grada, a građanima i građankama zaslužnim za doprinos i promociju slobodarskih vrednosti koje su prepoznate kao najznačajnije obeležje grada i njegovih stanovnika i stanovnica dodeljuje se prestižna Februarska nagrada.

Novi Sad postao slobodan kraljevski grad




Na današnji dan 1748. godine Novi Sad dobio je status slobodnog kraljevskog grada ukazom austrijske carice Marije Terezije.

Građani željni slobode su uspeli, uz finansijski otkup od 80.000 forinti, da od carice Marije Terezije izdejstvuju status slobodnog kraljevskog grada .

U Novom Sadu je danima na snazi strajk radnika *Cistoce*.
Grad je prepun smeca. 
Evo snimka napravljenog pre 15 minuta ispred jedne 16-to spratnice u mom komsiluku.


I dok se nadlezni i radnici *Cistoce* ne dogovore, ispastace gradjani.
Psi lutalice i macke razvlace smece na sve strane i vrlo je  ruzna slika naseg grada    :dmmase:

dusicaa ::

U Novom Sadu je danima na snazi strajk radnika *Cistoce*.
Grad je prepun smeca. 
Evo snimka napravljenog pre 15 minuta ispred jedne 16-to spratnice u mom komsiluku.


I dok se nadlezni i radnici *Cistoce* ne dogovore, ispastace gradjani.
Psi lutalice i macke razvlace smece na sve strane i vrlo je  ruzna slika naseg grada    :dmmase:

Ima raznih zanimljivosti i protivrečnih vesti o ovome .
Od toga da je štrajk "okončan" -do toga da će oni koji su štrajkovali dobiti otkaze .
Radnici (stalno zaposleni ) tvrde da je neistina da su štrajk organizovali "elementi među angažovanima preko "zadruge" "-nego da već dve godine stalno plate kasne -a da je sada nisu dobili dva meseca .
LSV tvrdi da je za sve krivo rukovodstvo koje čine likovi iz organizacije iz Pokreta Drina-Dinara-Dunav (3 D)

ZBOGOM AUTONOMIJI
Vojvodina ostaje bez glavnog grada

Autonomna pokrajina Vojvodina više neće imati vladu i glavni grad nego izvršno vijeće i administrativni centar, ili sjedište pokrajinskih tijela, ovo su neka od rješenja koja nudi u utorak objavljeni nacrt temeljnog akta Vojvodine koja prema analitičarima predstavljaju korak ka ukidanju autonomije pokrajine.
Vojvođanske vlasti bile su primorane izraditi novi Statut Vojvodine jer je Ustavni sud Srbije u prosincu 2013. utvrdio da pojedine odredbe temeljnog dokumenta Pokrajine nisu sukladne Ustavu Srbije.

Sud je ocijenio da „nisu u suglasnosti s Ustavom one odredbe Statuta koje se temelje na ustavnopravno neprihvatljivom konceptu da je Statut AP Vojvodine njezin konstitutivni akt kojim je Autonomna pokrajina ovlaštena urediti svako pitanje za koje smatra da je za nju od interesa“.

Ustavni sud je odluke kojima se osporavaju nadležnosti pokrajinske administracije i autonomija Vojvodine počeo donositi nedugo poslije promjene vlasti u Srbiji 2012., kada je počela dominacija Srpske napredne stranke.

Prema nacrtu Statuta koji je danas predstavljen javnosti pokrajinska Skupština više ne utvrđuje "osnove politike na razini AP Vojvodine" i nije "najviše tijelo i nositelj normativne vlasti".

I dosadašnji grb AP Vojvodine, kao još jedan od simbola pokrajine, trebao bi biti zamijenjen grbom iz 1848., s crvenim štitom na kojem je srebrni križ između četiri zlatna ocila.

Također, nacrt ne predviđa postojanje Vijeća nacionalnih zajednica, a umjesto njega će Skupština Vojvodine obrazovati radno tijelo za nacionalnu ravnopravnost.

Direktor Centra za regionalizam iz Novoga Sada Aleksandar Popov je upozorio da je odluka Ustavnog suda autonomiju vratila u Miloševićevo doba, dok je na internetskom portalu „Autonomija“ konstatirano da nacrt novoga Statuta više sliči dokumentu „neke nevladine organizacije, nego statutu "Autonomne pokrajine Vojvodine“.
Vojvođanska partija je ranije zaključila da osporavanje dijelova temeljnog dokumenta AP Vojvodine predstavlja korak ka konačnom ukidanju autonomije Vojvodine.

Vojvodina može biti član europskih i svjetskih udruga i regija, a predstavljanje i promoviranje te pokrajine predviđeno je samo u posebnim jedinicama u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije, koje bi bile formirane na zahtjev pokrajine.

Radna skupina za izradu nacrta Statuta izbacila je stav prema kojemu se teritorij pokrajine ne može mijenjati bez suglasnosti građana na referendumu, a kao nositelji prava na pokrajinsku autonomiju označeni su stanovnici Vojvodine, a ne njeni građani.

Osim srpskog jezika i ćiriličnog pisma, u službenoj uporabi u pokrajini bit će mađarski, slovački, hrvatski, rumunjski i rusinski jezik.

O predloženom nacrtu novoga Statuta Vojvodine raspravljat će se na sjednici Skupštine Vojvodine koncem travnja ili početkom svibnja.
net.hr

:svaka cast:  Tema je obradjena -baš, baš, da ne spomenem do j... Od lepih stvari, pa do "prljavog veša". Rodjena u Novom Sadu, kroz maglu se još sećam pruge u Futoškoj ulici... Sećam se Bulevara Revolucije, gde sam živela kao dete i Titove ruke kroz prozor "mečke" na putu prema Sajmu. Sećam se mirisa Dunava na "bećarcu"... Sećam se mnogo čega lepog i ... Polako se osećam kao da to više nije moj grad, pa nek kaže ko šta hoće... Više ne znam gde dugme da kupim, kad je svuda isti redosled izloga - menjačnica- apoteka -kockarnica - kafić, pa iz početka - menjačnica... U centru - butik do butika, sa konf. brojem 36 i 2 bluze u izlogu. Kao da Novi Sad više nije grad kraj Dunava, jer više nemam gde da mu pridjem, da se izujem i prošetam uz zalazak Sunca... Na Štrand ne smem da odem, jer će me šutnuti 50 puta, dok plivam i dobro sam prošla, ako me pri izlasku iz vode ne pogodi lopta više od 3 puta... Ribarsko ostrvo bi bilo divno... Mogla bih biciklom do njega, ali, ne želim da sedim u restoranu i ne bih da preskačem ograde, da umočim noge u Dunav. Odrasla sam sa jednom kulturom, koja izumire, dok se hodalo polako na prstima po pesku, da ne bi nekom ušao u oči, dok se igrao "picigen" samo na "špicu" i dok se preplivavalo na Ribarac, a na "bećarcu" se uveče "hvatale zlatne ribice" u sumrak - sve dvoje, po dvoje...  Jbg... Ili starim il mi svaka dlaka smeta, ali... Da mi neko predloži da odem iz NS, da se otselim, malo šta bih mogla da nabrojim, da će mi nedostajati... Sve manje i manje...


Bulevar Evrope... Ima dobre i loše strane

Obožavam Novi Sad, uvek sam ga voleo.
Imao sam ekipu, 80-ih smo dolazili skoro svako veče u diskoteke, pre svega što je bilo mirno, bez onih njuški na vratima koje su bile u Beogradu. Ali pre svega što je recimo Točak u Petrovaradinu uvek imao po 2 sata i rock-block, pa smo gledali da u to vreme budemo tamo. Do tada, bivao sam u Madoni (hotel Parki mislim), tu sam i novu godinu jednom čekao. Bio je i neki cafe Area kod stanice, preko puta, a neka Linea, i tamo sam išao.
Posebno volim Novi Sad što je bio pretežno grobarski grad. Upravo mi je pre godininu dana umro prijatelj, legendarni Kiza-grobar, on je baš bio od onih vernih grobara, koji su se isticali po odricanju za Partizan a ne po tučama.
Inače, ruku na srce, novosađani su uvek bili na tom polju pičkice. Ali upravo zbog toga sam i dolazio tamo jer nije bilo tuča, gluposti. Ne što sam se plašio, nego što sam želeo opuštanje i provod, a ne rat.
Ipak, najveća moja zamerka tom Novom Sadu je bila ultra lođa hrana. Znam da će sada reći mnogi ti ne znaš i slično, ali nije to u pitanju. Obišao sam celu Jugu, nigde mi se nije desilo da umirem od gladi jer nema ništa. U nedelju pre podne, radio samo neki Lovac, a tamo pljeskavica, katastrofa i nema ništa drugo.
Moram da kažem i novi utisak. Sramota je da je danas sve što ima Banjalučki ćevap (obožavam ga), ali ja Banjalučki ćevap volim u banjaluci. Odem preko puta, poše Vojvođanski Fruštuk. Auuuuuu jbt, to je bilo prošle godine. Kao užine od pre 40 godina u osnovnoj školi. Strašno.
To mi nije jasno. Vojvodina bogata, plodna, očekuješ baš gozbu, ono strašno.
Sramota je i ono što sam večerao na Petrovaradinu pre 3,4 godine. Onakvi restorani su davno izumrli širom civilizovanog sveta-
Najzad sam našao pre godinu dana jedno dobro mesto. Bio sa nekom ribom, tamo se našao, ne znam gde da idem. I kažu mi Sokače. Zaista je super. Ali opet, drži čovek iz Zaječara. Da li je moguće da su vojvođani operisani od klope.
Inače sećam se da mi je bilo interesantno da obilaim oko katedrale i slšam predveče orgulje, e to je bilo kao iz raja. Jbg nisam smeo da uđem, ali je super, nekoliko puta sam dolazio da se šunjam okolo i slušam.
Ali,......više ne idem u Novi Sad. Jedna osoba mi je slomila srce, sjebala me skroz. Neko koga sam voleo najviše na svetu, ja nju, ne ona mene, da ne ispadne da se hvalim. I kad sam pre par meseci trebao nešto da odem i da se nađem sa nekima, ne mogu, suze na oči, pa sam se našao u Petrovaradinu. Emocije ne mogu obuzdati. Ali zato Novi Sad volim još više.
Prokleta Jevrejska ulica gde smo sedeli, znao sam kad sam išao tamo u neki cafe, a nisam trebao. No, ajde, zaljubeljen, ne obraćam pažnju na naziv ulice, ali obi mi se o glavu hahahhaha. Jebeš tu sreću koju doživaljavaš šetajući pored sinagoge, hahahah.
Ma zezam se naravno, tako je htela sudbina.
Inače, ceo život sam bežao zbog novosađanki, ali se zajebem pod stare dane. Kad čujem onaj govor, kao da anđeli cvrkuću. Joj ....... sećam se pre 20 godina, odlepio za jednom novosađankom u Dubrovniku, i ona se primila, ali sam pobegao. Osetio sam da se mogu baš zatroskati, poludeti, pa najposle i zarobiti (oženiti). A to naravno nekome ko voli slobodi ne pada na pamet. Ipak, ruska klima me sjeba i promeni po malo, ali ne dam se ipak ni sad. Sloboda je svetinja.
Volim Novi Sad zbog Atheista, profesora Čonte, to su legende. Balašević naravno vrh, Frajle su takođe super, a ranije Balkan, njih sam obožavao.
Novi Sad ne odvajam od Beograda. Zaista ga puno volim, takvog kakav je i kakav je bio, nikakav što kaže Radovan III.

Strasna tragedija  :dmmase: 
To dete jeste vozilo sumanutom brzinom, no treba reci i to da je vozac ( oped dete ) auta u kome su nastradali, usao na crveno svetlo. Dusa me boli i ceo dan sam pod utiskom ovog videa. Kako se *polo* sporo kretao, odkud da udje na crveno ? Da je bar bilo srece i malko brze vozio, izbegao bi ovog sumanutog momka. Valjda je sudbina tako htela.   

Strasna tragedija  :dmmase: 
To dete jeste vozilo sumanutom brzinom, no treba reci i to da je vozac ( oped dete ) auta u kome su nastradali, usao na crveno svetlo. Dusa me boli i ceo dan sam pod utiskom ovog videa. Kako se *polo* sporo kretao, odkud da udje na crveno ? Da je bar bilo srece i malko brze vozio, izbegao bi ovog sumanutog momka. Valjda je sudbina tako htela.   

Parking servis isprepadao narod al poucno .

U jednom novosadskom kafiću.

Ovoga u Novom Sadu nikada nije bilo . 

HULIGANI UNIŠTILI IZLOŽBU: Kukasti krstovi urezani po fotografijama u centru Novog Sada (FOTO)

Fotografije koje su postavljene kao deo izložbe “Šetnja kroz Ameriku” u Novom Sadu uništene su potpuno.

Jutros sam prosao pored njih i nisam nista primetio , slike su inace sjajne .

podbarac ::

Jutros sam prosao pored njih i nisam nista primetio , slike su inace sjajne .

Ne mogu i ne želim verovati da se u Novom Sadu može zapatiti bilo koja vrsta fašizma ,ali je evidentno da u Srpskoj Atini deluju razne "organizacije" desničarskog tipa ,i da su se takvi pojedinci  uvukli i u Gradsku Upravu (Treća Srbija ,Obraz , Dveri ,Svetozar Miletić , itd ,čak smo imali i "Nacionalni Front " ) Isto tako ,beogradske filijale narko dilera su itekako aktivne u lokalnim "navijačkim grupama" . 
Sve je to u stvari deo plana političkih struktura (SNS ,SRS ,DSS ) koje podržavaju takvu atmosferu ne bi li ikako ukinule autonomiju Vojvodine .
No ,da idemo na lepše stvari koje čine Novi Sad 

Ta i ovoga je bilo  



Godine 1925. u Novom Sadu građani su plaćali četrnaest raznih opštinskih poreza. Ali, među redovnim posetiocima kafana najveću buru nezadovoljstva i protesta je izazvao porez na luksuz, koji se naplaćivao samo u kafanama i gostionicama od gostiju posle 23 časa. Zbog toga je ovaj novi porez dobio naziv “bekrijski porez”.
Krajem 1925. godine na jednoj skupštini gradskog saveta usvojen je predlog da se u svim kafanama i ugostiteljskim objektima od gostiju naplaćuje 1 dinar posle 23 časa, a od ponoći 2 dinara po osobi. Iako se radilo o minimalnoj sumi gosti su se bunili protiv ovog novog “nameta na vilajet”. I da stvar bude komičnija, taj porez se naplaćivao blokovima za pijačarinu, koji su važili za naplatu prodaje voća i povrća na pijaci.
Odmah posle uvođenja “bekrijskog poreza” u kafanama je dolazilo do nemilih scena. Gosti su odbijali da uz račun plate ovaj porez. Zbog toga je svaka kafana morala da drži posebnog kontrolora, koji je intervenisao ako gost nije hteo da plati porez. Ali ako je gost bio uporniji, policija je imala naređenje da se umeša i o takvom gostu podnese prijavu. Sudija je takve “prestupnike” kažnjavao sa 50 do 500 dinara novčane kazne.

Među kafanskim gostima našao se veći broj takvih koji su na razne načine izigravali plaćanje poreza. Međutim, najviše su ovom merom bile pogođene neženje, jer su oni večeri provodili u kafani. Neki od njih, na ceduljicu bloka, sa punim potpisom, pisali su gradskom savetu, na primer, da oni nisu nikakve bekrije već savesni građani i da prema tome, od njih ne mogu naplaćivati “bekrijski porez”. Sva ova napisana mišljenja gostiju, kafedžije su sa zadovoljstvom slale gradskom savetu. U jednoj kafani opet, gost je odbio da plati porez. Pozvan je da interveniše policajac i on je pristao da iz svog džepa plati umesto gosta.Tada se gost još više naljutio, i kupio ceo blok od 100 ceduljica.
Ugostitelji su se takođe bunili jer su gosti ostajali do 23 časa, a posle, od kad je važio “bekrijski porez” plaćali svoj ceh i napuštali kafanu. Najzad, upućena je i posebna deputacija u Beograd da kod nadležnih uloži protest i zbog ovog gradskog poreza. Posle samo nekoliko meseci, ministarstvo je ukinulo naplaćivanje “bekrijskog poreza” u Novom Sadu…

Ko je prozvao Novi Sad „Srpskom Atinom“?


Izvor: Facebook Stare fotografije Novog Sada

Novi Sad već gotovo dva veka nosi nadimak Srpska Atina. Dobio ga je zahvaljujući tome što je od 18. veka bio kulturni, politički i društvni centar celokupnog srpskog naroda.

Srbija je tada bila pod tuđinskom vlašću, a Novi Sad središte nacionalnog identiteta, razvoja političke i kulturne misli i najveći grad u to doba nastanjen Srbima. Beograd je tek kasnije, pred kraj 19. veka preuzeo primat. Tome u prilog govore podaci da je naš grad već 1820. godine imao preko 20 hiljada stanovnika, sa dve trećine Srba, a Beograd je taj broj dostigao tek posle 1853. godine.

Prvi podaci o nadimku Srpska Atina su iz druge polovine 19. veka, a laskavim nadimkom upućivano je na sličnost između Novog Sada i kulturnog i naučnog središta antičkog sveta. Atina je svoj najveći procvat imala kad je Grčka bila slobodna država, a naš grad nadimak zaradio pod tuđom vlašću, te se baš zbog toga više i radilo na očuvanju nacionalne svesti. Još je Jovan Skerlić jednom prilikom izjavio kako se u Novom Sadu tada pisalo i mislilo za ceo srpski narod.


Izvor: Facebook Stare fotografije Novog Sada - Dunavska

Postavlja se pitanje ko je prvi upotrebio ovaj nadimak. U moru različitih tumačenja i zapisa, možda je najverodostojniji je zapis koji je Ljubomir Lotić, književnik i dugogodišnji činovnik Matice srpske objavio u fusnoti članka Spomenici novosadske trgovačke omladine 1902-1932. Lotić je takođe istraživao poreklo nadimka, a istraživački put doveo ga je do profesora i funcionera Matice srpske Milana A. Jovanovića Babe.

Od njega je saznao da je nadimak potekao od pristalica Svetozara Miletića, a otkrio mu je čak i ime kuma. Novosađanin Stevan Jelinić Ćebende, zanatlija, mesar po struci, bio je vatreni pristalica Miletića, koji je tada bio gradonačelnik Novog Sada, a često je sa njim sedeo po kafanama. Po običaju, raspredalo se o politici, a Ćebende je u jednom razgovoru u kafani Bela lađa u Njegoševj ulici uporedio Novi Sad sa Atinom, a nadimak se zadržao do danas. Međutim, da li je neko pre njega upotrebljavao ovaj nadimak ostaje nepoznanica i prilika za dublje istraživanje.

Kako je Novi Sad dobio ime?

Autor: Aleksandra Aleksić

Da li znate da je malo falilo da se naš grad nazove Bačvar ili Dunavar? Na sreću, ipak je ime Novi Sad presudilo.

Novi Sad posle turskih ratova nije imao ime dok nije postao slobodna kraljevska varoš 1748. godine. Naziv koji se do tada koristio – Petrovaradinski šanac značio je samo da to vojničko naselje pripada oblasti susednog gradskg zapovedništva. Kasnije se naselje razvijalo, i širilo, ali je se i dalje zvalo Petrovaradinski šanac ili Petrovaradinska kameralna varošica.

Kada je počeo proces dobijanja statusa slobodne varoši, obeležilo se zemljište i 80 000 forinti već uplaćene u državnu blagajnu, postavilo se pitanje kako će se zvati nova varoš. Staro ime nije se moglo zadržati, jer ono nije značilo samostalnu opštinu i imalo je veze sa vojnom upravom, pa je počela potraga za novim imenom.

U decembru 1747. godine jedno poslanstvo Petrovaradinskog šanca otišlo je u posetu mađarskoj kraljevskoj dvorskoj kancelariji sa ciljem da se ime promeni u Bačvar ili Dunavar i da to ime bude potvrđeno u kraljevskom privilegijalnom pismu. Međutim, kraljevska kancelarija nije prihvatila predloge, zato što već postoji mesto u županiji koje se zove Bač. Kraljevski predlozi bila su imena Dunavar ili Vizkez (nemački Vaserburg) ili Újvidék, što je na latinskom Neoplanta, a na nemačkom Neysatz.

Mesto gde je danas Novi Sad ležalo je na teritoriji nekadašnje bodroške županije, Pre Mohačke bitke 1526. godine, postojale su dve zasebne teritorije – bačka i bodroška, koje su imale zajedničkog župana. Posle razorne bitke, ta celokupna teritorija nazvana je imenom Bačka, a kada se bodroška županija oporavila od rata, Novi Sad je postao njeno središte. To znači da se i pre ratova, pa i posle, ova teritorija uvek je bila središni deo bodroške županije, te ime Bačvar nije imalo smisla.
Zašto je ime Bačvar odbijeno?

U izveštaju je navedeno da ime ne odgovara jer se već jedno mesto u županiji zove Bač, a takođe ni ovaj naziv ne odgovara istorijskom razvitku, niti se može prilagoditi topografskom položaju županije.
Zašto su imena Dunavar i Viskez odbijena?

Ime Dunavar problematično je zbog toga što se duž Dunava protežu visine gornjeg grada, a sa druge strane „prema njima u močari, ležeća baruština“, te ni to ime nije odgovaralo. Ime Viskez odgovara, ali to nije bio izbor koji je Marija Terezija izabrala, čime je bilo rešeno pitanje imena. Tako je 1. februara 1748. godine ime Petrovaradinski šanac i zvanično promenjeno u Novi Sad.

Njen izbor opravdan je i simbolično. Ime Novi Sad odnosi se na činjenicu da je na teritoriji opustošenoj ratovima krenuo novi život, te se iskazao novi razvoj pustom kraju. Varoši su i inače imena dobijala prema svojstima, a u Novom Sadu se to i potvrdilo. Posle turskih ratova gotovo cela Bačka je bila nenaseljena pustoš, te je prva varoš koja je tu nastala dobila ime Novi Sad.

Dan Grada je 1. februar, dan kada je 1748. godine Novi Sad proglašen slobodnim kraljevskim gradom, kada je carica Marija Terezija potpisala „Povelju slobodnog kraljevskog grada“. Novi Sad je tom poveljom stekao autonomiju visokog stepena u okviru tadašnje Habsburške monarhije.


Ja, Marija Terezija, Božjom milošću carica rimska, a kraljica Ugarske, Češke, Dalmacije, Hrvatske, Slavonije, Rame, Srbije, Galicije, Lodomerije itd. dajem glasom ovoga pisma na znanje svakome, koga se tiče, da taj toliko puta spominjani naš Petrovaradinski kameralni grad, koji leži na drugoj strani Dunava u bačkoj županiji na zemljištu Sajlovo, silom naše kraljevske moći i ugleda iz ranije navedenih razloga, činim slobodnim kraljevskim gradom. Da ga uvrstimo, primimo i upišemo u broj, krug i red ostalih naših slobodnih kraljevskih gradova naše kraljevine Ugarske tako i naših naslednih zemalja. Ukidajući mu dosadašnje ime Petrovaradinski šanac, nađosmo za dobro da se ubuduće zove i da mu naslov bude Neoplanta, mađarski Uj-Videgh, nemački pak Ney-Satz, srpski Novi Sad i bugarski Mlada Loza.“

SREĆAN TI ROĐENDAN NOVI SADE.

Novi Sad mi se vise svidjao kada je bio manji, Sada ima previse doseljavanja i gradjevinskog haosa, previse automobila a premalo parking prostora.

Novi Sad jutros , delovi grada Liman 3 i Liman 1 , Liman 3 pod snegom , udaljenost slikanih mesta 1km.

Tanurdžićeva palata

Nikola Tanurdžić planirao je da preko puta svoje palate i hotela izgradi repliku postojeće zgrade, a da prostor između, sada Ulica Modene, pokrije staklenim krovom. To bi bio prvi takav tržni centar u Srbiji, ali je Drugi svetski rat i dolazak nove vlasti sprečio dalji razvoj tih planova.




- prostor između dve palate bi bio uži ali nisam spreman da cinculiram previše , shvatićete kako bi to trebalo biti , između palata je planirana zelena površina

Legin prelepi grad noću. (petrovaradinska tvrđava)

lep je samo tako kad gledaš po noći , po danu da se usereš koliko je razrovan i prljav

podbarac ::

lep je samo tako kad gledaš po noći , po danu da se usereš koliko je razrovan i prljav

E moj lega kao i svaki.Noću Las Vegas ,danju  deponija od grada. 
Al svetlimo od 10-og meseca .To je bitno.

Otvorena Ledena šuma jopet.

Lega i ostalo Novosađani.Srećan vam 270 rođendan.

Hvala lepo moje.

Sretan rodjendan predivnom gradu,Novom sadu.

Gospođo Izolda u ime Novog Sada se zahvaljujem na čestitki .

uuu jbt al znam da budem zvaničan

podbarac ::

Gospođo Izolda u ime Novog Sada se zahvaljujem na čestitki .

uuu jbt al znam da budem zvaničan

Komšija kaže se: Gospođo Izolda u ime grada Novog Sada i svoje lično ... i tako dalje.

Ako ćemo da budemo zvanični onda nek to bude do kraja kako valja.

Srećna godišnjica mome Novome Sadu :sr3:

ma od mene dosta i toliko

Novi Sad je živi dokaz kako uz malo novca ,kreča ,boje i dobre volje stare fasade mogu da izgledaju odlično ,kao pre 100 godina ,kad su i napravljene .


VIŠE SLIKA OVDE  

Samo je problem što su Novim Sadom "upravljali" (a i danas upravljaju ) upravo oni koji su aplaudirali razaranju Vukovara i Dubrovnika ( i obećavali napraviti "još  bolji i stariji " ,ako se sećate E, to su isti ti ,samo se sada ne zovu "radikali" nego "napredni" )

to ti je Petrovaradin i on se stvarno radi , Novi Sad sem strogog centra baš i nije za pohvalu , i u samom centru ima zapuštenih fasada

Gradska kuća u Novom SAdu



liči pomalo na gradsku kuću u Gracu

savo ::

Gradska kuća u Novom SAdu



liči pomalo na gradsku kuću u Gracu

Naravno da liči. Sve su to radile iste arhitekte (iz iste škole i epohe) Mađarski, gradovi u Austriji, Češkoj i Slovačkoj (i sela naravno) su nalik jedni drugima. Naravno mislim na ravničarske gradove. Da u održavanje fasada, trgova, parkova ulažemo koliko ulažu i ulagali su ostali bilo bi to više nego lepo za videti i živeti.

Gde je bila prva muška javna kuća u Novom Sadu?

“Kuća sa muškom poslugom”, kako se zvala tridesetih godina prošlog veka, prva je i poslednja javna kuća za žene u Novom Sadu. Nalazila se u centru grada u blizini hotela “Vojvodina” i trajala je svega dve godine. Novosadskim damama su tada kao nikad pre i posle ugođaj gradske zabave upotpunjavala i obnažena muška tela. Muškarcima je ulaz bio zabranjen, sem ako nisu deo asortimana, odnosno “posluge”. Na žalbu tadašnjeg prote Uspenske crkve, šef gradske policije Rodoljub Malenčić zabranio je ovu mušku javnu kuću.

Noćni život Novog Sada bio je malo avangardniji od svoje okoline još tokom 19. veka. Masarikova, odnosno tada Šljukina ulica, obilovala je bordelima, a Železnička ulica je na vrhuncu svoje noćne slave imala čak 72 kafane i javne kuće. To bio najbliži put od Železničke stanice na mestu današnje Limanske pijace do centra grada, pa je i razumljivo što je ovakav biznis baš tu procvetao.

Prva javna kuća u Jevrejskoj ulici

Prvu javnu kuću, naravno za muškarce, otvorili su Jevreji još 1827. godine i zvala se “Kod zlatne devojke”. Nalazila se u Jevrejskoj ulici. Komandanti iz obližnjeg Petrovaradina znali su da im trebaju bordeli, ali ne i bolesni vojnici. Najbitnije je bilo sprečiti širenje zaraznih bolesti, pa je čitav posao morao biti legalizovan uz redovne zdravstvene kontrole “radnica”. U pojedinim momentima komadanti Tvrđave slali su čak i molbe da se otvori još javnih kuća u Novom Sadu. U dokumentima piše da su javne kuće držale većinom žene. Statut o prostituciji Novi Sad je dobio još 1893. godine.

VojvodinaCafe