KRSNA SLAVA

First topic message reminder :

Sta je Krsna Slava?

SVETI STEVAN - STEVANJDAN



STEVANJDAN

Prva krsna slava po Božiću je Stevanjdan, koji spada među osam slava koje se najviše praznuju u srpskom narodu. Stevanjdan je inače u prazničnom danu, koji se, osim od onih čija je slava, svuda svetkuje kao treći dan Božića.

Sveti Stevan je prvi od sedmorice đakona koga su rukopoložili sveti apostoli, pa se zato i naziva arhiđakon Stefan, što znači: prvi, glavni među đakonima. Osim toga, on je i prvi mučenik za veru hrišćansku, te je stoga i nazvan Prvomučenik Stevan. Kao propovednik u Jerusalimu, izveden je iz grada i skončao od kamenovanja u kojem je učestvovao i njegov rođak Savle (kasniji apostol Pavle). Kult ovog sveca je vrlo rano razvijen i u svetu je podignuto mnoštvo hramova njemu posvećenih. Samo Srbi su mu posvetili više od četrdeset crkava i manastira. Crkva mu čini pomen četiri puta godišnje, a u našem narodu su dva njegova datuma u osobitom poštovanju - danas i 15. avgusta, kada se svetkuje kao Stevan Vetroviti.

Mnoštvo je narodnih običaja i verovanja o Stevanjdanu. Najraširenija radnja o ovom danu je iznošenje božićne slame iz kuće. Pažljivo pometena, slama nije bacana, jer se veruje u njenu plodotvornu moć, već je stavljana radi podsticanja roda i napredovanja u raklje voćnog drveća, pčelinjak ili privredne zgrade.

U šumadijskim selima se na Stevanjdan "polaze šljive". Domaćin sa sekirom odlazi u voćnjak da, kako se kaže, poseče nerodna stabla. Uzmahne sekirom, a neko ko je s njim ga odvrati od seče, govoreći mu da ne seče, jer će ove godine da rodi, pa stavi rukovet božićne slame u raklje stabla. I tako, od voćke do voćke, dok ne zakite slamom, radi pospešivanja rodnosti, sva stabla koja su prethodne godine omanula u rodu. Verovalo se da božićna slama štiti voćnjake od grada.

Po Banatu i Sremu su božićnu slamu uklanjali već odmah po ponoći na Stevanjdan. Slamu su uklanjale žene, po pravilu ćuteći - da se ne čuje kako odlazi Božić. Ponegde su to žene činile nage, jer se verovalo da tako neće biti u kući buva. Slama je iznošena najčešće u vinograd i posipana ispod čokota, radi boljeg roda grožđa. Ili je stavljana u gnezda da kokoške bolje nose jaja i legu više pilića. Metla kojom je slama u kući pometena nije u druge svrhe upotrebljavana tokom godine, jer je čuvana radi zdravlja.

SVIMA KOJI SLAVE __ SRETNA SLAVA

Srećna Slava Sveti Stefan(moji crnogorci kažu Stefan)..zetu i celoj porodici....



:441684:

U pa nisam ni znala da je ta slava bila.Imendan moga sina, pa i on se zove Stefan...
Hvala Dani....
Cestitke i od mene za ljude koji slave sveti Stefan...

Svim Vernicima koji slave Svetog Jovana, zelim danas SRECNU KRSNU SLAVU!

Hvala Luckasta..... :peta strana sv

To je tvoja slava Astra? SREĆNA SLAVA !!!
Sve najbolje tebi i tvojoj familiji želim !!!


[You must be registered and logged in to see this image.]

Zahvaljujem se i tebi bebana...... :63268:

Zašto Sv. Georgija slavim dva puta: Đurđevadan - 6. maja i Đurđic - 16. novembra?

Jer je junak nad junacima... jedini je svetac koji je imao hrabrosti da se slika sa taštom!

cojle ::

Zašto Sv. Georgija slavim dva puta: Đurđevadan - 6. maja i Đurđic - 16. novembra?

Jer je junak nad junacima... jedini je svetac koji je imao hrabrosti da se slika sa taštom! [You must be registered and logged in to see this image.]

Aj pa onda, SRECNA SLAVA DOMACINE! [You must be registered and logged in to see this image.]

Cojle, Srecna ti slava!! Sve najlepse!!! :zlz:

cojle ::

Zašto Sv. Georgija slavim dva puta: Đurđevadan - 6. maja i Đurđic - 16. novembra?

Jer je junak nad junacima... jedini je svetac koji je imao hrabrosti da se slika sa taštom!

Ali je i probo kopljem ....ako mislimo na istu "sliku " .
Uvek je tvrdio da mu je tašta zmaj (od žene )

5 zabluda o srpskim slavama

[You must be registered and logged in to see this image.]
Počela je sezona slava



Sezona
srpskih slava uveliko traje i iako ne postoje precizni podaci, smatra
se da srpski narod slavi oko 80 slava. Najviše domova slavsku sveću
pripaljuje u čast Svetog Nikole, Svetog Đorđa i Svetog Jovana, ali se
slavi i Mitrovdan, Aranđelovdan, Sveta Petka, Sveti Luka, Vračevi,
događaji iz života Bogorodice...
Bilo da ste domaćin ili gost na
slavi, sigurno ste se nekad zapitali zašto se na nekim slavama poslužuje
žito, a na nekim ne i zašto nema pečenja i ruske salate na svim
slavama. Prenosimo nekoliko zabluda koje su navedene na sajtu crkvavoždovac.
1. Postoje "mrsne slаve" i "posne slаve"
Istinа
je dа slаve nisu ni mrsne ni posne, nego dаni u koje one pаdnu mogu
biti mrsni ili posni. Zаvisno od togа u kаkаv dаn slаvа pаdа, tаkvа se
slаvskа trpezа pripremа. Nа primer, аko jedne godine Đurđevdаn pаdne u
četvrtаk, pripremа se mrsnа trpezа, jer je četvrtаk mrsаn dаn. Ako
sledeće godine pаdne u sredu, pripremа se posnа trpezа, jer je sredа
posni dаn. Neke slаve uvek pаdаju u vreme jednog od četiri velikа postа,
pа se svаke godine pripremа posnа trpezа. Primer tаkve slаve je
Nikoljdаn, koji uvek pаdа u vreme velikog Božićnog postа.
2. Nije potrebno postiti jer greh ne ulаzi nа ustа, nego izlаzi iz ustа
Istinа
je dа greh ne ulаzi nа ustа, аli ne smemo zloupotrebiti tаj citаt iz
Svetog Pismа kаo izgovor zа svoju nespremnost i odsustvo volje dа se
borimo protiv uživаnjа u hrаni. Svrhа i cilj postа je borbа protiv
grehа, а onа uključuje borbu protiv telesnih željа. Telesne želje se,
opet, nаjlаkše suzbijаju uzimаnjem posne hrаne.
3. Slаvsko žito se ne spremа zа "žive svece"
Istinа
je dа su svi sveci živi, jer u Bogu niko ne može biti mrtаv – Bog je
Bog živih, а ne mrtvih. Pogrešnа prаksа je verovаtno nаstаlа usled
činjenice dа se žito spremа i zа pаrаstose upokojenim bližnjimа. U obа
slučаjа, žito predstаvljа žrtvu Bogu, i simbolizuje Prаvoslаvnu veru u
opšte Vаskrsenje. Tа žrtvа se prinosi Bogu u ime onog svetiteljа ili
upokojenog čije se ime spominje tog dаnа, ili tog pаrаstosа. Dа li je
reč o svetitelju koji je živeo, pа se upokojio, ili nikаdа nije prošаo
kroz biološku smrt, poput Arhаnđelа Mihаilа ili Svetog Ilije, nа primer,
ne prаvi nikаkvu rаzliku u pogledu žrtаvа koje se prinose Bogu (slаvski
kolаč, žito i vino).
4. Dаnаs je crveno slovo, ne trebа ništа rаditi
Istinа
je dа Crkvenа zаpovest o prаznovаnju velikih prаznikа podrаzumevа
ostаvljаnje svаkodnevnih poslovа, аli zаto dа bi se imаlo vremenа zа
odlаzаk u crkvu nа Svetu Liturgiju. Sedenje kod kuće rаdi "crvenog
slovа" (u skorije vreme i podebljаnog), i ne odlаzаk nа bogosluženje
predstаvljа zloupotrebu crkvene zаpovesti, i sаmo je izgovor zа
lenstvovаnje.
5. Otаc mi nije preneo slаvu, zаto ne mogu dа slаvim
Istinа
je dа zvаnični čin prenošenjа slаve nije uslov dа bi se otpočelo sа
slаvljenjem. Jedino što je potrebno dа bi se sа time počelo je - dobrа
voljа. Nаžаlost, uzrok ove zаblude je trаženje izgovorа pred sаmim
sobom, pа i pred Bogom, zа vlаstiti nemаr i odsustvo volje zа
prаktikovаnjem Prаvoslаvnog nаčinа životа.
Srećna slava!
--------------
Ima malo istine u ovome -ja ne razumem tačno "prenos" . Recimo-moja ex žena je uzela očevu slavu -iako se prenosi na sina (valjda ) Ona jeste jedinica...pa je tako "zaključila" .No ,u medjuvremenu se udala -pa i muž ima svoju Slavu ? Koja sad ima prednost ?

Njena majka pak, je "vratila" svoju devojačku (udovica je )Ona je to tako "ocenila" .

Baš me zanima kako u stvari to funkcioniše -naročito onaj deo sa mužem i ženom .Muževljeva brakom postaje slava porodice -iako recimo žena za svoju Slavu zna da njena porodica slavi generacijama unazad ?

Krsna slava na listi UNESKO-a?

[You must be registered and logged in to see this image.]
Srbija će predložiti Slave za listu nematerijalnih kulturnih dobara

Srbija
će među predloge za uključivanje na listu nematerijalnog kulturnog
nasleđa UNESKO-u sigirno predložiti narodne običaje za krsnu slavu,
rečeno je 7. decembra u Narodnom muzeju u Kraljevu, na prvom regionalnom
savetovanju na temu zaštite nematerijalnog kulturnog nasleđa.
Na
savetovanju učestvuju predstavnici 25 gradova i opština centralnog dela
Srbije, a sa ovog i drugih regionalnih savetovanja koja budu
organizovana treba da poteknu predlozi o formiranju nacionalne liste
nematerijalnih kulturnih dobara.
Najvrednija dobra sa te liste biće predložena i za listu UNESKO-a, Odboru za nematerijalnu kulturnu baštinu.
Koordinator
za područje centralne Srbije Snežana Šaponja-Ašanin rekla je da se
očekuje da do kraja godine bude formulisano pet predloga nematerijalnih
kulturnih dobara za nacionalnu listu.
- Nematerijalno
kulturno nasleđe su znanja, veštine, stari zanati, instrumenti, narodna
umetnost, običaji. Jedan od predloga za zaštitu će sigurno biti narodni
običaji za krsnu slavu, kao specifična tradicija našeg podneblja - kazala je Šaponja-Ašanin.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Deo
nematerijalnog kulturnog nasleđa je i kamenorezački zanat u okolini
Kruševca, tradicija proizvodnje rakije, opančarstvo, epsko pesništvo uz
gusle, tradicionalni duvački instrumenti.
Direktorka Etnografskog
muzeja u Beogradu Vilma Niškanović rekla je da se već dve godine radi
na projektu krasne slave kao nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije
koje bi bilo predloženo za zaštitu UNESKO-u.
On je navela primer Hrvatske koja je pre godinu dana pod zaštitu UNESKO-a uvrstila "ojkanje", višeglasno grleno pevanje.
Direktorka
Etnografskog muzeja je kazala da stručnjaci sa prostora bivše
Jugoslavije imaju dobru saradnju i da planiraju i neke zajedničke
projekte, jer su brojni primeri nematerijalnih kulturnih dobara koji su
zajednički za sve narode ovog podneblja.
U formiranje nacionalne
liste nematerijalnog kulturnog naseleđa uključeni su, osim stručnjaka iz
muzejskih struka, i predstavnici nevladinih organizacija, turističkih
organizacija i udrženja građana koja neguju tradiciju.
Organizatori današnjeg ragionalnog savetovanja su Ministarstvo kulture Srbije i Narodni muzej u Kraljevu.

Danubius ::

Ima malo istine u ovome -ja ne razumem tačno "prenos" . Recimo-moja ex žena je uzela očevu slavu -iako se prenosi na sina (valjda ) Ona jeste jedinica...pa je tako "zaključila" .No ,u medjuvremenu se udala -pa i muž ima svoju Slavu ? Koja sad ima prednost ?

Njena majka pak, je "vratila" svoju devojačku (udovica je )Ona je to tako "ocenila" .

Baš me zanima kako u stvari to funkcioniše -naročito onaj deo sa mužem i ženom .Muževljeva brakom postaje slava porodice -iako recimo žena za svoju Slavu zna da njena porodica slavi generacijama unazad ?

Zivimo u vreme patrijahata, i racuna se samo muska linija. Elem, ja mogu - obeleziti moju devojacku slavu, ali udajom prihvatam i da slavim slavu svog supruga, kao svoju kucnu i to je sve.

Primopredaja, moze biti i ne mora- moze biti ukoliko otac zeli iz ko zna kojih razloga ( bolesti, finansijske situacije, porodicne..) da preda sinu kao buducem nasledniku-slavu, kako se to tacno radi ne znam.. ali znam da sin nasledjuje slavu po ocevoj smrti i da mnogi tek tada obelezavaju u svojoj porodici, pre toga slavi se u kuci njegovih roditelja, kao nosilaca kucne slave. S obzirom da ja nemam svekrvu i da svekar simbolicno obelezi slavu, mi smo uz njegov blagoslov od prve godine zajednickog zivota tj. braka poceli da obelezavamo Sv. Kozmu i Damjana, u narodu poznate kao Sv. Vracevi.. i svima u muzevljevoj familiji bilo je drago.. ove godine smo se trebali svi okupiti kod nas na slavlju ali usled zabrane doktorke i mog karantina, te planove smo odgodili za narednu godinu, a mi sami obelezili slavu sa svim prigodnim obelezijima.

Slava se cak ne prekida ni tokom godine kada je porodica u zalosti, obelezi se sa svecom, pogacom, crnim vinom i zitom, ali se ne pozivaju gosti i ne pravi slavlje vec se obelezi skromno u krugu najblize porodice uz blagoslov svestenika.

..evo i zavrsnice onog Danijevog posta iz 2011 te..

Srpska slava na listi Uneska, postaje deo kulturnog nasleđa čovečanstva!
J. Matijević | 23. novembar 2014. 14:45 | Komentara: 0
Praznik porodice posvećen svetitelju zaštitniku domaćinstva, oblikovan u srednjem veku, postaje do kraja nedelje deo nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva
[You must be registered and logged in to see this image.]





Proširena Uneskova lista nematerijalnog nasleđa

DO kraja predstojeće sedmice, saznaju „Novosti“, srpska krsna slava, zvanično će biti na Uneskovoj reprezentativnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Tako će slava, najprepoznatljiviji običaj većine naših pravoslavnih porodica, ostati upamćena i kao „prvi upis“ Srbije na listu svetskog nematerijalnog kulturnog nasleđa.


Ali, iako nema sumnje koliki je značaj slave za Srbe u Srbiji i kod većine Srba u regionu i svetu, našu javnost ovih dana najviše interesuje kako su je predlagači opisali i predstavili Uneskovoj komisiji.

Magistar Marko Stojanović, član nominacionog tima Slave za Uneskovu reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, kaže da je slava predstavljena, pre svega kao obred osveštanja hrane i pića, koji pravoslavni hrišćani u Srbiji praktikuju u okviru godišnjeg ciklusa običaja. Kao praznik porodice, posvećen svetitelju, zaštitniku domaćinstva. Naglašeno je, kaže, i da je reč o narodnom običaju proslavljanja sveca zaštitnika pod nazivom slava, krsno ime, krsna slava i, ranije, pamjat svetom, koji je oblikovan u srpskoj srednjovekovnoj državi, kao i da njegovu današnju običajno-religijsku formu, osim većinskog srpskog stanovništva, praktikuju i pripadnici nekih manjinskih zajednica.

- Objasnili smo i da obred slave i rituali sadrže beskrvne i krvne žrtve, uz molitve i zdravice. A, centralni, hristijanizovani ritual podrazumeva paljenje sveće, molitvu i unakrsno presecanje, prelivanje vinom i lomljenje hleba odnosno slavskog kolača na četiri dela, što simbolizuje telo, krv i bestelesnu prirodu Hrista. Gozba, koja sledi nastavak je i sjedinjenje sa centralnim ritualom. Ona i za domaćina i za goste započinje uzimanjem zalogaja slavskog kolača i slavskog žita, potom otpijanjem gutljaja vina uz zdravicu, koja se izgovara za plodnost i blagostanje svih prisutnih, slavljenika i gostiju - kaže mr Stojanović.


NACIONALNA LISTA SA 27 “STAVKI“
PRE Uneskove, nematerijalno kulturno nasleđe mora da se nađe na nacionalnoj listi. Srbija je, 2012. godine, usvojila registar koji trenutno sadrži 27 „stavki“ srpskog nematerijalnog kulturnog nasleđa. Osim slave, tu su molitva - đurđevdanski obred, belmuž, izlivanje i paljenje ratarskih sveća, izrada pirotskog kačkavalja, pirotsko ćilimarstvo, filigranski zanat, klesarski zanat, pazarske mantije, kosovski vez, pevanje uz gusle, groktalica, pevanje iz vika, erski humor, kolo (kolo u tri, kolo u šest), rumenka, sviranje na gajdama, frulaška praksa, sviranje na kavalu, naivno slikarstvo Slovaka, Lazarice u Sirinićkoj župi, izrada drvenih čutura u selu Pilica, Vukov sabor, ojkača, vranjska gradska pesma i čuvanje Hristovog groba.

On pojašnjava da je u „objašnjenju“ slave, predočeno i da je na gozbi neizostavna pečenica od mesa, kao krvna žrtva koja potiče iz antičkih vremena, i koja za slave koje se obeležavaju za vreme hrišćanskog posta ili na posne dane podrazumeva isključivo uzimanje ribe.

- Naglasili smo, takođe, da se i takozvano prenošenje slave obavlja uz kolač, kada sinovi, koji prema običaju isključivo nasleđuju slavu, na njen dan od oca ritualno preuzimaju komad kolača za vlastito domaćinstvo. Rekli smo i da gozbu, slavski kolač i žito, pripremaju isključivo žene, i tako postaju ravnopravni nosioci slavskog obreda. Deca, pak, pomažu, rade manje poslove, posmatraju i uče da u budućnosti preuzmu značajnije uloge - priča naš sagovornik.

Posebno je ukazano da ritualna priprema i ukrašavanje slavskog kolača, utiskivanje Hristovih simbola IS-HS-NI-KA, uz kvalitet i obilje jela na gozbi, naglašavaju kulturnu, obrednu i društveno ritualizovanu ulogu žene i njen prestiž. Jer, pripremanjem žrtve u hrani, ona obezbeđuje plodnost i blagostanje domaćinstvu, ali ujedno prenosi ritualna znanja i veštine sa kolena na koleno.

- Objašnjavajući značaj slavske gozbe, pojasnili smo i da se tako širi društveni krug u kome se slava prepoznaje kao simbol zajedništva i identiteta. Pozivanjem i učešćem rodbine, prijatelja i suseda u gozbenom ritualu, usklađuju se društveni status, različita etnička i religijska pripadnost učesnika i naglašava važnost svakog gosta - naglašava Stojanović i kaže da je komisiji koja je odlučivala o tome da li će se slava naći na Uneskovoj reprezentativnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva naš centar priložio obimnu dokumentaciju i priloge koji najbolje svedoče o istinskoj važnosti slave za identitet srpskog naroda tokom minulih vekova, danas i u budućnosti.


ZASLUŽNI I MEDIJI

- ZAKONSKI okvir, koji domaćinima za dan slave omogućava da ne rade, uz podršku medija koji povodom slava emituju ili pišu prigodne priloge, odražava opštedruštveni, pozitivan stav javnog mnjenja, što pospešuje očuvanje i održivi razvoj slave kao nematerijalnog nasleđa u Srbiji. Osim toga, u Etnografskom muzeju u Beogradu i Muzeju hleba u Pećincima sprovode se dečji obrazovni programi koji promovišu i podižu svest o značaju proslavljanja porodičnog svetitelja - naglašava mr Marko Stojanović.

Kako se danas slavi krsna slava?

Krsna slava, kao simbol identiteta srpskog naroda, ostala je neokrnjena, ali se usled društvenih promena način obeležavanja menjao - i danas domaćini nastoje da pripreme što bogatiju trpezu, dok iz Srpske pravoslavne crkve podsećaju da hrana i piće nisu suština slave.

Proslava sa mnoštvom preterivanja nije ono što se može vezati samo za kraj 20. i početak 21. veka, smatra muzejski savetnik u Etnografskom muzeju Marko Stojanović.

On je ukazao da je Stevan Sremac svoju "Ivkovu slavu ", pošto nije reč o naučnoj fantastici, sasvim sigurno bazirao na primerima iz svoje okoline i dodao da je slava ostala do danas neokrnjena.

"Proslavlja se i danas na način koji prepoznaju ne samo oni koji učestvuju, već i posmatrači koji pripadaju drugim konfesionalnim, etničkim zajednicama", istakao je Stojanović.

Koncept kojeg se treba pridržavati prilikom obeležavanja

slave postavio je Sveti Sava i on se praktikuje već devet vekova, a do promena je dolazilo usled različitih društvenih okolnosti - promena sistema, okupacija...

Stojanović je ukazao na to da je nekada proslavljanje slave jednim delom čak i u posne dane morao da bude mrsan ukoliko dođu Turci, a slavska sveća je držana pod loncem kako se ne bi videla iz daljine, posebno zimi.

"U socijalizmu je, na primer, mnogo ljudi proslavljalo nešto što se može nazvati krsnom slavom, ali ona nije imala sva verska obeležja. Tako su članovi Saveza komunista proslavljali neku svetovnu varijantu slave", rekao je on.
Slava je ostala u svesti ljudi i kada su napuštali svoje tradicionalne seoske zajednice u procesima urbanizacijie i industrijalizacije - pa je preneta i u gradove.

Međutim, usled nedostatka vremena i prostora, kao i brojnih poslovnih obaveza, u gradovima se neretko dešava da domaćini kupuju gotove slavske kolače, kao i da slavu obeležavaju u kafani ili restoranu.

Kupovina gotovog slavskog kolača ne menja osnovnu strukturu slave, smatra Stojanović i ukazuje na to da Crkva ne zabranjuje poslavu u kafani.

Protojerej Aleksandar Sredojević pri Hramu Svetog Save je, međutim, ukazao da takva proslava često ume da krene u pogrešnom pravcu, kao i da pojedinci pripremaju samo gozbu bez verskih obeležja što, kako je ocenio, "vodi u izmotavanje".

Slavu treba obeležeti u krugu porodice i skromno, podvukao je Sredojević.

Sa tim stavom saglasan je i predsednik Centra za istrazivanje religije, politike i društva Nikola Knežević.

"Hrana i piće nisu suština slave, već okupljanje oko vrednosti, ideala i vere koje je zastupao svetitelj", naveo je Knežević za Tanjug, istakavši da ne treba preterivati i pretvarati jedan, pre svega verski susret, u svadbarsku svečanost.

Foto: Tanjug / Jaroslav Pap
Foto: Tanjug / Jaroslav Pap
Slava, dodao je, treba da bude skroman i pobožan susret - koji približava ljude i ukazuje na duhovnu vertikalu.

Knežević je istakao da su vreme i kontekst sasvim sigurno uticali na način kako se krsna slava obeležava, podsetivši da je današnji oblik slave manje više dobio svoju formu u 19. veku, koju je ustanovio Mitropolit Srbije Mihajlo.

Kada je reč o broju onih koji slave slavu, on je ocenio da ih sigurno ne može biti malo buduću da se između 86 odsto i 89 odsto građana Srbije deklariše kao pravoslavno - religiozno.

Knežević je, takođe, ukazao i da nije redak slučaj da se praktikuje jedna deklarativna i folklorna forma hrišćanstva gde se suština često izgubi.

Za obeležavenje slave najvažniji su sveća, kolač, žito i vino, naglasio je on i primetio da se ponekad zaboravlja na sveca i suviše velika pažnja posvećuje hrani i piću.

To je pogrešan primer, kao i to što pojedini domaćini u dane posta, u želji da udovolje gostima, za slavu pripremaju mrsnu hranu. Takođe, članovi porodice u kojoj se obeležava slava moraju biti kršteni

Lakota ::

..evo i zavrsnice onog Danijevog posta iz 2011 te..

Srpska slava na listi Uneska, postaje deo kulturnog nasleđa čovečanstva!

Onaj ko je zadužen u ovoj zemlji za kulturu i brendove ,uopšte ne shvata koliko je važno da nešto "naše" dođe pod zaštitu UNESC-o.
Umesto da se agresivno nastupi u više slučajeva ,recimo primer ,naši srednjovekovni manastiri koji su se nekim čudom ipak sačuvali (naročito na Kosovu ) ,država se bavi budalaštinama ,umesto da zaštitimo i popularizujemo ono što imamo .
Neki manastiri jesu već istakli kandidturu ,i kao takve ih čuvaju oružane jedinice EULEKS-a.
Jedna Rumunija je uspela da stavi čitav grad Sigišvoaru pod zaštitu UNESCO ,i sad uzima milione evra svake godine na konto legende o grofu Drakuli .
Krsna slava jeste nematerijalno dobro ,ali jeste i običaj koji svakako treba sačuvati i zaštititi.

Ne znam da li vam je poznato ,ali ,ako si sa nekim u teškoj svađi ,a dođeš mu na slavu ,bezuslovna je obaveza pomiriti se na licu mesta ,bez ikakve rasprave zašto imate međusobnu "zlu krv" ,tu priča prestaje zauvek .

Danubius ::

...
--------------
Ima malo istine u ovome -ja ne razumem tačno "prenos" . Recimo-moja ex žena je uzela očevu slavu -iako se prenosi na sina (valjda ) Ona jeste jedinica...pa je tako "zaključila" .No ,u medjuvremenu se udala -pa i muž ima svoju Slavu ? Koja sad ima prednost ?  

Njena majka pak, je "vratila" svoju devojačku (udovica je )Ona je to tako "ocenila" .

Baš me zanima kako u stvari to funkcioniše -naročito onaj deo sa mužem i ženom .Muževljeva  brakom postaje slava porodice -iako recimo žena za svoju Slavu zna da njena porodica slavi generacijama unazad ?

Šefe istina pitanje je davno postavljeno ali evo odgovoriću ti ono koliko znam a mislim da znam dovoljno.

Slava se nasleđuje po muškoj liniji. Znači sa oca na sina pa na unuka. Ali postoje i izuzeci. Žena po udaji prihvata muževljevu Slavu kao svoju. Ako porodica ima jedno ili više ženske dece ali ne i sina Slava se gasi ili kako u mom kraju kažu "ode Ikona na tavan". Ima samo jedan izuzetak, opisan dole.

- Ako muž dođe u ženinu kuću, naročito ako su joj roditelji živi slaviće se kućanska Slava odnosno Slava njenih roditelja (oca). Njegova će biti prigodno obeležena svečanijim ručkom recimo. Isto tako će žena obeležiti svoju devojačku Slavu u svom domu ako nekim slučajem nije u mogućnosti da ode kod oca/brata na Slavu.

- U slučaju mešovitog braka (verski mešovitog) kao što je kod tebe bio slučaj, tvoja bivša supruga je mogla da obeleži svoju devojačku Slavu kako je želela. Znači dogovor vas dvoje, nema nekih strogih pravila. Razvodom i povratkom u roditeljski dom "vraća" i Slavu. Ali novom udajom prihvata Slavu doma i porodice u koji je ušla.

- Udovica nastavlja da slavi Slavu koju je "stekla" udajom. Tvoja bivša tašta pravi veliku grešku menjajući slavu jer joj muž nije živ. Ona je deo te familije bez obzira na status udovice.

Sad da razrešimo još neke nejasnoće oko "uzimanja" Slave.

- Recimo dečak koji je odrastao kao siroče i koji ne zna ko su mu roditelji ako želi da slavi Slavu to će uraditi u dogovoru sa svojim parohijskim sveštenikom. Koji će mu pomoći da "izabere" Svetitelja koji će ubuduće biti zaštitnik njegove familije i doma. Njegovi potomci se dalje ponašaju kao i oni kojima preci "slave oduvek".

- Tvoj sin, recimo, ako poželi da slavi ima dva izbora. Kao u prethodnom primeru ili da uzme Slavu svog dede po majci kao svoju. Deca rođena vanbračno (gde roditelji ne žive zajedno ili ne znaju ko im je otac) imaju isti izbor. Najčešće je to preuzimanje Slave dede po majci. Rođeni vanbračno gde roditelji žive zajedno slave očevu Slavu kao i svi drugi.

- Isti princip dogovora sa parohijskim sveštenikom važe i za one koji nisu Srbi po rođenju ali su prihvatili Pravoslavlje od SPC i žele da ispoštuju i Slavu kao specifičnost srpskog Pravoslavlja.


Inače jedna specifičnost Srba, starosedelaca, u Vojvodini je da za Slavu ne mese kolač što je mene jako čudilo da budem iskrena. Dok slučajno na jednom Blogu nisam čula objašnjenje. "Kolač se ne mesi u tuđoj kući. Zato mesimo kolač za Božić da ne zaboravimo kako se to radi." Ovo u "tuđoj kući" se odnosi na Austro-ugarsku koju su smatrali "tuđom kućom" i smatrali privremenim rešenjem dok se ne vrate na stara ognjišta. I tako to ostade do danas. Mada se i to polako menja pa se sve češće i u starobivateljskim kućama mesi kolač i za Slavu.

-

Mislim da ovde niko nije spomenuo jednu važnu stvar. Kada se slava deli, tj kada se prenosi sa oca na sina, krsna slava se i dalje slavi u očevom domaćinstvu, a sin slavi u svom. Tačnije, to se slava širi i sveštenici odobravaju ove podele krsne slave.

Kada neko prvi put preuzima krsnu slavu, kupuje ili dobija kao poklon ikonu sveca zaštitnika čiju će slavu slaviti. Ikona mora da stoji 40 dana u crkvi i da bude osveštana, tada se nosi kući i postavlja na istočni zid prostorije.

Takođe, onaj koji preuzima krsnu slavu, mora i da osvešta svoju kuću, i uoči slave treba da primi sveštenika.

Slavski kolač se nosi u crkvu, na dan slave, ali mogu ga rezati i članovi porodice koja slavi, zajedno sa domaćinom. Dok se kolač okreće, čita se "Oče naš".

Inače, ja slavim svetog Jovana Krstitelja, to je slava mog pradede i dede sa očeve strane. Mama je preuzela slavu, pošto su i tata i deda umrli.
Svoju devojačku slavu obeležava svečanijim ručkom i tog dana se ne radi ništa.

Danas je Sv. Ilija - Ilindan, sretna slava slavljenicima.

Crkva brvnara, zapalile ustaše 1941. g. Moj đed u prvom planu.
Vidi, "rukoljub milostivoj gospođi... Čudno, koji bonton, poštovanje od "divljaka, gorštaka" kakve nam epitete prišivaju.
[You must be registered and logged in to see this image.]

iz sonetnog vijenca u akrostihu, upleo sam gromovnika...

Proplanak

VI
Milost ako može, za biser sto krijem
u njedrima od oluje da ne studi
na proplanku našem ledenim i bdijem
o Bože! Smiluj se zbog nje se potrudi

obuzdaj gromovnika kočiju zlatnu
bič mu otmi s' kojim puca i šara
srebrne niti po nebeskom platnu
milost, samo malo topline i žara

Gospode, eno je na česmi kod rublja
kaži joj zašto sam ovdje Ti znadeš
nikada me niko ko ona ne ljublja
s' ružom je čekam, ko mog oka mladež

biser sa imenom za koji se molim
obećan bijeli u njedrima golim

Boško

Zahvalan, a da objavim kompletan vijenac 14. soneta i 15-ti Magistrale ili Majstoricu u akrostihu.

Danubius ::

Ja sam glupa pa molim objašnjenje: zašto se ovaj video nalazi na temi krsna slava?

justicija ::

Ja sam glupa pa molim objašnjenje: zašto se ovaj video nalazi na temi krsna slava?

Zato što je tako apostrofiran na FB .Bez ikakve "zlobe" Izvoli proveriti po linku .

Ne pada mi na pamet da provjeravam, ali je čista nebuloza. Apsolutno ništa mema osim ovala pečenja što bi asociralo na krsnu slavu. Maliciozno je, čija god da je ideja.

justicija ::

Ne pada mi na pamet da provjeravam, ali je čista nebuloza. Apsolutno ništa mema osim ovala pečenja što bi asociralo na krsnu slavu. Maliciozno je, čija god da je ideja.

Moja nije -i niti sam maliciozan .Samo sam "copy" .Pod nazivom "krsna slava" Proveri (FB )