Мала школа језика -SRPSKI са граматиком

First topic message reminder :

Nekome će zvučati bez veze ,jer se svi služimo -no nije tako .

Od dvoje forumaša sam dobio molbu da je uvedemo , ne treba zaboraviti da ima podosta članova kojima nije maternji,kao i dosta članova koji su jako davno u inostranstvu , pa hteli ne hteli -život čini svoje.

Ako ima neko iz "struke "bilo bi dobro da se uhvati toga , ili nebitno, onaj ko ima zamisao kako treba da izgleda . Ja imam obavestenje da će za početak dolaziti kraći tekstovi ili fraze koje bi trebalo pravilno napisati.
Mislim da dosta nas moze tu pomoći .
I još nešto -ćirilica .Dosta ljudi zna jezik-ali ne zna ćirilicu .Bilo bi dobro malo i na tome poraditi .

bosankaa ::

A dobro zene...sta bi sa IONAKO i JEL' ?

Kako se pravilno pise?Zajedno ili odvojeno?

Pa već je protumačeno.

Možete li mi prevesti ovo:

Ma upal u vinjagu, ja ga okam a on ne vrevi! [You must be registered and logged in to see this image.]

slatkicass ::

bosankaa ::

A dobro zene...sta bi sa IONAKO i JEL' ?

Kako se pravilno pise?Zajedno ili odvojeno?

Pa već je protumačeno.

Aha...znaci,pise se odvojeno... i onako je l'

Aj jos da vidim sta determinanta misli o tome :)

Neću nikoga da konsultujem, neg' ovako:

Jel' je skraćenica od je li, a je li je skraćenica od jeste li. Skraćenica skraćenice se piše zajedno.

bosankaa ::

slatkicass ::

bosankaa ::

A dobro zene...sta bi sa IONAKO i JEL' ?

Kako se pravilno pise?Zajedno ili odvojeno?

Pa već je protumačeno.

Aha...znaci,pise se odvojeno... i onako je l' [You must be registered and logged in to see this image.]

Aj jos da vidim sta determinanta misli o tome :)

Jok more. Jel' mogu oni što su jeli da ustanu sa stola.

Ahaaaa ... Zbunila si me :thb:

Možete li mi prevesti ovo:

Ma upal u vinjagu, ja ga okam a on ne vrevi! [You must be registered and logged in to see this image.]

slatkicass ::

Možete li mi prevesti ovo:

Ma upal u vinjagu, ja ga okam a on ne vrevi! [You must be registered and logged in to see this image.]

Moram priznati da nista ne razumijem
Mozda sonia,determinanta ili ko drugi zna :))

Sonia će razumeti:)) Ajd' sačekaćemo je...

slatkicass ::

Sonia će razumeti:)) Ajd' sačekaćemo je...

I ti umes da zbunis ljude ovde!


Ma upal u vinjagu, ja ga okam a on ne vrevi.

Upal- uripija :eee:
vinjaga- lojze
okam-
ne vrevi- ne aje :eee:

JER- zato sto

JE L' - je li, da li


Najlakse tako da se tako pamti.

nada.nada ::

Da li je bila u kuci

Ovako, ako je rečenica upitnog oblika, s tim što na kraju rečenice mora da stoji upitnik.
Rečca JER se koristi samo kao konstatacija, dakle u obaveštajnim rečenicama.

sonia ::

JEL ili JE L' ?

U zvaničnom pravopisu Matice srpske stoji da je jedino pravilno JE L'.

Cekala sam da s ejos neko javi, ali..
Ovde nas ima iz raznih krajeva, a cinjenica je da je jezik ''ziva stvar'' sto ce reci promenljiva.
Kako je tema o srpskom jeziku, mislim da ono sto kaze Matica srpska treba da bude pravilno, a vi kako hocete.
[You must be registered and logged in to see this image.]

Mislim da ovde ima greska :mislim da na neki nacin je voleo.

Sonia, ako nekada procitas sta pisem, mozes slobodno da popravis moje greske.

nada.nada ::

Mislim da ovde ima greska :mislim da na neki nacin je voleo.

Sonia, ako nekada procitas sta pisem, mozes slobodno da popravis moje greske.

Pozdrav za tebe. Nisam ja ovde dosla da ispravljam tudje greske, nego da se druzimo.
Ne opterecuj se time kako pises, to na kraju nije ni bitno. Mnogo je bitnije sta si rekla. [You must be registered and logged in to see this image.]
P.S. A i nasla si ko ce da te ispravlja, ja iz NIS [You must be registered and logged in to see this image.]

( I ja mislim da je on nju na neki nacin voleo [You must be registered and logged in to see this image.] )

sonia ::

Matica srpska treba da bude pravilno, a vi kako hocete.
[You must be registered and logged in to see this image.]

Matica srpska odavno ne ide u korak s vremenom. Nego, oko toga JEL' i JE L', samo da se uvidi logika i jasno je šta je pravilnije. Što bi skraćivali LI na L'?! E, zato je JEL' pravilno. Matica srpska neka izvini ovaj put.

determinanta ::

sonia ::

Matica srpska treba da bude pravilno, a vi kako hocete.
[You must be registered and logged in to see this image.]

Matica srpska odavno ne ide u korak s vremenom. Nego, oko toga JEL' i JE L', samo da se uvidi logika i jasno je šta je pravilnije. Što bi skraćivali LI na L'?! E, zato je JEL' pravilno. Matica srpska neka izvini ovaj put.

Pa nisam rekla da je moderna, ali je vazeca. Mozda ce se promeniti nadalje, ali...
I ne slazem se da je to skracenica, skracenica je itd. i sl. i ima tacku na kraju..
Mene u skoli naucili da se pise JE L' , i uvek nosim ono sto mi stoji.

Nije bukvalna skraćenica, već kraći oblik određene reči. Kao što se umesto SA može koristiti S,MENE-kraće ME, NJEGA-GA, tako se umesto JESTE LI, JESU LI, JE LI..., koristi kraći oblik JEL'.

p.s.

"Prema važećem pravopisu Matice srpske (©2003.), skraćeni oblik skraćenog "je li" se piše zajedno, sa apostrofom na kraju: jel'."

Ajd' kad smo vec kod toga a kako se pise skracenica , kako kazes, SA= S' ?

S' tobom ili stobom? Ja sam i ovde za S' tobom. [You must be registered and logged in to see this image.]

Po opet mom (ne)znanju se pise s'tobom ili sa tobom:blimky:

Pravilno je SA tobom. Naročito se u pesmama, ili tekstovima koji zahtevaju određenu "muzikalnost", poteže za skraćenim oblicima određenih reči. Inače, mnogo nas je učilo pravopis srpskohrvatskog-hrvatskosrpskog, pa je tako i Matica srpska prihvatila kao pravilne neke oblike iz hrvatskog jezika.

Ne stigoh sinoc, imala sam PRECU RABOTU, ali evo me sada.
Popricam sa komsijom Raletom, kao i svaki put kad me nesto muci, pa mu napomenuh i ovu jezicku nedoumicu: Kako se pravilno pise JEL ili JE L'?
Rece nesto kao u smislu da opet rade na tome, bas evo ove 2010. tako da ni sam nije vise siguran.
Zafrkava me sto se toliko bavim jezickim nedoumicama, kaze MLATIM PRAZNU SLAMU. [You must be registered and logged in to see this image.]

Popili su po jednu sa mojim ocem, rece, malopre, pa mu tata ispricao kad je ono bio '68. u Koprivnici ( Hrvatska) da odsluzi JNA. Moj tata i Vranjanac Mita su jedini bili OTKUDE NAS KRAJ. Tata bio kuvar u vojci, pa su ga svi voleli , tj. bili dobri sa njim. Cistili krompir, kad nekom Vasi iz Novog Sada stigne pismo- porodila mu se zena pa pise:
Saljem ti puno pozdrava zajedno sa Branislavom.
Novosadjanin se nasao u cudu- ne zna, jadan, je l' dobio cerku il' sina?
Na to mu kaze Vranjanac, otac bio svedok: - Vidis, ja sad ne bi imao nedoumicu. Da je sin pisalo bi- zajedno sa BranislavA, a da je cerka- zajedno sa BranislavU. [You must be registered and logged in to see this image.]
Nasmeja me moj komsiluk, pa odo na spavanje.
Legnem , kad ona me knjiga gleda sa police. Ustanem opet, otvorim, a tamo jos uvek na pravoj strani zabodena znacka sa likom Marsala i posveta: Ucenici Sonji ... za osvojen maksimalan broj bodova na takmicenju Citalacka znacka- tamo 80 i neke!
Da li zbog znacke, ili u pomen na nastavnika srpskohrvatskog jezika Ivana ( Groznog - predavao nam i Ruski) ja okrenuh neke strane ponovo:.........

-SANU- Srpska akademija nauke i umetnosti - Recnik srpskoga jezika

- Autori Pravopisa iz 1993. (Mitar Pešikan, Jovan Jerković, Mato Pižurica) nisu u njega uneli pravopisni rečnik već samo pravila i dodali indeks primera koji se javljaju u pravilima. To je bitno umanjilo upotrebljivost rečnika.

-Matica srpska dopunjuje Pravopis iz 93.

- Prof. Milan Šipka ( Sarajevo) je shvatio da je bitna upotrebljivost i odlučio da napravi pravopisni rečnik sa oko 100.000 odrednica i dodao pravopisna pravila .

-Prof. dr Ivan Klajn ( srpski filolof istoricar jezika, redovni clan SANU - Recnik jezickih nedoumica)

Izdanja u kojima moze mnogo da se nauci, ali obrati paznju na dve stvari Recnik i Pravopis.
Najnoviji standardi kazu, nakon revizija i revizija ( imamo je i u 2010.) da je bitno prosečnom čoveku uprostiti pravila, dati mu što manje njih ( umesto tri, dati jedno) i tada ćemo imati veći broj pismenih.
Apostrof = ' -
U Pravopisu iz 1993. postoji pet pravila za pisanje apostrofa, a u pravopisu iz 1960. jedno kaže: umesto izostavljenog glasa piše se apostrof.
Zašto bismo imali pet pravila kada je dovoljno jedno - kada se izostavi jedno slovo piše se apostof?!

KAO- K'O ili KO? -Ako bismo napisali KO moralo bi da stoji iznad O akcenat! A akcenat i pravopis nisu jedno te isto. Posto postoji i KO? ( kao pitanje)
Pravopis su pravila, akcenat stoji na svim recima, a pravila treba da budu kratka i jasna!

Zato akcente potrazite u Recniku, a jezicka pravila u Pravopisu.

Po recniku moze se reci i KO, ali onda se mora obavezno staviti akcenat. Time cemo samo zbuniti okolinu nasim pisanjem, pa onda koristimo pravilo iz pravopisa- Ako je izostavljeno slovo pise se apostrof!
Npr. : Da li? = Da l' ?
Je li? = Je l' ?

Sto se tice SA MNOM - odvojeno isto kao i SA TOBOM, SA NJIM, SA NJOM, i opet, ako izostavimo slovo..bla, bla...S' TOBOM ( odvojeno), S' NJIM, S' NJOM...

I jos nesto, nece pomoci ni novosadska matica i sl. kako ide prirodni narastaj, sve mi se cini da ce cela Srbija da POE ( stavi akcenat kako ti volja) onako po vranjanski, na kraju. [You must be registered and logged in to see this image.]

Дејан Стевановић СРПСКА ЋИРИЛИЦА И СРПСКА ЛАТИНИЦА – СТАЊЕ И ПЕРСПЕКТИВЕ




Имајући у виду да је латинично писмо у свом класичном виду вековима било у употреби код Срба-католика, чинећи тако део и српске традиције – али, и због неприлагођености српском и, уопште, словенском гласовном систему која је стварала велике потешкоће у писању – те знајући да су два најпознатија српска филолога 19. века творци његове варијанте која се данас употребљава на већем делу српске земље, с пуним правом тврдимо да је латиница српско писмо. Но, значи ли то да се спокојно можемо препустити поплави латинице којом је захваћен овај остатак остатака Србије, и мирно посматрати изгон ћирилице? Тешко – мада такво насиље доприноси, што би казао Момчило Селић, утврђивању сопства – кључа српске духовне ризнице и ослободитеља народне снаге.

........................................................

Зато, нека се нико од нас којима је заиста стало до опстанка Српства, и којима без тога и ван тога нема смисла животу, не поведе за лажном паролом: „Ћирилица је једино српско писмо”, или још неистинитијим и погубнијим: „Сво Српство је у православљу, ван кога Срба нема нити може бити.” Јер, ако овако малобројни још дозволимо да нас непријатељ, Божји и људски, преко својих бројних помагача, и идеја преко њих пласираних, те моћних структура које све то подржавају, и убудуће дели и цепа на разне таборе, будућност нам неће бити светла.

Наиме, ћирилицу не треба бранити као „једино српско писмо” већ као једно од ретких фонетских писама данашњице, органски израсло из наше историје и традиције, лако препознатљиво и за просечног човека прихватљиво, те ликовно прелепо. А латиницу не треба сузбијати као „хрватско писмо”, већ због тога што је српски непријатељи подло и силеџијски фаворизују над ћирилицом, ради даљег расрбљивања нашег, већ увелико обесловешњеног народа.

Јер, непријатељ је већ у Краљевини Југославији, уз подршку државног апарата и пратећих установа, постигао да се употреба ћирилица ограничи само на Србе-православце. У другој Југославији, у склопу јавне политике галопирајућег расрбљивања (под кринком «братства и јединства»), врло брзо се ћирилица свела само на простор СР Србије, уз истовремени продор латинице и у ове крајеве. При том, у СР Македонији је и сама ћирилица, модификована неким дијакритичким знацима (рецимо, к` уместо ћ) и тиме одвојена од свог српског корена, дијаболично помогла проглашењу новог „народа”, прављењу његовог „језика”, а потом и устоличењу његове „цркве”. Да се све то постигне нису бирана средства – почев од школске и издавачке политике, преко медијске и службене праксе (на пример, готово сви обрасци су и у Србији штампани латиницом, док је и набавка ћириличних писаћих машина представљала проблем), па до отвореног полицијског насиља (у прекодринским крајевима употреба ћирилице могла је кориснику прибавити етикету «четника», са одговарајућим, па и правним последицама) – што се све, ругачки, дешавало у условима ‘‘потпуне равноправности писама’‘, тобоже гарантоване законом!

Јер, као све завереничке организације, и комунистичка партија је стално говорила једно, а чинила друго. Чак и кад су преузели и учврстили власт, комунисти нису радили другачије. Цинично су доносили законе који уопште нису намеравали поштовати, правили уставе на које нису ни помишљали да се обазиру (осим да помоћу њих угњетавају и кажњавају неистомишљенике и политичке противнике), истицали начела којим су се додворавали иностраном јавном мњењу а која су у пракси редовно пренебрегавали. И у свему томе било је чудног система, увек на највећу штету „хегемонистичких”, „назадних” Срба – те је, у таквим условима, број „латиничара” и међу становницима СР Србије постајао све већи, док није достигао критичну масу – после чега је, као у неким физичко-хемијским процесима, наступила брза и бурна ланчана реакција. Писати ћирилицом постало је, најблаже речено, „немодерно” (што би садашњи „еуропејци” рекли, „out”), а латиницом „модерно”, то јест, „in”. Као увек у сличним приликама, бујица је за собом повукла омладину, психолошки зависну од потребе да по сваку цену припада нечем (макар привидно) већем од себе. (А где наћи нешто већ на први, површни поглед премоћно над „сељачком”, српском традицијом од рок-енд-рола, поп културе, моде и писма на којем су исписани сви „брендови”?) Даљи притисак постао је излишан. Непријатељ је, најзад, могао дозволити да се и на овом плану „ствари одвијају својим током” – то јест, да се предавање забораву ћириличног писма одвија „природно”, као напуштање још једног, непотребно и мукотрпно обавезујућег обележја народног јаства.

И судбину ћирилице, међутим, ваља сагледати у контексту готово двовековне владајуће културне и политичке оријентације српске „елите”. Најједноставније речено, тај накардни поглед на свет се сводио на свима нам познату тужбалицу о некултурном Балкану и заосталим Балканцима, код којих ништа не ваља, и тежњу ка тобоже културном и цивилизованим Западу, где све ваља. У наше кукавно време, ова карикатурална визура додатно је подржана свеобухватном друштвеном „транзицијом” и „консензусом” „свих демократских снага” да нам је „пут у Европу” најпречи задатак. На том путу ваља нам, наиме, одбацити све „старо” (читај: наше, а ваљано), и примити све „ново” (туђинско, можда корисно својим изумитељима, али не обавезно и другима!) – а пошто ћирилица спада у „старо”, српски одроди који би да се опет негде уроде (као претходно у Турке, Латине, Немце, Мађаре или Русе) подло је уклањају, неки је при том лицемерно бранећи и штитећи до, како им се чини, њеног неотклоњивог и коначног укинућа.

Јер, покушавати заштиту ћирилице стварањем некаквих удружења (чак и добронамерних, будући да је створених по задатку кудикамо више) чија се делатност исцрпљује повременим слабо посећеним предавањима (пошто је данас све што тражи духовни напор по правилу слабо посећено), издавањем књига у тиражу од неколико стотина (за народ који се ионако одвикао од читања озбиљне литературе), објављивањем понеког новинског текста који, у мору опште обамрлости, пролази неопажено, те ретким појединачним наступима на телевизији, у емисијама унапред осмишљеним да обалаве сваку битну тему и сведу је на трач, са водитељима задуженим да упорно прекидају сваки озбиљнији покушај излагања и, постављањем несувислих питања, сваког искреног саговорника удаље од теме, у условима ограниченог времена и неизбежних (и све дужих) ТВ-реклама, и отупелих ТВ гледалаца навикнутих да емисије буквално гледају, а мало или нимало слушају – све је то, најблаже речено, недовољно и неозбиљно, а по непријатеља и његове планове, савршено безопасно. С друге стране, апеловати на свест и савест, уз позивање надлежних установа да коначно нешто учине, одаје, пак, или слепоћу, или злу намеру.

Јер, свести немамо, будући да нам се плански мути и разграђује годинама, деценијама, па и вековима уназад, док смо савест готово угушили предугим обитавањем у смрадној греховној каљузи – у којој је, на пример, слагање са аргументацијом домаћег олоша да Ратка Младића треба предати Хагу, не бисмо ли ми остали живели „као сав нормалан свет”, тек зрнце наше моралне беде. У том контексту, о „српским” институцијама је излишно и говорити – та ваљда је очигледно да су оне најодговорније за то где смо, и какви смо. На њих се с пуним правом могу применити речи Сина Божјег јудејским фарисејима и књижевницима (читај: представницима тамошњих културно-верских институција), кад их је назвао лицемерима и слепим вођама слепих, решеним не само да се клоне Царства Небеског, већ да и другима запрече пут.

...............................................................................

Победа у тој борби биће окруњена стварањем нове српске државе – Србије. У тој Србији живеће Срби различитих вера и конфесија (православци, римокатолици, протестанти, мухамеданци, атеисти…), а у истински равноправној употреби остаће оба српска писма: ћирилица и латиница. Задатак државних власти биће, између осталог, да граде свест о народном јединству, и помогну обнављање урушеног и изобличеног народног јаства. Када Срби истински спознају себе и почну на свет око себе гледати својим, српским очима, онда – нека и пишу како им је драго!

[You must be registered and logged in to see this image.]

Rečca ne se piše odvojeno od glagola ( ne smem, ne želim, ne idi, ne padaj...) osim kod izuzetaka:
neću, nisam, nemoj, nemam

Kod prideva negacija se piše sastavljeno... neprevaziđen, neverovatan, nevidljiv, neshvaćen, nepotreban, nedostižan, nerešiv....

Sinoc dobijem poruku (na njemackom) gdje na kraju, umjesto "bis morgen" pise "do sutra" .

Pitam doticnu osobu da li to uci srpski...Kaze pokusao bi.

Inace, u Beču je nemoguće naci njemacko srpski rijecnik na latinici...a koliko cujem i u Srbiji je tesko doci do istog?
Dakle nista dok ne odem u Bosnu...
A do tada... može kako može...

[You must be registered and logged in to see this image.]