SVAMI ŠIVANANDA

Naslov: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 12:09 am

First topic message reminder :

preuzeto sa portala Prosvetljenje

108 PARABOLA
SVAMI ŠIVANANDA
preveo Aleksandar Đusić

(Web tim portala Prosvetljenje zahvaljuje Aleksandru Djusiću na ustupljenom prevodu, kao i na dozvoli da objavimo ovaj tekst na osnovu autorskih prava koje je on dobio od indijskog izdavača)

SADRŽAJ

Napomena izdavača
Nalozi Bakti
Slava Raminog imena

PRVI DEO: FILOZOFIJA I DOKTRINE

Filozofija
O maslacu skrivenom u mleku
O vrani na krovu
O kraljevom snu
O ženi koja je htela da ulepša svoj odraz
O tropskoj voćki u dvorištu
O čoveku i njegovom psu
O zamindaru i njegovom upravitelju
O izgubljenom ručnom satu
O otiraču pred vratima
O zadovoljenjima kamile
O putniku i njegovom prtljagu
O čoveku koji je izgubio pamćenje
O gramzivom hodočasniku

Najviša svrha ljudskog rođenja
O dečaku koji je zalivao koren
O panditu i šalu
O mački u visećoj ležaljci
O prostitutki i njenom ljubavniku
O sviraču na đalatarangi i njegovoj čaši
O košakara ptici
O čoveku koji se bojao komaraca
O dva biznismena
O dve ptice i Garudi

Slava Gurua
O slepcu koji vodi slepca
O prepredenjaku i četiri budale
O kuriru milionera
O pseudo-bakti
O Bramaništi i njegovom učeniku
O dobroćudnom mladiću i lepoj devojci
O dobro zgotovljenoj gozbi
O sumnjičavcu koji se udavio
O rasipniku
O tuberkuloznom bolesniku
O obmanutom hodočasniku
O ovcama i vuku

Oprema sadake
O naričućoj ptici
O profesionalnom trgovcu
O baštovanu i čobaninu
O darovima šećernom bogu
O strpljivom siromahu
O kralju i njegovom sokolu
O kralju i astrologu
O bradonji i kaši
O naslednici koja se udala za rugobu
O zmiji i pacovu
O ženi koja je oglašavala svoja bračna iskustva
O netrpeljivoj posvećenici

Staza služenja
O kupanju slona
O majčinom lukavstvu
O dečaku koji je za svaki patlidžan dao rupiju
O medu i puzavici
O čoveku sa lošom probavom
O čoveku koji je blatom prao blato
O dva putnika
O zamindarevoj palati

Staza božanske ljubavi
O krojačevoj igli
O mravu i gušteru
O okorelom starcu
O razbojniku
O blagoslovenom pacovu
O milioneru i tri prosjaka
O drvoseči i Gospodu Jami
O visprenom dečaku
O plemićevom milosrđu

Pokoravanje uma
O mravima i planini šećera
O devojci koja je zaustavila policajca i lopova
O siromahu i njegovom nalazištu blaga
O korovu u polju
O prevarantskom upravniku pošte
O čoveku koji je odsekao kravlje vime
O advokatovom turbanu
O stotinu dece

Staza mudraca
O žitu i plevi
O četvorici obrazovanih naučnika
O dečaku i sveći
O ljudima koji su umrli od straha

Priroda đivanmukte
O lovčevom snu
O svetiljci u mračnoj sobi
O detetu i senci
O zagađenju vatre
O kravama i stubu za češanje

DRUGI DEO: OSTALE PARABOLE

O Radži Đanaki i panditima
O staroj dami i igli
O svekrvi i prosjaku
O mladićevoj blagodati
O saduu i maču
O dečaku koji nije umeo da gleda na sat
O ptici i plodu pamuka
O čoveku u pitonovom ždrelu
O mladiću i anđelu
O vodi i vatri
O pušačima opijuma i mesečevom odrazu
O mužu i ženi
O razmaženom detetu
O čoveku i njegovom konju od blata
O filozofu i razbijenom ogledalu
O braminu koji je izbegao kišu
O kondukteru koji je ispao iz autobusa
O šefu koji je uklonio kazaljke na satu
O dečaku i njegovim cipelama
O kostimiranom dečaku i mišu
O dečjoj svađi zbog kuća od blata
O čoveku koji se pred blagajnom pretvarao da je žena
O goniču volovske zaprege
O maharadži Puranđani
O nesmotrenom jelenu
O lakonskom Spartancu
O Mahmudu i Ajazi
O 'dramskoj predstavi'

Datum upisa : 11.08.2010

Parabola o darovima šećernom bogu

Čuvši za delotvornost molitve kipu Vinajake napravljenom od šećera, jedan čovek je poželeo da vrši svakodnevnu puđu (službu Božju) idolu od šećera. Bio je velika cicija, i nije želeo da na puđu potroši mnogo para. I pored toga, pripremio je idola i započeo puđu. Kada je došao čas za ponudu nevedije (žrtvovanje hrane) Gospodu, škrtac nije znao šta da radi. Sa sobom nije poneo ništa za nevediju, niti je bio spreman da bilo šta kupi. Zaključio je da idol ionako ima velik stomak (Vinajaka i treba da ima velik stomak), a stomak je bio od šećera. «Taj šećer će biti dovoljan za nevediju», pomislio je. Perorezom je odsekao delić Vinajakinog stomaka, stavio taj šećer na tanjir i ponudio ga idolu kao nevediju. Da ga nauči pameti, Vinajaka ga je učinio takvim siromahom da je morao da jede sopstveno meso i da umre užasnom smrću.
Neki ljudi prilaze svecima i mudracima sa bezbožnim namerama. Čuli su da obožavanje svetaca podaruje blagostanje i slavu, pa im prilaze i govore slatke reči, ali su tvrdice i neće potrošiti ni novčić na milosrđe. Čak će otići tako daleko da varaju sveca uzimajući cveće i voće iz njegovog vlastitog prebivališta i stvarajući privid da su to njihove žrtve njemu! Zbog toga ostaju i bez ono malo blagostanja i pameti koje su imali, a na kraju umiru užasnom smrću, zagnjureni u neznanje i zabludu.

Datum upisa : 11.08.2010

Parabola o strpljivom siromahu

Bio jedan bogati stari plemić koji je živeo u velikoj palati. U blizini je živeo i jedan siromah u trošnoj kolibi, i prehranjivao se mrvicama hrane koju su drugi bacali. Uprkos tome, on je uvek bio vedar i nije se žalio na svoju lošu sreću.
Jednom se dogodilo da siromah dugo nije imao ništa da pojede. Zato je otišao bogatom plemiću da zatraži pomoć. Stari plemić ljubazno ga je primio i upitao za razlog njegovog dolaska. Siromah reče da već danima ništa nije jeo i da bi bio jako srećan ako bi dobio nešto hrane. «Je li to sve?! Dođi, sedi!», okuraži ga plemić pa doviknu nekome: «Momče! Veoma važan gost došao je da obeduje sa mnom. Reci kuvaru da smesta spremi ručak, i donesi vode da operemo ruke.»
Siromah je bio iznenađen. On je već čuo da je plemić srdačna osoba, ali ipak nije očekivao takvu dobrodošlicu. Bio je prepun hvale za svoga domaćina. Plemić ga naglo prekinu i reče: «Nema na čemu, prijatelju. Sedimo i uživajmo u hrani.» Pa poče da trlja ruke kao da ih neko poliva vodom i zapita siromaha zašto i on ne opere svoje ruke.
Siromah nije video ni momka ni vodu, ali odluči da treba da učini što mu je rečeno, te se pravio da i on pere ruke. «A sada pređimo na ručak», reče plemić, i poče da naručuje razna fina jela. Ali nije bilo traga ni hrani niti ikakvom donosiocu.
Onda plemić reče siromahu: «Tako prekrasna gozba je pred nama. Samo se posluži, prijatelju. Moramo pojesti sva ova ukusna jela.» I pravio se da jede iz zamišljenih tanjira.
Siromah je bio slab od izgladnelosti, ali je sačuvao prisebnost. Nije dopustio da ga očajanje savlada. I on se pravio da jede sa praznog stola. Plemić bi povremeno uzviknuo: «Ala je ukusna ova supa! A i kari je fantastičan, zar ne, prijatelju?» Siromah je odgovarao: «Svakako, kako da ne!» «Zašto onda ne bismo uzeli još», pravio se plemić da dodaje neka zamišljena jela siromahu i pitao ga jesu li ukusna.
Iako stravično gladan, siromah se beskrajno zahvaljivao svome domaćinu i izjavljivao da nikada u celom svom životu nije imao tako izvanrednu gozbu. Nije pokazivao ni najmanji znak žaljenja. Uspevao je da zadrži veseo izraz lica bez ikakve izveštačenosti, kao da je sve bilo stvarno.
Plemić je bio darežljiva osoba, čovek milosrdne naravi. Hteo je da proveri hoće li siromah podleći očajanju. Čuo je da je ovaj poznat po tome što nikada ne gubi strpljenje. Smatrao je da tako zadovoljna, vedra osoba ne treba da gladuje i trpi siromaštinu. Ali, imao je svoje sumnje, pa je rešio da ga lično stavi na probu. I otkrio je da je sve što se govorilo o njemu bilo tačno.
Tada plemić pljesnu rukama i svita slugu uđe sa slasnim jelima koje je on pominjao. Na sto je postavljen majstorski pripremljen ručak, i siromah ovoga puta nije morao da se pretvara. Sa zadovoljstvom je obedovao sa plemićem.
Kada su završili obrok, plemić reče: «Prijatelju, ti si čovek beskrajnog strpljenja. Ti dobro znaš kako da sa svime budeš zadovoljan i da vedro podnosiš zlu kob. Ti si čovek kakvog sam tražio da upravlja jednom od mojih farmi. Od sada treba da živiš sa mnom.» I siromah više nije morao da trpi oskudicu.
Iz ove priče čovek može da izvuče nekoliko pouka. Kada je siromah otišao kod bogataša, on nije tražio nikakvu milostinju koja bi mu omogućila da nekoliko dana živi bez prošnje. To pokazuje da nije bio pohlepan. Živeo je u sadašnjosti. Hteo je nešto hrane i to je i zatražio. Da je tražio novac, dobio bi ga i potrošio za par dana, a potom bi se vratio prethodnom siromaštvu. Nije tražio ništa osim onoga što mu je odmah bilo potrebno, i to je popločalo put njegovoj dobroj sreći, zapošljavanju na bogataševoj farmi.
Kada je bio šikaniran od domaćina izmišljenim jelima, on nije izgubio strpljenje uprkos velikoj gladi. U suprotnom, bio bi zamoljen da izađe i izgubio bi i obrok i neočekivanu službu.
Takođe se nije žalio na svoju lošu sreću niti je oplakivao svoju sudbinu kao što bi to običan prosjak činio pred bogatašem.
Dakle, pouka je u tome da treba biti stpljiv i sve iskoristiti na najbolji mogući način. Čovek treba da nauči da vedro podnosi nedaće, da učini sve što je moguće, moli se Bogu i veruje u Njegovu milost. Nikada se ne treba žaliti na svoju zlu sreću. Kako seješ, tako ćeš požnjeti. Stoga nema svrhe oplakivati zlu sudbu. Čovek treba da nauči kako da stekne hrabrost i da svoju sudbinu gradi sopstvenim trudom.
Strpljenje je zlatno. Bez njega bi život bio potpuna propast. Važna poenta ove priče je u tome da čovek, kada ide nekome zbog bilo kakve usluge, treba da bude spreman da mu se prilagodi ako namerava da bilo šta dobije od njega.
Pohlepa i milost Božja ne idu jedno sa drugim. Tamo gde je pohlepa teško da može biti dobre sreće. Treba naučiti živeti u sadašnjici, i ne tražiti ništa više od onoga što ti pripada.
Sa strpljenjem, vedrinom, zadovoljnošću i ljubaznom naravi, čovek treba da nauči da što je moguće bolje iskoristi okolnosti u kojima se nalazi.

Datum upisa : 11.08.2010

Parabola o kralju i njegovom sokolu

Kralj je obučavao sokola za lov i izviđanje. Uzimao bi ga sa sobom kad god je izlazio napolje. Jednom su kralj i njegovi lovci jahali kući dolinom između pustinjskih dina. Kralj je bio veoma žedan. Dok je jahao kroz dolinu primetio je, na svoju veliku radost, kako voda curi niz ivicu stene. Odmah je sjahao i pružio svoj srebrni pehar da skupi nešto vode. U međuvremenu, njegov omiljeni soko kojeg je vodio sa sobom, odleteo je i počeo da kruži nad dinama.
Posle nekog vremena, kada se pehar napunio, kralj ga je žudno podigao da popije kristalno bistru vodu. Ali, u tom trenutku, soko se iznenada sručio odozgo i krilom zakačio pehar tako da se sva voda prosula.
Kralj je pogledao uvis i video da je njegov omiljeni soko sleteo na vrh stene sa koje je curila voda. Podigao je pehar i ponovo na isti način počeo da ga puni. Morao je dugo da čeka dok se nije napunio, a kada je konačno bio spreman da ga ispije, soko se obrušio kao i ranije i oborio pehar iz kraljeve ruke.
Kralj se veoma razbesneo. Sa velikim je strpljenjem ponovo skupio vodu i po treći put mu soko nije dozvolio da je popije.
Kralj je već postao krajnje razjaren. Isukao je svoj mač i viknuo na sokola: «Ovo je poslednji put. Ako me sprečiš da popijem vodu, platićeš to životom.» Još jednom je strpljivo skupio vodu, i ovoga puta bio je na oprezu dok je podizao pehar da je popije. Soko se ponovo zaleteo i srušio pehar, ali mu je kralj pri tom odsekao glavu brzim zamahom mača.
Progunđao je: «Dobio si što si tražio!» Kada je pogledom potražio pehar, video je da je upao u pukotinu do koje nije mogao da siđe. Zato je počeo da se penje uz stenu da pije sa izvora. Kada je stigao na vrh, ugledao je lokvu vode u kojoj se nalazila mrtva otrovna zmija. Bio je preneražen. Zaboravio je na žeđ i mislio samo na svoj prenagljeni postupak koji je rezultirao ubijanjem sokola koji mu je spasao život. «Danas sam naučio gorku lekciju, a to je da nikada ništa ne činim ishitreno.»
Žurba je majka žalosti. Razvij moć rasuđivanja. Dobro razmisli, a zatim delaj. Pogledaj pre no što skočiš.

Datum upisa : 11.08.2010

Parabola o kralju i astrologu

Jedan je kralj pokazao svoj horoskop jednom astrologu i zapitao ga kakvu budućnost vidi u njemu. Astrolog je pažljivo procenjivao položaje planeta, gledao je i u šastre, i na kraju je dao ovakvo mišljenje: «Maharadžo, svi tvoji rođaci umreće pre tebe, vlastitim rukama ćeš ih sahranjivati.» Kralj se jako razbesneo. Bio je veoma privržen rodbini i nije mogao da otrpi takav sud. Smesta je naredio da siroti astrolog bude bačen na doživotnu robiju.
Zatim je poslao po drugog astrologa. Ovaj je bio taktičniji od onog prvog. Zaključio je da je prethodnikovo tumačenje bilo sasvim pravilno, pa je gledao da istu stvar predstavi drugim rečima: «Maharadžo, ti ćeš imati veoma dug život. Živećeš duže od svih svojih rođaka.» I ovo je značilo da će cela rodbina pomreti za kraljevog života, ali je iskazano tako da ugodi kralju. I zaista, kralj je bio veoma zadovoljan astrologom i bogato ga je nagradio.
Zato se kaže da čak i kada kazuješ istinu, treba da je izraziš na prijatan način. Ne treba je izneti tako da povrediš tuđa osećanja. U suprotnom, ona vredi isto koliko i laž. Govor treba da ti je istinoljubiv, ugodan i blagotvoran.

Datum upisa : 11.08.2010

Parabola o bradonji i kaši

Jednom je nekom čoveku sa dugačkom bradom i brkovima bila ponuđena zdela retke ovsene kaše, koja se lepila za bradu i brkove i kvarila ih. Ali, on je toliko voleo tu kašu da nije bio u stanju da je propusti. Isto tako je voleo i svoju bradu i brkove koje je svakodnevno s pažnjom i ljubavlju negovao. Nastojeći da pije kašu a da ne umaže brkove i bradu, bio je veoma pažljiv u držanju zdele na odstojanju, ali to je rezultiralo time da se sva kaša prosula na zemlju i ništa od nje nije završilo u njegovim ustima.
Bradonja je nalik nedopečenom aspirantu. Njegovo negovanje brade i brkova srodno je aspirantovom posvećivanju vremena održavanju svoga fizičkog vela urednim i lepim.
Kaša je nektar mudrosti koji mu nudi duhovni učitelj. U svome nastojanju da sačuva telo od bola, nevolje, isposništva, itd., nedopečeni aspirant pokušava da izbegne vežbanje sadane. On smatra da i bez praktične sadane može da dođe do trajne sreće u životu.
Međutim, ne može da prenebregne uputstva duhovnog učitelja, jer mu ona obećavaju najviše dobro. Ali, ta uputstva koja dobija od Gurua ne donose mu ništa dobro pošto ih on propušta usled svoje ludosti. Zato da mu ni njegov boravak uz Gurua ne donosi nikakvu korist. Mora mnogo toga da nauči iz ličnog iskustva, i da u skladu sa time promeni svoj stav. Mora da napusti ljubav prema telu i telesnim udobnostima, da gleda da se okoristi time što je u Guruovoj blizini i da usvoji sva njegova uputstva.
Besmrtni život je za Duh a ne za telo. U Duhu možeš uživati tek kada prevaziđeš telo.

Datum upisa : 11.08.2010

Parabola o naslednici koja se udala za rugobu

Živela jednom prelepa mlada naslednica ogromnog imetka. Mnogi su je mladići prosili, ali ona je dala prednost jednom siromašnom mladiću ružnog izgleda koji je postao izvitoperen i nepouzdan u svojim svetovnim aktivnostima zbog svoje ljubavi za tu mladu damu. Kada su je ostali udvarači upitali za razlog što je odabrala čoveka koji niti dobro izgleda, niti je bogat ni pametan u poređenju sa njima, ona odgovori:
«Ne možete se vi porediti sa tim siromahom; i nemate njegove oči koje su sposobne da vide oba sveta.»
Biti probuđen u ljubavi je licemerje.
Mlada naslednica može se uporediti sa Gospodom koji poseduje sve moguće blago.
Siromašni, ružni mladić je nalik pobožnom aspirantu koji ne zna ni za šta izvan Gospoda, i za koga se sva tri sveta uistinu nalaze unutar njegovog cilja, budući da izvan njega ničega nema.
Drugi su prosci poput privrženika koji mole za darove od Gospoda, a ne za samog Gospoda.
Biti probuđen za ljubav je licemerje, jer time ne voliš voljenog zbog onoga što on sam po sebi vredi, već zbog njegove spoljašnje lepote i bogatstva.
Biti svestan spoljnog sveta znači zaboraviti Duh. A to je gore od spavanja.
Bilo da se radi o vedanti ili o bakti ili o jogi, sve je to isto što se tiče glavnog cilja. Treba da zaboraviš spoljni svet, da budeš slep za njega, i da sav prostor i vreme sagledaš unutar svoga Cilja, unutarnje Stvarnosti.
Tada će ti Jastvo otkriti svoju prirodu; tada će te Bog voleti i odabrati te za svoga najvećeg posvećenika.

Datum upisa : 11.08.2010

Parabola o zmiji i pacovu

Otrovna kobra je bila uhvaćena i stavljena u korpu, u kojoj je umirala od gladi. Nameravajući da je potpuno potčini i dovede pod svoju vlast, krotitelj zmija je nekoliko dana uopšte nije hranio. Jednom prilikom je krotitelj bio odsutan, a jedan pacov je skakutao po korpi. Kobra je znala da je to pacov, pa mu se ovako obratila: «O, pacove, maharadžo! Ti si tako dobar i plemenit. Zbilja, ti si kralj čitavog životinjskog carstva. Budi tako ljubazan da me obaspeš svojom milošću!» Čuvši to, pacov reče: «Ko si ti što govoriš iz korpe? Nisi li ti kobra, moj najveći neprijatelj? Zašto mi tako laskaš?» «Ja ti ne laskam, o, care careva», odgovori kobra. «Evo kunem se da nikada više neću ni pipnuti nijednog pacova. Stoga, budi milostiv prema meni.» Zadovoljan poniznim držanjem kobre i pohvalnim rečima koje je izgovorila, pacov reče: «O, kobro, u pravu si; sada sam ja car careva, jer sam izvan tvoga domašaja. Fino su te strpali u ovu korpu. Gode mi tvoje reči. A sada reci šta mogu da učinim za tebe.» Kobra uzvrati: «Neka moj račvasti jezik uvek opeva tebe, maharadžo! Molim te da napraviš malenu rupu na vrhu korpe. Ti to možeš da središ za minut; i to je jedina usluga za koju te preklinjem.» «Pih!», reče nadmeni pacov, «zar si zbog tako male usluge bila toliko ponizna prema meni? Ja ću to obaviti za tren.» I pacov se odmah bacio na posao. Još pre nego što je rupa bila dovršena, kobra iskoči iz korpe i odmah proguta pacova, a zatim pobeže iz krotiteljevog stana. Usput naiđe na krotitelja i ljuto ga ujede, tako da ga je njen otrov usmrtio.
Krotitelj zmija je sadaka. Zmija je pokvareni um – niski nečisti um pun poročnih samskara i vasana. Korpa je malo tapasje (isposništva) i sadane koje sadaka čini da bi poročne samskare držao pod kontrolom. Pacov predstavlja ono malo dobrih samskara stvorenih u umu koji je još uvek opterećen privrženošću raskoši i čulnim užicima. Dakle, pacov ovde ima dvostruku ulogu.
Uz veliki trud sadaka ''hvata'' poročni um i stavlja ga u korpu tapasje i sadane. Poročne samskare su izgladnele zbog sadakinog odbijanja da ih nahrani višaja-bogom (čulnim užicima), i sadaka smatra da će na taj način uskoro potpuno ovladati umom i pokoriti ga svojoj volji. Ali, dok je on odsutan, tj. kada mu budnost malo popusti, umu se približava objekt svetovnog zadovoljstva. Poročni um uživa unutra, i pokušava da se sprijatelji sa objektom. Ali, donekle prosvećeni intelekt kaže: «Ti pokvareni ume, ti si moj zakleti neprijatelj; kako onda možeš da pomisliš da ću te osloboditi ovih ograničenja samouzdržavanja? Zar da ti dozvolim da se ponovo prepustiš čulima?» Međutim, poročni um je prepreden. On veliča objekt svog užitka slikajući ga božanstvenim bojama. «Ti za mene uopšte nisi iskušenje! Bogatstvo je oruđe za služenje i milosrđe. Žene su moje božanske majke. Uživanje je samo nadnica koju dajem ovome telu koje neprekidno radi za sreću čovečanstva. Zakleo sam se da više nikada neću povlađivati čulima.» Puko licemerje!
Um se zaklinje da nikada neće zgrešiti, da neće povlađivati čulima, čak i ako bi bio oslobođen od ograničenja samouzdržavanja. U samouzdržavanju nastaje rupa; stvoren je kanal za tek delimično obuzdani um da poteče ka objektima čula. Pokvareni um prvo će sebi priuštiti dobar obrok od malene viveke koja se pojavila u sadaki, pre nego što se prepusti čulnim objektima. Zatim, dok beži – a prirodna poročna snaga uma sada je udvostručena zbog izgladnelosti čula i potiskivanja želja – pokvareni um nezadrživo napreduje i ubija sadaku. Sadaka umire zbog manjka budnosti, i zbog male rupe nastale u njegovoj sadani i tapasji kontaktom niskoga uma sa čulnim objektima.
O, aspirante! Čuvaj se. Čuvaj se. Čuvaj se. Ne umanjuj svoje napore, svoju sadanu, niti tapasju, ni za jedan sekund. Drži se svoje rešenosti. Kreći se ka svome Cilju.

Datum upisa : 11.08.2010

Parabola o ženi koja je oglašavala svoja bračna iskustva

Skromne žene nikada drugima ne govore o slatkim rečima ljubavi koje su im njihovi nežni muževi šaputali na uvo, niti o svojim bračnim iskustvima. No, jedna glupava žena, preterano ponosna na suprugovu ljubav, mislila je da će joj se ljudi diviti i čestitati joj na njenoj dobroj sreći ako im ispriča kako je nežno njen suprug voli i kako je srećna sa njim. Kada je počela da obznanjuje svoje doživljaje, ljudi su joj se smejali i rugali joj se, a i njena rodbina je izbegavala društvo te neskromne žene. Na kraju ju je čak i muž zamrzeo zbog takvog neumerenog ponašanja. Tako je sve izgubila i ostatak života provela u krajnjoj bedi.
Slično tome, sadake nikada ne govore drugima o upadeši (duhovnom savetu) svoga Gurua, ni o svojim duhovnim iskustvima. Ali, budalasti sadaka, ponosan na svoja početna duhovna iskustva, počinje da ih oglašava da bi privukao pažnju i divljenje javnosti. Ali, avaj – javnost uviđa njegovu sujetu i on postaje predmet sprdnje. Njegova braća sadake izbegavaju njegovo društvo pošto je on čovek sujete. Uobraženi ponos čini da izgubi čak i inicijalni kontakt sa Božanskim koji je imao, i tako biva lišen duhovnih iskustava koja su mu bila data. Napušten od svih, ostatak života provodi u krajnjoj bedi.
O, sadako! Čuvaj tajnu svete upadeše svoga Gurua i svojih duhovnih iskustava. Tada ćeš se duhovno razvijati i brzo ćeš dostići svoj cilj.

Datum upisa : 11.08.2010

Parabola o netrpeljivoj posvećenici

Jedna budalasta posvećenica posedovala je zlatni kip Bude, koji je nosila sa sobom gde god da je išla. Tokom svojih lutanja, stigla je u jedan manastir u kojem su se nalazile stotine kipova Bude. Ali, njoj se nisu dopadale druge Bude, volela je samo svoga Budu. Uvek kada je palila mirisni štapić pred svojim Budom, smetalo joj je što taj dim stiže i do drugih. Navukla je zavesu oko kipa. Za nekoliko meseci njen je Buda potamneo i postao smrknut, dok su drugi još sjajnije blistali.
Sličan je slučaj sa uskogrudim osobama. One ne poštuju tuđu veru. Ali, kao što reka bez pritoka trpi nestašicu, tako i njihovoj veri nedostaje snaga i umire preranom smrću. Čovek treba da razvije srce koje će prihvatiti i druge vere. Religija koja sve prihvata i ni sa kim se ne bori je istinska religija. Samo će takva religija opstati, dok će druge iščeznuti poput mehurova. Ta trajna religija je religija istine, čistote, nenasilja i ljubavi.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 10:01 am

Poglavlje peto

Staza služenja

Parabola o kupanju slona

Vodič slonova odveo je slona do Gange i priuštio mu lepo kupanje duže od sat vremena. Izdašno je nanosio sapun i fino mu oribao celo telo. Kada je bio sasvim zadovoljan, izveo ga je iz vode i poveo ga kući. Međutim, istog časa kada je dospeo do obale Gange, slon je surlom zahvatio veliku količinu prašine i blata i njima umazao čitavo telo. Vodič je uvideo da je sav njegov trud time obesmišljen. Odveo je slona u šumu i naložio mu da prenosi debla. Slon je obavio velik posao. Koliko god napora da je čovek ulagao u ovom pravcu, ništa od toga nije bilo uzaludno! Shvatio je da je slon pogodan samo za to, i da je pametnije koristiti njegov rad nego gubiti vreme kupajući ga.
Slon je tamasično (neznalačko, inertno) biće. Tamasičan čovek koji se odaje svim oblicima poroka može se porediti sa slonom. Vodič slonova je svetačka duša. Svetac se trudi da očisti poročnog čoveka sapunom znanja iz svetih spisa i da ga okupa đapom, kirtanom, itd. Ali, čim mu se ukaže prilika, poročni čovek se posipa prašinom i blatom.
Svetac proniče u narav poročnog čoveka. Daje mu naporan posao i izvlači iz njega mnogo korisnog rada. Poročni čovek radi poput slona, i rad ga na kraju pročišćava.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 10:02 am

Parabola o majčinom lukavstvu

Majka je pokušavala da svome detetu da gorak lek. Ali, koliko god ga milovala i nagovarala, ono nije htelo da ga proguta. Tada je došla na sjajnu ideju. Stavila je pred dete slatki 'ladu' i rekla mu: «Ako uzmeš ovaj lek, daću ti ladu.» Dete je smesta uzelo lek, a budući da je lek uklonio dejstvo bolesti i dao mu obilje energije, radosno je otrčalo zaboravivši na 'ladu'.
Ako kažeš čoveku: «Molim te, uradi ovu jađnu (žrtvovanje)», on to neće učiniti, zato što u svemu što radi traži užitak. Stoga Vede nude svargu (raj), itd., kao nagrade za žrtvovanja. Kada čovek vrši žrtvovanja, srce mu se pročišćava i postepeno se u njemu pojavljuje mudrost. Više i ne mari za svargu i njenu ograničenu sreću, već biva oslobođen u vrhovnom blaženstvu.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 10:02 am

Parabola o dečaku koji je za svaki patlidžan dao rupiju

Jedan čovek imao je dva sina. Jednoga dana obojici je dao po deset rupija i rekao im: «Potrošite tih deset rupija kako vam volja, ali mi donesite plavih patlidžana za večeru.»
Obojica su otišli na tržnicu. Priglupi dečak pokazao je prodavcu povrća novčanicu od deset rupija i rekao: «Daj mi, molim te, deset plavih patlidžana za ovu svotu; moj otac želi dobar obrok večeras.» Prodavac povrća odmah je zapazio dečakovu priglupost, dao mu deset natrulih patlidžana i poslao ga kući.
Pametni dečak otišao je u dućan, pokazao novčanicu i rekao: «Vidi, želim deset najboljih plavih patlidžana po najnižoj ceni. I vrati mi kusur.» Dobio je patlidžane za manje od jedne rupije. Sa dve rupije učinio je puđu u lokalnom hramu i uzeo Gospodov prašad (posvećenu hranu). Pet rupija poklonio je siromašnim dečacima koji su srdačno blagoslovili njega i njegovu porodicu. Za ostatak je kupio najbolje duhovne knjige koje su se mogle naći u knjižari.
Obojica se vratiše ocu i pokazaše šta su doneli.
«Vidi, oče, šta sam ti doneo! Deset patlidžana za deset rupija; mora da su izvrsni», reče glupan i pokaza mu deset trulih patlidžana. Otac ih sa gađenjem odgurnu uz komentar: «Ne samo da si bacio pare, nego si kupio trule patlidžane koji bi pokvarili i druga dobra jela. Kakva si ti budala!» Okrenuvši se ka drugom dečaku, otac upita: «A šta si ti doneo?»
Pametni dečak metnuo je pred oca dobre patlidžane, posvećeni prašad iz hrama i duhovne knjige, i dodao: «Oče, ovo me je koštalo svega pet rupija. Drugih pet razdelio sam na milostinju. Kako su srećni bili siroti dečaci! Poslali su usrdne molitve Gospodu da sve nas blagoslovi. Bog je zasigurno zadovoljan nama.» Otac je toplo zagrlio pametnog dečaka i shvatio njegovu mudrost. «Ti si moj rođeni. Jako sam zadovoljan tobom. Zato te postavljam za jedinog naslednika svega što mi pripada. Ti i ja smo jedno.»
Bog ljudima daje bogatstvo da bi ga valjano upotrebili. Arta (blagostanje) treba da bude tako upotrebljena da zadovolji ostale tri purušarte (čovekova cilja, odnosno interesa) – darmu (etičko ponašanje), kamu (zadovoljenje svih želja) i mokšu (duhovno oslobođenje) – a ne samo jednu od njih (npr., kamu).
Budala, međutim, troši sve svoje bogatstvo, svu energiju i vreme na uživanje u čulnim zadovoljstvima. Ta zadovoljstva koja tako skupo plaća – jesu li to zaista zadovoljstva? Ne, sva su ona bolna i trula u samoj svojoj srži, i sasvim su beskorisna.
Razborit čovek, naprotiv, štedljivo troši na životne potrepštine, a izdašno na one stvari koje podižu i jačaju darmu i donose mu mokšu. On čini milosrdna dela, troši na bogosluženje, itd. Pomoću tog bogatstva on stiče đnanu (duhovno znanje). (On hrani Mahatme i sadue i brine za njihovu fizičku udobnost, kako bi mogli da mu prenose đnanu i brinu za njegov duhovni razvitak.)
Gospod je veoma zadovoljan mudrim čovekom, te ga obuhvata i grli. Oni postaju jedno. Takav čovek nasleđuje božanske aisvarje (ovladavanje događajima i svim objektima želja bez pomoći fizičkih sredstava) i sija kao Njegov božanski naslednik – veliki sveti sida i đivanmukta – na zemlji.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 10:02 am

Parabola o medu i puzavici

U džungli se nalazilo jedno veliko drvo, a navrh njegove krošnje veoma veliko saće. Ali, bilo je teško popeti se na vrh drveta. Morali su se usecati stepenici u stablu i polako se penjati, a to je zahtevalo veliko strpljenje i inteligentan rad.
Vitka puzavica obavijala je to drvo i prilično uznapredovala u penjanju uz njega. Činilo se da je jaka, iako se opasno ljuljala u vazduhu.
Gramzivi čovek, željan da se domogne meda bez mnogo muke, započeo je uspinjanje uz drvo isključivo uz pomoć puzavice. Bio je suviše lenj da useca stepenike na stablu i verovao je da je puzavica dovoljno jaka da ga odvede do vrha. Kada je bio par metara nad tlom, jak nalet vetra pokidao je puzavicu i čovek je pao i polomio ruke i noge.
Sličan je slučaj i sa onima koji pokušavaju da se popnu uz drvo Božanstva da bi uživali u medu mokše, a to čine uz pomoć puzavice kamja-karmi (dela izazvanih žudnjom), kao što je jagja (obredno žrtvovanje), itd. Put ka mokši ide duž stabla drveta Božanstva. Moraš da napraviš stepenike na njemu uz izvestan napor koji je sadana. Moraš se penjati stepenik po stepenik, počevši od jame, nijame, asane, pranajame, pratjahare, darane i djane, da bi na kraju stigao do vrhunca, tj. samadija. Do njega nema prečice. Ne možeš izbeći odgovornost. Ako se, međutim, penješ uz pomoć kamja-karmi – mada i one izgledaju snažne – one te neće odvesti u visine atmičke velelepnosti. Kada dune vihor sebičnih želja, pohlepe za stvarima ovoga sveta i rajskim užicima, ta puzavica karme će se pokidati i doživećeš težak pad.
O. čoveče, sebična dela neće te dovesti do cilja samorealizacije. Pomoći će ti isključivo nesebična dela. Sadana predstavlja nešto mnogo strožije i nepokolebljivije. Na vrh se možeš popeti samo uz velike napore. Međutim, jednom kada dopreš do vrha, pićeš nektar besmrtnosti i večnog blaženstva.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 10:03 am

Parabola o čoveku sa lošom probavom

Jedan čovek je na gozbi pojeo previše gija (prečišćenog maslaca) i razboleo se. Probavne funkcije su mu se blokirale. Otišao je lekaru, i ovaj mu je rekao: «Donesite mi, molim vas, tolu (11.7 grama) gija; pripremiću lek i dati vam ga.»
Bolesnik je bio zapanjen: «Ali, doktore, pa ja patim upravo od posledica preterane konzumacije gija! Zašto želite da mi uvećate muku?»
«Dragi moj, samo ti donesi gi. Pokazaću ti šta da radiš sa njim. Gi je sada za tebe lek.»
I bolesnik je doneo gi. Lekar mu je dodao još nekoliko sastojaka i dao pacijentu odgovarajuću dozu. Čovek je zaista bio izlečen, i vratio mu se apetit.
Slično tome, čovek je karmom vezan za ovaj točak rađanja i smrti. Egoistična radnja učinjena sa žudnjom za njenim plodovima donosi ponovno rađanje sa svim pratećim patnjama. Čovek odlazi svecu da bi se izlečio. A svetac mu propisuje služenje, rad – dakle, ponovo karmu! Može li sam rad raskinuti karmičke okove? Može, ako mu se dodaju sastojci nesebičnosti i lišenosti ega. Ako se takav rad obavi, ne u cilju obezbeđivanja nagrade ovde ili na drugom svetu, nego u cilju izlečenja čoveka od kobne bolesti rađanja i umiranja, taj rad postaje niškama seva (nesebično služenje) koja će ga osloboditi iz ovog kaveza samsare.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 10:03 am

Parabola o čoveku koji je blatom prao blato

Jedan mladić čuo je kako se kaže: «Ušnam ušnena šamjati» (isto se istim potire). Jednoga dana išao je cestom i ustanovio da mora da pređe preko blatnjavog kanala. Stigavši na drugu stranu kanala, video je da se uprljao blatom do kolena. Odmah je počeo da nanosi još više blata, sve do pojasa. Jedan razboriti prolaznik upitao je mladića šta to radi. Ovaj odgovori: «Pokušavam da uklonim blato.» «Ali, ti samo nabacuješ još više blata!» «To je u skladu sa pravilom da se isto istim leči.» «O, glupače», reče mu mudri čovek, «to pravilo u ovom slučaju ne važi. Dodavanjem prljavštine na prljavštinu možeš samo postati još prljaviji. Ukloni to blato pranjem u vodi i sapunu.» Mladić ga je poslušao i očistio se.
Slično tome, điva koja je bačena u ovu blatnjavu baru zvanu samsara, uživa u njoj i nanosi na sebe još blata vršeći sve vrste kamja-karmi (radnji sa žudnjom). Zavedena je da poveruje da će pomoću takvih radnji ubrati obilatu žetvu sreće, ali njihov rezultat biva sasvim suprotan. Điva je sve jače vezana za točak rađanja i smrti ovim žicama avidje (neznanja), kame (strasti) i karme. Pojavljuje se Guru i prosvećuje đivu. On kaže: «O, čoveče, to nije način da postigneš večno blaženstvo ili spasenje. Speri prljavštinu karme koju si dobio sa ovim rođenjem pomoću vode bakti prema Bogu i sapuna odsustva želja. Produhovi sva svoja dela. Tada će prljavština koja ti je pokrila dušu biti sprana, i ti ćeš sijati u svojoj iskonskoj slavi.» Učenik na to počinje da primenjuje bakti i niškama-sevu, i naposletku biva oslobođen.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 10:04 am

Parabola o dva putnika

Dva su čoveka putovala seoskim drumom. Jedan od njih je jauknuo, uhvatio se za nogu i seo na zemlju. Trpeo je bol od velikog trna koji mu se zabio u stopalo. Nije bio u stanju ni da podigne nogu. Drugi čovek je nastavio da hoda, a onda je počeo da viče na prvog: «Hajde, budalo, počinje da se smrkava. Ako ne potrčiš prema meni, nećemo stići do odredišta pre mraka.» Ovaj mu odgovori: «Ne, druže; ne mogu ni da mrdnem dok mi je ovaj trn u nozi.» «Zašto dižeš toliku galamu? Hajde, ustaj ili ću otići», brecnu se njegov saputnik i udalji se još par stotina metara. No, odmah zatim i on je nagazio na trn i previjajući se od bola seo na zemlju. Pošto je svaki dodir povećavao bol, nisu mogli sami da izvade trnje iz tabana. Podnosili su istu patnju, ali razdvojeni jedan od drugoga zbog neljubaznosti i sprečeni da jedan drugom pomognu! Obojica su ležali tamo dok nije naišao treći putnik i izvadio im trnje iz tabana, a zatim im rekao: «Prijatelji, ožiljcima se rugaju samo oni koji nikada nisu bili ranjeni. Da si uklonio trn iz noge drugoga, on bi te pratio i pomogao bi ti kada si ti imao trn u nozi. I tako biste brzo napredovali ka cilju, ne ignorišući tuđi bol.»
Slično tome, kada na ovom trnovitom i teškom putu zvanom život zatekne saputnika pogođenog patnjom i nemaštinom, čovek tvrdog srca ismeva ga i odlazi svojim putem. Ali, život je takav da i on uskoro biva pogođen istom patnjom i nemaštinom. Van domašaja ikakve pomoći, i on pati. Nailazi mudrac sa vrhovnim znanjem, koji poseduje svest o Jedinstvu, i oslobađa ih njihove muke, i obojici u srce usađuje seme ljubavi. On kaže: «O, čoveče, u drugom čoveku postoji bol samo zato da bi ti dobio priliku da mu pomogneš i olakšaš mu patnju. Tako ćete, pomažući jedan drugome, brzo napredovati i produžiti ka svome odredištu. Možeš se smejati muci drugoga i reći da je to njegova karma, ali uskoro se i ti možeš naći u istoj situaciji. Shvati prirodu sveta. Pomaži svima. Voli svakoga. Spoznaj Jastvo u svima.»

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 10:05 am

Parabola o zamindarevoj palati

Krupni veleposednik (zamindar) izgradio je prekrasnu palatu. Da pokaže svoje bogatstvo, ukrasio je palatu svim skupocenim umetničkim i arhitektonskim rešenjima koje su tadašnji umetnici i arhitekte mogli da zamisle. Palata je bila završena, i bila je bez premca. Ceremonija otvaranja održana je sa svom mogućom pompom i raskoši. Zamindar je pozvao mnoge uglednike na ovu priredbu. Neki su se divili slikama koje su ukrašavale zidove, neki freskama na samim zidovima, neki su hvalili izvanrednu konstrukciju dvorana, a neki umeće sa kojim je izrađen svaki prag. Jedino je inženjer koji je bio odgovoran za izgradnju palate bio ćutljiv. Zamindar ga zapita: «Pa, prijatelju, zašto si tako ćutljiv? Čemu se ti najviše diviš u ovom raju koji je nastao zahvaljujući meni, a u čijem si oblikovanju ti imao tako izvanrednu ulogu?»
«Oprosti mi, maharadžo; privremeno sam sasvim izgubio svest o okruženju. Dok sam razmišljao o veličanstvenosti palate, svojim mentalnim okom video sam dva snažna vola kako kruže oko mešalice za kreč. Veoma cenim njihovu službu. Sva slava ove prekrasne građevine pripada njima. Šta bi sve ove arhitekte, inženjeri i umetnici postigli da ta dva vola nisu strpljivo kružila oko mešalice za kreč, teško radeći na zadatku proizvodnje najboljeg kreča neophodnog za izgradnju?»
U svakom zamašnom poduhvatu ima divnih stvari koje privlače pažnju. Ima zanosnih stvari koje izazivaju strahopoštovanje i zadivljenost u vašem srcu. U uzbuđenosti divljenja ovim blistavim objektima, skloni ste da zaboravite tihu, nerazmetljivu, nesebičnu službu koju izvode dinamični radnici koji su vam pomogli da ostvarite zadatak. Njima pripada istinska slava.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 10:06 am

Poglavlje šesto

Staza božanske ljubavi

Parabola o krojačevoj igli

Krojač je prionuo na posao. Uzeo je komad platna i pomoću sjajnih, skupih makaza sekao ga na različite komade. Zatim je makaze spustio pokraj nogu, uzeo malu iglu i konac i počeo da od parčadi platna šije prvorazrednu košulju. Kada je završio sa šivenjem, zabo je iglu u svoj turban. Krojačev sin, koji je sve to posmatrao, upitao ga je: «Oče, makaze su skupe i tako lepo izgledaju, a ti si ih bacio na pod. Igla je gotovo bezvredna, za jedan novčić možeš ih dobiti tuce. A ipak, ti je brižljivo stavljaš na samu svoju glavu. Postoji li neki razlog za to nelogično ponašanje?»
«Da, sinko. Makaze nesumnjivo imaju svoju funkciju; ali jedino što one čine je da seku tkaninu na komade. Igla, naprotiv, sjedinjuje te komade i povećava vrednost tkanine. Zbog toga je za mene igla dragocenija i vrednija. Vrednost neke stvari zavisi od njene koristi, sine, a ne od njene skupoće ili izgleda.»
Slično tome, postoje dve klase ljudi u svetu – oni koji stvaraju razdore i nesklad, koji razdvajaju čoveka od čoveka; i oni koji donose mir i harmoniju, koji ujedinjuju ljude. Oni prvi su uglavnom bogati ljudi, moćni političari i kraljevi; ovi drugi su uglavnom siromašni posvećenici Boga, lutajući monasi bez sredstava i prosjaci. Gospod koristi obe ove klase da obavi svoju funkciju obezbeđivanja polja za evoluciju pojedinačnih duša. On baca dole u prašinu moćne kraljeve i milionere koji izazivaju ratove i nesklad; i On čuva sirotog, pobožnog posvećenika na svojoj vlastitoj glavi. U Njegovim očima lestvica vrednosti potpuno je drugačija!

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 10:07 am

Parabola o mravu i gušteru

Jedan mrav uživa u svome obroku od mrvice šećera. Dva mlada čoveka gledaju kako mrav zaboravlja na sebe prionuvši na posao. A jedan gušter brzo prilazi da proždre mrava. Na maloj razdaljini se zaustavlja da ga dobro nacilja.
Jedan od mladića kaže: «Vidi, gušter hoće da pojede mrava. To je zakon prirode, u kojem stoji da je mrav gušterova hrana. Gledaj.»
Drugi mladić kaže: «Ne. Ne smemo besposleni da stojimo ovde dok gušter guta mrava. Ja ću ga sprečiti.» Rekavši to, on pokušava da uhvati guštera za njegov mašući rep. Ali gle, u ruci mu ostaje deo repa, a gušter nepovređen nastavlja dalje. Onda mladić u trenutku poklapa mrava kupastim dlanom svoje šake. Pošto se njegova pomama pokazala uzaludnom, gušter zaključuje da je mrav dobro zaštićen i nestaje.
Isto tako, kada sadaka pokušava da meditira, stare višaja-vasane (žudnje za čulnim objektima) dolaze da progutaju njegovu sadana-šakti. Dok jedno vreme ostaje upijen u radost koju mu pruža meditacija na Boga, opasni neprijatelj se iznutra podiže da napadne. Pesimistični glupak ophrvan očajanjem odustaje od napora. Ali, razborit čovek neće odustati. On često u svom potcenjivanju mračne sile pokušava da se direktno sukobi sa protivnikom. Rđavi vriti time nije ščepan, nego izbegne taj zahvat i privuče se bliže. Tada se u čoveku javlja svetlost mudrosti i on hitro pokriva antakaranu (um) upijenu u meditaciju moćnim štitom Božjeg imena i potpunog samopredavanja Njemu. Tako zaštićen Svemoćnim Imenom, on ostaje bezbedan i njegova meditacija se neometano nastavlja. Rđavi vriti, potpuno izgubivši snagu, iščezava.
Nemoj se predati očaju. Ne rvi se sa zlom, već neguj suprotne odlike. Nađi utočište u Njegovom božanskom svemoćnom imenu, i okusi besmrtno blaženstvo.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 10:07 am

Parabola o okorelom starcu

U svojoj mladosti ovaj je čovek stekao veliko bogatstvo, odavao se mnogim porocima i bio veoma uticajan. Bremenito godinama i iskustvom, njegovo telo izgubilo je snagu i evo ga gde leži na samrtnom odru, onemoćao i iznuren. Ali, čak ni tada ne želi da bilo ko osim njegovih prijatelja stupi u kuću! Posebno brine da u kuću ne uđu religiozni ljudi, da ne bi propovedali doktrinu o drugom svetu, za koju on smatra da nije pogodna za materijalni napredak njegove porodice. Zbog toga hvata svoj masivni štap za hodanje i seda pred ulaz u kuću. Niko ne može da prođe a da ga on ne primeti. Iako više ne može da vidi, svakoga ko pokuša da uđe u kuću pita: «Ko si ti?», i propušta isključivo stare prijatelje! Pobožne ljude koji pokušavaju da blagoslove kuću čak i sada sprečava da uđu. Najzad, on umire i oni ulaze u kuću, pevaju bađane i kirtane (duhovne pesme) i tako je pretvaraju u istinsku vaikuntu (boravište Boga).
U srcu nemoralnog čoveka žudnja se ispoljava u svoj svojoj đavolskoj snazi. Ponovljeni udarci i šamari u ovom svetu, i trošenje vitalnih energija, umanjuju snagu želje. Ali, čak i kada je značajno oslabljena, ona seda na ulaz u antakaranu i ne dopušta nijednoj svetoj misli da uđe u um. Čak i kada ne može aktivno da se prepušta čulnim užicima, ona nije voljna da pusti đivu da uživa u satsangu i sankirtanu. Sa velikim štapom zablude i sumnje ona rasteruje sve božanske uticaje. Ali, najzad silazi Božja milost, i žudnja umire. Božanski uticaji, koji su do tada čekali svoju šansu, skupljaju se oko đive i omogućuju joj da ostvari svoju božansku prirodu.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 10:07 am

Parabola o razbojniku

U jednom gradiću živeo jedan multimilioner. Jedne noći, kada su i on i ostali ukućani zaspali, začuo se neki zvuk. Izuzetno snažni i surovi razbojnik ušao je u kuću kroz otvor načinjen u zidu. Protiv njegove snage milioner i njegova porodica nisu mogli ništa. Razbojnik ih je sve nemilosrdno poubijao i dočepao se kuće i imetka.
Ispunjen hiljadama abimana (egocentričnih prianjanja), ego obitava u srcu čoveka. Začuje se zvuk. To sadui i mahatme opevaju Božje Ime, i ovaj čovek ih čuje. Najveći razbojnik, Bog, kroz uši mu ulazi u srce, gde neumoljivo ubija njegov egoizam i njegovu vrlo veliku porodicu sastavljenu od kame (strasti), krode (besa), lobe (pohlepe), mohe (vezanosti, zaslepljenosti), made (ponosa), matsarje (ljubomore i zavisti) i raznih drugih abimana. I Bog lično preuzima vlast nad srcem i umom zajedno sa svim njihovim obiljem talenata i inteligencije.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 10:08 am

Parabola o blagoslovenom pacovu

Blizu planinskog potoka nalazila se oronula zgrada puna pacovskih rupa u kojima je boravilo mnoštvo pacova. Noću su izlazili u potragu za hranom i obilno se snabdevali u susednoj bakalnici. Skladištili su namirnice u rupe i bili očigledno spokojni. Ali, potok je jednoga dana naglo nabujao i poplavio sve pacove koji su stanovali u rupama. Gotovo trenutno su pocrkali i plutali na površini vode. Kada se voda još jednom obrušila u golemim talasima i preplavila još jednog pacova, na bregu talasa plutao je veliki trupac. Pacov je nekako uspeo da se popne na njega. Bezbedno se spustio niz uzburkanu rečicu pošto je trupac bio veoma velik. Jednu milju nizvodno trupac je bio izbačen na obalu, pa je i pacov bio bezbedno položen na pesak. Dok su ostali izginuli, ovaj blagosloveni pacov jedini se spasao.
Planinski potok uporediv je sa ovom groznom samsarom koja nije ništa drugo do bujica rage-dveše (privrženosti i odbojnosti). Oronula kuća je ovaj maleni blatnjavi brežuljak zvani Zemlja sa nebom kao jedinim krovom, razbijen na delove velikim okeanima, sa ogromnim rekama koje teku posvuda, ponegde visoko u planinskim vencima, a ponegde nisko u nivou okeana. U ovoj oronuloj kući stanuju ljudska bića u pacovskim rupama zvanim gradovi i sela. Nesvesni strašne bujice rage-dveše koja protiče pored njih, ljudi se bave svojim poslom gramzivo gomilajući objekte ovog sveta. Pre ili kasnije nađu se zahvaćeni strujom, bivaju preplavljeni bujicom i ginu. Ali, na toj struji pluta i klada, tj. bakti. I ona izgleda kao da je deo bujice, ali iako deluje kao raga (snažna ljubav), bezbedna je jer se radi o snažnoj ljubavi prema Bogu. Blagoslovena duša brzo staje na tu kladu, na bakti, i struja je neće progutati. U toku vremena, ona biva odneta na obalu Besmrtnosti.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 10:08 am

Parabola o milioneru i tri prosjaka

Živeo u jednom gradiću milioner dobre naravi. Tri prosjaka naumila su da ga zamole za pomoć. Prvi od njih prišao mu je i rekao: «O, gospodine! Treba mi pet rupija. Molim te da mi ih daš.» Milioner je bio zapanjen njegovom drskošću. «Šta! Pa ti tražiš od mene pet rupija kao da ti ja dugujem novac! Kako se samo usuđuješ? Otkud mogu sebi da dozvolim da udelim pet rupija samo jednom prosjaku? Evo ti ove dve rupije i beži od mene», reče on. I čovek se udaljio sa dve rupije. Sledeći prosjak prišao je milioneru i rekao: «Maharadž! Već deset dana nisam imao pošten obrok. Molim te, pomozi mi.» «Koliko ti treba?», zapita ga milioner. «Koliko god mi ti daš, Maharadž», odgovori prosjak. «Evo, uzmi ovu novčanicu od deset rupija. Možeš dobro da jedeš najmanje tri dana.» I prosjak je otišao sa deset rupija. Došao je i treći prosjak. «Maharadž, slušao sam o tvojim plemenitim osobinama. Zato sam došao da imam tvoj daršan. Ljudi tako milosrdne naravi zaista su manifestacije Boga na zemlji», rekao je. «Izvoli, sedi», reče mu milioner. «Izgledaš umorno. Molim te, uzmi ovu hranu», reče i ponudi prosjaka hranom. «A sada mi reci šta mogu da učinim za tebe.» «Maharadž», odgovori prosjak, «ja sam samo došao da dobijem daršan tvoje plemenite ličnosti. Već si mi dao ovo obilno i sočno jelo. Šta još da tražim od tebe? Ti si već ispoljio izvanrednu dobrotu prema meni. Bog te blagoslovio!» Ali milioner, dirnut njegovim duhom, preklinjao je prosjaka da ostane sa njim, podigao mu pristojnu kuću na svom vlastitom imanju, i starao se o njemu do kraja života.
Bog je poput ovog dobrog milionera. Tri klase ljudi Mu prilaze, sa tri različite želje i molitve.
Tu je pohlepan čovek pun sujete, nadmenosti i žudnje. On od Boga zahteva objekte svetovnog užitka. Pošto je taj čovek, kakve god da su njegove niske želje, ipak imao dovoljno zdravog razuma da se obrati Bogu, On mu dodeljuje izvestan deo željenih objekata (koji će vrlo uskoro nestati, kao što je prvi prosjak potrošio dve rupije još pre mraka).
Druga vrsta posvećenika moli se Gospodu za oslobođenje od patnji sveta, ali bolja je od one prve, utoliko što je spremna da se povinuje Njegovoj volji. Njemu Gospod dodeljuje potpuno oslobođenje od patnji, i podaruje mu bogatstvo i blagostanje.
Treća vrsta je đnani; on zna prirodu Boga. On se jedino ovako moli Bogu: «O, Gospode, Ti si Satćidananda; Ti si apsolutno postojanje, apsolutno znanje, apsolutno blaženstvo, itd., itd.» Šta on želi? Ništa. Međutim, Gospod je izuzetno zadovoljan njegovim duhom odricanja, samopredanosti i odsustva želja. Zato mu daje da jede Njegovu vlastitu hranu, tj. podaruje mu vrhovnu predanost Njemu. Povrh toga, On postavlja baktu da živi u Njegovoj vlastitoj kući – Vaikunti. Od tada pa nadalje ovaj đnani-bakta ostaje u boravištu Gospoda kao oslobođeni mudrac.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 10:08 am

Parabola o drvoseči i Gospodu Jami

Jednoga dana u mesecu junu, kada je sunce bilo u zenitu, stari drvoseča bavio se sakupljanjem naramka drva. Uzdisao je i vukao svoje umorne noge užarenom stazom. Tako iznuren, u jednom trenutku je zbacio teret i obratio se Bogu smrti: «O, Smrti! Molim te dođi, odnesi me, i oslobodi me ovog tereta.» I gle!, Bog smrti mu je odmah došao, da ga oslobodi od muke svetovne egzistencije.
«Došao sam», reče, «pripremi se da me upoznaš.»
«Ne, ne», brzo mu odgovori drvoseča, «nisam te zvao radi toga. Molim te, budi tako dobar pa mi pomozi da podignem ovaj naramak na glavu. Samo zato sam te pozvao.» Tako je starac produžio svoje putovanje teturajući se sa tovarom na glavi.
Tako i ljudi sveta obično ispoljavaju veliku predanost Gospodu, i mole Mu se da ih oslobodi svih patnji sveta. Ali, njihova je predanost malodušna i neodlučna. Nikada zaista ne misle ono za šta se mole. Radije nastavljaju svoje bedno postojanje ovde nego što im je stalo da ga se u potpunosti oslobode.
Za brz duhovni napredak čovek mora da razvije duboku težnju da se sretne sa Bogom. Zamislite da vam se zapalila kosa; sa kakvom hitrinom bi pojurili da je ugasite? Ista takva mora biti i vaša revnost u kretanju ka Guruu ili ka Bogu, da bi postigli oslobođenje. Gospoda može videti samo onaj ko ne može da živi bez Njega ni jedan sekund.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 10:09 am

Parabola o visprenom dečaku

Jedan posvećenik je delio Gospodov sveti prašad izvan hrama. Stotine njih okupilo se oko njega, i stvorili su veliku galamu i metež, usled čega je bilo nemoguće razdeliti prašad. Jedan mali dečak video je tu gužvu i utrčao u kuću. Doneo je veliki štap na čiji kraj je okačio malu korpu. Držeći se podalje od gomile, pomoću tog dugog štapa prineo je korpicu sasvim blizu posvećenika. Ovoga je zadivila dečakova bistrina i smesta mu je dao mnogo prašada. A okupljena masa i dalje se borila da se približi posvećeniku kako bi primila prašad!
Gospod uz sebe ima svoju beskrajnu Milost da njome obaspe sav ljudski rod. Ali ljudi jure tamo-amo, i hoće da zauzmu najistaknutiji položaj. Čak i sadake i posvećenici koji se guraju oko hramova i ašrama žude za položajem i zvanjem! U međuvremenu, jednostavan i detinje čist čovek, sa visokim stepenom viveke, prilazi Bogu pomoću dugog štapa meditacije i kotarice bakti. Živeći podalje od zaluđujućih gužvi, ovaj bakta prvi stiže do lotos-stopala Gospoda, zahvaljujući svojoj meditaciji i predanosti. Gospod je veoma zadovoljan njegovom vivekom, njegovom žudnjom da izbegne mase i zauzme prvo mesto među njima; i zadovoljan je njegovom meditacijom i devocijom, te mu brzo podaruje Božansku Milost.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 10:09 am

Parabola o plemićevom milosrđu

U jednom je gradiću živeo milioner nadaleko čuven po velikodušnosti svoga srca. Ljudi su ga poredili sa Karnom iz Mahabharate, koji nikome ništa nije odbijao. Jednoga dana prišao mu je jedan siromašni bramin kojem je bila potrebna pomoć. Ispričao je milioneru sve svoje nevolje i molio za pomoć. Bogataš mu reče: «Svakako ću učiniti šta mogu da ti pomognem», te ga posla kući. Ubrzo potom, poslao mu je mnogo zlata, pirinča i drugih namirnica, svilena odela i nameštaj. Siroti bramin bio je van sebe od ushićenja. Uopšte nije očekivao toliko toga. Nadao se da će dobiti pet rupija, ali je dobio stvari u vrednosti većoj od hiljadu rupija. No, za bogataša je to bila sitnica, i čak je pomišljao da bramin možda neće biti zadovoljan onim što mu je dao. Zato mu je poslao još poklona, i bramin mu je bio dvostruko zahvalan. «Ne zadajući mi čak ni napor nošenja svih ovih poklona, taj plemeniti čovek mi ih je poslao po svojim vlastitim slugama», razmišljao je sa krajnjom zahvalnošću. Stupio je u milionerovu službu i služio ga celog svog života.
Milioner je Bog, a siromašni bramin je pobožni sadaka. Uznemiravan sa svih strana neizbrojnim željama i žudnjama, u težnji da se oslobodi od njih sadaka pribegava lotos-stopalima Gospoda. Pomoću molitve i meditacije približava se Gospodu, oseća Njegovo božansko prisustvo unutar sebe, i dobija od Njega obećanje da će se Njegova milost spustiti na njega. I gle! Bujica milosti vrlo ubrzo spira sve trišne (čulne žudnje) i vasane i ispunjava sadakinu antakaranu zlatnim odlikama, hranljivim zrnevljem znanja, odećom veragje i drugim elementima sadane, kao i nameštajem (divanom, stolicom, itd., namenjenim da udobno sedi i opusti se) meditacije i samadija. Sve je to za Svemogućeg ništa! On svojim posvećenicima može podariti čak i Indra-stvo i Braman-stvo. No, za sadaku to predstavlja nešto neprocenjivo. On je uzbuđen činjenicom da Gospod čak nije sačekao ni da on napusti ovaj svet i ode u Njegovo boravište, već je poslao svoje darove u sadakin stan – ovaj svet. Ispunjen vrhunskom pobožnošću, sadaka od tada zauvek služi Gospoda i posvećuje se širenju Njegove slave i Njegovih lila.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 10:10 am

Poglavlje sedmo

Pokoravanje uma

Parabola o mravima i planini šećera

Na hiljade mrava živelo je na brdu od soli. Saznavši od jednog mrava da se u blizini nalazi planina šećera, neki mravi odoše da se do sita najedu. Mnogi od njih hodali su i hodali, ali na celoj planini nisu mogli da nađu ništa izuzev soli, pošto su u svojim ustima imali čestice soli koje nisu bili voljni da ostave na stranu. Tek nekoliko njih ispljunulo je so i napunilo usta šećerom, misleći da u njima nose celu planinu!
Sličan je slučaj sa običnim osobama iz sveta, koje ne mogu da pronađu blaženstvo čak i ako su obavešteni da se planina blaženstva nalazi pokraj njih, ili da hodaju po samoj toj planini, jer nisu voljni da ostave u stranu svoje privrženosti i sebične ciljeve za koje su čvrsto vezani.
Sam um je uzrok kako ropstva tako i oslobođenja. Ako slane čestice vezanosti nisu odbačene, čovek nigde ne može naći trajni mir, makar ga tražio po celoj vasioni. Samo retki su u stanju da u maloj meri praktikuju odricanje. Pomoću toga doživljavaju tek slab odraz blaženstva. Blagosloven je onaj ko se utapa u blaženstvu, postajući time samo blaženstvo, što je rezultat vrhovnog odricanja svih želja i prianjanja.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 10:11 am

Parabola o devojci koja je zaustavila policajca i lopova

Ozloglašeni razbojnik bio je zamalo uhvaćen na delu od strane policajca. Sa plenom u ruci, počeo je da beži, a policajac se dao u poteru za njim. Tek što su pretrčali nekoliko stotina metara, kad ugledaše pred sobom lepu devojku kako sama šeta cestom. Policajac samo što nije ščepao razbojnika, ali čim je spazio devojku ukopao se u mestu poput kipa. I razbojnik je bio privučen devojkom, pa se i on zaustavio u mestu, par metara dalje od policajca. Devojka je samo bacila pogled na obojicu, i odšetala dalje. Čim je izašla iz njihovog vidokruga, policajac se iznenada setio da juri razbojnika, a ovaj je shvatio da mu je policajac za petama. Ponovo počeše da trče, ali snaga hajke se izgubila; razbojnik je umakao.
Poročni, niski, nečisti um je razbojnik. Uzvišeniji, čisti, satvični um je policajac. Sadaka donosi pobožnu odluku da iskoreni nečiste vasane koje vrebaju u njemu. Uzvišeniji satvični um počinje da ga čisti od njih. Potera počinje. Posle nekog vremena, čulni objekti dovode sadaku u iskušenje. Unutarnji napor prestaje, satvični um učinjen je nedelotvornim. Viši um zaboravlja svoju dužnost; niži um zanemaruje opasnost. Kada ovaj talas uzbuđenja prođe, borba iznova počinje, ali nema više potrebnu snagu. Rđavi um ojačan je labavošću satvičnog uma, tako da je sve teže potčiniti ga.
Sadako! Uvek budi oprezan. Uhvati lopova nižeg uma i satri ga.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 10:12 am

Parabola o siromahu i njegovom nalazištu blaga

Živeo u selu jedan siromah koji je imao razdiruću želju da se obogati. Bog je preuzeo obličje vračara i rekao mu: «O, čoveče, iskopaj jamu blizu zida iza tvoje kuće. U njoj ćeš naći veliko blago.» Siromašni čovek neopisivo se obradovao kada se to pokazalo tačnim. Stekavši veliko bogatstvo, opustio se i postao nezainteresovan za daljnje sticanje ili barem održavanje bogatstva. Čuvši za njegov nemar, lopov mu se jednog dana uvuče u kuću i odnese nađeno blago. Kada je siromah ustanovio da mu je bogatstvo nestalo, bio je strašno potresen. Urlao je do promuklosti i počeo da trči tamo-amo u potrazi za nestalim blagom. U međuvremenu, isti onaj vračar naišao je na lopova u bekstvu sa blagom i uhvatio ga; blago je propisno vraćeno siromašku, koji se jako obradovao. Od tada nikada nije olabavio svoj oprez i stalno je čuvao svoju riznicu, a trudio se i da je uveća.
Slično tome, valjan čovek nastoji da realizuje Boga. Njegova težnja tako je snažna da mu Bog, u svojoj vrhovnoj milosti i saosećanju, šalje Gurua. Guru mu ukazuje da najviše blaženstvo, Bog, obitava unutar odaja njegovog srca. Valjani čovek se napreže i postiže izvesnu meru uspeha u svojoj sadani. Taj uspeh mu zavrti mozak i navodi ga da smanji svoje napore. Zatekavši ga tako nemarnog, maja ga savladava i odnosi njegov duhovni napredak, i on je opet tamo gde je bio i pre početka sadane. Naglo otkriva ovu istinu i oplakuje svoju sudbinu. Guru mu ponovo dolazi i vraća mu iskustva koja je ranije stekao sadanom. Takođe, upozorava ga na opasnost od nehata u sadani. Od tada, valjani čovek više nikada ne smanjuje svoj oprez. On čuva svoje blago duhovnog iskustva koje mu je dodeljeno i trudi se da ga svakodnevno uvećava. Jednom uvidevši da nehat ima za posledicu veliku nesreću, više neće dozvoliti da mu budnost popusti.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 10:12 am

Parabola o korovu u polju

Jedan je čovek svoja polja zasejao pirinčem. Na svoje iznenađenje, posle nedelju dana je otkrio da je, mada je kultura pirinča iznikla, još uspešnije napredovao korov. Čudio se: «Pa ja nisam posejao nikakvo semenje za ovaj korov!» Semenje je već bilo tu, skriveno u zemlji. Kada je ratar zalio iznikli pirinač, korov je rastao još neobuzdanije. Iščupao ga je, ali on je ponovo narastao. Nastavio je da ga čupa iz korena, a u isto vreme je štitio usev pirinča. I usev pirinča je rastao, dok je korov prestao da raste na tom zemljištu kada je sav bio iščupan iz korena. Žetva je bila bogata i obilna, i ratar je bio presrećan.
Slično tome, sadaka se angažuje u đapi i meditaciji, ali na svoje iznenađenje otkriva da se u njegovom umu ispoljavaju nepoželjni vritiji. On se čudi: «Nisam meditirao na ove rđave oblike misli. Otkud se oni pojavljuju u meni?» Oni su već bili unutar uma u latentnom obliku, i počeli su da puštaju izdanke u prirodnom sledu događaja. On čupa ispoljene nepoželjne vritije i misli da je slobodan od svih zala. Sadana se neko vreme nastavlja na zadovoljavajući način, dok se rđavi vritiji ponovo energično ne ispolje. Sadaka se vežba u neprekidnoj budnosti i svi rđavi vritiji bivaju iskorenjeni. U određeno vreme dobre samskare postaju snažne i nesavladive, a korov loših misli, u potpunosti iščupan, sasvim nestaje. Sadaka stiče sidi i uživa u samadiju.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 10:12 am

Parabola o prevarantskom upravniku pošte

Jedan seljak pisao je svome sinu koji je živeo u gradu: «Molim te da mi svakog meseca šalješ deset rupija za moje troškove.» Seoski upravnik pošte video je u tome svoju priliku i dodao cifri jednu nulu tako da je pisalo 100. Seljakov sin je svakog meseca slao svome ocu sto rupija, a upravnik pošte je bezočno prisvajao 90 rupija, a samo deset davao ocu.
S vremenom je upravnikova gramzivost postala još neobuzdanija! Podstakao je seljaka da traži od sina više para. Seljak je napisao: «Molim te da mi od sada šalješ 20 rupija.» Upravnik pošte opet je dodao nulu tako da je pisalo 200, te mu se prihod udvostručio.
Jednoga dana poštanski inspektor došao je u iznenadni obilazak seoske pošte i otkrio da upravnik svojski uživa. Raspitivao se među meštanima i posumnjao na povredu zakona.
Upitao je starog seljaka: «Kolike su tvoje potrebe?» Ovaj odgovori: «Dvadeset rupija mesečno.»
«Zašto šalješ ocu dvesto rupija mesečno, kada mu je potrebno samo dvadeset?», pitao je inspektor sina.
Istraga je razotkrila prevaru upravnika pošte. Odmah je otpušten i strogo kažnjen. Stari seljak bio je spašen od krađe svog prihoda.
Prana u telu je ono što traži hranu da podrži telo. Potrebe prane su veoma male. Ali, jezik staje između hrane i prane i zahteva mnogo više! On traži sve same poslastice. I što mu se više udovoljava, njegova žudnja sve više raste.
Zatim u čovekov život ulazi Guru i ukazuje mu da postoji neka obmana, i da sve ono što on jede nije stvarno neophodno za održanje prane. Lopov biva uhvaćen i strogo kažnjen postom, dijetom bez soli, itd. On je potpuno savladan. Sadaka postaje đitendrija (onaj koji je ovladao čulima).

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 10:13 am

Parabola o čoveku koji je odsekao kravlje vime

Jedan budalasti čovek imao je dobru kravu koja mu je donosila obilje mleka. Bio je zaprepašćen što iz dana u dan može od nje da dobija sedam-osam litara mleka ujutro i istu količinu uveče. Primetio je da sve to mleko izlazi iz istog vimena. Glupo je pomislio da krava poseduje veliko skladište mleka u vimenu i da odbija da daje više od navedene količine u jednoj muži. Bio je pohlepan i željan da dobije sve njeno mleko. Zbog toga je jednoga jutra uzeo oštar žilet i odsekao kravi vime, misleći da će tako moći da uzme sve mleko. Kakva tragedija! Umesto toga dobio je samo obilje krvi. U vimenu nije bilo ni kapi mleka. Krava je smrtno iskrvarila.
Slično tome, budalasti sadaka otkriva da tapasja daje čudesnu snagu volje i duhovni razvoj. No, taj razvoj uvek je postupan, ali zato pouzdan i kontinuiran. Međutim, on time nije zadovoljan. Hoće da mu najviše duhovno iskustvo padne u krilo u jednom danu. Tada počinje da vrši asuri (demonsku) tapasju; uzima oštar žilet krajnje askeze i preseca sam život tapasje. I šta time dobija? Ne duhovni razvoj, već propast i smrt.
O, čoveče, primenjuj satvičnu tapasju. Sledi zlatnu sredinu. Razvijaj se korak po korak i uživaj u vrhovnom blaženstvu.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 10:13 am

Parabola o advokatovom turbanu

Jedan advokat izlazio je iz kuće da bi otišao u sud. Upravo kada je zakoračio na ulicu, primetio je da mu je turban labav, a sa narednim korakom skroz se razvezao. Tkanina turbana celom dužinom je ležala na tlu. Ponovo je počeo da ga vezuje oko glave, ali nije uspevao. Pogledao je oko sebe i u podnožju stepeništa koje vodi u njegovu kuću spazio kupolastu lampu čija je kupola bila veličine njegove glave. Pojurio je ka njoj i oko nje uvezao turban, sugerišući sebi da mu je to glava, i ovoga puta je bio savršeno uspešan. Zatim je skinuo uredno svezan turban sa lampe i stavio ga na glavu, pa se zaputio u sud.
Čovek koji pokušava da napusti ovu svetovnu atmosferu patnje i smrti, i da ode u dvor Vrhovnog Vladara, Boga, ustanovljava da mu je turban (um) labav. Bezobličan je i prostire se posvuda. Trudi se da ga sabere i od njega načini divan turban za svoju glavu – drugim rečima, da postigne samadi sa jednousmerenim umom i kruniše se, odnosno da dopre do sahasrare na svom temenu. Nijedan pokušaj mu ne uspeva, pošto je Svest koja obitava u sahasrari suviše suptilna za njega da bi je video i za nju privezao svoj um. On gleda oko sebe, i pronalazi obličje Gospoda. Na tren pomišlja da je ono jednako blagotvorno kao i sam Bog ili Vrhovna Svesnost, pa na njega usredsređuje svoj um. Kada je čitav um čvrsto pritegnut oko tog obličja, on može da ga hitro skloni sa njega i podigne ga na sahasraru, u Vrhovnu Svesnost. Sada to čini sa lakoćom, pa zadovoljno odlazi u dvor Vrhovnog Vladara, Boga.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 10:14 am

Parabola o stotinu dece

Živela u nekom mestu dva mala prijatelja, Rama i Krišna. Bili su susedi. Kada je odrastao, Rama se oženio lepom privlačnom devojkom, dok je Krišna ostao neženja. Obojica su nasledili veliki imetak od svojih roditelja. Rama je uvećavao svoj imetak i postao milioner. A Krišna je usvojio sina svog duhovnog prijatelja i vodiča i sasvim srećno živeo u granicama svojih sredstava.
Uprkos sve većeg bogatstva, u Raminom domu nije bilo sreće. Previše dece koju je izrodio bilo je za njega i njegovu suprugu stalni izvor uznemirenja i sekiracije. Nisu uspevali da usredsrede svoju pažnju ni na jedno od dece. Deca su bila vazda nemirna i bučna, i uskoro su iscrpla Ramino bogatstvo. Koliki god bio, njegov dohodak nije mu omogućavao da sastavi kraj sa krajem.
Jednoga dana otišao je do Krišne i upitao ga za tajnu njegove sreće i božanstvenosti njegovog doma. A Krišna mu odgovori: «Ja imam samo jednog sina.»
Rama i Krišna predstavljaju ljudski um. Jedan um hirovito zavoli neku fantaziju, i stvori hiljadu želja kao svoje potomstvo. Želje brzo iscrpu energiju koju um svakodnevno održava pomoću malo koncentracije i meditacije. Um postaje slab usled brojnih želja. Iz istog razloga, ne može da se usredsredi ni na jednu od tih želja i dovede je do ostvarenja.
Krišnino usvojenje Guruovog sina može se uporediti sa umom koji upija određenu misao Gurua i usmerava svoju energiju i snagu na njeno razvijanje i usavršavanje.
Tamo gde je hiljadu želja, ne može biti spokoja uma niti koncentracije mentalne energije, pa ni njenog očuvanja. Ali, tamo gde je samo jedna želja, um može uspešno da se usredsredi na nju.
Što su brojnije želje, manje je mira i sreće. Što je manje želja, veći je spokoj uma. Zato nauči da smanjiš broj svojih želja. Zadrži jednu jedinu, i neka ona bude božanska. Usmeri čitav svoj um na nju. Iskusićeš mir i blaženstvo, i ubrzo ćeš postići svoj cilj.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 10:14 am

Poglavlje osmo

Staza mudraca

Parabola o žitu i plevi

Zemljoradnikov sin pratio je oca na njivu da posmatra žetvu. Otac je sekao otežalo žito, skupljao ga i prenosio u dvorište kuće. Tamo je dobro obavio vršidbu, sve dok zrnevlje nije bilo odvojeno od stabljika. Brižljivo ga je sakupio i uneo u kuću, gde ga je uskladištio na sigurnom mestu.
«Oče, a šta sa plevom koju si ostavio u dvorištu? Doneo si je sa njive, ali ne i u kuću!», zapitao je dečak.
«Sine, pleva je ispunila svoju svrhu. Držala je žito dok ga nisam odvojio od stabljike i preneo u naš posed. Kada je žito sakupljeno, pleva nam više nije od koristi. Ostavljamo je samo da bi njome hranili stoku.» Dečko je bio sasvim zadovoljan poukom.
Isto tako, šastre (sveti spisi) donose sadaki znanje o Jastvu. Jednom kada se dostigne đnana, šastre za sidu više nisu od koristi. On brižljivo skladišti đnanu unutar svoga srca i koristi svoje šastričko znanje za dobrobit drugih koji još uvek vode svetovan život.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 10:15 am

Parabola o četvorici obrazovanih naučnika

Jednom su četiri obrazovana naučnika – ajurvedski lekar, astrolog, muzičar i logičar – trebali da provedu dan na selu. Svaki od njih bio je veoma upućen u svoju nauku, istaknuti autoritet u svojoj oblasti, ali bez životne mudrosti.
Pošli su u šetnju da nabave namirnice za obed, i ajurvedski je lekar otišao da kupi nešto povrća. Ali, uskoro se vratio kući praznih ruku, budući da mu njegovo medicinsko znanje o hranljivosti povrća nije dopuštalo da odabere nijedno od njih. Krompir je bio štetan jer stvara vetrove, dok je luk suviše tamasičan, a i ostalo se povrće pokazalo manjkavim. I nijedno nije bilo podesno za hranu.
Astrolog se popeo na kokosovo drvo da donese kokos za kuvanje. Dok se spuštao, magarac iz obližnje kuće je zanjakao, i gle, astrolog je zastao usred spuštanja, odmah odlučivši da izradi astrološke konsekvence tog njakanja! I ostao je tako da stoji...
Muzičareva zgoda bila je još dirljivija i smešnija. Posmatrao je lonac u kojem se kuvao pirinač; voda je proključala i uskoro je iz lonca izlazio ritmičan zvuk. Muzičar, veran i privržen svome znanju muzike, odmah je počeo da vodi računa o tempu i ritmu tog zvuka; ali, hoće li se zvuk ključajućeg lonca povinovati poznatim muzičkim zakonima? Ubrzo je muzičar bio van sebe u nastupu besa i varjačom je razbio lonac, tako da se pirinač prosuo po podu i propao.
Ni logičar zbog svoje učenosti nije bio ništa bolji. Vraćao se sa šoljom punom gija i gle, usput mu je palo na um zaljubljen u logiku da ispita i proveri da li šolja podupire gi ili pak gi podupire šolju. Smesta je okrenuo šolju naopako i, gle čuda!, gi je pao na zemlju i tako propao. Obuzet žalošću zbog tog gubitka, logičar je ipak čestitao sebi na otkriću u pogledu šolje i gija i vratio se kući izgubljen u mislima o logici.
Ne budi samo obrazovan, već postani istinski mudar. Jer, veća učenost neće ti dati ni trunku prave sreće. Mudrost je blaženstvo. Knjiška učenost je beživotno znanje; iskustvo i stvarnu mudrost treba steći pomoću služenja Gurua, učenja pod njegovom upravom i postupanja po njegovim uputstvima u njihovom istinskom duhu.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 10:15 am

Parabola o dečaku i sveći

Otac i njegov mali sin sede u mračnoj sobi. Sin kaže: «Oče, plašim se ovog mraka. Kako možemo da ga odstranimo?»
«Zapali sveću, sinko.» Dečak zapali sveću. «O, mrak je sada nestao, zar ne, oče?» «Da, sine», odgovara otac.
Sin gasi sveću. «O, opet je mračno, oče. Bojim se.»
«Zapali sveću, sinko.» I dečak ponovo zapali sveću. «O, mrak je sada nestao.»
Tako je on nekoliko puta palio i gasio sveću.
Onda mu otac objasni: «Sine, sve dok je mrak treba da držiš upaljenu sveću. Ako je ugasiš, mrak će te ponovo opkoliti. Ali, kada izađe sunce, sveća ti više nije potrebna. Tada tokom celog dana dobijaš svetlo od te vrhovne svetiljke sveta.»
Slično tome, učenik dolazi Guruu radi uputstva o jogi i dobija dikšu (inicijaciju). On kraće vreme vežba sadanu i malo se duhovno razvije. Zadovoljan što je postigao Vrhovno i ovladao majom, prekida sadanu. I mrak ga ponovo opkoljava! To se nastavlja – ''joga dolazi i odlazi'' – dok ne nauči da bude postojan u svojoj sadani. Tako on drži mrak maje podalje od sebe dok se sunce Atma-đnane ne rodi u njemu. Sa rađanjem sunca vrhovne mudrosti, tama neznanja zauvek iščezava i on se sunča u sahađa (prirodnom, prirođenom) samadiju.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 10:16 am

Parabola o ljudima koji su umrli od straha

Jedan putnik je putujući po Srednjem Istoku sreo čudno stvorenje. «Ko si ti», zapitao ga je, «i gde si se zaputio?» «Ja sam Kolera. Idem da pobijem pet hiljada ljudi u Egiptu», reče mu neznanac i produži svoje putovanje. Nekoliko godina kasnije desilo se da su se ponovo sreli. Onaj prvi reče drugome: «Rekao si mi da ćeš pobiti samo pet hiljada ljudi, ali umesto toga si pobio pedeset hiljada.» «Ne, ne», uzvrati ovaj, «ja sam pobio samo pet hiljada, a ostali su umrli od straha.»
Ova parabola pokazuje kako je strah čovekov smrtni neprijatelj. Devedeset procenata naših briga i patnji nastaje usled straha i pogrešnih uobraženja. Premda ono što izaziva strah ne mora nikada da se dogodi, ta zebnja svejedno podriva čovekovu vitalnost. Samo je Bramavit (znalac Bramana) potpuno lišen straha.
Strah je proizvod neznanja. Atman je u svojoj istinskoj suštini uvek neustrašiv, nedostupan bolestima i slobodan. Zato valja spoznati Atmana i preći okean straha, bolesti i patnji.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 10:16 am

Poglavlje deveto

Priroda đivanmukte

Parabola o lovčevom snu

Jedan lovac otišao je na počinak i usnio san. U snu je video kako ga surovi lav juri i samo što ne skoči na njega. Preplašio se i ispustio jeziv krik. Sanjao je kako se saginje da podigne svoj luk i strelu, vičući svom prijatelju: «Dodaj mi luk i strelu.» A zapravo je pao sa kreveta u tom nastojanju da se dočepa luka i strele. Smesta se probudio. Njegov sin, koji je spavao u sobi spojenoj sa njegovom, čuo je njegovo vikanje i reči: «Dodaj mi luk i strelu.» Nije znao o čemu se radi, pa je uleteo sa lukom i strelom. Otac se nasmešio i zavrteo glavom: «Ne, više mi ne trebaju. To je bio samo san, i sada kada znam da se radi o snu, luk i strela mi više nisu ni od kakve koristi. Bio je to čudesan san; mada sam sada budan i uviđam da se radilo o snu, još ga se živo sećam i radujem se.»
Slično tome, điva leži u krevetu tela. Sanja ili zamišlja da tumara u šumi ovog sveta. Napada je velika nevolja u obliku bolesti, oskudice, starosti, itd. Ona plače i viče, i ima u takvim prilikama običaj da se lati oružja odavanja čulima u uzaludnom nastojanju da ubije nevolju. Ali, Božja milost oduzima joj telesnu svest, i ona stiče đnanu. Njeni prijatelji i rođaci ophode se prema njoj isto kao i ranije. No, ona se smeši i odbija da povlađuje čulima; ona je sada probuđena duša. Sada zna da je njen dosadašnji život bio samo dugačak san. U probuđenoj duši nema nikakve patnje ni muke, i zato povlađivanje čulima za nju nema nikakvu vrednost. Iako pamti svoj bivši život neznanja, shvata da je sve to bio dugačak san, kojem sada može jedino da se nasmeje.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 10:17 am

Parabola o svetiljci u mračnoj sobi

Čovek je po mraku ušao u svoju sobu. Hteo je da uzme svetiljku za koju je znao da je tu. Počeo je da je traži. Na mnoge se stvari spotakao, i na mnogo mesta je udario glavom. Gle! Konačno se domogao svetiljke. Mrak trenutno nestaje i on je u stanju da se kreće po sobi slobodno i lako.
Sadaka stupa u mračne pećine svoga unutarnjeg bića, znajući da se u njima nalazi svetiljka Jastva. Za vreme potrage on kao da se spotiče i pada, i udara glavom tamo-amo. Konačno dolazi trenutak – veličanstveni Trenutak nad trenucima – i svetlost je u njegovom posedu. Istog trenutka neznanje se gubi. Dušu mu obasjava svetlost Jastva. Nema više borbe; nema više nevolje. On se slobodno kreće kao đivanmukta.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 10:17 am

Parabola o detetu i senci

Stariji brat mislio je da je njegov mali braca sam u prostoriji spojenoj sa kuhinjom. Iznenada je čuo detence kako se smeje, igra i priča. U umu mu se stvorila slika lopova koji ulazi u kuću, nudi bebi slatkiše i otima zlatne ukrase kojima su ulepšali bebu. Preneražen, brat je uleteo u bebinu sobu. I šta je tamo zatekao? Beba se igrala sa vlastitom senkom na zidu. Brat je odahnuo i sa velikom ljubavlju zagrlio dete.
Slično tome, svetovni čovek zaposlen u svom svetu, starajući se o potrebama svog želuca, smatra da je sadu usamljeno biće u drugom delu prostrane Božje kuće. Iznenada otkriva da je u saduovom stanu mnogo smeha i 'života'. Svetovni čovek zagnjuren u neznanje zamišlja da je lopov maje ušao u saduov stan i da je, nudeći mu malo udobnosti i komfora, pokrao njegove dragocene ukrase veragje, viveke i duhovne prosvećenosti. Sa tim mislima koje ga proganjaju, svetovni čovek pobliže zagleda sadua. Tada uviđa da se đivanmukta samo igra sa svojim vlastitim senkama. U očima đivanmukte, sve đive u svetu samo su njegove senke. Igrajući se sa njima on intenzivno uživa. Niti je išta stekao, niti je nešto izgubio. To samo svetovni čovek tako zamišlja.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 10:18 am

Parabola o zagađenju vatre

Jedan čovek je upravo završio svoj obrok. On je inače patio od užasne bolesti. Uzeo je veliki list koji mu je poslužio umesto tanjira i, želeći da izbegne rizik da zarazi okolinu, bacio ga u vatru koja je gorela u blizini. To je izazvalo ogorčenje ortodoksnog bramina koji je prisustvovao tom prizoru, pošto je smatrao da je vatra time oskrnavljena. Nije znao šta da radi, ali je osećao da nešto treba učiniti. Šta čovek radi kada je zaprljan? Sipa sebi vodu na glavu i kupa se. Tako je ovaj bramin nepromišljeno sipao vodu na vatru, da je pročisti! Vatra se brzo ugasila, a đubre koje je trebalo da izgori je ostalo. Drugi, inteligentni bramin ukazao je na glupavost ortodoksnog čoveka, i rekao: «Kako si golemu štetu napravio! Otkud vatra, prečistač svega, može da biude zagađena? Onaj čovek koji je bacio list u vatru bio je sasvim u pravu. Da nije to učinio, čitava bi se zajednica zarazila njegovom užasnom bolešću. Vatra bi, međutim, sažegla sve klice bolesti. Ali, umišljajući da je vatra oskrnavljena i stoga je ugasivši, ti si sve nas uvalio u nevolju! Uzvišeno delo pročišćenja koje je vatra vršila obustavljeno je.» Zatim je ponovo naložio vatru, zapalio gomilu đubreta i pretvorio ga u pepeo.
Ova vatra može da se uporedi sa đivanmuktom. On spaljuje sve što je grešno i rđavo u svim bićima. Njegova svetlost blistavo gori među grešnicima i poročnim ljudima, i spaljuje njihove grehe i preobražava ih u čisti pepeo đnane. Poznati pokvarenjak dolazi kod đivanmukte i u cilju zadobijanja njegove naklonosti nudi mu svoje bogatstvo ili kuću. Kada pravoverni svetovnjak pogleda na ovo, zapada u nedoumicu. On misli da se đivanmukta uprljao gresima tog nitkova. On zapravo smatra da i sam đivanmukta tako postaje pokvarenjak! Ovako razmišljajući, on rđavo postupa sa đivanmuktom i tera ga da napusti mesto. Šta se onda događa? Ljudi pakosnog uma koji su se popravljali u božanskom prisustvu đivanmukte, ponovo neprikosnoveno vladaju tim mestom. Adarma (bezakonje) prožima atmosferu. Na scenu stupa mudra osoba i grdi ortodoksnog glupaka, govoreći mu: «Kako je budalasto od tebe da poveruješ da đivanmukta može da se uprlja poročnošću pokvarenjaka! Šta ti znaš o svepročišćujućem karakteru đivanmukte? Njega ništa ne može da zagadi. On nikoga ne odbija da blagoslovi. Svojevoljno i radosno rastače grehe svih. Pokvarenjak je bio u pravu kada je prišao njegovim lotos-stopalima i ponudio mu svoje bogatstvo i kuću. Đivanmukta bi sve to pročistio; ali, oteravši ga, ti si celoj zajednici natovario neizrecivu nesreću.» Zatim taj mudrac dovodi đivanmuktu natrag, i ovaj ponovo počinje da vrši svoju misiju pročišćenja duša poročnih ljudi.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 10:18 am

Parabola o kravama i stubu za češanje

U jednom selu krave su svakoga dana odvođene na pašu. Pošto bi par sati pasle, krave bi se okupile oko čobanina da im češe vratove. Bistri čobanin je u tu svrhu otkrio jedan izum. Bio je to stub sa pomalo hrapavom površinom. Krave bi prilazile stubu i za zadovoljstvom i radošću češale vratove o njega.
Slično tome, đivanmukta vodi mnoge đive na bogate pašnjake sadane radi spoznaje Boga. One nisu u stanju da ostanu uronjene u meditaciju po ceo dan. Radžasični temperament se ispoljava i one postaju nemirne. Žude za zadovoljenjem ovog 'nervnog svraba'. Stoga đivanmukta stvara ustanovu, i đive su zauzete poslom u njoj. To im pruža veliko olakšanje. Đivanmukta gleda na to sa ushićenjem i zadovoljstvom. On ostaje blaženi sakši (svedok) te predstave, jer nije privržen toj ustanovi, koju je stvorio samo radi duša aspiranata.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 10:19 am

DRUGI DEO

Ostale parabole

Parabola o Radži Đanaki i panditima

Neki panditi kritikovali su Radžu Đanaku:
«Radža Đanaka je svetovan čovek.
Kako bi on mogao biti đnani ili mudrac?»
Radža Đanaka želeo je da im održi lekciju,
pa je pozvao sve pandite
i pružio im izvrsnu gozbu.
Poslužena su mnoga ukusna jela,
i svi su panditi uživali.
Ali, na njihovo zaprepašćenje,
ugledali su mač kako im visi nad glavama,
mač pričvršćen pomoću vlasi kose.
Zadrhtali su.
Svi su pomešali sva jela i žurno jeli.
Kad se gozba završila,
došli su u Durbar.
Radža Đanaka ih zapita:
«O, panditi, šta ste jeli danas?
Jesu li sva jela bila dobra, u skladu sa vašim ukusom?»
Panditi odgovoriše:
«Naši su se umovi bavili isključivo onom vlasi kose.
Uopšte ne znamo šta smo jeli.»
Đanaka reče:
«O, panditi, i stanje mog uma je slično.
On je uperen isključivo na Bramana;
ja ne znam ništa o ovom svetu.»
Panditi su od stida pognuli glave.
Sada su razumeli stanje đivanmukte.
Može se činiti da đivanmukta
ispunjava uobičajene životne obaveze,
ali njegov um ne nalazi se u svetu,
nego je sjedinjen sa Apsolutom.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 10:19 am

Parabola o staroj dami i igli

Jedna je stara dama izgubila u kući iglu,
ali ju je tražila napolju na mesečini.
Jedan je čovek upita:
«Gospođo, šta to tražiš ovde?»
Ona odgovori: «Izgubila sam iglu u kući,
ali unutra je suviše mračno;
zbog toga je tražim ovde.»
Svetovni ljudi su nalik ovoj staroj dami.
Tragaju za srećom u objektu,
gde prava sreća ne postoji.
Pogledaj unutra; obuzdaj um;
objekt svoje potrage pronaći ćeš u svom vlastitom Atmanu.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 10:20 am

Parabola o svekrvi i prosjaku

Jedan je prosjak prišao kući dok je svekrva bila odsutna, a snaja je odbila da mu da milostinju. Prosjak je otišao, ali svekrva ga je srela na drumu. Rekao joj je da je njena snaja odbila da mu da milostinju. «Otkud joj pravo na tako nešto?», zagrmela je svekrva, «pođi ti sa mnom.» Prosjak se za njom vratio do kuće, pun očekivanja. Čim je stigla do kuće, svekrva se okrenula i rekla mu: «Odlazi. Neću ti ništa dati. Ali, čak i na ovo odbijanje samo ja imam pravo u ovoj kući, a ne moja snaja.»
Isto tako, kada se čovek okrene od objekata sveta, zgađen njima, duhovni učitelj ga upozorava i ukazuje mu da ne treba da ostane pasivan, ili da izbegava svet. Neko vreme se čini da on propoveda aktivizam, prema teoriji da je svet uverljiva realnost! On traži od sadake da radi, da svima pomaže i da sve voli, kao da postoje 'mnogi'. Kada dođe čas, sadaka postiže samorealizaciju. Tada napušta svaku svetovnost, istinski se odriče sveta i ostaje uronjen u svest o Jednom. Ali, to odricanje nastalo je iz samorealizacije; on tada ima pravo da se odrekne. I jedino on i može da se odrekne sveta i svake aktivnosti. Spoznao je Jedno Jastvo u svemu. Aspirant poseduje ađnana-veragju, veragju izazvanu bolnom i mučnom prirodom sveta. Svetac, naprotiv, ima đnana-veragju, ili veragju rođenu iz spoznaje suštinske prirode Jastva, koje je jedno, nedeljivo, sveprožimajuća svesnost, uzvišeno živo prisustvo, sa čijom spoznajom čovek više ni za čim ne žudi.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 10:20 am

Parabola o mladićevoj blagodati

Bio jednom jedan mladić koji je živeo u selu blizu hrama. Voleo je Boga samo zbog prašada i zbog zvonjave zvona. Njegova ljubav prema Božanskom bila je naivna i neznalačka. Mislio je o izrezanom i ustoličenom kamenu kao o Bogu. Poštovao bi ga kao takvog i molio mu se: «O, Bože! Daj mi sve što poželim i kada god to poželim. Osećaću se jako srećnim i beskrajno obaveznim Tebi zauvek.» Izuzev ove, nije znao nijednu drugu molitvu.
Jednoga dana Gospod mu se, veoma zadovoljan njegovom prostodušnom i iskrenom posvećenošću, pojavio u snu i upitao ga: «Hoćeš li da ti sve bude po volji i da ti se želje ispunjavaju sve do penzionerskog doba a da posle toga ne bude nikoga da ti pomogne, ili želiš bezbrižan, srećan život monaha koji prosi i ima samo po koji zalogaj svakog dana, dovoljno odeće i krov nad glavom?»
Usled prirodne zablude mladosti, mladić reče: «Gospode! Izabrao bih ono prvo.» I Gospod mu to dade. Čovekova radost nije znala za granice. Mislio je da će biti srećan dobijajući sve što mu treba u željenom trenutku. Jadničak! Jednom se molio: «O, Gospode! Podari mi valjano obrazovanje bez ikakvih prepreka.» I odmah ga je dobio.
Zatim: «O, Bagavan! Dopusti mi da uživam u ženi i deci. Imam strašnu potrebu za brakom. Pobrini se za moje telesne udobnosti.» Gospod je i to odobrio.
Pa, posle nekog vremena: «O, drago proviđenje! Želim da idem u Badrinat. Budi tako dobar da se pobrineš za moj slučaj i obezbediš mi sve potrepštine.» Gospod reče: «U redu. Uzmi svu potrebnu opremu, odeću, novac i ostalo.»
Posvećenik se naduo od ponosa i s vremenom počeo čak i da naređuje Gospodu. «O, Ti, Devadev! Učini me Tvojim gospodarem.» Gospod, unapred pogodivši njegovu želju, nestade kako bi izbegao da odbije da se odazove.
Tako su prolazile godine. Što mu je više želja bilo ispunjavano, to više je čovek tražio. Gospod je želeo da mu usmeri um ka sebi, pa ga je, učinivši da ovaj zaboravi na sporazum o uslovljenosti njegovih usluga, naveo da njegov poslednji zahtev, kada se već primaklo doba penzionisanja, bude: «Gospode moj! Moje su godine na izmaku. Supruga mi je postala stara i ispijena, nemarna i bezosećajna. Deca su mi u inostranstvu. Ali, moj um je još uvek sklon da uživa u životu pošto mi je ostalo još samo nekoliko godina. I dalje želim da se naslađujem životom do mile volje pre no što napustim ovo telo.» I Gospod mu reče: «Neka ti želja bude ispunjena.» Čovek je onda vodio nepromišljen, raspustan život kako ne bi propustio ništa od onoga što mu je preostalo. Nije bilo dana ni noći bez čulnih užitaka. Njegov je ljubavni život sav bio usmeren na naslađivanje. Ali, nastupila je neizlečiva bolest. Nijedan dan mu nije prolazio bez plakanja, urlanja i glasne vike. Nije bilo nikoga da mu priđe ili mu pomogne. Izlapeo je. Nastupilo je doba mirovine; stigli su prokleti dani.
Plakao je i cvileo i na kraju rešio da okonča svoj život skokom sa mosta daleko od svog sela, sa nabujalom rekom ispod. U gluvo doba noći zaputio se tamo bauljajući po mraku. Još jednom je prokleo sebe što nije napravio suprotan izbor kada je u snu tražio blagodat. Izlivši još jednom svoje srce pred Njega, bio je spreman da u deliću sekunde nepromišljeno skoči, kada je osetio snažno neodoljivo potezanje otpozadi. Niko se nije mogao videti ni levo ni desno, ni pozadi. Okrenuvši se oko sebe u nastupu raspomamljenosti i gađenja, i potpuno preplavljen žalošću i razočarenjem ugledao je u daljini plamteću vatru. Sada je osećao magnetsku privlačnost da u njoj završi život, mada nije znao zašto je to tako. Iznutra je osećao da ga neko zove, i pošao je prema vatri. Usput je nagazio na migoljeću, gmižuću zmiju. Upalio je šibicu. Gle! Nije to bila zmija već konopac, pa je prokleo i sebe i Boga što je propala još jedna prilika da zagrli smrt. Produžio je napred prema vatri. Pošto joj se žurno približavao ne mareći za svoj život, svetlost je dobijala na intenzitetu sjaja sa svakim njegovim korakom. Međutim, što je duže hodao, vatra se činila sve daljom. Bližila se zora. Ponovo je pomislio da se baci u bujicu, ali gle!, kada je stigao na lice mesta vatra je nestala i isposnik blistavog lika se pojavio iz unutrašnjosti kolibe i rekao: «Život nema za svrhu sračunatu smrt. Kakva si ti neznalica kada pokušavaš da završiš sa sobom! Odbaci tu pomisao. Nisam li tražio od tebe one noći da biraš između ostvarenja želja kako i kada ti se javljaju, dok ne bude nikoga da ti pomogne u starosti, i srećnog asketskog života lišenog želja? Bar sada nadoknadi štetu. Nema toga čoveka od želja koji bi bio trajno srećan, budući da se želje umnožavaju s protokom vremena. Tajna ispunjenja želja leži u krajnjem odricanju od njih. Žalim te. Otiđi do onog potočića i okupaj se. Sada je vreme bramamurte (praskozorja). Brzo se vrati. Iniciraću te u znanje o Bramanu pomoću kojeg ćeš postati oslobođen od želja i bolesti i biti jedno sa mnom. Sedi pored mene i moli se. Blistaj kao blaženstvo Apsoluta.»
Rekavši to, sadu ga je poslao na potok i zatim iščezao. Kada se vratio sa vode, starac nikoga nije zatekao, ni kolibu ni isposnika. Tu su bili samo hansa danda (palica uzvišene osobe), kamandalu (monaški vrč za vodu), kaupin (tanka tkanina za pokrivanje pojasa) i jelenska koža, i sve se to nalazilo u Omu pored udubljenja od vatre, bez ikoga okolo. Čovek je tražio i tražio sadua, ali uzalud. Vratio se do ognjišta potpuno utučen. Bio je u smetenom raspoloženju i u nedoumici šta da radi. Tada Glas odozgo reče: «Nežno voljeno Jastvo! Ja pomoću svoga blistavog sjaja pomažem onima u nevolji gde god da su. Vatra koju si ugledao sa mosta sam lično Ja. Ja sam ti. Ali, ti nisi Ja. Ja sam u tebi, sa tobom sam i oko tebe. Ne boj se. Uvek me pamti. Vodiću te ka Meni. Nemaš razloga da strepiš. Znam šta ti prolazi kroz um. Želim da postaneš jedno sa Mnom, blistavom vatrom koju si video.»
I čovek je tada razaznao Božju volju po navedenim simbolima i uzeo sanijasu (monaški zavet) da bi ponavljao OM i postao jedno sa OM-om.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 10:21 am

Parabola o saduu i maču

Jedan kralj prolazio je kroz džunglu. Na putu je strašno ožedneo, a hteo je i da se osvež kupanjem i. Ušao je u pustinjački stan starog tapasvina (askete) i upitao ga: «Maharadž, ima li u blizini neka reka ili jezero u kojem bih mogao da se okupam i okrepim?»
«Da, postoji reka, i samo je sto metara istočno od nas. Njena voda je hladna i osvežavajuća. Izvoli, okupaj se u njoj. Uz sve to, ona je i pročišćujuća i sveta.»
«U tom slučaju, Maharadž, mogu li ovde da ostavim svoj prtljag? Kakva je korist od toga da ga nosam naokolo?»
«U redu, možeš da ga ostaviš ovde. Hej, kakva je to svetlucava stvar?», upita sadu gledajući zlatne kanije koje mu je kralj predao.
Kralj isuka blistavi mač kojem se pustinjak divio u svojoj detinjoj bezazlenosti. Kralj je shvatio da ovaj nikada ranije nije video mač, prosto ga upozorio: «Molim te da se ne pačaš u to», i otišao.
Tapasvin je ubrzo pao u iskušenje da otkrije osobine mača. Isukao ga je i položio na zemlju. Mač je istog trenutka presekao meki travnati ležaj na kojem je sedeo. Tapasvin je postajao sve radoznaliji. Uzeo je mač u ruku i udario lubenicu koja je ležala ispred njega; lubenica se raspolutila. Dva jelena igrala su se ispred kolibe; tapasvin je hitnuo na njih mač. Pogodio je jednog od njih i na mestu ga usmrtio. Tog trenutka kralj se vratio sa kupanja. Bio je ogorčen što je tapasvin tako zloupotrebio oružje. Njegova samopouzdana i izrična narav kšatrije (ratnika) podstakla ga je da izgovori nekoliko žestokih reči, i tapasvin je smesta pojurio ka kralju sa mačem u ruci. Ali, razboriti kralj ispalio je strelu na tapasvina i otkinuo mu ruku koja je držala mač. Tapasvin je u trenutku shvatio strašnu grešku koju je učinio.
Jogi je praktikovao duboku meditaciju. Napredovao je u radža jogi, i ona mu je posle određenog upražnjavanja donela neke čudesne sidije. On proba da upotrebi te sidije u neke proste i škodljive svrhe. Otkriva da može da se otarasi jednostavnih oboljenja pomoću svojih joginskih moći. U stanju je da drži u svojoj vlasti divlje zveri da ga ne bi povredile. Takođe je u stanju da vrši uticaj na neke ljude i da ih navede da mu služe. Od jednog do drugog eksperimenta, on nastavlja da koristi psihičke moći. Kada uvidi da su one ogromne, prekida svoju sadanu, odbacuje tapasju i srlja u ponor zablude. Spreman je da odseče i vrat same joge; spreman je da uništi i samu sadanu koja mu je dala psihičke moći. Ali, Božja milost se pravovremeno spušta na njega i odseca zle podsticaje unutar njega koji iskorišćavaju njegove psihičke moći. Jogi uviđa ozbiljnost svoje greške i od tada više nikada ne juri za sidijima. Tako postiže vrhovni mir.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 10:21 am

Parabola o dečaku koji nije umeo da gleda na sat

Čovek upita dečaka: «Mališa, reci mi koliko je sati.»
«Čiko, ja ne umem da gledam na sat.»
«Tako, dakle; a koliko si dugo neupućen u to?»
Dečak je ćutao; nije umeo da odgovori na pitanje. «Bog zna, čiko», reče i opet ućuta.
Neki intelektualno nadmeni ljudi zapitkuju bezazlene svece: «Od kada avidja (neznanje) sakriva istinu? Ili, kada je avidja nastala?» Na ova pitanja ne može se odgovoriti; to su transcendentalna pitanja. Maleni um ne može da odgovori na njih. Ćutanje je odgovor. «Samo Bog zna.»

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 10:22 am

Parabola o ptici i plodu pamuka

Ptica je imala gnezdo na grani drveta pamuka. Blizu gnezda je bio jedan nezreo plod. Svakoga dana ptica bi ga posmatrala i mislila: «Neka sazri; onda ću ga pojesti.» Čekala je i čekala. Iznenada, jednoga dana dok ga je žudno posmatrala, plod je prsnuo i njegova se sadržina razletela! Ptica je bila veoma razočarana.
Mlad čovek misli da će kada ostari praktikovati sadanu. Dani protiču, i jednog lepog jutra život naglo napušta telo. Uzaludno ga je straćio.
Prema tome, uhvati vreme za čeoni pramen i iskoristi priliku; uradi to sada.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 10:22 am

Parabola o čoveku u pitonovom ždrelu

Dva su čoveka hodala stazom kroz džunglu. Jedan od njih išao je dosta ispred drugog. Iznenada ga je zgrabio ogroman piton i počeo da ga guta. Drugi je čovek oklevao i ukopao se u mestu. Prvi čovek, sa polovinom tela već progutanom, poče da viče na drugog: «Budalo, zašto stojiš tu tako neodlučan? Dođi, ja sam ovde da te vodim i štitim.»
Slično tome, čoveka je dograbio golemi piton maje. To grozno stvorenje ga proždire. Pa ipak, njegova zabluda je tolika da se razmeće kako može da zaštiti druge i da ih vodi ka sigurnosti i sreći!

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 10:22 am

Parabola o mladiću i anđelu

Bio jedan veoma marljiv učenik, koji je često učio do duboke noći. Bio je jako siromašan, te je morao da ulaže velike napore da sebi pribavi knjige i ulje za ponoćne studije. Jedne noći je, premoren, zaspao za vreme učenja. U snu je imao neobičnu viziju. Nebesko se biće pojavilo pred njim i reklo mu: «O, mladiću, otvori usta da ti stavim u njih pilulu svekolikog znanja o vasioni. To će te osloboditi svih nevolja, i živećeš u trajnom miru.» Ali, mladić reče: «Ne želim da mi svekoliko znanje o vasioni bude ugurano u usta. Budi tako milostiv da me snabdeš uljem za moje studije.» Tako je vizija nestala, a mladić je uz pomoć velikog truda postao jedan od najistaknutijih ljudi svoga doba.
I sadaka mora da poseduje isti taj duh samopregora. Jedino tako će se brzo razvijati i postići maksimum znanja. Majka sinu može da da jelo, ali ne može da ga svari za njega. On mora da ga svari sam. Guru može čoveku da pokaže ispravnu stazu, ali ovaj mora sam njome da korača.
Ne očekuj da ćeš steći znanje bez ulaganja ozbiljnih napora, jer takvo znanje je uistinu tek puki san. Isključivo ti pravilan napor može omogućiti da privučeš naklonost Gurua ili Boga. Onaj koji izbegava teškoće nikada ih se ne može rešiti. Ali, onaj koji se sa njima hrabro suočava biće u stanju da ih prevaziđe, i postići će vrhovni mir i blaženstvo još za života.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 10:23 am

Parabola o vodi i vatri

Jednom je Vatra na obali Gange srela Vodu, te su nadugačko raspravljale koja je od njih moćnija. Voda je dokazivala svoje junaštvo navodeći bezbrojne slučajeve koji su potvrđivali njenu sposobnost da ugasi čak i velike požare i tvrdila je da joj Vatra ne može ništa izuzev kada je voda ograničena na male posude.
Takva aluzija bila je Vatri više nego dovoljna. Znajući vrlo dobro da ne bi mogla da postigne direktnu pobedu nad Vodom, Vatra se malo udaljila od teme i počela da 'brine' o sreći Vode. Rekla je: «Draga moja Vodo, vidi koliko je blata svuda oko tebe. Zašto ne bi ušla u ovu divnu zlatnu posudu, koja bi ti pomogla da ostaneš uvek čista i bistra.» Voda je pala u iskušenje; i čim je uskočila u zlatnu posudu, Vatra je svom svojom silinom počela da je zagreva. Budući da je bivala sve toplija, Vodi je sve to delovalo ugodno. Ali, kada je stigla do tačke ključanja, bila je na mukama i počela je da razmišlja o vlastitoj gluposti.
Šivananda kaže: ovo je parabola.
Tvoje čiste misli, tvoj intelekt sa svojom sposobnošću razlikovanja, tvoj razum, tvoja mumukštva (duboka žudnja za oslobođenjem) i ljubav prema duši su poput Vode.
Nju ništa ne može da okalja ni pokvari sve dok se kreće svojim putem. Ona je uvek čista i bistra, i ima moć da sve očisti.
Tvoja ljubav prema telu je poput Vatre. Vatra je surova i divlja, a takva je i ljubav prema telu.
Ona je jednako moćna kao i Voda. Ako jedna od njih na prepad uništava drugu, i druga ima moć da stavi prvu na muke.
O. čoveče, zaštiti svoju mumukštvu, svoj razum, svoj intelekt sposoban da razlikuje. Neka uvek budu snažni.
Ljubav prema telu te mami da tražiš sitne udobnosti. Ti misliš da ti je ugodno, i da pri tom nisi vezan za te ugodnosti. Ali, one se lagano uvećavaju kao što se voda sve više zagreva, i ti se osećaš sasvim dobro. Međutim, kada dođe do tačke ključanja, ti to primećuješ i razmišljaš o svom bezumlju. Postaješ potpuni rob luksuznih stvari. Gubiš svoju snagu i sposobnost da ugasiš vatru pohote, pohlepe, itd.
Ukratko, izgubljen si.
Ljubav prema telu uvek je pripravna da zatraži svoje male ugode. Ona svakoga trena navodi i mami tvoj satvični um i intelekt. Nikada, ali nikada je nemoj slušati. Budi oprezan. Utvrdi vrhovnu vlast svoje težnje, svoje ljubavi za dušu. Ostaćeš netaknut i neoštećen vatrom koja je tvoja niža priroda, odnosno stare rđave vasane.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 10:23 am

Parabola o pušačima opijuma i mesečevom odrazu

U noći obasjanoj mesečinom tri pušača opijuma skitala su u potrazi za vatrom da zapale svoje cigare. Lutajući tako, stigli su do obale reke. Mesec se odražavao na blago zatalasanoj površini vode, sijajući poput vatre. Poslali su jednog od njih da zapali parče drvenog uglja na toj 'vatri'. On je prišao reci i stavio ugalj na talasiće, ali je ustanovio da se ugalj nikako ne zagreva. Morao je da se vrati neobavljena posla. Ostala dvojica su ga grdila govoreći da je trebalo da ode malo dalje, pošto vatra nije bila toliko blizu. Sledeći je pošao da to uradi. Ušao je u reku malo dublje, ali se svejedno vratio bez uspeha. Treći je, ubeđen da je najpametniji, otišao sve do sredine reke, ali vatre nije bilo. I on je morao da se vrati ne postigavši nikakav uspeh u svojim nastojanjima.
Priroda samsare slična je toj prividnoj vatri. U noći neznanja đive drogirane opijumom želja tragaju za prolaznim zadovoljstvima. Te želje formiraju stvarne karme koje prikivaju individualne duše za zemaljsku ravan. Čulni užitak je samo odraz Satćidanande. Sve dok ta tajna nije otkrivena, đive trče za prividnim stvarima smatrajući ih za prave. Osoba može da sakupi mnogo činjenica o pojavnom univerzumu i da se hvali da zna više od svojih predaka, ali takvo je razmetanje isprazno. Onaj koji odlazi do sredine reke da pripali drveni ugalj nije manje budala od onoga koji je ostao na obali.
Istinski zna jedino onaj koji zna mesec, a ne njegov odraz. Istinski zna jedino onaj koji zna uzaludnost čulnih užitaka i varljivost univerzuma. Sve je ovo isključivo Satćidananda. Razlike postoje jedino usled avidje ili neznanja. Bramavid (znalac Boga, Bramana) prelaženjem s one strane avidje postaje Braman lično.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 10:24 am

Parabola o mužu i ženi

Živeo jednom jedan siromašni par srećno u malom selu. Kad god bi se žena žalila na njihovo siromaštvo i pritiskala muža da obezbedi dovoljno stvari da vode pristojan život kao i ostali meštani, on bi joj odgovarao da Gospod njih najviše voli i da ih zbog toga drži u nemaštini. Ali, laskanjem, koketerijom i krokodilskim suzama, kao što žene to već umeju, supruga je na kraju svela svoga muža na pukog roba. Jednoga dana poslala ga je njegovom darežljivom prijatelju, naloživši mu da mu ponudi pregršt vode kao poklon. Nemajući izbora, muž ju je poslušao. Njegov darežljivi prijatelj, dobro znajući za njegovu bedu, obilno je nagradio ruke koje su mu pružile malo vode sa ljubavlju i odanošću. Međutim, siromah je izgubio svoju pobožnost i počeo da razmišlja: «Ako malo vode može da mi donese malo imetka, šta bih dobio da sam mu ponudio ceo bokal vode?»
Šivananda kaže: osmotri ovu parabolu.
Tvoj budi (intelekt) je poput tog muža, a tvoje je fizičko biće nalik toj ženi. Predodređeni su da srećno žive zajedno kao bračni par.
Dužnost žene je da obezbedi sitne domaće potrebe. Njen je život ograničen samo na to. Dužnost muža je da valjano upravlja njome i vodi je. Ali, kada žena pokaže svoje krokodilske suze, muž gubi razum i trudi se da je uteši, i svojevoljno joj se povinuje zaboravljajući na svoju dužnost i integritet.
Tako i tvoje fizičko biće žudi za svojim sitnim ugodnostima. Tvoja viveka nastoji da ga ubedi da su one beskorisne. Ali, kada ono preklinje i plače pred tobom, ti mu dopuštaš malo slobode i izbora. Umesto da pokušaš da ga obuzdaš, ti ga umiruješ ispunjavajući mu želje. Čineći to, i sam postaješ žrtva njegovih zamki.
O, Čoveče, probudi se. Ne dozvoli svojoj viveki da postane rob tvoje ljubavi prema telu. Nemilosrdno odbijaj zahteve svog tela za sitnim užicima. Ako mu ih jednom dozvoliš i probaš ih i sam, biće ti veoma teško da uspostaviš nadmoć svoje viveke nad svojim nižim bićem.
Ne možeš da se rastaneš od svog tela. Viveka i vićara (ispitivanje prirode Jastva ili istine) moguće su samo u ljudskom telu.
Supruga nije za svoga muža samo ljubavnica za pružanje putenih užitaka. Ona nije puka ništarija, već slava Božje tvorevine koja treba da ti pomogne da Ga upoznaš.
Upotrebi ovo telo da upoznaš i ostvariš Boga ne postajući rob tela. U suprotnom si izgubljen. Pročitaj priču o 'Mužu i ženi' još jednom.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 10:24 am

Parabola o razmaženom detetu

Jednom je jedna majka uzela u službu privatnog učitelja za svog nestašnog ali omiljenog sinčića. Međutim, nije mogla da toleriše da privatni učitelj prigovara dečaku. Zato je angažovala drugog učitelja, ali ovaj je počeo da udara dečaka da bi ga popravio i učinio ga poslušnim. I majka je želela da se ponašanje njenog sina popravi i bude kulturno, ali nije mogla da podnese da ga vidi u neprilici sa teškim zadacima i kaznama. Takođe, nije bila voljna da pošalje sina u školu, jer bi to značilo da bi bila odvojena od njega jedan deo dana. Svi njeni napori bili su usmereni na to da ga održi privlačnim.
Kako su tekli dani i prolazile godine, privatni su učitelji dolazili i odlazili, ali dečakov je mozak ostao isti kao što je bio pri rođenju. I pored toga, dečko je izrastao u lepog mladića, pa u naočitog čoveka. Međutim, nije mogao da se probije u svetu, pošto nije imao ni inteligenciju ni novac, ni sposobnost da radi a ni dobre manire da bi se snašao sa ostalim pripadnicima svoje porodice i društva uopšte. Ljudi su mu se rugali i proglasili ga neupotrebljivim. Bio je izgubljen i za sebe i za svet.
Šivananda kaže: Tvoja težnja je poput te majke, a tvoje telo i spoljne navike su poput neposlušnog sina.
Želiš da u očima javnosti izgledaš kao veliki duhovni junak. Ideš od učitelja do učitelja, zato što ne možeš da podneseš teška iskušenja strpljivog povinovanja bilo kojem učitelju. Ne želiš da naprežeš telo. Smatraš da ćeš uspeti da se predstaviš kao valjana i sposobna osoba ako očuvaš spoljni izgled sa dobro razvijenim telom, sa bradom i uvijenim loknama. Tvoja abimana (poistovećenje) sa telom tako je velika da ni na par minuta ne možeš da ga zaboraviš i prioneš na sadanu. U svome skitanju od Gurua do Gurua nisi bio u stanju ništa da asimiluješ. Seti se: «Kamen koji se kotrlja ne dobija na masi.»
Ideš svetom bez pameti i bez sposobnosti i veštine. Ne uspevaš da se uskladiš ni sa jednom zajednicom. Propao si i za sebe samog i za svet u celini.
O, Čoveče, praktikuj sadanu dok si mlad. Izbegni tu abimanu za telo. Podvrgni se malim početnim tegobama i lišavanjima. To i nisu tegobe kada se uporede sa blaženstvom koje ćeš ubrati kao žetvu.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 10:24 am

Parabola o čoveku i njegovom konju od blata

Izuzetno pametan mladi čovek pretvorio je svoj bicikl u konja divnog izgleda. Konj je bio napravljen od blata. Kada bi vozio bicikl, izgledalo je kao da jaše tog blato-konja. Nastavio je da se pretvara da je u pitanju veoma rasan konj, koji može da pretrči isto koliko i svaki drugi konj. Odlazio je u rekreativne šetnje sa prijateljima koji su jahali prave konje. Jednoga dana su stigli do rečice i krenuli u njen prelazak. Čovek sa blato-konjem razmišljao je: «Kada se zemljane posude potope u vodu, one ostanu čitave. Tako će i moj konj ostati čitav čak i u vodi. Ja mogu da pređem ovaj potok.» I ušao je u vodu; ali, kada je stigao nasred rečice, blato-konj je onemoćao i raspao se, povukavši za sobom jahača i sahranivši ga u rečno korito. Ostali su shvatili da je konj bio napravljen od nepečenog blata i nastavili svojim putem.
Uz malo bistrine, sadaka napamet nauči neke tekstove i komentare na njih. Glumi da poseduje tajanstvene moći i još tajanstveniju đnanu. Uvek jaše ukorak sa Brama-đnanijima i razgovara sa njima kao da im je ravan. Međutim, put je krcat opasnostima i nevoljama, a taj licemer ne može da izdrži nijedno iskušenje. U ključnom trenutku, njegov razum se gubi, znanje ga napušta, a veragja uzmiče. Njegova veragja nije bila valjano ispečena u vatri viveke i mumukštve. On bedno gine, dok istinski đnaniji i jogiji neustrašivo i radosno savladavaju sve prepreke i opasnosti.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 10:25 am

Parabola o filozofu i razbijenom ogledalu

Živela jednom dva prijatelja, Ram i Gopal. Obojica su bili filozofi. Pomoću vićare i anvaja-vjatireke (pozitivnog pristupa) Ram je naučio da vidi lepotu vrhovnog Jastva u celom univerzumu. Gopal je, međutim, ostao teoretski filozof, osuđujući univerzum kao iluziju i san koji ne sadrži ništa drugo sem zla i poroka.
Jednoga dana, posle dugo vremena, Ram je posetio svoga prijatelja. Gopal je, kao i obično, nadugačko razmatrao zlo u ovom univerzumu, a na kraju je zapitao Rama kakav mu je poklon doneo. Ram je, posle kraćeg razmišljanja, izvadio iz džepa parče razbijenog ogledala i uručio ga Gopalu rekavši mu: «Ovo je moj skromni poklon. On će ti pomoći da spoznaš svoju vlastitu lepotu i čar, koje inače ne možeš da razumeš.»
Gopal je naučio lekciju, i od tada je počeo sebi da predstavlja i da shvata velelepnost vrhovnog Jastva odraženog u celom univerzumu.
Ništa u ovom svetu nije nepotrebno ni beskorisno. Ne-biće postoji da odrazi i proslavi Biće, Jastvo. Kako bi inače mogao da znaš za postojanje Jastva? Uistinu, ne-jastvo je ogledalo koje nam verno odražava Jastvo da bismo ga prepoznali.
Dakle, i zlo je ogledalo za dobro. Prisustvo mudraca i svetaca lako se zapaža usred skupa neznalica.
Nauči da vidiš dobro odraženo pomoću zla, i reci: «Zlo postoji da me podseća na dobro, prolazno postoji da me podseća na Večitog», itd.
Zaista, ova vasiona je ogledalo koje nas podseća na Boga. Nemoj da poučavaš da ga treba osuđivati kao iluziju i san, nego da ga treba iskoristiti da se oseti postojanje Boga.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 10:25 am

Parabola o braminu koji je izbegao kišu

Stari je bramin šetao cestom kada je počelo da pljušti. Nije imao kišobran, i bojao se da ne navuče prehladu. Oko njega nije bilo nikakvog zaklona, ali je u daljini ugledao dva kulija (kolonijalna radnika) kako nose drveni poljski krevet. Potrčao je prema njima. Pošto je bio niži od njih, smestio se između njih dvojice, sa širokim poljskim krevetom iznad sebe. Ni kap kiše mu nije pala na glavu. Povremeno je malo i pomagao kulijima, ali je preimućstvo za njega bilo mnogo veće od napora.
Mnoge sadake izlažu se jakoj kiši svetovnih iskušenja dok se kreću ka odredištu spoznaje Boga. Oni mudri nalaze razborit način da izbegnu loše posledice tih iskušenja. Otkrivaju da se u njihovoj okolini nalaze ašrami i duhovne institucije kojima upravljaju duhovno ''više'' duše, naprednije sadake i sveci. Pristupajući tim ašramima i ustanovama, izmiču iskušenjima i nevoljama. Napredne duše nose odbrambeni štit pod kojim manje duše nalaze zaklon i tako izbegavaju da propadnu. I ovi aspiranti donekle doprinose ustanovama, ali korist koju izvlače je nešto ogromno u poređenju sa radom koji prilažu. U tome je veličina duhovnih ustanova.