KINOLOGIJA

KINOLOGIJA -nauka o odgajanju pasa .Verovatno mnogi od nas imaju četvoronožnog ljubimca u svojoj kući , pa da se na ovim stranicama malo posvetimo njima -jer ne kaže se džabe da je pas čovekov najbolji prijatelj.

Ako trazite ime za svog ljubimca, kojim cete biti zadovoljni i Vi i on, na pravom sta mestu.
AADONIS, AMARETTO, ALOYSIUS, AMARETTO, AMBASSADOR, APOLLO, APRIL, ANGUS, APACHE ,AQUARIUS, ARES ,ARISTOTLE, ARMANI ,ARMSTRONG, ASIA ,ASTRO, ASYLUM, ATLANTIS ,ATOM, ATTICUS, ATTILA, AVALANCHE, AVALON ,ARHOMED, ALFA, AMSTEL, ALKA, AVA, ALIZA, ATOS, ARMINIUS, ALI, AMBRA, ANITA, ADELINA, AJA, ATINA, ARNO, AMOR, AMOS, AJAX, ANTONIO, ASTOR, AZRA, AXEL, AFRODITA, ARTUR, ALBA, ALMA, ARCI, ARPAD, ASKA, ANA, ALEN, AGATA, ALF, ASTRA, ASJA, ALEKS, ANAKONDA, ARKA, AIDA, ARAP, AJSA, AKACIJA, AS, ABIGEL, AGA,

B BACCHUS, BACH, BANDANNA, BARON, BAROQUE, BARTHOLOMEW, BEETHOVEN, BEETLEJUICE, BELLBOY, BELLE, BENGAL, BENJI, BIALY, BIANCO, BIJOU, BIKER, BIKO, BIMBO,BISMARCK, BLANCHE , BLAZE, BLUES ,BOBO, BOCA, BOCCACCIO ,BODACIOUS, BODHI or BODHISATTVA, BOLERO, BONO, BRAVO ,BRUNO, BRUTUS , BARAKUDA, BERTA, BLACK JACK, BRIGITA, BINGO, BELINDA, BETA, BONITA, BETI, BUBI, BLEK, BEN, BEG, BOS,

C CABARET, CADET, CAIRO, CAESAR, CALAMITY, CALVIN, CALYPSO, CAMELOT, CAMUS, CANDY, CANIS, CAPRI, CASANOVA,CHANTILLY, CHAOS, CHIANTI, CHIC, CHILI, CHIVAS, CHLOE, CHOLO, CITRUS, CLASSY, CLEO, CLICHÉ, CLYDE,CONAN, CONDOR, CORAL, COSMO (POLITAN), CRISTYL, CYPRESS, CASH, CURA,

D DANTE, DEMIAN, DOBRI, DORIAN, DALI, DELON, DENDI, DAKOTA, DUNHIL, DEVON, DEMON, DANCER, DALTON, DILAN, DEAN, DINA, DAR, DORIS, DON, DAFI, DESPINA, DEOS,

E E.T., EGGO, EINSTEIN, ENZO, ERROL, ESCAPADE, ESCORT, EUPHRATES, EDIE, ELZE, ELIT, ELA,

F FALCON, FANCY, FAUST, FELIX, FERDINAND, FERREO, FIGARO, FLASH, FLOYD, FOXY, FRANKENSTEIN, FRANKIE, FREUD, FURIOSO, FALCO,

G GALILEO, GANDHI, GENIUS, GERONIMO, GIN, GINGER, GIZMO, GOETHE, GRUNGE, GUIDO, GULLIVER, GURU, GYPSY, GINIS, GOMEZ,

H HAMLET, HANDSOME, HAPPY FEET, HARD ROCK, HARDY, HARLEY, HARMONY, HEAVEN, HONCHO, HOLLY, HOOVER, HOPE, HOUDINI, HYDE, HUGO,

I ICARUS, ICEMAN, ICE-T, ICON, IGGY, INCA, INDIA, INDIAN, IMAN,

J JALAPEÑO, JAMAICA, JAMES, JASPER. JAVA, JAZZ, JERSEY, JOKER, JOY,

K KAHLUA, KAISER, KATMANDU, KID, KILLER, KILO, KIWI, KOSMO, KALIS, KING, KARAMEL, KAN, KARLA, KVINI, KARLOS, KRIS, KIM,

L LABYRINTH, LAMBORGHINI, LANCELOT, LASER, LEO, LEVI, LILITH, LUCKY, LUDWIG, LUX, LEONARDO, LORA, LUI, LARA, LANA, LIRA,

M MACHIAVELLI, MACHO, MAD MAX, MADURO, MAESTRO, MAFIOSO, MAGNET, MAJESTIC, MAJOR, MAKO, MARIACHI, MARLEY,MARQUEE, MARTINI, MATADOR, MELLOW, MIDNIGHT, MIGNON, MING, MON AMI, MORRIS, MAINDI, MARTINEZ, MANITO, MERY-LO, MESUA, MARGITA, MACUMBA,, MANGO, MAGNUM, MR.BEAN, MINA, MALA, MONA,

N NACHO, NAPOLEON, NAPPY, NAVAJO, NEON, NIKITA, NEPAL, NANDO, NORA, NELA, NOA, NERON, NIKSON,

O ODYSSEY, ONYX, ORION, OSCAR, OTHELLO, OTIS, OGI, OLIVER, OPAL, OLA, OLIVIA, ORTON, ORIEGA,

P PACO, PAGAN, PALOMINO, PHANTOM, PHARAOH, PHAROS, PHOENIX, PICASSO, PINKY, PRECIOUS, PEGI,

Q QANTAS,

U UMBRO, UNIX, URAN, UMA, UNA,

R RAJAH, RAVEL, RAVEN, REUBEN, RIO, RITZ, ROMEO, ROMULUS, ROYAL, RONDA, RIVAL, ROBIN,

S SAFARI, SALVATORE, SANTINI, SANTO, SAPPHIRE, SATCHMO, SATIN, SCUBA, SHIVA, SINATRA, SKY, SOCRATES, SOLO, STARDUST, SUNI, SJAJ,

T TABOO, TANGO, TORNADO, TONI, TITO, TALES, TUNJA,

V VOODOO, VALENTINO, VICTOR, VIKI, VELIKI,

W WALDO, WILD THING, WOODY,

X XANTHUS, XAVIER,

Y YAHOO, YAMASEE,YANKEE, YEAGER,

Z ZACK, ZAIRE, ZERO, ZEUS, ZODIAC, ZOE, ZOMBIE, ZULU, ZANA,

RASE PASA: DALMATINCI

Smatralo se da Dalmatinski pas potjece iz starog Egipta gdje su u grobnicama Faraona pronadjene freske vrlo slicnih pasa. Tadasnje pse, bilo sa stojecim, ili kasnije sa visecim usima, kinolozi su isprva nazivali skupnim imenom - faraonski psi.
Najdulje je za dalmatinskog bio uvrijezen naziv galski pas, a zasluge pripadaju velikim ljubiteljima pasa, Englezima. Poznati kinolog Thomas Bewick 1972. u knjizi "Povijest cetveronozaca" (History of Quadrupeds) pise: "To nije galski pas nego dalmatinski, jer mu je postojbina Dalmacija.”

Dalmatinskog psa opisao je jos 1867. i 1876. austrijski zoolog prof. dr. Leopold Fitzinger, spomenuvsi da mu je stariji naziv bio dubrovacki gonic, a kasnije dalmatinski pticar. Znamo da je preko Korzike dosao u Galiju, pa naziv za korzikanskog gonica glasi: Canis sagax corsicanus seu. ragasanus ("lovacki pas korzikanski ili dubrovacki").

U novije vrijeme pronadjen je opis ove pasmine u arhivi u Djakovu, zatim lik psa na nekoliko grbova, a posebno je spomenut u nasoj najstarijoj sistematici autohtonih pasa 1822. u Zadru. Nakon visegodisnjih napora hrvatskih kinologa, dalmatinski pas se vraca kuci. U nomenklaturi pasmina FCI-a (Medjunarodne kinoloske federacije) od 9. svibnja 1994. pod grupom gonica (i srodne pasmine, sekcija/podrijetlo) za dalmatinskog psa navodi se: Dalmacija - Hrvatska

U srednjem vijeku se koristio kao gonic. U 19. st. postao je najprije pas pticar, a kasnije “pas za setnje”, jer je upravo nevjerojatnom upornoscu slijedio svog gospodara, bilo da je hodao, jahao ili se vozio u kociji. S vremenom je postao kucni pas i pas cuvar. Cist je, uredan, voli se kupati i plivati.

To je misicav i skladan pas; visok je od 55 do 60 cm (50 do 55 zenke), tezak je oko 25 kg. Glava je dobre duljine; gubica snazna; stop umanjen; njuska crna ili smedja (prema boji oznaka). Oci su okrugle crne ili smedje, sjajne, inteligentnog izraza; usi tanke, priljubljene uz glavu; rep snazan pri korijenu, stanjuje se prema vrhu, a nosen je lagano svinut u vis; dlaka je kratka, tvrda, gusta i sjajna. Temeljna boja je uvijek posve bijela, s crnim ili jetrenim mrljama, velicine 2 do 3 cm. Sto vise mrlja, to je cjenjeniji, ali mrlje ne smiju biti spojene ili tvoriti plohe.

Zlatni retriveri (Golden Retriever)
Zlatni retriveri su predivni psi u pravom smislu te reči. Mi ih imamo tri u kući i govorimo iz iskustva.
Dobroćudni, razigrani, miroljubivi, inteligentni i psi koji lako uče. Idealni su za vlasnike početnike jer žive za to da ugode svojim vlasnicima. Imaju jak lovački nagon pa će rado pojuriti cica macu, ali kad je stigne, nema straha, nemojte se iznenaditi ako se nezainteresovano okrene ili je počne miroljubivo lizati.
Dobar je i čuvar dvorišta, laje na pridošlicu, ali kada neko nepoznat uđe u dvorište najverovatnije će mu doneti loptu da mu je ovaj baci. Šalu na stranu, zlatni retriveri nisu idealni čuvari, mada ima primeraka koji svoj zadatak čuvara obavljaju dostojanstveno i dobro.
Ako vam je potreban pravi prijatelj uvek spreman za igru, spreman da vas uvek posluša, prijatelja koji želi da Vas usreći onda je Zlatni retriver pravi izbor za vas.



Osobine
Zlatni retriveri spadaju u VIII FCI grupu. Namena im je donošenje divljači s kopna ili iz vode. Zbog lepote, blagog karaktera i lake dresure sve se više koriste kao kućni ljubimci, kao vodiči sliepih osoba. Lako uče i naučeno zapamte za ceo život Izgled Visina: Mužjaci od 56 do 68 cm , a ženke od 51 do 58 cm Dlaka: Duga, ravna ili talasasta s gustom podlakom. Boja od zlatno žute do svih nijansi krem biele. Crvena i mahagoni boja nije dozvoljena. Karakter: Dobroćudnost i staloženost su najboljihe karakteristike pasmine i to je sigurno jedan od razloga njegove izrazite popularnosti. Dresura treba biti bez kazni i čvrste ruke jer su izuzetno osetljivi. Vole igru i trčanje pa bi dresuru trebalo usmeriti u tom smeeru, učiti kroz igru. Bolesti: Kao i ostali psi velikih pasmina podložni su dysplasiji kukova, pa je potrebno biti oprezan za vrieme odrastanja psa. Ne dopustiti mu da hoda barem do 5 meseci starosti uz stepenice, te ne istrčavati ga previše do 18 meseci starosti.

Škotski ovčar - Koli (Collie) potiče sa Britanskog ostrva, tačnije, kao što mu i ime kaže iz Škotske.

Za ove pse se zna da su naseljavali Britansko ostrvo, a naročito Škotsku još od XIV veka. Postojali su u dve varijante: kratkodlaka (Smooth Collie) i dugodlaka (Rough Collie), i one predstavljaju pretke današnjih rasa.
Za ime Koli ne može da se odredi tačno poreklo. Ali zato teorija o tome uopšte ne manjka. Po prvoj ime Koli (Collie) potiče od reči ugalj (coal), a vezu predstavlja crna boja dlake koja je nekad bila preovladavajuća. Druga, pak, povezuje ove ovčare sa rasom ovaca „colleys“, a treća sa rečju okovratnik (collar), povezano sa lepim belim okovratnikom bele dlake.


Kolije nikako ne treba mešati sa Border Kolijima (Border Collie) koji predstavljaju sasvim drugu rasu ni nalik Lesijima.


Ime Lesi (Lassie) koje ove pse prati još od 1943. godine i čuvenog filma „Lesi se vraća kući“ su dobili po liku iz filma koji je igrao Koli. Ovo ime je opšteprihvaćeno kao sinonim za Kolije (možda čak i prednjači u upotrebi - verovatno više ljudi zna šta je to Lesi nego što ih zna šta je to Koli).

Neki ljudi Lesijima nazivaju Škotske ovčare specijalno odgajene za potrebe snimanja filmova (i serije) kod kojih je ukrštanjem postignuta veća visina. Ovo ukrštanje je bilo neophodno da bi se tokom niza godina dobio privid da mali glumci koja su, prirodno, rasli, u fimu ostajali srazmerno iste visine prema Lesi. Ovi psi, naravno, više ne zadovoljavaju propisane standarde rase, i postoje tačno određene dopuštene boje - kao one u filmu.

MASTIF



Velik je, masivan, moćan i skladno građen pas. Telo je široko i dugo, s dubokim prsima i dobro razvijenim mišićima. Širok čeoni i nosni deo lobanje je naboran. To se posebno primećuje u trenucima kada je pas pozoran. Uši su tanke, obešene i tesno prijanjaju uz glavu. Rep i uši se ne kupiraju. Oči bi trebale biti čim tamnije. Gubica, njuška i uši moraju biti potpuno crni. I oči su crno porubljene. Dlaka je kratka i priljubljena, na plećima, vratu i leđima je tvrda. Boja: od naglašeno žute preko boje marelice (apricot), do srebrne i prugaste. Ugriz je jak. Visina - najmanje 76 cm (mužjaci). Težina - najmanje 75 kg. Doživi starost do 10 godina. Mastif je engleska rasa. Psi su uravnoteženi, dobrodušni, vole članove porodice. Potrebna im je čovekova blizina, stoga ih nije primereno držati u psetarnici. Kada žive izolovani mogu brzo postati opasni za sve, pa čak i za porodicu. Mastifa odgajamo bez prisile, mada dosledno. Ima tvrd karakter, s viskom pragom podražaja. Pre kupovine treba proveriti da pas poseduje unutrašnju čvrstoću. Postoji, naime, nekoliko engleskih uzgojnih linija s karakternim slabostima. Nije ga moguće školovati za obrambenog psa. Mastif je prirodno sposoban proceniti opasnost, stoga obrambeno školovanje nije ni potrebno. Kao i svi psi te skupine neosetljiv je na bolesti. Ne boji se udaraca i takvim tretmanom postaje agresivniji. Kupovina i održavanje je skupo, posebno u prvoj godini života, kada mu je potrebno osigurati dostatne količine kvalitetne hrane.

Vec 40 godina gajim jednu, kod nas dosta retku vrstu: Kuvasz-e. To je vrlo krupan pas, muzjaci neretko prelaze 70 cm visine i 60 kg tezine, cisto bele boje i skoro nezemaljske lepote. Posebno treba istaci da je skoro neprevazidjen cuvar. Vlasniku i porodici je privrzen do ludila, ali nepoznate tesko ili nikako ne prihvata. Nepodmitljiv. Mana mu je tvrdoglavost, ali to se radom prevazilazi. Prilikom setnje ili izvodjenja obavezna je brnjica.
Vek im je, na zalost, kratak - oko 10 godina. Jedan od mojih pasa je bio YU-champ.

Danubius ::

MASTIF



Velik je, masivan, moćan i skladno građen pas. Telo je široko i dugo, s dubokim prsima i dobro razvijenim mišićima. Širok čeoni i nosni deo lobanje je naboran. To se posebno primećuje u trenucima kada je pas pozoran. Uši su tanke, obešene i tesno prijanjaju uz glavu. Rep i uši se ne kupiraju. Oči bi trebale biti čim tamnije. Gubica, njuška i uši moraju biti potpuno crni. I oči su crno porubljene. Dlaka je kratka i priljubljena, na plećima, vratu i leđima je tvrda. Boja: od naglašeno žute preko boje marelice (apricot), do srebrne i prugaste. Ugriz je jak. Visina - najmanje 76 cm (mužjaci). Težina - najmanje 75 kg. Doživi starost do 10 godina. Mastif je engleska rasa. Psi su uravnoteženi, dobrodušni, vole članove porodice. Potrebna im je čovekova blizina, stoga ih nije primereno držati u psetarnici. Kada žive izolovani mogu brzo postati opasni za sve, pa čak i za porodicu. Mastifa odgajamo bez prisile, mada dosledno. Ima tvrd karakter, s viskom pragom podražaja. Pre kupovine treba proveriti da pas poseduje unutrašnju čvrstoću. Postoji, naime, nekoliko engleskih uzgojnih linija s karakternim slabostima. Nije ga moguće školovati za obrambenog psa. Mastif je prirodno sposoban proceniti opasnost, stoga obrambeno školovanje nije ni potrebno. Kao i svi psi te skupine neosetljiv je na bolesti. Ne boji se udaraca i takvim tretmanom postaje agresivniji. Kupovina i održavanje je skupo, posebno u prvoj godini života, kada mu je potrebno osigurati dostatne količine kvalitetne hrane.

Jucer sam bila kod porodice koja ima Mastif-a. Opet ponavljam, sve je do "odgoja". Nisam odavno upoznala mirnijeg, sretnijeg psa. Jako prijateljski raspolozen, iako me nikad prije nije vidio, igrali smo se 10tak minuta.
Predivan je!

Pretpostavka je da je porijeklo mopsa iz Kine budući da je zabilježeno da su u IX. stoljeću postojali psi slični mopsu upravo u Kini. Vrlo zanimljivo, poput samog mopsa, je i to da postoje tri zvanična imena ove pasmine.Nastanak svakog imena odražava i sam karakter ovog živahnog bića.

CARLIN je francuski naziv za mopsa. Dobio ga je ime po klaunu koji je glumio mopsa.Vezanu za to, mops je uistinu mali klaun koji od srca može nasmijati Vas i Vašu obitelj!

PUG je engleski naziv za mopsa. Potječe od latinske riječi pugnus-pesnica, budući da glava mopsa podsjeća na pesnicu. Doista, glava mopsa je puna slatkih bora koje ga čine neodoljivim. Dovoljan je samo jedan pogled na mopsa kako bi Vas ispunila želja da ga zagrlite. Glavu mu krase velike okrugle oči toplog izraza, koje su kada je uzbuđen pune žara.

MOPS je naziv za ovu pasminu koji se koristi u Njemačkoj, Nizozemskoj, Belgiji, Hrvatskoj, Srbiji.
Bilo koji naziv - mops,carlin ili pug, da kažete ljubitelju ove pasmine, znat će da je riječ o preslatkom malom biću!

Iako je mops pas koji svojom pojavom djeluje neustrašivo, zaštitnički gledajući svoga gazdu, spreman za igru i sportske aktivnosti, mops je pas koji unutar četiri zida Vašeg doma traži i pruža nježnost, obožava se maziti i spavati. Prilikom spavanja mops često hrče što daje posebnu čar slušajući ga! O ljubavi mopsa i djeteta moglo bi se pisati, ali dovoljan je jedan pogled kako biste shvatili kako je prijateljstvo između djeteta i mopsa obostrano i na veliko zadovoljstvo oboje. Njegov gazda je centar njegovog svijeta i predmet obožavanja što vrlo jasno zna dati do znanja u slučaju da osjeti ljubomoru.Vrlo su inteligentni i sa dosljednošću , voljom i čvrstinom dok je još štene možete ga naučiti dosta korisnih stvari.



Ovo je možda jedna od najinteligentnijih pasmina pasa, čemu pridonosi i specifičan subjektivni dojam. Naime, njegove krupne oči, boranje čela i podizanje obrva podsjećaju na ljudske gestikulacije pa ponekad možete pomisliti kako vas s pažnjom i razumijevanjem sluša.

Dobar je s djecom i drugim životinjama. Vrlo je privržen svom vlasniku i obitelji u kojoj živi. Upravo zato ako mu se ne posvećuje dovoljno pažnje može biti ljubomoran (uostalom, i kaže se „ljubomoran ko pas", zar ne).

Održavanje

Mops sam po sebi voli biti uredan, malo se linja, a za održavanje krzna je dovoljno četkati ga nekoliko minuta dnevno.

vulencedj ::

Vec 40 godina gajim jednu, kod nas dosta retku vrstu: Kuvasz-e. To je vrlo krupan pas........

Кувас (лат. Canis familiaris undulans hungaricus) је оригинална мађарска раса паса и једна је од најстаријих познатих пастирских врста.

IME :
Супротно неким познатим теоријама реч кувас није сумерског порекла^[1]. Највероватније потиче од турске речи кавас (тур. kavas), што значи чувар и ратник или од, такође турске речи, кувас (тур. kuwasz), што у преводу значи заштитник.

Постоји још једна теорија о пореклу имена кувас. Теорија говори до томе да је реч кувас потекла од Чуваша,
пореклом турског народа који данас претежно живи у Русији. Чуваши су
сами узгајивали псе и имали историјских додира са мађарима, а такође су и
неке речи из њиховог језика ушле у мађарски језик.

Сумерска теорија говори да реч кувас потиче од сумерске речи ку аса (Ku Assa) које има значење пас који прати коња. Ова теорија такође тврди да мађарски назив за пса (мађ. kutya), такође потиче из сумерског језика.
ODLIKE :
Кувас је велики пас, масивних костију са изразитим чеоним делом
главе. Њушка, капци и уснице су му црне боје, очи мало искошене и тамно
смеђе боје.

Длака му је беле боје, груба и таласаста. Кувас достиже висину до 75 cm и тежину до 40 kg и доживљава старост од око 10 година.

Кувас се користи као пастирски пас али и као чувар куће. Неустрашив
је и одговара сваком изазову да би одбранио стадо или кућу. Воли
отворени простор, може трчати у касу и до 25 km, веома привржен
човеку-власнику. Ако дуже време борави сам у природи, без човека, може
подивљати и постати веома опасан.

У борбама са вуковима обично иду у пару. Служе се триковима, обично
оставе стадо и издвајају једног по једног вука из чопора и док један
кувас подмеће свој врат, покривен са дугом длаком, други кувас хвата
вука за горњи део вратног пршљена и ломи га, и тако редом док не одгоне
напаснике.

• Удружења
  
  
  
  • Мађарски кувас клуб
    
  • Амерички кувас клуб
    
  • Канадски кувас клуб
    
  • Америчка кувас асоцијација
    
  • Kuvasz Fanciers of America
    
  
  


• Информације
  
  
  
  • Информације о кувасу (укључујући и историју)
    
  • Кувас форум (мађарски и енглески)
    
  
  
  
  
  • 
    
    
    
    
    
    
  • 
    
    
    
    
    
    
  • 
    
    
    
    
    
    
  • 
    
    
    
    
  
  

Tibetanski Španijel



Opis rase

Premda se tako zove, ova vrsta nema nikakve veze sa španijelima i nikada nije bila korišćena kao tragač ili u lovu. Smatra se da je ova vrsta postojala davno pre, ali na osnovu zabeleženih istorijskih podataka Tibeta u 7. veku, njeno poreklo ne može tačno da se odredi. Moguće je da su u nastajanju vrste učestvovali rani ši-cu ili psi slični pekinezerima, koje su Tibet i Kina razmenjivali. Postoji teza da se ukrštanjem tibetskog španijela i mopsa dobijo pekinezer. Ovu su vrstu obično držali u manastirima. Za tibetskog španijela kažu da pokreće molitveni točak za Tibetance. Ljudi su ga koristili za grejanje sopstvenih tela baš kao i bezdlakog psa u Meksiku. Prvi pas ove vrste u Engleskoj je zabeležen 1905. godine, ali se vrsta nije razvijala do 1940. godine.

Karakter i nega

Pošto je umiljat i nežan tibetski španijel je idealan kućni ljubimac. Kreće se brzo poput zeca i vrlo je nezavisan. Ova vrsta uživa u svakodnevnom kretanju. Pazite da mu ogrlica ne ošteti dužu dlaku na vratu. Ovog šarmantnog, dobronamerog psa teško da ćemo videti van izlagačkog prostora. Inteligentan je, dobar sa decom i odličan za kuću. Energičan je i voli da se igra. Potrebno mu je svakodnevno češljanje.

Glavne karakteristike:

Klasa: psi za pratnju i razonodu
Priznaju ga: AKC, ANKC, CKC, FCI, KC, KUSA
Dlaka: srednje dužine i svilenkasta, kraća na licu i prednjim delovima nogu, duža na ušima, zadnjim delovima nogu i na repu
Ostale karakteristike: glava je mala u odnosu na telo, oči izražajne, tamnosmeđe, uši su srednje veličine i vise, rep je visoko postavljen, vrlo bogat dlakom i nošen na leđima

Engleski mastif



Engleski mastiff div među psima(najveci pas na svijetu bio je upravo em), jedna od najstarijih pasmina na svijetu. Riječ mastif dolazi od anglosaksonske riječi molosy što u prijevodu znači jak, snažan. U Europu dolazi iz Azije točnije iz Perzije, prvi put se spominje oko 1225god. P.n.e., Cezar mastife koristi za čuvanje svojih odaja gdje se opisuje kao jako požrtvovan i odan pas, koristili su se u lovu kao i gladijatori u arenama protiv slonova, lavova i medvjeda. U Europi postaje jako popularan te se povećava broj populacije engleskih mastifa te englezi 1825 god. registriraju i izdaju prvu rodovnicu psa pod nazivom engleski mastiff.
Engleski mastiff – dog of war, naziv koji mastife prati u srednjem vijeku postali su sastavni dio u svim bitkama. Osim što se dobilo par ključnih bitaka zahvaljujući tim psima, aktivno sudjeluju u drugom svjetskom ratu kao napadači, nosioci ranjenika na nepristupačnim terenima, opskrba municijom i hranom na samom ratištu.
Danas je mastif pravi obiteljski pas kojemu je obitelj na prvom mjestu i zato bi dao i život. Prema strancima je toliko dobar koliko i stranci prema njegovoj obitelji.



Mastiff kao čuvar – zamislite si psa od 110 kilograma i 85cm u grebenu, sumnjam da bi se i najhrabriji usudili ući u prostor koji takav pas čuva. Engleski mastif se sigurno pred nikim neće povući. Ukoliko želite nabaviti takvog psa za čuvanje posjeda morate znati da mastiff ukoliko tamo boravi sam i bez kontakata može postati opasan i po samog vlasnika jer to su psi koji se hrane ljubavlju vlasnika.Naime,zbog iznimne starosti ove pasmine,postignuta je jedinstvena osobnost.Mastif je pas jako osjetljiv na svog vlasnika i jako osjetljiv na opasnost.nece bez razloga preci u oprezno I ‘alert’ stanje.to cini jedino u cini to jedino u situacijama u kojima osjeti opasnost,ili osjeti strah svoje obitelji.nije sklon nocnom lajanju.
Iako jedna od psamina sa najjacim zagrizom,mastiff rijetko grize.za njega se kaze da ce radije stjerat uljeza u kut ili leci na njega nego ugristi.



Mastiff i dijete – najbolja moguća kombinacija. Jako pažljiv i strpljiv sa djecom ono što engleski mastif dopušta djeci može se slobodno nazvati maltretiranjem, ne postoji niti jedna pasmina na svijetu koja je toliko tolerantna prema djeci.odlicno se uklopi u svaku obitelji vjeran je svakom clanu. Ponasa se vrlo zastitnicki ali I jako je osjetljiv na vlasnikova raspoloženja.
Mastiff i trening – jednostavan, a ujedno i kompliciran. Pasmina koja je svrstana u sami vrh po inteligenciji. Pametan i vrlo poslušan pas koji ne podnosi treninge koji sadrže u sebi deranja, palice i sl. pomagala jer takav način kod njega izaziva suprotan efekt
Najbolje je zato sa treningom početi što ranije i da treninzi ne traju dugo, a neka se provodi kroz igru i rezultat neće izostati zasigurno.
Mastiff i način držanja - obzirom na veličinu i kilograme engleski mastif i ne uzima toliko hrane koliko se misli, ništa više nego i druge pasmine, to se pripisuje načinu života engleskih mastiffa. Ukoliko posjedujete mastifa onda znate da sa takvom pasminom nećete skinuti kile nego možda čak i dobiti kad ga gledate kako slatko spava i tako ,tako dugo.
Mastifi vole lagane i duge šetnje. Istrčavanja i forsiranja za sve molosse pa tako i za mastife nisu dobri ni zdravi radi njihove masivne građe tijela.
Pasmina koja podnosi sve vremenske prilike tako da ga možete držati kako vani tako i u kući.

tibetanski mastif



Nekoliko je karakteristika koje cine ovu pasminu jedinstvenom u psecem svetu. To je jos uvjek primitivna pasmina, zenke tibetskog mastifa tjeraju se jos uvijek samo jednom godisnje. Nije pas za svakoga ili za početnike. U svojoj je domovini čuvar ili obrambeni pas, nikada borbeni pas. Prirodna selekcija u negostoljubivom okolišu pomogla je da taj pas postane fizički snažan i tvrd. Kod tih se pasa displazija zgloba kuka gotovo i ne pojavljuje.

jedna je od najstarijih pasmina na svijetu i od njega su potekle razne pasmine(engleski,napuljski,bordoškadoga,njemacka doga,pirinejski planinski,šarplaninac,pirinejski planinski itd)

Uobicajeno je da ovaj pas ne posjeduje tezak pseci miris. Tokom godine pas ima dva sloja dlacnog pokrivaca - dlaku i bogatu potdlaku, a linja se u pravilu ljeti. Za to vrijeme pas zahtjeva cetkanje. Dlaka je uobicajeno duza oko vrata gdje cini grivu i vizualno cini ovog psa ostrijim i jacim.
Sazrijevanje im je prilicno sporo i punu snagu postizu zenke izmedu tri i cetiri godine starosti, a muzjaci izmedu cetvrte i pete godine. Iako se jedinke naravno razlikuju generalno se moze istaci da je ova pasmina divlje snazna, hrabra, s urodenim snaznim, zastitnickim instinktom. Lako je prilagodljiv zivotnim uvjetima.
Prema strancima je suzdrzljiv i oprezan. Kao visoko inteligentan pasa posjeduje i neocekivano dobru memoriju - kad jednom upozna osobu, tesko je zaboravlja. Kako se radi o velikom psu potreban mu je i odgovarajuci prostor. Izvan kuce jako je aktivan, a dok je u kuci uobicajeno je smiren i tih. Najbolje se oseća ako živi negde na selu, u kući s velikim vrtom. Nije sklon ponasanju "nocnog lajaca" koji uznemiruje vas, ukucane i susjede, vec je nocu uglavnom neprimjetan. S obzirom na njegovu snagu i narav, potrebna je njegova dobra socijalizacija i trening, kako bi vlasnik i pas uzivali u suzivotu bez stresnih situacija.S djecom je strpljiv i prema njima se ne ponaša kao vođa čopora. Jako je oprezan, dobro zna proceniti opasne situacije i ima visok prag nadraživanja. Uz navedene cuvarske sposobnosti treba napomenuti i jak instinkt zastite vlasnika i okoline od predatora.
Sama njegova pojava je isto tako zanimljiva i on je oku privlacan izlozbeni pas

Napuljski mastif



pas sa »previše kože«, najviše na snažnoj glavi, gdje stoje veliki nabori, i na vratu, gdje ova suvišna koža stvara veliki podvoljak. Ako ima kupirane uši izgleda još više preteće. Velik, izuzetnu snažan, mišičav pas, veličanstvenog izgleda. Rep je jako snažan i dug, često ga kupiraju za 1/3. Ima tipično kretanje, koje više sliči na mačke nego na psa ? hod pantera.
Boje: siva, crna, mahagonij, pješčana. Sve ove boje mogu se međusobnu preljevat
Napuljski mastif je vrlo odan, posvećen zaštitnik te idealan pas čuvar. Štitit će svoje voljene do posljednjeg daha, hrabar je i odlučan, što dodatno potvrđuje svojom veličinom. Ljubav i naklonost će pokazati čitavoj obitelji, ali uvijek se više veže za jednu osobu. Treba mu dosta pažnje i ljubavi od svog vlasnika koji treba biti spreman izdvojiti dovoljno vremena za svog ljubimca. Kako bi razvio stabilan karakter i kako bi se smanjio rizik od sramežljivosti i agresije, potrebna mu je rana socijalizacija. Napuljski mastif voli sam odlučivati i vrlo je neovisan, što svakako otežava dresuru, no inteligentan je i brzo uči. Potreban mu je pouzdan i samouvjeren vlasnik, i to najbolje netko tko već ima iskustva sa psima.
Zbog svoje žestoke zaštitničke prirode Napuljski mastif je oprezan i nepovjerljiv prema neznancima. Dobro se slaže s djecom s kojom odrasta, te uz ranu socijalizaciju dobro će se slagati i s ostalim obiteljskim ljubimcima. No, prema psima istog spola zna biti agresivan

Američki stafordski terijer



Povjest Pasmine

Američki stafford terijer je snažan pas pun energije. Nastao je početkom 19. stoljeća u Velikoj Britaniji križanjem bulldoga i terijera kako bi se dobio manji, snažan i okretan pas. Tako dobiveni psi koristili su se za tada vrlo popularne borbe pasa a bili su poznati pod imenom "Bull and Terrier" ili "Half and half". Svi oblici borbe pasa zabranjeni su 1835. godine, ali su se u nekim krugovima i dalje održavali u tajnosti. Čak i tada, u toj ranoj fazi ljudi su prepoznali njihove glavne karakteristike: stabilnost, pouzdanost, hrabrost, ljubav prema djeci i obitelji.

Kolonizacijom Amerike ljudi su poveli i svoje četveronožne ljubimce, pa se tako ovaj pas brzo proširio novim kontinentom. Oko 1870. godine "Bull and Terrier" počinje se koristiti drugo ime - "Pit Bull Terier".

Grupa lovaca u SAD-u je 1898. g. osnovala registar za pse pod imenom United Kennel Club (UKC). Prva pasmina koja je ušla u taj registar bio je Pit Bull Terrier. Zbog naglaska na autohtonost pasmine u ime su dodali još i "American"

Početkom 19. stoljeća ljudi su otkrili da su ovi psi veći od svojih rođaka u Engleskoj, te je bio nezamjenjiv u čuvanju imanja, uključujući sukobe sa vukovima, kojotima i drugim velikim grabežljivcima. Potom su se se u uzgoju izdvajali psi koji su bili veći, imali viša ramena i jači prsni koš kako bi još bolje obavljali dužnost čuvara.

U Prvom svjetskom ratu, pas po imenu Stubby dobio je čin narednika u vojsci SAD-a time što je čuvao zarobljenog njemačkog špijuna dok nisu stigle američke trupe. Također je spasio mnoge živote oglašavajući opasnost od napada bojnim otrovima. Još jedan pas koji je stekao slavu bio je "Lucenay Pete" koji je glumio u staroj komediji "Our gang". Pete je proveo skoro devet godina na filmu i dvije godine u kazalištu. Malo ljudi zna da smiješan prsten oko njegovog oka nije bio nacrtan.

Oni koji su voljeli ovu pasminu zalagali su se da se službeno prizna, i konačno je 1936. godine američki kinološki savez priznao ovu pasminu kao American Staffordshire Terrier. Kasnije se proširila po cijelom svijetu i bila priznata kao takva. Prvi Stafordski terijer koji je registriran u američki kinološki savez bila je kuja Wheeler's Black Dinah 1936. god. 1937. godine Maher's Captain D postao je prvi zabilježeni šampion Stafordskih terijera u Americi.

Kako je vrijeme prolazilo postale su očite razlike između američkog i britanskog stafforda. Američki uzgajivači razvili su težeg i većeg psa od onog u Velikoj Britaniji pa više nije bilo praktieno svrstavati ih pod istu pasminu, te su 1972. god. Američki Staffordshire terijera razdvojili od Staffordshire Bull terijera.



Evolucija imena

Pit Bull Terrier - druga polovica 19. stoljeća
American Pit Bull Terrier - 1898. godine
Staffordshire Terrier - 1936. godine
American Staffordshire Terrier - 1972. godine

Karakteristike pasmine
Američki stafordski terijer

Američki Staffordshire Terrier je pas za širok spektar ljudi. Što god tražili od njega, on će to i pružiti. On je lijep pas pun snage, neustrašiv i odlučan, a istovremeno inteligentan, nježan, drag i odan. Brojne su odlike Američkog Stafford terijera, što mogu potvrditi svi koji su ga ikad imali. Staffordi su općenito dobrog zdravlja i uz dobru njegu njegova životna dob može biti od 12 do 16 godina.

On je prvenstveno obiteljski pas, najsretniji su kad su među ljudima koji ga vole i koje on voli i čini sve da usreći svog gospodara, te time čini iznimnog kućnog psa koji je tih, miran i poslušan. Dobro se snalaze i po gradovima, stan koji čuva Stafford sigurniji je od tvrđave. Kratka dlaka traži vrlo malo njege i lako ju je odravati čistom.

Međutim, Stafford nikad ne odoljeva zovu drugih pasa, te ga treba držati u ograđenim prostorima. Isto tako, nikad ga se ne smijevoditi bez povodnika, niti samostalne izlaske izvan dvorišta ili stana jer će zasigurno upasti u neku nevolju.

Američki starfordski terijer

Postoje brojne priče gdje je stafford spasio dijete od nesreće, opasnosti, požara ili napada drugog psa. Borit će se na život ili smrt kako bi obranio člana svoje obitelji. Stafford će se sa djecom igrati satima i satima, ne pokazujući umor ili dosadu. Budući da je ovaj pas tih i ne laje često Stafford je izuzetan čuvar. Saznanje da je Stafford u blizini zasigurno će odbiti lopove i ljude sa zlim namjerama. Neki uzgajivači u Americi uključili su se u program terapije bolesne djece, ili djece sa posebnim potrebama, i postigli su više nego zadovoljavajuće rezultate.

Iako izgledaju grubo i opasno ovi su psi djeca u duši, uživajući u svom domu, maženju i druženju s ljudima. Dobro se slažu i sa drugim životinjama ako se socijaliziraju u ranoj dobi.

Tragično je što su Stafford terijeri i njima slični psi često izvrgnuti lošem publicitetu. Tome su pridonjeli neodgovorni i zli pojedinci koji nisu dorasli ovakvom psu, koji su psa naučili da bude agresivan čak i prema ljudima, a da ne govorimo koliko je pasa završilo u nelegalnim borbama završavajući tragično, sve to da bi ugodili svom vlasniku. Bitno je znati da se pas ne rađa agresivan i zao, već se tomu uči. U rukama nepouzdanih i neodgovornih ljudi ovaj pas može biti opasna prijetnja kao i svaki pas.

Stafford mora imati čvrstu ruku vlasnika, mora se već u ranoj dobi socijalizirati sa ljudima i drugim psima, a svakako ne bi bilo loše uključiti ga u obuku poslušnosti.

Ovaj pas ne preporučava se ljudima koji će mu popustiti u svakom trenutku ili onima koji neće posvetiti dovoljno vremena svom psu. Pas koji je danima zatvoren ili vezan bez ikakve pažnje zasigurno će s vremenom pokazati neposlušnost a često i agresivnost.

Pit Bull – opasan pas ili opasan vlasnik?
American Pit Bull Terrier, američki pitbul terijer, Pit bull terrier americano, le Pit Bull, APBT, Pit Bull, Pit Terrier, Half and Half, Staffordshire Fighting Dog, Bull Baiter Dogs, Old Family Dog - the Irish name, Yankee Terrier - the Northern name, Rebel Terrier - the Southern name



Pit Bull ubio maltezera! Dječaka ugrizao Pit Bull na cesti! Pit Bull savladao vlasnika! Sve su to novinski naslovi “posvećeni” pasmini o kojoj mnogi malo znaju i naprečac zaključuju.

Kako sam ponosna vlasnica jednog APBT-a (American Pit Bull Terijer) poprilično sam osjetljiva na tu temu i ljude koji me na ulici gledaju kao da vodim tigra na povocu. Ljudi su stvorili predodžbe o toj psmini na temelju negativnih medijskih natpisa, ne na temelju konkretnih činjenica.

Naime, unatoč njihovoj urođenoj snazi – oni ne sjede na prvom mjestu napada na ljude, nego drže tek peto mjesto. Što zapravo i nije važno, jer svaki je pas onakav, kakvim ga vlasnik napravi…

Kroz zadnjih nekoliko desetljeća, novinski članci o učestalim napadima na ljude doveli su ovu pasminu na “loš glas”, premda će svaka obitelj koja ima ovog psa za kućnog ljubimca potvrditi da se radi o izuzetno privrženom i nježnom psu. Neosporno je da se radi o izuzetno privrženom, inteligentnom i dobroćudnom psu koji pokazuje izrazitu naklonost prema svojim ukućanima, često i strancima pa čak i veterinarima.



Međutim, radi se o pasmini koja ima u svom temperamentu ugrađenu dozu agresivnosti te u rukama neodgovornog i neprikladnog vlasnika može ispoljiti izuzetno teško ukrotivu, agresivnu narav.



Povijest “pitova”

Porijeklo vuku iz Engleske, gdje su njihovi preci nastali u 19. stoljeću, planskim križanjem buldoga i terijera. Cilj je bio da se dobije manji, snažan i okretan pas koji će se koristiti za tada jako popularne borbe pasa.

Rezultat križanja je pas koji utjelovljuje sve osobine velikog borca; snažan, neustrašiv i privržen svojim bližnjima. Ova pasmina stvarana je za borbe pasa pa je potencirana njihova agresivnost prema drugim psima, ali su već tada iz uzgoja isključivani psi koji su pokazivali agresivnost prema ljudima jer su bili teško ukrotivi za vrijeme održavanja borba pasa.

Dio te planski građene agresivne naravi ove pasmine zadržalo se do danas u svakom psu, zbog čega ovo nije prikladna pasmina za ljude koji nemaju iskustva u odgoju pasa. Samo pod kontrolom odgovornog vlasnika, koji je u stanju dominirati i imati psa pod kontrolom, uz ranu socijalizaciju psa, ova pasmina će ispoljiti svoje dobre osobine i dati izuzetno nježnog i privrženog psa, člana obitelji. Vlasnik koji nije u stanju kontrolirati narav svoga psa ili koji potencira njegovu agresivnu narav dobit će psa koji će prije ili kasnije dovesti u probleme i sebe i svog vlasnika.



Građa tijela

Prema građi radi se o kratkodlakom psu srednje veličine, čvrste mišićave građe. Mužjaci izrastu do težine od 16 – 29 kg, a ženke 16 – 27 kg. Kratke, duboke i široke lubanje sa snažnom vilicom i velikim zubima. Tijelo mišićavo, katko i oštrih linija sa širokim i dubokim prsnim košom. Uši široko postavljene, poluuspravne padaju od glave.

U prošlosti je kod ove pasmine bilo uvriježeno kupiranje ušiju pa moram reći da je kupiranje ušiju potpuno neopravdano zlostavljanje životinje i nadam se da ćete svog budućeg ljubimca poštedjeti ove nepotrebne patnje. Takvi su zahvati na psima zabranjeni temeljem Zakona o zaštiti životinja (Članak 8.). Radi se o atletskom tipu psu koji ima dosta energije i potrebno mu je dosta tjelesne aktivnosti da ne postane frustriran i destruktivan, što znači da i vlasnik mora imati dovoljno slobodnog vremena da ga provede s psom. Obično su dobrog zdravlja i očekivana životna dobe je 12 do 16 godina. Dosta su tihi i rijetko laju.

Kod izbora spola možda bi trebali obratiti pažnju na to da psi ispoljavaju agresivnost uglavnom prema pripadnicima vlastitog spola, iako, ako je pas socijalizirani s drugim psom u kući ne bi trebalo biti nikakvih problema. (moj.pet-centar)

Ljubimac za poželjeti

Pojam Pit bull je u jednom vremenskom periodu označavao psa koji slovi kao iznimno dobar i pouzdan ljubimac. Bio je pravi američki ‘sweetheart’ i mnogi poznati Amerikanci (npr. Theodore Roosevelt) su ih držali kao ljubimce.

Odgovorni za današnje zabranjivanje pasmine i lov na vještice su prvenstveno ljudi koji su uzgoj nastavili u tradicionalnom, pit-fighting stilu. I mediji su naravno odigrali svoju ulogu, preko eskaliranja pojedinih incidenata na populistički bezdušan način. Da ne spominjemo kako u mnogo slučajeva takozvani Pit Bull napadi uopće nemaju veze sa APBTom, nego se radi o mješancima ili potpuno drugoj bull pasmini. Tako je budućnost APBTa ozbiljno dovedena u pitanje, a krivica se može tražiti u svima osim u samim psima.

APBTi su iznimno odani sa velikom željom za udovoljavanjem vlasniku i ta im je osobina nažalost nanijela puno više štete nego koristi.

Ono što znam za svog Thora (o kojemu je već bilo riječi ovdje) je da mi život čini ljepšim, da me tjera da se više krećem, da se veselim njegovim novim otkrićima i da padam na njegov “pseći pogled”… Tako bi zapravo sve pse trebali gledati, kao i ljude; individualno i s otvorenim umom i srcem. Niti smo mi ljudi unutar rase isti, niti psi unutar pasmine. Ljudi smo da im pomognemo i potenciramo njihovu plemenitost.



FCI nepriznata pasmina

U cijelom svijetu se nažalost s vremena na vrijeme psi uzgajaju za borbu. Ova pasmina potječe od stafordskog terijera križanog s drugim borbenim psima, uključujuči i izumrlog borbenog buldoga.

S imenom ove pasmine danas se povezuje histerija. Zabranjen je u Švedskoj, kastriran, s obaveznom brnjicom i indetifikacijskim mikročipom u Velikoj Britaniji te sa zabranom ulaska u Sjevernu Ameriku, pttbul je više žrtva pritiska javnosti nego svog povijesnog uzgoja za borbu s drugim psima.

Pojedini su nesavjesni vlasnici, koristeći njegovuprirodnu sklonost i snagu, nastavili zlorabiti dresurske tehnike za stvaranje borbenih pitbula spremnih napasti svaku životinju, čak i čovjeka. Kad se odmalena dresira da sluša zapovijedi, pokazalo se da večina pripadnika ove pasmine možebiti dobar pas za društvo.

Chihuahua
Tea Cup - Dog

Chihuahua je jedna od pasmina pasa. Postoje dugodlake i kratkodlake chihuaue.

Chihuahue potječu od psa techichija iz Južne Amerike te su, u Asteka, one nekoć bile svete životinje.



Chihuahua je malena i izrazito živahna pasmina psa koja ima velike uši i oči. Osjeća se kao gospodar svoga svijeta i ničega se ne plaši, jer tako izgleda po svom okretnom, samouvjerenom držanju. Vrlo je inteligentna, umiljata i privržena vlasniku. Katkad je se kao gracioznog, okretnog psića prkosna pogleda, čije osobine podsjećaju na temperamentnog terijera.

Dobri su čuvari jer imaju prodoran lavež kojeg često i koriste. Zbog toga ih radije drže stariji vlasnici i ljudi koji mnogo vremena borave u stanu, ali često ih drže i osobe koje se ne vole odvajati od svojih ljubimaca.

Chihuahua može biti visoka od 16 do 20 centimetara, a teška od 0,9 do 3,5 kilograma.

Obično ne podnose hladnoću te, zbog toga, lako gube tjelesnu toplinu i dršću.

Čula kod čivave

Vid: Osim njihovog prostora koji vide, čivave, kao i svi psi, mogu uočiti kretanje iz veće daljine nego mi, jer ne mogu videti tako dobro iz bliza. Mogu videti bolje kad je manje svetla, ali ne mogu razlikovati mnogo boja.

Sluh: Čivave čuju bolje četiri puta od nas, a posebno visokotonske zvuke.

Ukus: Čivave imaju slabije čulo ukusa nego mi, tako da su sklonije probati sve, što najčešće i urade, tako da je važno da njihovi vlasnici kontrolišu uzimanje hrane.

Dodir: Čivave su druželjubive životinje i vole se maziti, negovati i da se sa njima igra.

Njuh: Nos čivave je najjači čulni organ. Čulo njuha je kod pasa tako dobro da oni mogu pratiti trag star nekoliko nedelja, otkriti mirise razblažene na milioniti deo koncentracije koja je potrebna da bi mi osetili te mirise.

NAPULJSKI MASTIF
nesto sto niste znali,a ni celnici kinologije nisu bas obavesteni ,licno znam,,ova pasmina ima prvi pedigre u svetu i to je zapisano u knjizi marka pola,dobijen je od molosusa kojeg je aleksandar makedonski predstavio poznatom kamenom statuom i pume i pantera,jedini pas od svih rasa koji je zvanicni mesozder,ali kombinacija parenja nikom nije poznata,posle 2. sveckog rataih je ostala nekolicina ,pa su dva veterinara pospesila rasu,inace najpoznatiji pas sveta je dobijen od zenke astarte vlasnika najveceg odgajivaca marija kvercija ,a taj primerak se zove kaligula di ponzano,,imao sam njegove potomke,kaligula je pas koji je za 2 g. osvoio sve biseve drzava u svetu koje nesto znace u kinologiji,te su stoga zbog njega otvorili novo takmicenje u francuskoj u visiju pod nazivom sampion sampiona,,,iznenada je zavrsio zivot u8g. te je italija izgubila najveceg ambasadora kinologije ikada ,a antonijo pegoli vlasnik je nastavio da se takmici sa orazijom ,njegovim bratom,,,pas je suzio za borbu sa lavovima u doba rima ,a kasnije pratio rimske horde na odstojanju kao polu divlji pas u kome je vladalo zakon copora,,,,za sada toliko ,nisam spremio slike ,ali ako bude interesovanja o ovoj rasi mogu mnogo toga odgovorno da pisem ,,,,za sada toliko

Tvrtko, imaš li kakav izvor za tu tvrdnju? zanima me :)


...Njemački Ovčar

Helmut Raiser, vođa uzgoja njemačkih ovčara u Njemačkoj želi da njemački ovčari izgledaju «'priprostije' i mišićavije, a ne kao vitka, zaobljena dotjerana bića koja skakuću ne bi li osvojila što bolje titule na izložbama pasa».

Taj nesrazmjer u estetskom ukusu inicirao je rat kada je Reiser osudio neke uzgajačnice zbog utjecanja, iz generacije u generaciju, na promjenu izgleda njemačkih ovčara koji sve manje liče na radne pse i imaju manjak idealnog temperamenta i karaktera 'pravog' njemačkog ovčara.

Taj novi njemački ovčar kako kaže Raiser je «sprijeda pas, straga žaba, koji hoda sa pogrbljenim stražnjim dijelom kao da mu cigla visi na testisima... Najgora je šupljina u samim glavama tih pasa i dosadan i glup izraz na njihovim licima».

Rukovoditelj Udruženja njemačkih ovčara u Ausburgu, Clemens Lux smatra da se Raiser ponaša kao diktator.

Rasprava je prerasla u simboličku borbu između radničke i elitne klase. Raiser smatra da su se bogatiji vlasnici njemačkih ovčara sjatili na izložbe pasa. Posljedica su nježniji, urbaniji njemački ovčari sa padajućim leđima i lošim kukovima koji su svojevrsna poruga idealu Max von Stephanitz-a, koji je prvi okupio uzgajače ove pasmine davne 1890. godine.

Raiser želi pročistiti uzgojne linije i vratiti odgovarajući standard pedigrea kod svih 20 000 štenaca, koliko ih se godišnje u Njemačkoj registrira.

«Javlja se opasnost po zdravlje pasa» - nadodao je. «Današnji psi su već stari sa 4-5 godina, imaju poteškoće sa kralježnicom, kožom i kondicijom. Pitajte policajce. Reći će Vam da ti novi njemački ovčari ne mogu šetati duže od 4 sata, a slijepi ljudi ne žele ih koristiti kao pse vodiče jer su nepouzdani».

NJO iz 1900. godine


1921. godina


1947.godina


danas

Tvrtko i ovo nam možeš vjerovatno potvrditi, kao vlasnik Mastiffa :smile santa :

KAD IMAS MASTIFFA:

Na zvuk vode koja curi iz slavine imas poriv da skocis i viknes "van!"

Kazes psu "sjedi," a on hoda natraske dok ne naidje na stolicu.

Trebas tri odrasla covjeka da ti psa podignu na vagu kod veterinara.

Setas psa i svi ga znaju po imenu, a ti nemas pojma tko su svi ti ljudi.

Navikao si mirno razgovarati dok ti je pseca njuska cvrsto usadjena izmedju nogu.

Tvoj pas moze sakriti tenisku lopticu (i jos stosta) u ustima i neduzno te gledati kao da kaze: "Sto je? Pa nista ne zvacem!"

Kad ides kupovati novi auto, sa sobom nosis metar.

U svakoj prostoriji u kuci drzis barem jedan rucnik za slinu.

Istjerala si muza, ali jos uvijek ne mozes spavati od hrkanja u spavacoj sobi.

Ti, pas i prijateljica odete u setnju prirodom, i ona ti poslije kaze da bi strucnjaci trebali procijeniti je li tvoj pas prevelik zagadjivac okoline.

Kad ti gosti ulaze u kucu, rukama stite medjunozje.

Bacis psu lopticu i najezis se kad on skoro udari glavom u vrh dovratka.

Vozis auto, pas je pored tebe, i odjednom ostro skrenes udesno kad on nasloni glavu na tvoj lakat.

Odustao si od posudica za vodu i jednostavno koristis kadu.

Tvoja dva psa se odluce poigrati u kuci i strgaju sa stropa ventilator... po drugi put.

Peres zube i moras se pomaknuti u stranu, jer tvoj pas zeli popiti malo vode.

Pokazujes ljudima zajednicku sliku svoje djece i psa, i svatko te prvo pita o psu.

Stojis na semaforu i svi zure, jer ti se auto ljulja naprijed-natrag dok pas s druge strane dahce kroz prozor.

Usisavas auto i glavnina dlaka je na stropu.

Kad izlazis iz kuce, izbjegavas pse da ti ne pokvare sminku.

Naucio si se usiljeno osmjehnuti kad te pitaju "a jel' imate sedlo za njega?"

Mjesecni troskovi za psa su ti veci od rate stambenog kredita.

Tvoj je veterinar dao napraviti bazen, kupio ogromnu kucu, jet ski i privatni avion.

Morala si nauciti psa da ne lize posudje koje je u sudoperu.

Stavis krafne na vrh frizidera, i kad se vratis, krafni nema a pas ti ima secerom napudran nos.

Tvoj pas vidi sto kuhas i pokusava ti pomagati.

Drzis psa izmedju nogu, zvonce na vratima zazvoni, i ti brzo dojases do vrata.

Dostavljac pizze trazi da izadjes iz dvorista i zatvoris vrata za sobom kad preuzimas pizzu.

Pas ti stane u krilo i gurne glavu kroz prozor dok stojite u McDonalds drive-through, pa blagajnica koja se okrene da ti vrati sitnis skoro dobije srcani udar.

Kupis TV s ogromnim ekranom i opet nista ne vidis kad ti pas stane ispred TV-a.

Tvoje stene, kojemu je dosadno na oporavku kod veterinara nakon operacije, odluci malo prosetati i vuce stalak za infuziju naokolo za sobom.

Tvoj te lijecnik, kad se skines, pita: "Gospodjo, da li Vas suprug zlostavlja?"

Mokre carape postanu dio zivota.

Odes u nabavku hrane i kad se vratis, ne mozes proci kroz vrata.

Susjed te nazove da pita kad ste nabavili tog novog ponija koji vam je u vrtu.

Lovci javljaju da su vidjeni medvjedji tragovi na blatnjavom putu kojim si maloprije setao svoje pse.

Tvoj omiljeni kauc vise nije tvoj.

Neki idiot na ulici ti kaze: "Ah, znam, to je masti... masta... masto... mastodont, jel' tako?"

Bacas psu stap, on ga donosi. Slucajno bacis stap u sumarak i pas se vrati noseci drvce od tri i pol metra.

Pogledas kroz prozor i vidis psece kakice na dva kilometra uokolo.

Cekas goste i prekrivas citav stol plasticnom folijom. Pokusala si prekriti i namjestaj, ali nije funkcioniralo.

Sve cjepanice i trijesce su na svom mjestu, ali one velike klade za kamin je pas razvukao po cijelom dvoristu.

Veterinaru kazes: "Pregledajte ga kao kravu" (na stojecke, na podu, a ne na stolu).

Dolazi uragan i ti se lijepo sklonis u ogromnu rupu u dvoristu.

Dodju ti gosti i nadju tvoje pse kako udobno leze po namjestaju, a ti udobno sjedis na podu i gledas TV.

Šarplaninac



Šarplaninac pripada grupi pastirskih pasa koji potiču od molosa. Današnji Šarplaninac je posljedica prirodne selekcije u zatvorenoj sredini,stoljećima bez dodira sa psima drugačijeg tipa. Surova priroda ga je napravila čvrstim, grubim, borbenim, odličnim čuvarom koji ne bježi ni pred čoporom vukova, ni pred medvjedom. Šarplaninac je pas koji bez greške obavlja svoj dio posla u čuvanju stada i imovine svog gospodara. Visok stupanj inteligencije mu omogućava da bude samostalan. Početkom uzgoja ovih pasa u urbanoj sredini, stvoren je pas koji se u odreĐenoj mjeri razlikuje od izvornih pasa po građi i boji. Izvorni pas je viši od urbanog, najčešće je nadgrađen, nešto kraće, ali i gušće i grublje dlake, otvorenijih kutova zadnjih nogu. Dosta je pokretljiviji od svog urbanog brata. Na Šarplanini se mogu susresti psi svih boja sa maskom ili bez, od gotovo bijele, preko boje meda, pšenice, svih nijansi žute ili sive do tamne, gotovo crne boje. Odgajivači u gradovima forsiraju pse sive boje, svjetlije ili tamnije. Za boju Šarplaninca je jako važno naglasiti da su sve boje ravnopravne.



KARAKTER: Šarplaninac je izuzetno uravnotežen i miran pas. Istovremeno je i vrlo dobroćudan i vrlo oštar, ali samo kada se za to ukaže potreba. Vrlo je hrabar, spreman da se suprotstavi i mnogo jačem protivniku da bi obranio svoga gospodara ili ono sto mu je povjereno na čuvanje čak i po cijenu života. Šarplaninac je čuvar po instinktu, nije mu potrebna nikakva dresura. Jedna od njegovih odlika je i da nikada ne laje bez razloga. Odan je svom gospodaru, a nepovjerljiv prema strancima. I kada, teška srca, prihvati gosta koji je pristigao, budno ce pratiti svaki njegov pokret. Odlikuje se visokim stupnjem inteligencije. Dosta je tvrdoglav i dominantan pas i od njega ne treba očekivati izvođenje cirkuskih vještina ili neprikosnovenu poslušnost u okviru dresure. Pogrešno je mišljenje da je Šarplaninac glup pas jer se jako teško dresira. On je samo pas koji misli svojom glavom i većinu stvari radi po instinktu. On će savršeno dobro shvatiti što se od njega traži, ali to neće uraditi ako ne smatra da je potrebno. Ono sto jednom nauči pamti cijelog života. Štene je potrebno početi odgajati u startu, zato sto se tada napravljene greške jako teško ispravljaju a loše navike teško iskorjenjuju.



Šarplaninac je skroman pas u pogledu ishrane - jede malo usporedbi sa svojom veličinom. Nije probirljiv što ne znači da ga ne treba hraniti kvalitetno, pogotovo u vrijeme razvoja. Jednom propušteno u periodu razvoja nikada se više ne može nadoknaditi. U ishranu psa je potrebno uključiti i vitamine. Štene, a kasnije i odraslog psa, je potrebno redovno (na svakih par mjeseci) tretirati preparatima protiv crijevnih parazita (bez obzira što u njegovoj stolici parazite ne zapažate), i redovno cijepljeni protiv zaraznih bolesti i bjesnila. Što se smještaja tiče idealno bi bilo držati ga u većem ograđenom prostoru, ili mu bar pružiti dovoljno kretanja. Za njega je život na lancu pravo mučenje, pa je potrebno osigurati mu prostran boks sa kučicom (krov treba da bude ravan ili sa blagim padom), koju ce koristiti kao osmatračnicu. Visina ograde boksa ne bi smela biti ispod 2 metra, osim ako boks nije pokriven. Kučicu možete napraviti od drveta, pri tom vodeći računa da pod bude odignut od zemlje. Ako je u pitanju ženka koja ce se šteniti kučica bi trebalo biti nešto prostranija u zavisnosti od veličine kuje. Prevelika kučica, bez obzira da li je u pitanju pas ili kuja, je velika greška jer pas nije u stanju da toplotom svog tijela zagrije prostor oko sebe. Iako Šarplanincu krzno sa jakom poddlakom omogućava da mu ni velika hladnoća ne smeta, poželjno je zimi, pogotovo ako su jaci mrazevi, na vrata kučice staviti neki zastor, a unutra se može ubaciti slama. Ako imate kuju koja treba da se šteni onda su slama i zastor obavezni. Pri određivanju mjesta za boks, odnosno, kučicu, imajte na umu da, ako bi mogao da bira, Šarplaninac bi izabrao prostor sa koga može da ima uvid na cijelo dvorište, imanje u kom živi. Nemojte ga nikad staviti daleko od kuće, i izvan zbivanja. Iako je veliki pas, može se držati i u stanu, mada mu to može predstavljati mučenje ako mu se ne osigura dovoljno kretanja i mjesto gdje će moći da se skloni kad on to želi. U ovom slučaju mali problem može predstavljati netrpeljivost i nepovjerljivost prema stranim licima.
Šarplaninac je pas koji jako drži do osobne higijene. Štene se lako nauci čistoći, a odrastao pas obavlja potrebe prilikom šetnje ili sto dalje od mjesta gdje boravi i spava.

Njegovo krzno ne zahtjeva često četkanje, osim u vrijeme linjanja kada je potrebno odstraniti poddlaku da se ne bi zamrsila. Trebalo bi izbjegavati kupanje češće od jednom godišnje, a i tada to uraditi samo ako je bas potrebno. Gusta dlaka i poddlaka ga izvanredno štite od hladnoće tako da ne bi trebalo da vas iznenadi kada vam u zimsko jutro u dvorištu osvane krzneno klupko sa nekoliko centimetara snijega na njemu. Snijeg je nešto sto Šarplaninac najviše voli, i ono zbog čega ce vam biti zahvalan je da mu pružite priliku da se istrći u dubokom snijegu.

Ono na što bi trebalo paziti pri smještaju i držanju Šarplaninca je da je osjetljiv na vlagu. Smetaju mu vrućine, pa će spas potražiti u rijeci (ako ste u šetnji) ili u iskopavanju rupe u zemlji



U nekim državama evropske unije Šarpčaninac spada pod borbene pse, te podliježe posebnim uvijetima držanja.

samhain,trosis papir,za misljenje mojih pasa je svojevremeno bila zamoljena gospodja KLARK,direktorica cenel kluba u londonu,znaci zaobilazim tvoju malenkost i penjem se na mont everest,,,toliko o tvom razmisljanju ,,,jos jedan podatak koji mislim da ti nece biti jasan ,prvi sam upario dve najace linije evrope,,s jedne DI PONZANO,,,sa druge,otac moje kuje je bio IL TESTARDO ALESIO ,,prvak kenela 93 ,po meni sveta ,a otac mu je cuveni LUMELORIS,,holandija,,titule u bg ,sam sve uzeo,,,96 skidanjem sankcija kod nas ulazim u svetsku knjigu odabira,ali ne odlazim ,ako ti o ovome znas ,,mnogim celnicima kinologije nije to bas jasno,,,znaci govorim o vrhu kinologije, a ukratko to je samo 34 priznate utakmice u svetu i okoline,,,trba mi puno vremena oko ove teme ,,,samo toliko u nacelu,,,ali ako je zainteresovani spremicu slike pasa ,papira i ostalog materijala,,,

tvrtko.. nadam se da ti ne puše previše hladan vjetar oko nosa na tom tvom vrhu ;) ja ne znam sa čim sam vašu visost uvrijedila. ne trebaš ti meni spremati nikakve dokumente. prosto komunikativnog reda sam upitala, a i iz radoznalosti za dokaz o najstarijoj rasi, pošto lično znaš pitala sam za izvor jer me zanima. pozdrav i ćao!


--

Pekinezer

Pekinezeri su pripadnici najstarije rase pasa, a nastali su u Kini. Njihovo ime dolazi od grada Pekinga. Maleni su, ali znaju biti iznenađujuće teški kad se podignu jer imaju teške kosti.



Pekinezeri imaju jak karakter i pravi su zaštitnici jer se znaju dobro braniti. Iako su maleni, toliko su hrabri da to može prijeći u tvrdoglavost. Osjećajni su i neovisni. Povremeno ih je teško nahraniti jer žele pokazati da su dominantniji od vlasnika pa odbijaju hranu. Opet, ako previše jedu mogu postati gojazni.

Katkad toliko vole vlasnika da postanu ljubomorni. Znaju dugo i bučno lajati. Nisu agresivni, ali lajanjem dokazuju svoju neizmjernu vjernost. Dobri su za život u stanu i nije im nužno dvorište. Ipak, kako bi očuvali zdravlje, potrebno ih je redovito šetati i igrati se s njima.

Oni su jako zaigrane životinje i treba im posvetiti puno pažnje.Pekinezer voli samo svojeg vlasnika.Inače obožava djecu.



Većina pekinezera ima poludugu dlaku jer ima preko 350 vrsta pekinezera pa nisu svi isti ali većina nema jako dugu dlaku.Nijhova dlaka je:bijela,smeđa,crna,žuta,narančasta...Ali kod samo jedne vrste koja se zove kraljevski pekinezer je dlaka bakreno-smeđe boje sa malo crne.Po tome se najljakše prepoznaju kraljevski pekinezeri.Njuška im je tupa i vrh tartufa hrapav.Oči su velike i izbočene.

Njihov prosječan životni vijek je između 14 i 18 godina. Skloni su bolestima srca, dišnim problemima i lako se prehlade.

Obavezno ih treba svakodnevno češljati jer im se dlaka lako zapetlja. Treba im čistiti lice i oči te provjeravati što im se krije u dlakavim šapama.

Povijest pasmine

Uzgoj dobermana počinje u drugoj polovici 19. stoljeća. U to vrijeme rasni psi bili su prava rijetkost. Nije bilo planskog uzgoja, a pažnja se posvećivala isključivo radnim sposobnostima pasa. U Apoldi ( gradić u Njemačkoj ), prvog vikenda u mjesecu održavan je sajam pasa. Lokalni uzgajivač čuvarskih pasa, g. Karl Friedrich Louis Dobermann idejni je začetnik pasmine te je u njegovu čast i dobila ime. Ne zna se točno da li je bio poreznik ili je bio zadužen za hvatanje pasa lutalica ( možda i oboje ) no cilj mu je bio uzgojiti snažnog i izdržljivog psa, oštrog i " čvrstog " karaktera. U tu svrhu je koristio sve pse koji su imali poželjan karakter ( izgled tada nije bio u prvom planu ). Koristio je i " mesarske pse " ( pretke današnjih rottweilera ) te ovčarske pse. Vrlo brzo se pasmina ustalila i postala poznata po svojoj oštrini i upotrebljivosti. Koristili su ih kao čuvare, pse za borbu, čak i za lov na visoku divljač. Početkom 20. stoljeća počela ih je koristiti policija i tada je krenula njihova planetarna popularnost.

Ovako su izgledali prvi dobaermani Dobermani su tada bili uglavnom crni sa žutim paležom. Zanimljivo je da su kupirani od prvog dana, a pokušaj da se uzgoje psi prirođeno kratkog repa je propao. Prema nekim podacima križali su ih sa pinčevima, greyhaundima, gordon seterima, manchester terijerima te beauceronima ( s kojim i danas imaju velikih sličnosti ), a sve s ciljem poboljšanja nekih od karakteristika pasmine ( npr. manchester terijer je ubačen u uzgoj da bi poboljšao boju paleža i kutovanost nogu).

Prvi standard pasmine je napisan 1899. godine. Nakon smrti gospodina Dobermanna brigu o razvoju pasmine preuzeli su gosp. Tischler i gosp. Goller koji je osnovao prvi klub uzgajivača dobermana. On je utemeljio izgled i karakteristike pasmine, te ga možemo smatrati zaslužnim za razvoj pasmine kakvu imamo danas.










O naravi

O naravi dobermana vodi se puno rasprava. Tipičan doberman je izrazito temperamentan pas, pun energije, velike inteligencije. Američki stručnjaci za školovanje pasa svrstali su ga na visoko peto mjesto kao jednu od najinteligentnijih pasmina pasa. Dobro odgojen i socijaliziran pas je ponos svakog vlasnika. Doberman je specifičan po tome štoje vrlo tankoćutan tj. osjetljiv na promjene u okolini. Brzo uči i brzo primjećuje promjene u okolini. Zato je bitno da štene odrasta u okolini razumnih i staloženih ljudi. Njegov temperament se neće zadovoljiti skakutanjem u dvorištu i u skučenom prostoru. On mora vidjeti, istražiti, doživjeti... Ako ga u tome ograničimo postat će nervozan i frustriran.

Lako se prilagođava na suživot s drugim kućnim ljubimcima, bez obzira na vrstu. Problemi se mogu javiti jedino uz druge jednako dominantne pse. Prirodno je doberman čvrst i oštar pas, ne smijemo zaboraviti da je njegova primarna funkcija čuvanje vlasnikove imovine.

Nažalost, posljedica masovnog uzgoja često su netipični, plašljivi i nervozni psi. Odgovorni uzgajivači zato provjeravaju narav svojih pasa ( polaganjem radnih ispita po IPO programu ).

TEST: JE LI DOBERMAN PAS ZA VAS?

Jeste li spremni dijeliti svoj životni prostor sa psom? Doberman nije pogodan za držanje vani, u " boksu " ili, još gore, na lancu.
Imate li volje svakodnevno provesti minimalno 1,5 sati u šetnji sa svojim ljubimcem?
Jeste li svjesni da odrasli doberman teži oko 40 kg i kao takav zahtijeva velike količine hrane?
Znate li da je za obostran ugodan suživot s dobermanom neophodno školovanje ( s obzirom na veličinu i temperament )?
Doberman je jako suptilan pas. Nestrpljive i nervozne osobe nisu pogodni držaoci dobermana.
Ako ste vlasnik velikog broja pasa, razmislite o njihovoj naravi prije nego nabavljate dobermana kako kasnije ne bi dolazilo do sukoba, pogotovo kod jedinki istog spola.

Nedavno mi je poznanik ( koji je i sam bio vlasnik dobermana ) rekao: "Jednom doberman, uvijek doberman!"
Sigurna sam u to!





Raznolikost boja

Razlog koji me potaknuo da se osvrnem na boje jest da većina ljudi ( kad se spomene pasmina doberman ) u glavi ima sliku crnog psa. Mnogo puta sam se našla u situaciji ( sa svojim smeđim psima ) da me pitaju npr. hoće li pocrniti kad odraste, ili što ne valja s psom, izgleda kao doberman, ali ima čudnu boju.

Crni psi su najčešći, no istina je puno interesantnija. Postoje četiri boje kod dobermana: crna ( black ), smeđa ( red ), plava ( blue ) i izabel ( fawn ). Zanimljivo je da je prvi uzgojni pas g. Dobermanna bila Schnuppe, mišjesive boje. Prvi standard za dobermane napisan je 1899.g. Plavi i smeđi dobermani su u standard dodani 1901.g., samo dvije godine nakon prvog standarda. Izabel dobermani su dodani 1912.g. i od tada su sve boje uzgajane i izlagane ravnopravno. Sve do 80-ih godina prošlog stoljeća plavi psi su imali velikog uspjeha na izložbama.

Tada je FCI ( međunarodna kinološka federacija ) zabranila uzgoj plavih i izabel pasa. Razlog tome je povečana sklonost alopeciji. To je bolest kože uslijed koje dolazi do oštećenja dlačnog pokrova, dlaka otpada ( najčešće na leđima ), suši se i puca, koža je masna, prhutava, često puna prištića, neugodnog mirisa. U početku su ju ćak zvali "sindrom plavog dobermana", no pojavila se i kod drugih pasmina ( irski setter, plavi jazavčar, plavi vippet... ) Isti problemi se javljaju i kod izabel pasa.

Danas se u Europi uzgajaju crni i smeđi psi. Oblikom su potpuno identični i na izložbama se cjenjuju ravnopravno.

AKC ( američka kinološka organizacija ) i dalje dozvoljava uzgoj svih boja dobermana.



Albinizam

Albinizam je odsutnost normalne obojanosti tj. melanina ( pigmenta). Posljedica je mutacije melanosoma, stanice koja stvara melanin. Javlja se kod svih sisavaca, a genetički gledano javlja se fenotipski jedino kod homozigotnih životinja.

Prvi albino doberman registriran je u Americi 1976. g. Naravno, vrlo je vjerojatno sa su se takvi psi rađali i prije.

Zanimljivo je da albino dobermani ustvari nisu potpuno bijeli, njihovo krzno je, u pravilu krem boje, jedino su područja oko gubice i na nogama ( tzv. palež ) bijele boje. Koža im je ružićasta, bez pigmenta ili djelomično pigmentirana, isto tako i njuška, a oči su uglavnom plave boje.

Nažalost, albinizam ima negativne posljedice na cijeli organizam. Neki oblici albinizma utječu na imunološki sistem, jetru, anemiju... a neki čak i na neurološko stanje psa i njegovo ponašanje. Albino psi su nepredvidivog ponašanja, van svog teritorija su nesigurni i izrazito plašljivi. Razlog tome je, najvjerojatnije, loš vid što je uzrok nesnalaženja u prostoru. Osjetljivi su na sunčevu svjetlost ( fotosenzibilnost ), a javljaju se i drugi problemi sa vidom. Koža im je sklona iritacijama i alergijskim reakcijama, opekotinama od sunca, a rak kože se javlja kod većine pasa. Životni vijek im je izrazito kratak.

Neki ljudi smatraju da je zabavno uzgajati " bijele " dobermane.
JE LI TO ETIČKI?

”Živeti život jednog psa, užasna je sudbina”, navodi Mahabharata, drevni indijski ep. Toliko užasna, da je proricano da će onaj ko zavede nečiju ženu, na ovozemaljski svet u sledećih stotinu života, dolaziti kao pas, kao kaznu za svoj strašni greh.

Nažalost, sudbina nekih pasa u drevnoj Indiji, opravdava ovo verovanje. Drugi su pak, uživali veliko poštovanje i divljenje. I jedni i drugi potekli su od istih majki vučica sa azijskog kontinenta, ali im je životna priča tekla posve drugačije.

Poštovani psi drevne Indije i Tibeta, imali su privilegiju pratilaca samog Bude i njima se nije trgovalo. Dospevali su u svoje nove domove, samo kao izuzetno dragocen poklon. Ovi moćni i neustrašivi preci današnjih tibetanskih mastifa, pratili su svoje gospodare u stalnim lutanjima i seobama, kao čuvari stada i karavana. Širom i duž putanja trgovačkih karavana, putovao je i mit o njihovoj hrabrosti pri susretima sa velikim predatorima, vukovima i leopardima, a poštovanju je doprinela i njihova nadaleko čuvena noćna straža. Rad u trećoj smeni izvršavali su predano, uz preteći i neumoran lavež koji je držao potencijalne predatore i napadače na bezbednoj distanci čitave noći.

Ovaj iskonski instinkt nisu uništile ni duge godine kasnijeg lagodnog života u ulozi kućnih ljubimaca, te nije preporučljivo ovim psima pružati mogućnost noćnog boravka u dvorištu, osim ako vam prvenstvena namera nije zavada sa komšilukom. Tibetanski mastif današnjice će, kao i drevni predak, dane provoditi u dremežu prikupljajući snagu za dugu treću smenu stražarske dužnosti, ako mu se za to ukaže prilika.

Predani čuvari dospeli su u naše predele, najverovatnije dolaskom ilirskih plemena na Balkansko poluostrvo. Tada njihove dužnosti dobijaju borbenu, tačnije, ratnu dimenziju. Ratnički pohod ovih pasa poznatih pod imenom psi iz Epira, proneo je njihovu slavu širom Bliskog istoka. Istorija beleži vojnu paradu koju je u Aleksandriji priredio egipatski vladar Ptolomej, ponosno prikazujući svojih 2400 pasa odevenih u satenske ogrtače sa srebrnim ogrlicama sa čeličnim bodljama.

Nekako u to doba se i mlada moloska nevesta, princeza Olimpija, iz rodnog Epira uputila u svoj novi dom, dvorac svog budućeg supruga Filipa II, kralja Makedonije. Mlada kraljica donela je iz svoje postojbine ljubav i poštovanje prema ovim psima koju je prenela i na svog sina Aleksandra Velikog. Njihov veliki poštovalac je sa svog pohoda na Indiju, doveo 150 velikih indijskih pasa. U čast majčinog naroda Molosa, ovog vrhunskog ratnika nazvao je upravo imenom molos.

Epirski ili moloski pas, bio je u helenskom i persijskom svetu tog vremena, veoma cenjen simbol moći. Vešti Epirci su prodajom isključivo mužjaka i zadržavanjem ženki, učinili rasu još ređom i skupocenijom, tako da je psa iz Epira mogao sebi priuštiti samo veoma bogat i moćan ćovek.
Još je jedna osobina ovog psa doprinela njegovoj popularnosti. U borbi su bili spremni da daju život u svakom trenutku za svog gospodara. Tako je jedino molos Darija III, vladara Persije, ostao pored svog gospodara na samrti, braneći ga i nakon što su se svi njegovi vojnici razbežali pred nadolazećim Aleksandrom Velikim. Ova je legenda uz mnoge druge potvrdila ovog predanog psa, kao prvog psa za jednog čoveka u istoriji.

Za to vreme, potomci istih vučica u prapostojbini Indije i Tibeta, krenuli su drugačijim putem pre nekih 14,000 godina. Putem drevne rase „Pariah“ pasa koji su se proširili širom Azije, Afrike i nekih delova Evrope od vremena kada su ljudi počeli da žive u naseobinama.
Sam naziv Pariah potiče od naziva za najnižu kastu indijskog društva, takozvanih ”nedodirljivih”. Čini se da ovi psi nikada nisu uspeli da u potpunosti priđu čoveku i sa njim pronađu interes u zajedničkom životu. Ostali su da žive na marginama, kao strvinari koji su živeli od otpadaka. Previše pitomi za divlje, i previše divlji za pitome. Možda su Moglija u džunglama Indije, odgajili upravo ovi izgnanici.

Pitam se, kako je sabrat jednog poštovanog i paženog psa drevnih Egipćana, doživeo tako drugačiju sudbinu u Indiji od drevnih vremena sve do današnjice?

Kako je od tradicionalno vernog pratioca, postao odbačeni izgnanik na ulicama Delhija ili bilo kog drugog grada širom planete?

Kako je od hrabrog i požrtvovanog borca, dospeo do reputacije nečiste štetočine?

Da li su ga izgnali ljudi kao kaznu za neki njegov greh?

Da li su ga oterali od trpeze koja je postala nedovoljna baš za njega?

Da li su ga proterali iz domova iz novih verovanja?

Da nije možda otišao sam, razočaran životom uz čoveka?

Nakon svega, ovaj je pas ostao osuđen da bude povod zlokobnih, pogrdnih reči hiljadama godina kasnije, kada je pravi uzrok njegovog izgnanstva već pokrila prašina prošlih vremena.

Tu i tamo, poneki od njih, onih hrabrijih optimista, pokuša ponovo da priđe čoveku. Svedoci smo retkih happy end-ova usvojenih ”izgnanika” i u našoj sredini. Neki povremeno bivaju delimično usvojeni uglavnom u seoskim i siromašnim domaćinstvima. To podrazumeva poneki otpadak hrane kad ista pretekne, i dozvolu pa čak i očekivanje da nastave da slobodno lutaju, što podrazumeva novo razočarenje u čoveka. No, većina ih ostaje osuđena na izgnanstvo, dovoljno blizu, a sasvim daleko od ljudi.

Čvrsto sam ubeđen, sopstvenim izborom...

"Da je pas čovekov najbolji prijatelj-mišljenje je čoveka..."

Pošto sve ovo ima na netu, lepo je da se sve skupi na jedno mesto, pa koga zanima, da čeprka... 
Umesto da dam svoj doprinos na ovu temu u smislu opisa neke rase, napisaću ovde, nešto malo drugačije. 
Naime, pre mnogo godina, kao jedan od osnivačkih članova društva za zaštitu životinja u Novom Sadu, često sam bila u kancelarijama udruženja, koje su se nalazile (pomalo ironično, ali istinito) pored lovačkog udruženja i kinološkog saveza. Nekom je palo na pamet, da bih mogla da budem daktilograf, u kinološkom savezu, na izložbi pasa. 
Dakle, na svakoj izložbi, predsednik komisije, diktirao mi je karakteristike psa koji je šetao ispred nas. Kucala sam - rasu, visinu, izgled, oblik tela... Kod manjih rasa -čivave, pekinezera, stavljali bi ih na sto ispred mene, a ja sam kucala - šape mačkaste ... Sve sam se pravila da razumem i bilo mi je interesantno.
Došli su na red veliki psi. Bernardinac, gromada od psa, lenjo je povlačio šape ispred nas. Jedan od članova komisije, veterinar, obukao je beli mantil i stavio rukavice. Naravno, suzdržavala sam se da se ne razrogačim... Hoda tako vlasnik, na kratkom povocu vodi "medonju", a veterinar im se prikrade od nazad i uhvati medonju za medjunožje. Auuuh!!! Pretrnula sam!!! Pas se samo okrenuo, zalajao jednom (mislim da sam razmišljala o tome, hoće li mi trebati čist donji veš)  i nastavio je da hoda uz vlasnika. Predsednik komisije mi je diktirao "pas nije kastriran, vrlo pitom i nije agresivan"... Dalje sam shvatila, koje vrste pasa se pri ocenjivaju, testiraju na agresivnost i na koji način. Agresivni i nervozni psi, dobijali su automatski, manju ocenu.

Već sam stavila ovog slatkiša, evo teme, možda za spajanje ili šta već 

https://danubius.forumsr.com/t1917p40-rase-pasa?highlight=rase+pasa

aurora0405 ::

Već sam stavila ovog slatkiša, evo teme, možda za spajanje ili šta već 

https://danubius.forumsr.com/t1917p40-rase-pasa?highlight=rase+pasa

Ono su tamo samo slike.Neka ostane ovako za sada...(nije problem spojiti)
Da mnogo je meden.Kao igračka je...:)

SVE INFORMACIJE KINOLOŠKOG SAVEZA, NALAZE SE NA OVOM LINKU

BALKANSKI SAVEZ KINOLOGA