INDIJANCI - da li čovek i priroda nestaju zajedno

Starosedelački narodi Amerike su pretkolumbovski naseljenici Amerike, njihovi potomci, kao i mnoge etničke grupe koje se identifikuju sa ovim nazivom. Sudeći po, još uvek nezvaničnom, modelu migracija u Novi svet, prvi ljudi iz Evroazije su prešli u Ameriku preko Beringije, zemljanog mosta koji danas spaja dva kontinenta, poznatog pod nazivom Beringov moreuz. Najtačnije procene su da se ova migracija odigrala pre nekih 12.000 godina. Ovi rani paleoamerikanci su se vrlo brzo raširili po čitavom kontinentu, čime su se razvrstali u stotine kulturno jedinstvenih nacija, od kojih svaka ima svoju priču o sopstvenom postanju.

INDIJANCI - da li čovek i priroda nestaju zajedno 160_12847_t

Izvorno, reč Indijanac je počela da se upotrebljava sa otkrivanjem Novog sveta 1492. godine, kada je Kristofer Kolumbo isprva mislio da je došao u Istočnu Indiju dok je tražio drugi put do Azije. Od tog trenutka, reč indijanci je zauzela svoje mesto u zakonima, religiji i politici. Iako većina starosedelaca ne podržava korišćenje ove reči, veliki deo populacije je u poslednja dva veka prigrlio status i ime Indijanac.

Iako su starosedeoci Amerike izvorno bili lovci – sakupljači, njihova društva praktikuju i ribolov i poljoprivredu. Uticaj koji su ostavili na kasniji razvoj ljudske civilizacije, u pogledu razvoja i vrste poljoprivrednih proizvoda, je ogroman, najviše zbog činjenice da su oni gajili biljke koje su jedinstvene za predele američkih ravnica. Pored poljoprivrede, prvi narodi Amerike su bili takođe izvrsne arhitekte, sa velikim, organizovanim gradovima, gradskim upravama, kao i masivnim imperijama.

I danas je veliki deo Amerike naseljen domorodačkim narodima; neke zemlje broje veliki procenat urođenika, među kojima se najviše izdvajaju Bolivija, Peru, Paragvaj, Meksiko, Gvatemala, Kolumbija i Ekvador. Postoji najmanje hiljadu različitih jezika i dijalekata koji se koriste u ovim zemljama, a neki jezici, poput Kvešua (Quechua), Guarani (Guaraní), majanskog (Mayan) i Nauatl (Nahuatl) jezika, imaju milionsko govorno područje. Većina domorodaca je prigrlila zapadnjački stil života, ali, uporedo sa njim, održavaju duh tradicije i čuvaju svoje korene. Takođe, i dan danas se u udaljenim i skrivenim delovima Amerike mogu pronaći plemena koja još uvek nisu došla u kontakt sa zapadnjačkom civilizacijom.

Pre nekih 4.000 godina, arhaična društva američkih domorodaca su počela da se bave zemljoradnjom. Tehnologija je napredovala do tačke gde je vajarstvo postalo uobičajeno zanimanje, a seča šuma je postala realnost. Uporedo, veliki broj plemena je počeo da koristi vatru. Namerna potpala vegetacije imala je za svrhu imitaciju efekta prirodnih požara u kojima se čisti šumsko tlo. Na taj način putovanja su postala mnogo jednostavnija, a ujedno je time omogućeno i skladištenje biljaka koje su bile od izuzetne važnosti za hranu i lekove.

Nezavisno jedno od drugog, svako pleme je, samo za sebe, otkrivalo i razvijalo pisani jezik. Ovo predstavlja još jedno od velikih podviga i inovacija koje se vezuju za pretkolumbovske kulture. Narodi regiona Srednje Amerike su osmislili veliki broj pisanih sistema, počev od prvog veka pre nove ere, pa nadalje. Prvi primer pisanog teksta je Kaskahalov Blok (Cascajal Block). Pisani jezik Maja (koji je nazvan hijeroglifima, zbog svoje sličnosti sa egipatskim) je bio kombinacija fonetskih simbola i logograma. To je jedini pisani sistem pretkolumbovskog Novog sveta koji je u potpunosti predstavljao govorni jezik svoje zajednice. U ukupnom broju, pismo sadrži više od hiljadu različitih slika i simbola, iako je veći deo varijacija simbola slične sadržine ili značenja, dok je drugi deo lokalizovan na određenu regiju i ne koristi se na drugim mestima. Astečki kodeksi su knjige napisane od strane jednog od najpoznatijih pretkolumbovskih društava, Asteka, i oni pružaju najbolji uvid u odlike astečke kulture.

Domorodačka muzika u Severnoj Americi je gotovo u potpunosti monofona, ali postoje izuzeci. Tradicionalno, njihova muzika uključuje upotrebu bubnjeva i vrlo malo drugih instrumenata, iako se flauta upotrebljava kao solo instrument. Muzika naroda sa prostora Centralne Amerike je, u najvećem broju slučajeva, bila pentatonička. Do dolaska Španaca, muzika je bila sastavni deo religioznih festivala i uključivala je veliki broj perkusija i duvačkih instrumenata poput bubnjeva, flauta i oklopa morskih puževa. Jedini dokazi koji ukazuju na razvijenu muzičku kulturu u Južnoj Americi su ostaci tegla koje su sadržale žice i koristile se kao gudački instrument, a vezuju se za majansku kulturu.

Tokom 19. veka, ekspanzija Evropejaca na zapad je naterala domoroce na seobe, uglavnom nasilnim metodama. Tokom čitavog ovog perioda, doneti su zakoni koji su legalizovali nasilno izbacivanje Indijanaca sa njihovog rodnog tla.

Najstrašniji primer rušenja prava Indijanaca vezuje se za Primirje iz Nove Ešote, koju je sa indijanske strane potpisala disidentska frakcija Čirokija, a ne izabrano rukovodstvo. Predsednik Amerike, Endru Džekson, je dao odobrenje da se izvrše stavke ovog primirja, što je za rezultat imalo smrt 4.000 Čirokija kod Staze suza. Oko 17.000 Čirokija, zajedno sa 2.000 zarobljenih Afroamerikanaca, isterano je iz svojih domova.

Black Hawk

INDIJANCI - da li čovek i priroda nestaju zajedno Crazyhorsexi1

poglavica Ludi Konj - Lakota

INDIJANCI - da li čovek i priroda nestaju zajedno Geronimo1dj6

poglavica Jeronimo - Apač

INDIJANCI - da li čovek i priroda nestaju zajedno Imagedn3

Bik koji sedi- Hunkpapa

INDIJANCI - da li čovek i priroda nestaju zajedno Redcloud1dw0

Crveni oblak- Lakota

INDIJANCI - da li čovek i priroda nestaju zajedno Early_Indian_Languages_USA

karta indijanskih jezika,i teritorija koje su naseljavali

Kad bude zadnje drvo posećeno i kad če zadnja riba u reci da umre,
onda čete upoznati, da ne možete jesti svojih dolara!

INDIJANCI - da li čovek i priroda nestaju zajedno Floyd_Westerman2

poslednja indijanska živa legenda
Floyd Red Crow Westerman
Crvena Vrana

I njegove reči:

"There is an ancient Indian saying that something lives only as long as the last person who remembers it. My people have come to trust memory over history. Memory, like fire, is radiant and immutable while history serves only those who seek to control it, those who douse the flame of memory in order to put out the dangerous fire of truth. Beware these men for they are dangerous themselves and unwise. Their false history is written in the blood of those who might remember and of those who seek the truth."

Prva rečenica ove pšoruke je i suštinska:
Stara indijanska izreka kaže da nešto živi onoliko dugo dok ima ljudi koji se toga sećaju.

INDIJANCI - da li čovek i priroda nestaju zajedno Usai2

karta indijanskih teritorija

Bogati Srbin, poglavica Indijanaca

Ričard Milanović, poglavica Indijanaca i kralj kasina je samo jedan od naših ljudi u Kaliforniji, milijarder koji želi da investira po Srbiji.

Jedini Srbin u SAD koji se stalno druži sa Barakom Obamom, američkim predsednikom danas jeste Ričard Milanović iz Palm Springa. Ovaj vlasnik banke, dva hotela, dva kasina i na hiljada hektara zemlje u indijanskim rezervatima je republikanac. Ujedno je Milanović i poglavica plemena Agua Caliente Covilja Indijanaca, koje je vlasnik većeg dela zemljišta u Palm Spingsu i nekoliko kockarnica koje plemenu donose milijarde dolara profita.

Kao visoki funkcioner vladajuće Republikanske stranke Milanović je uvek bio na predizbornim konvencijama i bivšeg predsednika Džordža Buša. Imali smo priliku da posetimo ovog Indijanca srpske krvi u njegovoj kompaniji u Palm Springsu. Dočekao nas je u svom kabinetu, gde je kod njegovog stola stajala perjanica poglavice. Kada smo ga upitali kada se poslednji put video sa Barakom Obamom, naš sagovonik nam je pokazao fotografiju staru svega nedelju dana.

- Bio sam sa Obamom na jednoj konferenciji. A u Palm Spring mi je dolazio i guverner Arnold Švarceneger. Obojici sam dao dobre novčane priloge kao podrušku njihovoj politici – iskreno nam je rekao Ričard Milanović.

Ovaj potomak Stevana Milanovića, Srbina iz okoline Karlovca, koji je došao u Ameriku da kopa rudu i oženio se Indijankom, je kažu naši ljudi, danas najbogatiji Srbin na planeti, jer njegovo pleme ima godišnji obrt od preko 8 milijardi dolara. I dok pleme Agva Kalijente i grupa Kajula Indijanaca, kojoj ovaj Srbin pripada, smatraju da je Milanović “heroj i zaštitnik indijanske kulture i suvereniteta”, američki magazin “Biznis” je ovog 67-godišnjeg biznismena proglasio najuspešnijim poslovnim čovekom u nacionalnoj kockarskoj industriji. Zbog toga su ga nazvali “kralj kasina”.

Na pitanje odkud mu energija da se istovremeno bavi i biznisom i politikom, Milanović otvoreno kaže:

- U meni teku snažna indijanska i snažna srpska krv. Od oca sam naučio da radim, a od majke Lavern Migel iz plemena Agva Kalijente da se borim. U mom poslu pokreću me dve stvari, sposobnost da slušam druge ljude i želja da vidim kako svi daju sve od sebe, posebno oni koji rade sa mnom. Veoma sam ponosan na svoje šestoro dece, koji pohađaju univerzitete u Kaliforniji i svetu. Moj sin Šon radi sa mnom i verujem da će me naslediti!

I Ričard i njegov sin su se interesovali za srpski jezik, tako da su vrlo brzo načili naše reči otac, majka, sin i Srbija.

- Voleli bismo da dođemo u Srbiju i da dobijemo srpski pasoš. Verujem da kada ova ekonomska kriza prođe, d amožemo i da investiramo u Srbiji. Ja odlazim u srpsku crkvu u Los Anđelos, posećujem i katoličke hramove, ali znate, imam svoju indijansku veru i njoj sam najbliži – iskreno nam je rekao Ričard Milanović, koji je zatražio da vidi naš srpski pasoš i da se sa njim slika.

Serbianna; Oct 27, 2010.

Seljak sam pa umem i reč da probiram!

First Bride Godina : 27 Location : .. majka Serbia.. Datum upisa : 12.09.2008

Zanimlljivo.. INDIJANCI - da li čovek i priroda nestaju zajedno 539287

Location : ..pored Dunava.. Datum upisa : 05.09.2012

Indijanski poglavica je rekao : "da mi nismo svoju zemlju nasledili od predaka nego pozajmili od potomaka"! Zbog toga bi trebalo da se prema planeti ponašamo domaćinski, a ne da je uništavamo i trošimo njene resurse bezmilice. Svakodnevno bi trebalo da obeležavamo Dan planete zemlje, a ne samo kada se setimo 22.aprila.
Sa druge strane, država nam nije dala "infrastrukturu" da se ponašamo ekološki. Pokrenute se mnoge akcije za odvajanje otpada, ali šta to vredi kada nemamo ustaljeni sistem u domaćinstvima, kao što je to na zapadu rešeno. Stalno se govori koliko je bitno ekološko obrazovanje, a u školama nije uveden predmet.
Svaki dan bi trebalo da bude dan planete zemlje, samo što se borimo sa siromaštvom, korupcijom i istorijom i nemamo vremena da se zapitamo "Kakvu vodu pijemo i vazduh udišemo?". Bavimo se samo vidljivim problemima, poput otpada i zagađenih voda. A šta je sa uticajem klimatskih promena i drugih "nevidljivih ekoloških problema" zbog kojih smo sve češće svedoci strašnih slika koje gledamo na elektronskim medijima, a tiču se poplava, suša……
Internet pretraživač "Google", promenio je svoj logo u čast Dana planete Zemlje, koji se obeležava u 175 država, uz učešće više od 500 miliona ljudi.

» ZANIMANJA KOJA NESTAJU ?
» SRBI -nestaju li kao narod ?