Dželaludin Rumi

- Mesnevija... Dželaludin Rumi... svih šest tomova

Uvod u Mesneviju

Dželaludin rumi,kod nas i u svijetu poznat kao Hazreti Mevlana,rodio se u Belhu 1207 g.Zajedno sa svojim ocem,napustio je Belh pred samu najezdu Mongola.
Proputovali su cijeli istočni svijet od Bagdada,Jerusalema pa do Larenda i Konja,gdje su ostali do kraja života.Umro je 1273g.Ta noć njegove smrti,poznata je
kao Šebi-Arus ili "Noć vjenčanja",a taj datum se obilježava i u Ujedinjenim Nacijama.
Mevlana je bio veliki ašik i zaljubljenik,a za ašike prelazak u Drugi svijet je trenutak velike radosti i ushićenja i otuda "Noć vjenčanja",sastanak sa VječnimVoljenim.
Mesnevija i druge njegove velike knjige,objedinjuje se u pjesnički izraz "Divan" koji nadahnjuje i vodi u visine ka svakodnevnoj mudrosti života.
Mesnevija ima značenja koja su prihvatljiva i maloj djeci,i koji neke njene dijelove mogu čitati kao bajke,i odraslima koji uzimaju iz njenih priča pouke i upute o životu koja se kreću od najviših vrhova,odnosno do najvećih dubina.
Čitajući.bolje reći studirajući Mesneviju,ja sam se uvjerio u njenu djelotvornnu moć.Ona mijenja one koji je čitaju i koji ustraju u njenom čitanju.Tu se smjenjuju mudre riječi i priče.Jednostavno,kad počne čitanje Mesnevije,od nje se odvojiti ne može.
Možda se pitate što sama Mesnevija znači?Mesnevija je ustvari pjesnička forma za pričanje i za riječi mudrosti.Svaki distih se rimuje i u njenoj srži krije se duhovna žeđ i čežnja.
Reynold A.Nicholson u svom uvodu prevodioca Mesnevije na engleski jezik kaže da je autor Mesnevije "najveći mistični pjesnik svih vremena".
Kompletna Mesnevija se može nazvati zbirkom uputa i savjeta za one koji ih traže.
Ona ima šest svezaka (knjiga) sa više od 25.000 stihova.Postoji i sedmi svezak,ali se sumnja u njegovo porijeklo.Prevedena je na mnoge jezike i komentiranajer,bez komentara,neki dijelovi ne bi se mogli razumjeti.
Mesnevija zavodi mnoge i upućuje mnoge.Ona je lijek za ljude srca i razgovor bližnjima.Ona je u rukama dobrih i plemenitih.Ništa loše ne dolazi od nje.

Početak Mesnevije teče ovako:
"Slušaj ovaj naj.što priča kazuje,
Na rastanku,on se žali,tuguje.
Iz Najistana otkad me ustrgoše,
Zbog mog plača,muško,žensko uzdiše.
Tražim srce rastancima ranjeno,
Svoju čežnju da mu kažem opširno.
Od svog korijena daleko ko padne,
Traži časak,da se vrati,sastane..."

Evo još...
..."Kad se čovjek ubode trnom u taban,podiže nogu do koljena da nađe i vidi trn.Kad je teško izvaditi trn iz tabana,kako je teško izvaditi trn iz srca...Kadbi vidio trn u srcu svaki obični čovjek,on ne bi lako pružao ruku protiv drugog."...
..."Kad ruži vrijeme bude i prođe,Ne dolazi Slavuj,da pjesme pjeva."
..."Ljubav se doznaje iz jecaja srca.Ali nije to bolest,kao što je obična srčana bolest.Uzrok ljubavne bolesti je posve drukčija nego što su uzroci kod ostalih bolesti.Ljubav je instrument (kvadrantum) Božijih tajni.Ljubav,bilo s jedne ili druge strane,na kraju,pokaže nam pravac odakle dolazi i kuda vodi.Sve što kažem,opisujući riječ ljubav,kad opet dođem pred ljubav,postidim se za ono što sam prije rekao."
..."Kad sudija odluči uzeti mito od prestupnika,zar onda može razlikovati plač i jecaje ugroženog".
..."U tvojim riječima ima nešto što se osjeti kao igla u hljebu.Između moga i tvoga srca postoji jedan prozor.Kroz taj prozor ja vidim tvoje stanje,i počeo sam sumnjati u tvoj govor."
..."O,Bože,pred nas je postavljeno na hiljade zamki i udica,i mi kao ptice,pohlepne na hranu,upadamo u njih.Svakog časa mi padamo u nove zamke,makar mi bili kao Soko ili feniks ptica.Ti nas Bože spasavaš svakog časa,a mi opet svakog momenta ponovo upadamo."
..."O sretniče,ako hoćeš da si sretan,radi dobro djelo ostavi se nasilja."
..."Dar koji pokloni prijatelj je vid prijateljstva,a nije prijateljstvo u daru.Darovi su svjedoci tog prijateljstva i dokaz da postoji ljubav među prijateljima.Ovi darovi su svjedoci ljubavi prijatelja i dokaz da je davalac darovit i da voli prijatelja."....
jednostavno,ovo je knjiga za sve ljude željne mudrosti.

- ŽELJA ZA KUĆOM KOD PSA


Zimi se sve kosti psa skupe i
udarci mraza ga tako mršavim učine,
da on kaže: - Pošto tako malo tijelo imam,
kamenu kuću sagraditi moram.
Kad ljeto dođe kandžama svojim
za hladnoću kuću ću sagraditi.
Ali kad ljeto stigne,kosti se zbog olakšanja rašire,
a koža njegova uglađena postane,
pa kad vidi da se udebljao,kaže on:
O plemeniti,u kući kojoj prostora bih našao ?
Srce njegovo kaže mu: - Amidža,kuću sagradi !
On kaže: Kako ću u kući prostora naći ? Reci mi !

U trenucima bola kosti pohlepe tvoje
skupe se i smanje,
pa ti kažeš: Kuću pokajanja ću sagraditi i
zimi će ona utočište moje biti,
ali kad bol ode i pohlepa tvoja se ugoji,
želja za kućom,kao kod psa,od tebe odlazi.
/ Rumi /

Muhammed ibn Muhammed ibn Husein Bahaa El Din Balkhi; (1207 - 1273)

- habibi,molim te,napiši nešto ... otkud,zašto interesovanje za rumija ...

rasim45 ::

- habibi,molim te,napiši nešto ... otkud,zašto interesovanje za rumija ...

Ma i ja volim da se zavrtim, zato, valjda... [You must be registered and logged in to see this image.]



Muhammed ibn Muhammed ibn Husein Bahaa El Din Balkhi

Rodjen u Persiji ( na tlu danasnjeg Avganistana), filozof, teolog, pravnik, pesnik i sufi mistik.. Umro je na tlu danasnje Turske. U amanet ostavivsi da mu na sahrani svira muzika. Predstavnici sve tri religije su prisustvovali..

Ime Rumi je dobio po nazivu grada u kojem je proveo veci deo zivota, a Mevlana na persijskom znaci ''nas vodic'' ( gospodar).

Najpoznatija poema- Mansnevija- se sastoji od sest knjiga. Medju muslimanskim misticima poznata je kao ''Kur'an na persijskom''

On je inspirisao stvaranje nezavisnog sufijskog bratstva - Mevlevija ( mevalna- nas ucitelj), poznatog u Evropi po nazivu- Vrteci dervisi.



[You must be registered and logged in to see this image.]

DŽELALUDIN RUMI - MEVLANA /citati/

*Ljubaznost, srcem i dušom neiskrena,
nalik je bilju na tlu pepelnomu, o prijatelji.
Pogledajte ga izdaleka i prođite:
jer ne prija ni jeziku kao hrana, ni nosu kao miris. -Rumi

*Znaj da je svaka rđava navada trnov grm.
Uostalom, mnogi je put to trnje probolo tvoje tabane. -Rumi

*Zbog srdžbe i putenosti čovjeku se oči ukriže,
zamagli mu se duh, te zastrani od istine.
Kad se javi samoživost, vrlina se sakrije:
i stotinu se velova podigne između srca i oka. -Rumi

*Znaj da riječ naglo s jezika odapeta
nalikuje strijelici, otposlanoj s luka.
Sine, ta se strijela neće s puta vratiti;
ti moraš sagraditi branu bujici već na izvoru.
O jeziku, ti si neprolazno blago.
O jeziku, također si i neprolazna bolest. -Rumi

*Kad osoba samozaljubljena vidi da netko griješi,
osjeti gdje se u njoj podiže plamen pakla.
Svoju paklenu gordost naziva obranom vjere;
ne prepoznaje drskost vlastite duše. -Rumi

*Kad te netko prekorijeva, ili se s tobom u sudu razilazi,
u srcu ti se tada rodi malen mrav mržnje i neprijateljstva.
Ako smjesta ne zgnječiš toga mrava,
on bi mogao narasti u zmiju, ili čak u zmaja. -Rumi

*Ako je tvoja misao ruža,
ti si ružičnjak;
ako li je trn,
ti si triješće za potpalu. -Rumi

*''Jedan je čovjek noću dozivao Boga
sve dok mu usne ne postadoše slatke od Božjega imena.
"A što sada, ti kukalo i jaukalo," javi se Vrag,
"gdje je odgovor 'tu sam' na sve tvoje povike 'Bože, bože?
' Ni glasak da siđe s prijestolja - pa dokle ćeš ga utaman dozivati?"
Slomljena srca čovjek liježe da spava.
U snu je čuo božanski glas: "Tvoj zov 'O Bože!' Moj je odziv 'ovdje sam' .
Tvoja žarka molba Moja je poruka, i cijela tvoja stremnja da Me dostigneš
nije ništa drugo nego Moje ruke pred tvojim stopalima,
što ti skidaju okove i privlače te k Meni.
Tvoja ljubav i strah omča je za Moju milost!
A na svaki tvoj krik 'O, Bože moj!'
Ja odgovaram po stotinu puta 'ovdje sam' ." -Rumi

*''Tebi su dani hvalospjev i molitva,
ali ti molitva učini srce gordim.
Sebe vidiš kao prisnoga prijatelja s Bogom,
no mnogi se tako od Boga udaljiše.'' -Rumi

*''Bože sačuvaj,
ne tražim ja ništa od bogostvorenih bića:
unutar mojega srca ima cio svijet zadovoljstva.'' -Rumi

*Suzdrži svoj bijes:
ne dopusti mu da ti se kroz grlo popne
kao hrana koju povraćaš. Za nagradu ćeš slatke riječi primiti. -Rumi

*Sve dok te može potkupiti laska, o budalasti čovječe,
tvoje će pogreške i nedostatci upadno stršiti.
Kako će se tvoj karakter popraviti ulagivanjem i lažima?
U srcu gomilaš laske i pohvale kao da su blago,
ali zapravo bi prijekori i zamjerke duhovnih osoba bili za tebe bolji.
Ne gutaj med duhovno izgubljenih, već gutaj žuč duhovnih kraljeva,
pa će ti sreća i čast pripasti. Pod zaklonom duha tijelo dušom postaje. -Rumi

*Pametni žele nadzor nad sobom; djeca žele slatkiše.  -Rumi

*Ljepota srca trajna je ljepota:
s njezinih usana pije se voda života.
Uistinu, i voda, i onaj tko vodu toči,
i onaj tko vodu pije
- sve troje biva jedno
kad ti razbiješ svoj talisman.
Takva se jednost
ne može dokučiti umovanjem. -Rumi

*Neki Indijci dovedoše slona, pa ga zatvoriše u tamnu sobu.
Gomile su ljudi ulazile u tamnu sobu da bi gledale slona.
Budući da pogledom nisu mogli prodrijeti kroz mrak,
svako htjede rukom opipati slona.
Ruka jednoga čovjeka taknula je slonovu surlu.
"Taj je stvor nalik na morsku pijavicu", reče taj čovjek.
Ruka drugoga čovjeka napipa slonovo uho.
Njemu se slon bez ikakve sumnje učini lepezom.
Ruka trećega kliznu niz slonovu nogu.
"Po meni, slon ima oblik stupa", izjavi on.
Četvrti, opet, dotaknu slonova leđa.
"Nedvojbeno, slon je poput carskoga prijestolja", ustvrdi.

Opisi su im bili različni, jer su ovisili o njihovim
različnim i djelomičnim prilazima.
Da je svatko od njih ponio svijeću, razlika ne bi bilo.

Čulno je oko baš poput dlana ruke:
dlanom ne možeš prekriti cijeloga slona. -Rumi

*Oko Mora jedna je stvar,
a pjena posve druga.
Pusti pjenu neka se rastoči,
ona je sama po sebi predmet gledanja;
i zagledaj se u More, u oko Stvarnosti.
More se danonoćno razbacuje pregrštima pjene.
A ti - o začudne li stvari!
- sav si obuzet pjenom, a ne morem. -Rumi

604/1207 U gradu Belhu, u Afganisatnu, rodio se Mevlana Dželaluddin Rumi.
Ideje i ucenje svog učitelja, Rumi je obradio u svom Divanu (zbirka pjesama)
a narocito u Mesneviji, remek-djelu misticne knjizevnosti,
koje je napisao po nagovoru i zelji svoga najboljeg ucenika Husamuddina.
Cetrnaest godina (658-672/1259-1273) je radio na tom djelu i u pero ga diktirao svome uceniku Husammuddinu.
Zavrsio ga je pred sam kraj svoga zivota. Mevlana, Dzelaluddin Rumi, preminuo je u Konji 17. decembra 1273 godine.

Chovjek koji je ostavio ogroman trag u islamskoj, sufijskoj, filozofskoj i islamsko poetskoj misli do dan danas.
Od njegova pera zazirali su i najvetji pjesnici, uchenjaci i njegovi najvetji neprijatelji.

Za poruke njegove poezije potrebno je duboko i nadasve visoko obrazovanje iz teoloshkih nauka da bi se znalo šta se zeli retji.

Uz to diwanska knjizevnost je prepuna alegorija tako da je to cijela nauchna disciplina...

- Reče voda nečistom: – dođi –
reče nečisti vodi: stid je moj preveliki-
odgovori mu voda: kako će se bez mene oprati tvoj stid ?

/ Rumi /

Na dan moje smrti, moj mrtva
č
ki pokrov se kre
ć
e – Ali to ne zna
č
i da mi je srce još na zemlji! Ne pla
č
ite i ne žalite me: ''Avaj, kako je to strašno!'' Upali ste u
đ
avolovu klopku – avaj, to je ono što je strašno! Ne jau
č
ite: ''Kuku, rastadosmo se!'' na mom pogrebu – Za mene je ovo trenutak radosnog sastanka! Ne recite ''zbogom'' kada me polože u grob – To je zavesa što skriva
ć
e ve
č
no blaženstvo.Videste ''silaženje'' – sad gledajte uzdizanje! Zar je zalazak pogibeljan za sunce i mesec?Vama to li
č
i na zalazak, a zapravo je izlazak;Mrtva
č
ki kov
č
eg na tamnicu li
č
i, a vodi u slobodu. Koje je seme u zemlju palo a da nije pustilo izdanke? Zbog
č
ega sumnjate u sudbinu ljudskog semena? Koje vedro nije izašlo iz
č
atrnje napunjeno? Zašto bi se onda Josif ''Duša'' bojao ovog bunara? Zatvorite usta ovde, a otvorite ih na tom kraju,kako bi vaše himne odjeknule tamo u Nigdini!
(''Gle, ovo je Ljubav'

- GAZEL O SMRTI

Kad preselim, kad moj tabut,
svakom, da sam mrtav, zbori,
ne mislite da me tuga
za svijetom ovim mori!

Nek ne cvili za mnom niko,
nek ne kaže:"Šteta, šteta",
jer je šteta bit šejtanov,
pa ić´ tamo, gdje se gori!

Na dženazi mojoj nek se
ne tuguje zbog rastanka
jer baš tada dušom mojom
sreća sastanka žubori.

Kad me spuste u grob, niko
nek ne kaže:"Sasvim nesta!"
jer društvima dženetlija
grob-samo paravan tvori!

Kada vidiš da me spuste,
smatraj da me tada dižu.
Zar na nebu sunce, mjesec,
kada zađe manje gori?

Ti sve misliš to je suton,
Ne, svitanje to je pravo,
jer spuštanjem tijela u grob,
radi se o duše zori.

Koje sjeme ne proklija,
kad ga zemlja u se primi?
Pa kako u proživljenje
da mi dušu sumnja mori?

Iz bunara izvadi se
potopljena kofa puna.
Stog ne plače duh Jusufov
dok se tijelo s jamom bori.

Kad zatvoriš jedan otvor,
tad se drugi sam otvara.
Pa nek se zbog moje smrti
ni riječ tuge ne prozbori!

Rumi

- zana nisi ti samo prodavačica magle ... ti si realnost,jer donosiš tako lijepe linkove ...odista i od srca ti hvala.

- evo još rumija ...

KO MOJIM USTIMA KAZUJE REČI?
Čitav dan mislim na to, pa noću i kažem.
Odakle sam došao, i šta bi trebalo da radim?
Pojma nemam.
Moja duša je iz nekog drugog mesta, siguran sam u to,
i nameravam da tamo završim.
Ovo pijanstvo počelo je u nekoj drugoj krčmi.
Kad prođem okolo i vratim se na to mesto
biću potpuno trezan. A dotle,
kao ptica sam s drugog kontinenta,
u ovoj ogromni krletki.
Bliži se dan kad ću prhnuti,
ali ko mi je to sad u uhu, ko sluša moj glas?
Ko mojim ustima kazuje reči?
Ko mojim očima posmatra svet? Šta je duša?
Ne mogu da prestanem sa pitanjima.
Kada bih okusio srk odgovora
mogao bih uteći iz ovog zatvora za pijance.
Ne dođoh ovde svojom voljom, i ne mogu tako da odem.
Ko god da me je doveo ovamo, moraće da me odvede kući.
Rumi

"Šta je duša? Duša je svijest o dobru i zlu,
radovanje nad dobrotom, a tugovanje nad nesrećama.
Budući da je svjesnost najdublja priroda i suština duše,
što si više svjesniji, to si više duhovniji.
Svjesnost je posljedica ruha:
onaj ko je u izobilju posjeduje
može se zvati Božijim čovjekom ili ženom."

Pođeš li u cvjetnjak srca,
zamirisat ćeš poput ruže.
Poletiš li u nebo,
lice će ti kao anđelu zasjati.

Pretvorit ćeš se u svjetlost,
pa makar te božansko sagorjelo
poput ulja u lampi.
Stanjit ćeš se od žalosti,
no ipak će te na čelo stola postaviti.
Svjetlit ćeš okupljenima, poput svijeće.

Postat ćeš sultan.
Postat ćeš vrhovni vladar,
Raj i anđeo na nebeskim vratima.
Postat ćeš nebo, i vjera.
Pretvorit ćeš se u lava,
a istovremeno bit ćeš gazela.

Otići ćeš.
Stići ćeš u zemlju odsutnosti.
Odvojit ćeš se od sebe.
Kretat ćeš se sam, bez konja,
bez stopala, poput vode u rijeci.

Postat ćeš Jedno... poput srca i duše,
pojavljivat ćeš se čak i onda kad te nema.
Postat ćeš i gorak i sladak, kao što je vino.

Oslobodit ćeš se osobina
vlažnosti i suhoće, poput Isusa.
Probit ćeš oluju
i od nje napraviti put.
Oslobodit ćeš se dimenzija;
na sve strane vidjet ćeš sebe.

Oslobodit ćeš se želja
i svojih skrivenih prohtjeva.
Postat ćeš prazan.
Živjet ćeš bez disanja.
Uronit ćeš u ocean božanskoga,
a onda ćeš i Boga prestati zazivati.

Pretvorit ćeš slatko u gorko
i čut ćeš sve, s koje god daljine.
Kada dostigneš devetu nebesku razinu,
više svjetlost nećeš zaklanjati.

Budi sultan svoga carstva.
Posegni za visinom. Postani mjesec.
Koliko ćeš još tragati
gugutajući poput golubice?

Postat ćeš prozor svakoj kući.
Postat ćeš ružičnjak svakoj livadi.
Ako sebe napustiš,
ako svoje postojanje odbaciš,
postat ćeš Ja bez ja.

Ne vodi. Ne prigovaraj.
Budi radostan pognute glave,
poput grane prepune bresaka.
Smiješi se. Budi lijep.

Nećeš tražiti svjetlost.
Nećeš samog sebe trebati.
Brinut ćeš se da se
nahrane i zbrinu siromašni,
poput pravog sultana.
Razgonit ćeš tamu,
kao što je mjesec razgoni.

Nećeš tragati za Dušom;
davat ćeš Dušu.
Otkrit ćeš lijek za svaku bolest.
Ne traži lijeka za vlastitu ranu.
Budi lijek svim ranama.



Izvor / Source: The HU in Rumi's Poetry
Prijevod na engleski: Nevit O. Ergin; Dr. Nevit Ergin – Medical Surgeon, Turkish Translator, Rumi Scholar
S engleskog preveo: Nenad Maljković

Rođen je 30. septembar, 1207. godine u gradu Balhu, oblast Baktrija, tada u sastavu Persijskog carstva (današnji Avganistan)[2]. Potiče iz ugledne porodice, a njegov otac Bahaudin Velad je bio veliki učenjak. Pred najezdom Mongola[2], ili zbog dvorskih intriga kojima je njegov otac Bahaedin postao izložen[1], njegova porodica napušta Balh između 1213. i 1217. godine. Prema predanju, u gradu Nišapuru sreću čuvenog mistika Atara, koji je, videvši Bahaudina i Dželaludina, uzviknuo: „Gle čuda! Dolazi nam reka koja vodi moćni okean!“. Tada je čuveni sufija malom Dželaludinu poklonio svoju Knjigu tajni (Esrarname).[2]

Nakon nekoliko godina putovanja kroz razne oblasti Istoka, porodica se najzad nastanjuje u gradu Konja, gde je Bahaedin 1227. godine uspeo da dobije položaj profesora teologije. Konja se nalazila u istočnoj Anadoliji, u oblasti koja se nazivala Rum (prema Rimskom, tj. Istočnom rimskom carstvu — Vizantiji), po čemu je budući pesnik dobio svoj nadimak Rumi.

Nakon smrti oca 1231. godine, Dželaludin putuje u Siriju i provodi sedam godina u Damasku i Halepu, nakon čega se vraća u Konju, gde nasleđuje očevo mesto i predaje teološke nauke. Rumi nije bio ni najmanje verski isključiv - imao je puno prijatelja hrišćana, posećivao je hrišćanska svetilišta, a u njegovim delima ima i metafora koje vode poreklo iz Jevanđelja i hrišćanskog predanja[2].
"Tražiti put do ljubavi razumom, isto je što i tražiti svjetiljkom sunce."

Poema Masnevija na persijskom iz 1479.

1244. godine Rumi je doživeo susret sa lutajućim dervišem Šemsedinom Tebrizijem, koji je izmenio dalji tok njegovog života.[1] Šemsedin je prešao u Rumijevu kuću, a Džalaludin se od naučnika i pravnika preobražava u mistika i pesnika, koji je većinu svojih dela iz tog vremena pisao pod pseudonimom Šemsedin.[1] Nakon nekog vremena, Šemsedin je nestao iz Rumijevog života isto onako misteriozno kao što je i došao. Međutim, Rumi nastavlja da piše inspirisan "božanskim" ljudima. Pod utiskom ličnosti Salahudina Zarkuba, jednostavnog, nepismenog čoveka čiste duše, piše oko 70 gazala.[2] Nakon Salahudinove smrti, njegov učenik Husamedin Čelebi, takođe slavni sufija, mu služi kao inspiracija da napiše svoju najpoznatiju poemu Masneviju, koja spada u najviše uzlete ljudske misli[2].

Rumi umire u Konji (današnja Turska) 17. decembra 1273. godine. Njegovoj sahrani je prisustvovalo na hiljade stanovnika grada, bilo da su muslimani, hrišćani ili jevreji. On sam je ostavio amanet da mu na sahrani svira muzika.[2] Ta noć ostaje poznata kao Noć venčanja (Šabe Arus), i od tada svake godine dolazi reka njegovih poštovalaca iz celoga sveta na njegovo turbe.[You must be registered and logged in to see this image.]

»Tiho sam zaječao, i svetom će se još stotinama vekova razlegati moj vapaj. Svet će se
okretati oko osovine moje jadikovke.« (Divan, 562:7)
» R azum je nemoćan u izražavanju Ljubavi. Jedino je Ljubav sposobna da obelodani
istinu o Ljubavi i o stanju Zaljubljenika. Put naših proroka je put Istine. Ako hoćeš da živiš,
umri u Ljubavi; umri u Ljubavi ako želiš da ostaneš u životu.«
* * *

OKEAN VODI BRIGU O SVAKOM TALASU
VAZDUH NOĆI
Neki čovek je na samrtnoj postelji ostavio
poslednja uputstva za podelu svoje imovine
između tri sina.
On je sav svoj duh posvetio njima.
Stajali su oko njega kao kiparisi, mirni i snažni.
Rekao je gradskom sudiji:
»Onom od mojih sinova koji je najlenji
podaj celu moju zaostavštinu.«
Zatim je umro, a sudija se obrati njima trojici:
»Svaki od vas mora da podnese izveštaj o svojoj lenjosti,
kako bih precizno utvrdio kako ste lenji.«
Mistici su pravi stručnjaci za lenjost. Uzdaju se u nju,
jer neprekidno vide da Bog radi svuda oko njih.
Letina stalno pristiže, mada se nikada
nisu ni potrudili da zaoru!
»Hajde. Recite mi nešto o tome kako ste lenji.«
Svaka izgovorena reč je omotač unutrašnjeg bića.
Neznatni otklon zavese, širok koliko kriška hleba,
može da razotkrije stotine rasprskavajućih sunaca.
Čak i ako je ono što je rečeno tričavo i netačno,
slušalac jasno čuje izvorište. Jedan dašak dolazi
kroz baštu. Drugi od hrpe pepela.
Pomisli koliko se razlikuju glasanja lisice
i lava, i šta ti kazuju!
Slušanje nekoga je odizanje poklopca sa kipućeg lonca.
Doznaješ šta ima za večeru. Doduše, neko to može
i po mirisu da pogodi - slasno varivo i kisela čorba.
Čovek kucka po zemljanom ćupu pre no što ga kupi,
da bi po zvuku ustanovio ima li naprslinu.
Najstariji od tri brata reče sudiji:
»Mogu da poznam čoveka po glasu,
a ako ništa ne govori,
čekam tri dana, i onda proniknem u njega.«
Drugi brat: »A ja ga upoznajem kad govori,
a ako neće da govori, ja zapodenem razgovor.«
»Ali šta ako on zna za taj trik?«, pitao je sudija.
To me podseća na majku koja kaže svojoj deci:
»Kada noću prolazite kroz groblje

Већ осам векова његови стихови путују светом те не чуди да је био један од Гетеових узора. Био је, на свој начин, и претеча тумачења атома

илан свет слегао се 18. децембра 1273. године у град Конју како би са сузама испратили упокојеног Мевлану Џелалудина Румија. Један од највећих песника и мистика који је стварао на персијском језику оставио је аманет да га молитвама у исто време испрате муслиманске хоџе, јеврејски рабини и хришћански свештеници. Чин сахране назван Ноћ сједињења (Себул Арус) и дан-данас славе суфи дервиши из реда мевлана који је по њему и добио име. У времену када нас бомбардују подацима о сукобима у којима се немилосрдно убијају људи друге вере или „издајници-секташи” из сопствених редова, добро је сетити се речи које је Руми неустрашиво изговарао у јеку крсташких ратова и жестоких сукоба различитих учења у оквиру сваке од великих вероисповести:
   „Ја одлазим у муслиманску џамију и у јеврејску синагогу и у хришћанску цркву и свугде видим један олтар.”

една од основних мисли Румијевих стихова јесте потрага за праисконском домовином која није на овом свету. Мевлана, како га називају на персијском језику, недвосмислено је истицао да се свако ко сматра вероисповест или националну припадност важним људским категоријама налази у опасности да своје срце лиши способности да поступа с љубављу и саосећајно према другим људским бићима. Руми није крио да је надахнуће црпео из, рецимо, аскетизма и посвећености хришћанских монаха. У цркви у Ширазу (Иран), изнад улаза, у камену је уклесан његов катрен:
  „Тамо где је Исус живео окупљају се храбри и великодушни. Ми смо врата која никада нису закључана. Ако те мучи било каква врста бола, застани поред ових врата и отвори их.”
  Данас се такве речи, о другим верама, ретко чују.

 У 13. веку, кад је живео, суфизам је, као заједнички назив за разне мистичке покрете у исламу који на прво место стављају одрицање, љубав и јединство с Творцем, обогатио новим редом. Мевлевије, дервиши који се врте, надахнути су Румијевим духовним увидима о суштини света. Око 650 година пре него што је дански физичар Нилс Бор (1885–1962) поставио модел абог тога је сам почео и потом обучио ученике да се сатима окрећу око властите осе истовремено кружећи кроз простор. Десна рука окренута је увис како би се примила божја милост која пролази кроз срце и преко леве руке окренуте надоле преноси у земљу. Док једна нога остаје чврсто на земљи, друга се пребацује преко ње и плесача покреће укруг. Дервиши током кретања непрекидо понављају божје име. Такав плес, праћен посебном музиком у којој преовлађују бубњеви, таламбаси и цимбали, води мевлана дервише, како тврде, кроз три етапе: освешћење, виђење и сједињење с богом.
----------------------
СЛОН У МРАКУ

Неки Индуси долазе да покажу слона.
У овом месту нико никада није видео слона.
Уводе га ноћу у мрачну просторију.
Један по један, улазимо у мрак, а онда излазимо
И саопштавамо како смо доживели животињу.
Један од нас је у помрчини напипао сурлу.
„Тај створ личи и на водоводну цев.”
Други је опипао уво. „Врло енергична животиња,
Стално се мрда напред-назад, неко лепезасто биће.”
Следећи је наишао на ногу. „Напротив, ја тврдим
Да је непокретан, као стуб у храму.”
Неко други је рукама испитао савијена леђа.
„То је један кожни престо.”
Следећи, најбистрији, опипао је кљову.
„Заобљени порцелански мач”,
Поносан је на свој опис.
Сваки од нас додирнуо је једно место
И тако дошао до свог закључка о целини.
Длан и прсти који пипају по мраку показују
Како чула испитују природу слона.
Да је сваки од нас држао по једну свећу,
И да смо ушли заједно, могли смо да га видимо.

Превод и препев с енглеског
Александар Ђусић и Александар Љубиша
-------------------------------

Pуми каже да човека представљају ставови и ствари са којима се поистовећујемо. Због тога ваља брижно да водимо рачуна о обликовању сопствене личности. Животиње жудње – петао похоте, патка наметљивости, коњ жестине, паун жеље за признањем, врана стицања ствари, лав с титулом величанства – не треба да буду осујећене него проживљене, преображене и присаједињене. Ако пустимо те снаге да делују у нама, можемо да увидимо да та задовољења нису оно за чиме жудимо. Постоји још нешто, нешто веће!                                        

   Да би се запамтиле поуке Румија и других великих песника у Ирану је смишљена игра по имену мошерех, што значи „дружење с поезијом”. Учесник каже један Румијев стих, после чега следећи мора да изусти неки нови стих који почиње оном речју којом се претходни завршио. Тако је породица или група пријатеља понекад сатима играла ту игру, бар пре него што је телевизија све игре узела своје.
тома, Руми је дошао до закључка да је појавни материјални свет у сталном кретању.

Politikin Zabavnik