Mihajlo Pupin

Naslov: Mihajlo Pupin Ned Okt 09, 2011 3:13 am

Михајло Пупин је рођен 9. октобра 1854. године. Tоком свог научног и експериметалног рада дао значајне закључке важне за поља вишеструке телеграфије, бежичне телеграфије и телефоније, потом рентгенологије, а има и великих заслуга за развој електротехнике. Такође је заслужан и за проналазак Пупинових калемова.
Добитник је многих научних награда и медаља, био је члан Америчке академије наука, Српске краљевске академије и почасни доктор 18 универзитета.

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

Naslov: Re: Mihajlo Pupin Ned Okt 09, 2011 5:49 am

Гугл обележава 157. годину од рођења Михајла Пупина

БЕОГРАД – Почетна страна светског интернет претраживача Гугла посвећена је 157. годишњици рођења српског научника Михајла Пупина.

На цртежу у част Пупиновог рођења симболично је представљено како дечак и девојчица са два различита брда разговарају телефоном.

Михајло Пупин, који је рођен 9. октобра 1854. у Идвору, у Банату у Војводини (у време његовог рођења Идвор је био део аустријске Војне крајине), током свог научног и експерименталног рада дао је значајне закључке важне за поља вишеструке телеграфије, бежичне телеграфије и телефоније.

Пупин има и велике заслуге за развој електротехнике, на пољу рентгенологије, а пронашао је и Пупинове калемове, уз помоћ којих је успео да реши проблем жичног телеграфског и телефонског преноса на велике даљине.

Пупин је био професор на Универзитету Колумбија у Њујорку, носилац југословенског одликовања Бели орао Првог реда и почасни конзул Србије у САД.

Био је један од оснивача и дугогодишњи председник Српског народног савеза у Америци.

Добио је, такође, 1924. Пулицерову награду за аутобиографско дело „Од пашњака до научењака”.

Добитник је многих научних награда и медаља. Био је члан Америчке академије наука, Српске краљевске академије и почасни доктор 18 универзитета.

Чак је и један мањи кратер на Месецу назван његовим именом.

Михајло Пупин је умро 12. марта 1935. у 81. години у Њујорку, и сахрањен је на гробљу Вудлаун у Бронксу.

Бета

Bas me zanima koliko deca, aj' na stranu odrasli, imaju pojma uopste ko je Pupin, i kako nasa drzava obelezava godisnjicu ovog velikana?
[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

Naslov: Re: Mihajlo Pupin Sre Okt 09, 2013 6:04 am

Zašto Srbi mnogo više vole Teslu nego Pupina?
| Vreme, B92, | Dragoljub Martinović i Aleksandra Ninković Tašić
Pupin se preko Okeana prvi otisnuo. U martu 1874. kao 20-godišnji student iz Praga kreće u Ameriku i – kako sam piše u autobiografiji "Od pašnjaka do naučenjaka", za koju će 1924. dobiti Pulicerovu nagradu i koja će postati školska lektira – po pristizanju na njujorške dokove "ima samo pet centi u svojim džepovima".

[You must be registered and logged in to see this link.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

Naslov: Re: Mihajlo Pupin Sre Okt 09, 2013 1:58 pm

Znanje je svjetlost koje osvjetljava naš put kroz život. ~ Mihajlo Pupin

Mihajlo Pupin

istorija

[You must be registered and logged in to see this image.]

Od pastira do naučnika
U močvarnom, siromašnom seocetu, nedaleko od Pančeva-Idvoru, kao jedno od desetoro dece uglednog domaćina Koste, rodio se 1854. godine Mihajlo Pupin. i to u kući nepismenih roditelja. S brojnom decom odrastao je Pupin na tihim, pitomim pašnjacima kraj Tamiša, slušajući priče iz davnina, kao i setne zvuke pastirske frule... Mihajlo je prvo učio srpskoj osnovnoj školi u Idvoru, a zatim nemačku školu u Perlezu, posle čega je prešao u Građansku školu i Realku u Pančevu. U jesen 1872. godine on odlazi u Prag na dalje školovanje, gde postaje svedok žestokih okrašaja slovenske i germanske omladine. Iz Praga je želeo da se vrati u Idvor-majci i ocu i drugovima na pašnjacima. Ali majka i sestra nisu htele ni da čuju za to. Mislile su da bi njegovo vraćanje kući bilo ravno porazu, plaćenom odvajanjem od usta cele porodice. I tako Pupin donosi odluku da krene za Ameriku. To je bilo s jeseni 1874. godine, kada je imao 20 godina.
Prvih pet godina po dolasku u Sjedinjene Države teško je živeo-radio je kao fizički radnik I istovremeno učio večernju školu. Kada je postao pomoćni službenik i oslobodio se fizičkog rada položio je prijemni ispit na Kolumbija koledžu u Njujorku. Kao odličan učenik bio je oslobo|en plaćanja školarine. Da je to zaslužio potvrdile su i dve novčane nagrade koje je dobio na kraju godine. Po završetku školovanja 1883. godine stekao je diplomu prvog akademskog stepena i kao odličan student dobio je stipendiju za studije matematike i fizike na čuvenom engeskom univerzitetu u Kembridžu. Iz Kembridža on odlazi u Berlin, gde stiče doktorat iz fizičke hemije. Time je "školovanje" Mihajla Pupina bilo završeno. Predstojao je naporan i plodotvoran rad u nauci i tehnici.
Pupin je patentirao 24 pronalaska, uglavnom iz telefonije, telegrafije i radio-tehnike. S malim zakašnjenjem, posle Rentgenovog otkrića X-zraka, prvi je u Americi konstruisao Rentgenov aparat. To mu je donelo značajan ugled. Svetsku slavu i imetak stekao je pronalaskom tzv. Pupinovih kalemova-postupka i elemenata koji su omogućili prenos električnih signala na velike daljine, što pre njegovog otkrića nije bilo izvodljivo. Taj postupak je po Pupinu nazvan "pupinizacija". Pored uspeha u nauci i tehnici,Pupin je zadobio i ugled kao nenadmašan profesor na Kolumbija Univerzitetu. Bio je i odličan popularizator nauke. Za svoje autobiografsko delo "Sa pašnjaka do naučenjaka" dobio je Pulicerovu nagradu za književnost 1924. godine. Velikan nauke-Pupin je bio i veliki rodoljub. Kao prijatelj američkog predsednika Vilsona, mnogo je učinio za dobrobit Srbije na mirovnoj konferenciji po završetku Prvog svetskog rata.
Siromašno seljače, jedno od desetoro dece nepismenih roditelja, Mihajlo Pupin se upisao u velikane nauke čije će se ime pamtiti vekovima.
Vladimir Ajdačić, list "Politika", april 1995.

* PUPINIZACIJA, PUPINOVANJE (Prema M.Pupinu): Specijalni postupak u žičnoj telefoniji kojim se provodnicima mestimično dodaje samoindukcija pomoću Pupinovih kalema; tako opterećen vod ima znatno veću samoindukciju usled čega se smanjuje škodljivo dejstvo koje nastupa zbog preterano velikog dužnog kapaciteta u kablu. Postupak je našao na veliku primenu u kablovskoj telefoniji.

Od Idvora do Njujorka
Mihajlo Pupin je rođen u selu Idvoru u Banatu, 9. oktobra 1854. godine. Majka Olimpijada i otac Kostantin bili su ugledni i inteligentni ljudi, seljaci koji su živeli od zemljoradnje i uzgoja stoke. U to vreme i na tim prostorima, sredovečni i stariji ljudi u selima su uglavnom bili nepismeni, kao i Mihajlovi roditelji. Pupin je u svojoj knjizi "From Immigrant to Inventor" (Od useljenika do pronalazača) - kod nas prevedena i izdata pod naslovom "Sa pašnjaka do naučenjaka", isticao inteligenciju i mudrost svoje majke. I njegov otac, za kojeg Pupin kaže da je "snažna ličnost, neemotivna, sjajan predstavnik junačkog doba" više puta je bio biran za seoskog kneza, što je svakako predstavljalo priznanje seljana njegovom ugledu, mudrosti i radinosti.
Ne zalazeći u to, da li je i koliko Pupin u svojoj, autobiografskoj knjizi - nešto ulepšavao (što bi bilo potpuno razumljivo), činjenica je da su njegovi roditelji, kao i uže okruženje bili dovoljno napredni. To pokazuje i njihova podrška njegovom školovanju, koje ga je neminovno moralo odvesti dalje od roditeljske kuće i od pomoći u seoskom radu. Treba imati u vidu, da je u to vreme Banat naseljen Srbima pripadao Austro-Ugarskoj, ali isto tako i da je bio na periferiji tog carstva (Vojna granica). Ova teritorija se nalazila u neposrednoj blizini tadašnje Srbije, koja je bila pod upravom Turske imperije. Srbi u Vojnoj granici su štitili Austro-Ugarsku od upada Turaka (a i od drugih neprijatelja sa kojima je Austro-Ugarska bila u ratu). Ovakva uloga graničara - branilaca graničnog područja od upada Turaka, obezbedila je stanovnicima odgovarajuće privilegije.
Te okolnosti su uticale i na njihov duhovni život koji je bio okrenut Srbiji, srpskoj tradiciji i srpstvu.
Mihajlo Pupin je kao dobar đak završio osnovnu školu u Idvoru, čime je stekao osnovna znanja pismenosti iz srpskog jezika, kao i osnovna znanja vezana za računanje. U tadašnjim okolnostima i uslovima života, uobičajeno je bilo da seosko dete ostane na selu i da se tokom života bavi istim poslovima kao i roditelji. Majka Olimpijada je, shvatajući značaj i potrebu da joj sin stiče viša obrazovanja, ubedila Mihajlovog oca da dozvoli i omogući petnaestogodišnjem Mihajlu dalje školovanje u nižoj gimnaziji u Pančevu, koju je on i upisao 1869. godine.
Čitajući Pupinovo autobiografsko delo "Sa pašnjaka do naučenjaka", lako se može uočiti njegova vezanost i ljubav prema majci, a iz majčine odluke da pusti maloletnog sina da ode iz roditeljskog doma, kako bi, kroz dalje školovanje stekao bolje uslove za život, vidi se i njena ljubav prema njemu, ali i mudrost koja je nadjačala sasvim normalnu majčinsku želju da joj sin raste i živi u neposrednoj blizini. Za bolje razumevanje uzroka odlaska, odnosno slanja Pupina od kuće - na dalje školovanje, potrebno je osvetliti i neke aspekte života srpskog naroda iz Vojne granice.
Odlazak seoske dece, na dalje školovanje, izvan mesta rođenja nije bila masovna pojava u to vreme - ali verovatno to nije bio ni avanturizam, poseban događaj ili unutrašnji poriv Pupina, nadahnuće roditelja da je on predodređen za "velika dela", njegova izuzetna želja da nastavi školovanje i sl. - već pojava koja je imala određene korene i uzroke.
Imajući u vidu ulogu srpskog naroda, da od formiranja Vojne granice, brani granice Austro-Ugarske imperije protiv Turske i drugih neprijatelja sa kojima je ona ratovala - jasno je da je većina muškaraca iz tog područja tokom svog životnog veka bila u prilici da jednom ili više puta odsustvuje od kuće, učestvujući u različitim vojnim pohodima. Nakon povratka ratnika, na seoskim poselima su se uvek prepričavale priče vezane za te pohode - ne samo ratničkog karaktera, već i one koje su opisivale pojedine krajeve, ljude i dr. Tu su se, naravno pričale i druge priče o svetu, predelima, ljudima, velikanima, dostignućima i dr. Tokom vremena takve priče su dobile bajkovito značenje i unele u decu duh avanturizma, što je kao rezultat imalo, pojavu želje da se "ide u svet". Na kraju, ovakva istorija i uslovi života doveli su do toga da se kod ljudi razvije osećaj da je takav način života uobičajen i da je gotovo normalno u životu muškaraca da tokom životnog veka ponekad i odlaze od kuće na izvesno vreme.
Doduše, u doba Pupinovog detinjstva, ratnički pohodi se smanjuju, a ukidanjem Vojne granice dolazi do buđenja nacionalne svesti u Srba, te opiranje srpskog stanovništva mađarskim vlastima.
Ovakva politička situacija i učešće Pupina u opštem protestu protiv austrijskog cara i njegovog kršenja ugovora o privilegijama upriličenoj u povodu posete Svetozara Miletića, jednog od srpskih nacionalnih vođa u Austro-Ugarskoj - Pančevu predstavlja jedan od značajnih razloga koji su doveli do odlaska Pupina iz rodnog Banata - u Prag.
Tokom školovanja u Pančevu Pupin je počeo intenzivnije da razmišlja o problemima prenošenja i o prirodi zvuka i svetlosti. Imao je priliku da kroz pitanja i razgovor sa nastavnikom Kosom, prijateljski naklonjenim katihetom i pesnikom protom Vasom Živkovićem i drugima - da ih zainteresuje za svoja razmišljanja. Zbog toga su oni predložili da nastavi dalje školovanje u Pragu, što njegovi roditelji nisu mogli plaćati. Ali nakon različitih političkih događaja u kojima je i Pupin učestvovao, te uz najavu materijalne pomoći od crkvene opštine prote Živkovića, majka uspeva da ubedi oca da dozvoli sinu odlazak u Prag.
Verovatno je na odlazak Pupina na dalje školovanje, prvo u Pančevo, a potom u Prag - uticala i njegova majka koja mu je često puta govorila kako je potrebno da nauči da čita i piše ako misli da pođe u svet: "Dete moje, ako želiš da pođeš u svet, o kome si toliko slušao na našim poselima, moraš imati još jedan par očiju - oči za čitanje i pisanje. U svetu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i pišeš. Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa; znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život budućnosti pun večne slave" (zanimljivost). Bez obzira što Pupin u svom autobiografskom delu nije pominjao da li je još kao dečak imao želju da pođe u taj velik i čudesan svet, ovaj citat ukazuje na to da je on, verovatno, majci iskazivao takvu želju. Takođe treba istaći i majčino pominjanje slave, jer je ona očigledno uspela da sinu, od malih nogu, prenese svoju nadu i želju da on bude uspešan i slavan u životu (Pupin je kasnije, pred ukrcavanje na brod "Vestfaliju" kojim je otputovao iz Hamburga za Ameriku, majci napisao i poslao pismo u kojem objašnjava da je prerastao škole, učitelje i nastavne metode u Pragu i da radi boljih mogućnosti i perspektiva odlazi u Ameriku, kako bi tamo uspeo i vratio se kući obogaćen velikim znanjem i počastima). Pravi uzroci Pupinove odluke da otputuje u Ameriku bili su vezani za njegov slabiji uspeh tokom jednogodišnjeg školovanja u Pragu, nedostatak novca za život (bilo ga je sramota da od kuće i prote Živkovića traži obećanu pomoć, jer nije ostvarivao u školi dobre rezultate) i smrt oca.
Pre odluke da krene u Ameriku, zemlju velikih mogućnosti, Pupin u pismu majci izražava želju da se vrati kući i bavi zemljoradnjom, ali je ona to odlučno odbila, insistirajući da nastavi školovanje.
Krajem marta 1874. godine Pupin već kao dvadesetogodišnjak stiže prozebao, posle tegobnog puta i sa pet centi u džepu u Njujork, i pod srećnim okolnostima dobija useljeničku vizu.
Prof. dr Miroslav Lambić, iz knjige Jedan pogled na život i delo MIHAJLA PUPINA, Zrenjanin 1997

Zanimljivosti:
* U raznim publikacijama o Pupinu, kao godina rođenja se navodi 1858. god. - što nije tačan podatak
* U doba detinjstva M. Pupina, Idvor je pripadao Vojnoj granici Austrije.
* Patrijarh Arsenije Čarnojević je zaključio ugovor (pod nazivom "Privilegije") sa carem Leopoldom I, po kojem su Srbi u Vojnoj granici imali duhovnu, ekonomsku i političku autonomiju. Zemlja koju su obrađivali je bila njihovo vlasništvo, seljani su birali svoju samoupravu (Kneza) i imali pravo da brinu o svojim crkvama i školama.
* Pupin je ovo delo, za koje je dobio i Pulicerovu nagradu, posvetio svojoj majci.
* U svom autobiografskom delu Pupin pominje kako je njegova majka pričala idvorskom učitequ da je imala priviđenje u kom joj Sveti Sava - najznamenitiji srpski svetac i prosvetitelj, govori kako je škola u Idvoru za njenog sina tesna i da on treba da pođe u svet da stekne viša znanja.
* Srbi su, nakon formiranja Vojne granice, uglavnom ratovali u neposrednoj blizini svojih naselja. Međutim, tokom vremena, a zbog dokazanih ratničkih sposobnosti monarhija koristi srpske ratnike i na udaljenim ratištima.
* Godine 1869. ukida se Vojna granica i stanovnici su prepušteni Mađarima, što je izazvalo revolt srpskog stanovništva koje se smatralo izdanim od strane austrijskog cara, te dolazi do buđenja nacionalne svesti i opiranja vlastima.
* Citat iz knjige "Sa pašnjaka do naučenjaka"
* Pupin se ubrzo po dolasku u Prag upoznao i družio sa češkim nacionalistima, koji su takođe bili protiv austrijske dominacije, te u značajnoj meri zanemario učenje.
* Posebno je Pupinova sestra insistirala da se on ne vraća u Idvor dok ne završi školu u Pragu.
* Zimsko odelo je prodao kako bi mogao kupiti brodsku kartu, a verujući da je u Americi stalno toplo.
* Pupin je ostavio dobar utisak na činovnika za useljenje pričajući o razlozima odlaska iz Austro-Ugarske u kojoj nije imao potrebnu slobodu i prava.
Izvor: [You must be registered and logged in to see this link.]

Nekad tako komplikovana,a tako jednostavna,ali uvek jedinstvena ღ.

Every girl can be a Princess and a Warrior. 👑

- slučajna prolaznica- Datum upisa : 11.07.2013

FBI pratio Pupina po nalogu carskog Beča
Ranko Pivljanin | 10. 10. 2013. - 17:50h | Foto: RAS | Komentara: 0

Malo je ljudi koji su u jednoj ličnosti zbrali toliko toga koliko je to uspelo Mihajlu Pupinu, koji se znanjem, tim “zlatnim lestvicama preko kojih se ide u nebesa” - kako mu je govorila majka - uspeo u sam vrh svetske nauke. A njegova ljudska širina išla je ukorak sa naučnim dostignućima: čovek matematike i fizike, najpre je bio čovek srca i duše, veliki naučnik i veliki dobrotvor istovremeno.

Ko zna o čemu je mislio dvadesetogodišnjak iz Idvora kad se marta 1874. godine iz hamburške luke otisnuo put daleke Amerike, i o čemu je sanjarilo dojučerašnje čobanče s idvorskih pašnjaka, ali sigurno nije mogao predvideti zvezdane staze nauke na koje će zakoračiti kao jedan od najboljih studenata, a potom i profesor prestižnog Univerziteta Kolumbija. Ali ono što je sigurno jeste da je mladi Banaćanin odbio da u dalekom svetu zaboravi odakle je pošao i kome pripada.

Naučna karijera

Prvi Srbin doktor tehničkih nauka
redovni profesor na Univerzitetu Kolumbija gde je završio studije iz matematike i fizike
školovao se na i na Kembridžu i berlinskom univerzitetu.

Bio je i počasni konzul Srbije i Crne Gore, a kao priznat naučnik i ličnost od ugleda, imao je uticaj i na odluke Pariske mirovne konferencije, na kojoj su definisane granice buduće Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Njegov angažman na opremanju i slanju dobrovoljaca u Srbiju tokom Prvog svetskog rata za vrat će mu staviti američku obaveštajnu službu FBI, koja ga je, najviše po zahtevima Austrougarske države, počela da prati, a kao rezultat tog bezbednosnog rada ostao je dosije “Pupin” sa 133 dokumenta. Aleksandra Ninković Tašić, potpredsednica Obrazovno-istraživačkog društva „Mihajlo Pupin“, imala je uvid u ta dokumenta koja sadrže čak i imena agenata, ali i doušnika, među kojima je bilo dosta i Pupinovih sunarodnika.

- Pokretani su postupci praćenja i posmatranja njegovog kretanja i rada, ali je zanimljivo da se to završavalo slanjem pozitivnih izveštaja u kojima se kaže da nije prekršio neutralnost američke države i svoja diplomatska ovlašćenja. On u svojim agitacijama i angažmanima jeste nekad igrao na tankoj liniji, ali su njegov ugled i uticaj bili toliko veliki da mu se teško moglo naškoditi. Čak su se i neki pozornici koji nisu znali ko je on pitali zašto prate tog simpatičnog čoveka kome se svuda ljudi javljaju i pozdravljaju ga sa uvažavanjem - kaže Aleksandra.

Počasti i priznanja

Dobitnik brojnih naučnih nagrada i medalja, među kojima je i Džon Fricova medalja četiri američka nacionalna udruženja inženjerea elektrotehnike, najznačajnija strukovno odličje
Jedan krater na Mesecu nosi Pupinovo ime na stogodišnjicu njegovog rođenja na Univerzitetu Kolumbija ustanovljena je medalja pod njegovim imenom - za izuzetne dopriose u služenju naciji u oblasti inženjerstva, nauke i tehnologije
počasni doktor nauka 18 univerziteta
Pulicerova nagrada za književnost za autobiografiju “Sa pašnjaka do naučenjaka”

Uz velike ljude idu i velike intrige, a neke od njih su i Pupinov odnos sa američkim predsednikom Vudroom Vilsonom i sunarodnikom Nikolom Teslom.

Zvanična akademska javnost u Srbiji smatra da ja Pupin uticao na Vilsona, koji je mnogo toga dobrog učinio za Srbiju, ne direktnim poznanstvom, već preko uticajnih ljudi koji su bili bliski obojici. Međutim, postoje indicije da se Pupin ipak lično sretao sa američkim predsednikom.

- Sam Pupin je za života isticao da se poznavao sa Vilsonom, a sačuvana su i pisma koja mu je pisao u kojima od njega traži neku pomoć na državnom i diplomatskom planu. Postoji i biografija Vudroa Vilsona koju je pisala njegova supruga i ona u tim rukopisima pominje Pupina - tvrdi Aleksandra Ninković Tašić.
Mnogo kompleksniji odnos Pupin je imao s drugim srpskim naučnim genijem Nikolom Teslom, a kako je vreme prolazilo, uvrežilo se mišljenje kako su ova dva velikana bili nasmrt posvađana, što je daleko od prave istine.

- Priče o njihovim ljudskim konfliktima, ako su i postojali, svakako nisu tako drastične kako se danas predstavljaju - kaže Dragoljub Martinović, predsednik Obrazovno-istraživačkog društva „Mihajlo Pupin“. Čak i američka štampa tog vremena piše o njihovoj saradnji, Pupin je kao mlad naučnik podržao Teslu u čuvenom ratu struja sa Edisonom, ali u Muzeju Nikole Tesle postoji kopija dokumenta koji svedoči o prekidu njihove komunikacije.
Klikni za uvećanje (+)

- Novinar “Njujork sana” Kenet Fizi je smislio originalan poklon za Teslin 75. rođendan. Ideja je bila da 75 najuticajnih ljudi na planeti pošalju čestitke koje bi bile ukoričene u knjigu i uručene Tesli. Među tim ljudima je bio i Pupin, ali od njega je Fizi, umesto čestitke, dobio pismo u kome mu saopštava da “on i Tesla ne razgovaraju već 20 godina” - kaže Vladimir Jelenković, direktor Muzeja Nikola Tesla, gde se čuva kopija tog pisma.

Ipak, na samrtnoj postelji Pupin je poželeo da vidi Teslu, po koga je otišao jugoslovenski vojni ataše. Tesla je došao u bolnicu, a Pupin ga je dočekao rečima:
“Gde si, stari prijatelju!”

Ostali su sami, a nekoliko sati kasnije veliki naučnik i čovek zauvek je sklopio oči.
Veliki srpski patriota iza koga je ostalo preko hiljadu dobročinstava: osnivao fondove, zadužbine, legate, davao donacije organizacijama i pojedincima, osnovao jednu od najstarijih srpskih iseljeničkih organizacija. organizovao i pomagao dobrovoljce kad je počeo Prvi svetski rat...
Bio počasni konzul Srbije i Crne Gore
Uticao i na odluke Pariske mirovne konferencije gde su se odreređivale granice buduće Kraljevine SHS.

- slučajna prolaznica- Datum upisa : 11.07.2013

U susret važnom jubileju – 160 godina od rođenja Mihajla Pupina
blic

U susret obeležavanju značajnog jubileja naredne godine, 160 godina od rođenja naučnika Mihajla Pupina, istoimeno obrazovno-istraživačko društvo i Telekom Srbija pokrenuli su niz aktivnosti koje imaju jedinstveno usmerenje - afirmaciju nasleđa čuvenog naučnika i približavanje podataka iz njegovog života domaćoj i svetskoj javnosti.

Prvi korak u tom pravcu bila je saradnja na projektu “Virtuelni muzej Mihajla Pupina”, kojim se odaje počast briljantnom naučniku, pronalazaču, profesoru, počasnom doktoru 18 univerziteta, dobitniku mnogih naučnih nagrada i medalja, počasnom konzulu Srbije u SAD. Sledeći ideju samog Pupina, koji je imao poseban odnos prema rodnom Idvoru, Obrazovno-istraživačko društvo „Mihajlo Pupin“ i Telekom Srbija su omogućili pristup njegovom Zavičajnom kompleksu u Idvoru putem virtuelne šetnje na Internetu.

Razvojem virtuelne 3D prezentacije Zavičajnog kompleksa u Idvoru, zainteresovani posetioci mogu da vide Pupinovu rodnu kuću, školu, njegovu Zadužbinu i seosku crkvu u kojoj je kršten. Time se ostvaruje i Pupinova želja da njegovo rodno mesto bude približeno onima koji pokazuju interes za njegovo stvaralaštvo, tako da se mesta njegovog detinjstva mogu posetiti iz bilo koje tačke na Zemlji.

Pored virtuelne šetnje Pupinovim rodnim mestom, posetioci mogu da obiđu virtuelni muzej i da se upoznaju sa životnom pričom srpskog velikana kroz više celina: putovanje kroz Idvor, život i rad u SAD, profesorski rad i priznanja, autobiografija, naučni rad, nacionalno-politički doprinos, legat u Narodnom muzeju, legat u Univerzitetskoj biblioteci, kao i dobročinstva. Posete ovim muzejima nude upoznavanje sa važnim i široj javnosti nedovoljno poznatim informacijama o Mihajlu Pupinu. Istovremeno, virtuelni muzej donosi i potpuno nov način predstavljanja naučne i kulturne baštine. Ulaskom u digitalno doba, omogućen je i pristup muzejima putem Interneta, čime se ne umanjuje pravi doživljaj posete muzeju.
[You must be registered and logged in to see this image.]

Obrazovno-istraživačko društvo „Mihajlo Pupin“ i Telekom Srbija planiraju da u narednom periodu dodaju nove virtuelne postavke sa manje poznatim podacima o izuzetnom doprinosu velikog naučnika. Prvi virtual u nizu već je postavljen, na nov način predstavljajući odnose Mihajla Pupina i Nikole Tesle. U pripremi su i

pojedinosti o Pupinovom doprinosu telekomunikacijama, kao i nepoznati podaci o životu i nacionalnom radu.

O značaju koji se pridaje ovom projektu govori i podrška Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), koja se uključila u njegovu realizaciju.

Naslov: Re: Mihajlo Pupin Sre Nov 27, 2013 3:19 am

Devojke hvala vam za tekstove o Mihajlu Velikom Pupinu. Nepravedno je zapostavljen ovde kod nas. A svaka BanaCka kuća trebala bi da ima njegovu sliku uz ikonu jer da njega nije bilo čitav Banat bi bio u Rumuniji. Da ne pominjem da je svojim novcem opremao i slao poljske bolnice, agitovao za pomoć Srbiji u Velikom ratu, kupovao i Narodnom muzeju u Beogradu poklanjao slike ...

Zašto je Pupin skrajnut nikad mi nije bilo jasno sem ako i to nije deo našeg glupog mentaliteta koji insistira na deljenju po raznim osnovama Obrenovići ili Karađorđevići, četnici ili partizani, Zvezda ili Partizan, Tesla ili Pupin ... Kao da će se poštovanjem Pupina umanjiti Teslin doprinos nauci (suludo ali tako je).

Zato nek je slava mom komšiji Mihajlu Idvorskom Pupinu koji je postao Veliki ali nikad nije zaboravio blato banatsko.

Došla je tiho i ušla u legendu [You must be registered and logged in to see this image.]

- slučajna prolaznica- Datum upisa : 11.07.2013

Literarni konkurs u čast rođenja Mihajla Pupina
Raspisan literarni konkurs za sve osnovne i srednje škole u Srbiji povodom 160 godina od rođenja našeg čuvenog naučnika Mihajla Pupina.

22.09.2014. | blic
M Pupin 3.jpgFoto: mondo M Pupin 3.jpg Obrazovno-istraživačko društvo Mihajlo Pupin i kompanija Telekom Srbija, uz podršku Ministarstva nauke, prosvete i tehnološkog razvoja, raspisali su literarni konkurs za sve osnovne i srednje škole u Srbiji posvećen naučniku Mihajlu Pupinu, u okviru obeležavanja 160 godina od njegovog rođenja i 90 godina od kada je za svoju autobiografiju "Sa pašnjaka do naučenjaka" dobio Pulicerovu nagradu.
Tema literarnog konkursa za osnovce je: "Moj susret sa Mihajlom Idvorskim Pupinom", dok bi srednjoškolci trebalo da odgovore na temu: "Mihajlo Idvorski Pupin u susretu sa mnom".

Cilj konkursa je da se pokaže koliko dobar i snažan primer predstavlja Pupinovo delo danas, a ne postoji prikladniji način da se ovo bogato nasleđe oživi nego u školama, navedeno je u saopštenju.

Zainteresovani učenici svoje radove mogu da pošalju najkasnije do 15. oktobra. Detaljne propozicije i uputstva za slanje, Ministarstvo prosvete prosledilo je svim školama, a kompanija Telekom Srbija pripremila je vredne nagrade za najbolje radove.

Nagrade će biti uručene na ovogodišnjem Sajmu knjiga, a najbolji radovi biće uvršteni i u stalnu postavku virtuelnog muzeja Mihajla Pupina na sajtu [You must be registered and logged in to see this link.] mihajlopupin.rs.

(Telekom Srbija)

Naslov: Re: Mihajlo Pupin Pon Okt 27, 2014 1:56 pm

MIHAJLO IDVORSKI PUPIN

(Idvor, 08.10.1854 — Njujork, 15.03.1935)

"Sa pet centi u džepu, bio je samo jedan od hiljada iseljenika koji su 1874. godine zakoračili na dok Kasl Gardena u Americi koji, poput njega, nisu govorili ni reč engleskog. Čitavu "ušteđevinu" potrošio je na parče pite sa šljivama, u kojoj je od šljiva bilo mnogo više - koštica. I dok je smišljao kao će zaraditi sledeći obrok, niko nije mogao da zamisli će baš taj dvadesetogodišnjak - Mihajlo Pupin - uskoro postati jedan od najvećih naučnika u Americi, osnivač prve velike laboratorije, bogat i uspešan, najuspešniji srpski lobista u Sjedinjenim Državama. ..."

[You must be registered and logged in to see this image.]

Nekad tako komplikovana,a tako jednostavna,ali uvek jedinstvena ღ.

Every girl can be a Princess and a Warrior. 👑