BOŽIĆNI POST (pravoslavna crkva )

Za pravoslavne vernike sutra počinje šestonedeljni Božićni post koji prethodi najradosnijem hrišćanskom prazniku Roždestvu Hristovom, koje se proslavlja 7. januara. 




Priprema za Božić je potpuna ako vernik na kraju šestonedeljnog posta pristupi svetim tajnama ispovesti, pokajanja i pričešća. Post je temelj hrišćanskog puta i prva neophodnost na putu spasenja, pa Crkva post smatra za veoma važnu i značajnu ustanovu za duhovni život svojih vernika, ali i veoma moćno sredstvo za postizanje punog spasenja. Prema tumačenju Svetog vladike Nikolaja Velimirovića, post se sastoji u uzdržavanju od mrsne hrane, zlih misli, pohotnih želja i rđavih dela, kao i u umnožavanju molitava, dobročinstava i revnosnom upražnjavanju hrišćanskih vrlina, jer je podvig posta telesni i duhovni. Ciljevi su, poučava vladika Nikolaj, "očišćenje tela, jačanje volje, uzdizanje duše iznad tela, a sve radi proslavljanja Boga i poštovanja njegovih svetitelja". Post se zasniva na primeru samog Isusa Hrista, koji je na hlebu i vodi postio 40 dana pre nego što se suočio sa satanom. Ulje i vino su dozvoljeni svim danima, osim srede i petka, kada se  jede hrana  spremljena na vodi. Riba i vino se mogu upotrebljavati svake subote i nedelje, kao i na praznik Vavedenja Presvete Bogorodice (4. decembra), Svetog Nikole (19. decembra) i Svetog Ignjatija Bogonosca (2. januara), čak i ako praznik padne u sredu ili petak.  Poslednja sedmica pred Božić posti se strože, bez upotrebe ribe i ulja, sa povrćem spremljenim samo na vodi. Crkva je četiri puta godišnje odredila višednevne postove - Vaskršnji ili Časni, uoči Vaskrsenja Hristovog, koji traje sedam nedelja, Božićni - u trajanju od šest nedelja, Petrovski - pred praznik posvećen Svetim apostolima Petru i Pavlu (12. jula), u trajanju od mesec dana, i Gospojinski - od dve nedelje, uoči Uspenija Presvete Bogorodice (28. avgusta). Jednodnevni postovi su na Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja (11. septembra), Vozdviženje Časnog krsta - Krstovdan (27. septembra), Krstovdan (18. januara) uoči Bogojavljenja, kao i svake srede i petka, osim tzv. trapavih sedmica, kad je razrešenje od posta.

U toku celogovoga posta ne jedemo meso, beli mrs i jaja. Ulje i vino su dozvoljeni svim danimaosim srede i petka koji se poste „na vodi“. Riba se jede svake subote i nedeljekao i na Vavedenje Presvete Bogoradice, čak i ako praznik padne u sredu ili petak.Poslednja nedelja Božićnog posta posti se strožije, bez upotrebe ribe, a po mogućnosti„na vodi“. Na Badnji dan se ne upotrebljava ni ulje ni vino, već se obavezno posti„na vodi“.
Veoma je važnoda pravoslavni hrišćani koji žive u zemljama u kojima se novogodišnji praznici slavepo novom kalendaru i padaju u vreme Božićnog posta, ne prekidaju post, već da NovuGodinu proslavljaju kada ona dođe po pravoslavnom kalendaru, poštujući tradicijusvojih predaka i crkvena pravila.

PRAVILA CRKVENOGPOSTA
Crkva uči daje post važno sredstvo za duhovni i telesni život i zdravlje.
Telesni postne koristi ako nije vezan sa duhovnim postom kaže Sveti Jovan Zlatousti:
„Ne govori mi:Toliko dana sam postio, nisam jeo ovo ili ono, nisam pio vina, išao sam u grubojhaljini; nego kaži nam da li si od gnevnog čoveka postao tih, od žestokog – blag.
Ako si iznutrapun zlobe, zašto si telo mučio? Ako je u tebi zavist i ljubav prema sticanju, dali je od koristi što si pio samo vodu? Ako je duša, koja je gospodarica tela, zabludela,zašto kažnjavaš slugu njezinog – svoje telo? Ne hvali se telesnim postom, jer onsam ne uzdiže na nebo bez molitve i milostinje „.
Na pitanje: kojaje mera posta? – Sv. Vasilije Veliki odgovara: „U duhovnom postu mera je jedna ivaži za sve – potpuno udaljenje od svega što vodi grehu. A što se tiče uzdržavanjaod hrane, tu su mera i način upotrebe različiti: zavise kod svakoga od njegovoguzrasta, zanimanja i stanja tela. Zato je nemoguće podvesti podjedno pravilo zasve koji se nalaze u školi pobožnosti. No, odredivši meru uzdržanja za zdrave podvižnike,mi prepuštamo razboritosti nastojatelja (duhovnika) da u tome vrši pametne izmene.
Hranu pak bolesniku,ili umornome od teških radova, ili onome koji ide na težak rad, na put ili na kakavbilo težak posao, nastojatelji su dužni udešavati prema potrebi. Jer nije pametno,uzimajući hranu za održavanje tela, tom istom hranom vojevati protiv tela i smetatimu u vršenju zapovesti. U svakoj vrsti hrane treba pretpostavljati ovu koja se lakšenabavlja, da se ne bismo, pod izgovorom posta, paštili oko spremanja omiljenih iskupih jela“.
Sveta Crkva jejoš od apostolskih vremena ustanovila ove postove, i pravila za post:
1) Opšte postoveobavezne za sve Hrišćane. To su: Vaskršnji post, Apostolski,
Bogorodičin iBožićni post, zatim sreda i petak preko cele godine, Vozdviženje Časnog Krsta, Usekovanjei navečerje Bogojavljenja (Krstovdan).
2) Mesni (pomesni)post ustanovljen na pojedinim mestima povodom kakve nesreće, poplave, bolesti isl.
3) Poseban postpo naročitom običaju ili po nalogu duhovnika.
Naročito je lošeprekidati propisane višednevne postove.
Za zdrave članoveCrkve, za one koji su u mogućnosti, post je obavezan.
Razrešenje odposta uglavnom se daje samo onemoćalim osobama, uzrok za narušavanje posta, dakle,može biti samo bolest, starost, detinjstvo (uopšte, slabost). Ali, treba naglasitida se duhovni post ne smanjuje tj. uzdržanje od greha, da se tvore dela milosrđai ljubavi, da se, koliko može, revnosno moli i ide u hram Božiji.

ponedeljak, 28. nov 2011, 11:58 -> 13:33

Počinje božićni post

Višenedeljni božićni post, kojim se vernici Srpske pravoslavne crkve pripremaju za proslavu Božića, počeo danas i traje do pričešća vernika na božićnoj liturgiji, 7. januara.

Vernici Srpske pravoslavne crkve počinju višenedeljni božićni post kojim se pripremaju za proslavu jednog od najvećih hrišćanskih praznika – Božića, rođenja Isusa Hrista.


Božićni post traje do pričešća vernika na božićnoj liturgiji, 7. januara, i podrazumeva uzdržavanje od mrsne hrane, ali i loših dela.

Tokom božićnog posta, do 31. decembra, ponedeljkom, sredom i petkom posti se na vodi, utorkom i četvrtkom na ulju, a subotom i nedeljom na ribi.

U poslednjoj nedelji posta, ponedeljkom, sredom i petkom posti se na vodi, a utorkom, četvrtkom, subotom i nedeljom na ulju.

Prema tumačenju vladike Nikolaja Velimirovića, post se sastoji od uzdržavanja od mrsne hrane, zlih misli, pohotnih želja i rđavih dela, kao i u umnožavanju molitava, dobročinstava i revnosnom upražnjavanju hrišćanskih vrlina, jer je podvig posta telesni i duhovni.

Ciljevi su, poučava vladika Nikolaj "očišćenje tela, jačanje volje, uzdizanje duše iznad tela, a sve radi proslavljanja Boga i poštovanja njegovih svetitelja".

Sutra počinje Božićni post



Za pravoslavne vjernike sutra počinje šestonedeljni Božićni post, koji prethodi najradosnijem hrišćanskom prazniku Rođenju Hristovom – Božiću.



Priprema za Božić, koji se proslavlja 7. januara, je potpuna ako vernik na kraju šestonedeljnog posta pristupi svetim tajnama ispovesti, pokajanja i pričešća.

Post je temelj hrišćanskog puta i prva neophodnost na putu spasenja, pa Crkva post smatra za veoma važnu i značajnu ustanovu za duhovni život svojih vernika, ali i veoma moćno sredstvo za postizanje punog spasenja.

Prema tumačenju Svetog vladike Nikolaja Velimirovića, post se sastoji u uzdržavanju od mrsne hrane, zlih misli, pohotnih želja i rđavih dela, kao i u umnožavanju molitava, dobročinstava i revnosnom upražnjavanju hrišćanskih vrlina, jer je podvig posta tjelesni i duhovni.

Ciljevi su, poučava vladika Nikolaj, "očišćenje tela, jačanje volje, uzdizanje duše iznad tela, a sve radi proslavljanja Boga i poštovanja njegovih svetitelja".

Post se zasniva na primeru samog Isusa Hrista, koji je na hlebu i vodi postio 40 dana pre nego što se suočio sa satanom.

Tokom ovog posta ulje i vino su dozvoljeni svim danima, osim srede i petka, kada se jede hrana spremljena na vodi.

Riba i vino se mogu upotrebljavati svake subote i nedelje, kao i na praznik Vavedenja Presvete Bogorodice (4. decembra), Svetog Nikole (19. decembra) i Svetog Ignjatija Bogonosca (2. januara), čak i ako praznik padne u sredu ili petak.

Posljednja sedmica pred Božić posti se strožije, bez upotrebe ribe i ulja, sa povrćem spremljenim samo na vodi.

Crkva je četiri puta godišnje odredila višednevne postove - Božićni, Vaskršnji ili Časni uoči Vaskrsenja Hristovog, Petrovski pred praznik posvećen Svetim apostolima Petru i Pavlu (12. jula) i Gospojinski uoči Uspenija Presvete Bogorodice (28. avgusta.)

Jednodnevni postovi su na Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja (11. septembra), Vozdviženje Časnog krsta - Krstovdan (27. septembra), Krstovdan (18. januara) uoči Bogojavljenja, kao i svake srede i petka, osim tzv. trapavih sedmica, kad je razrešenje od posta.

Za pravoslavne vernike danas počinje šestonedeljni Božićni post .

Хришћански пост  

Pa braćo i sestre u Hristu...da se svi (postili ili ne ) pridržavamo bar onoga "uzdrži se od rđavih misli i dela " ? 

Mogu samo da ponovim sve ono gore . 
Doba vozdržanija (božićni post ) počinje sutra ,pa ...još danas može da se krka ,uz Božiju pomoć.  :brdski2:

Do 7 januara ,za vernike SPC je mnogo toga od sutra "verboten" .

ps .molim sestre u Hristu da ne shvate preozbiljno onu "uzdrži se od pohotnih želja" u eventualnom kontaktu samnom .
Greh uzimam na svoju dušu.  :brdski2:

Danubius ::

Hrišćani veruju da je sam Hrist prvo postio,

Uveren sam da je ovo tačno!

Naime, hrišćanstvo je počelo kao pokret siromašnih. U to vreme biti siromašan značilo je imati svu svoju imovinu u jednoj ruci.
Srećni su bili oni koji su uopšte imali šta da jedu a meso je bila posebna retkost na sirotinjskoj trpezi.

Samo da podsetim pravoslavnu braću i sestre da im je počeo veliki Božićni post .
Isto važi i za katoličku braću i sestre (mada ,katolička crkva nije tako stroga po tom pitanju)

Pa braćo i sestre u Hristu -postite li ? 

Iskreno ,ne postim ,samo 24.12,dan pred Bozic,cisto iz tradicije,a ne smatram da nas post popravlja kao ljude i otuda i ne radim nista po tom pitanju....cak se zgrazam onih koji poste a pakost i zlo im vire iz ociju.

Astra ::

Iskreno ,ne postim ,samo 24.12,dan pred Bozic,cisto iz tradicije,a ne smatram da nas post popravlja kao ljude i otuda i ne radim nista po tom pitanju....cak se zgrazam onih koji poste a pakost i zlo im vire iz ociju.

Post nije samo odricanje od određene vrste hrane. Post je pre svega disciplinovanje sebe. Odricanje od loših misli i dela pre svega. Džaba mrva hleba dnevno ako se svađaš, psuješ, tučeš ... Onda bolje uzmi pa krkaj šta ti pod ruku padne.

Inače što se tradicije tiče meni ništa slađe od badnjačke večere. I to po starinski spremljene. Klot pasulj, nasuvo s makom, orasi i med, suve šljive ... I onaj hleb što kod nas u selu zovu Zdravlje.

Tacno,post i nema vise smisao,citam po grupama zene,vrijedjaju se ,hrane jedna drugu govnima,a kao poste....ja samo napisem,djaba vam sve to,niste nista blize bogu.

Dragi vernici ,nešto za vas ,da lakše podnesete "post" .



Mi antihristi ćemo tradicionalno -grešno .

Sestre i braćo pravoslavna ....
Sutra vam počinje Božićni post .Evo jelovnika za 40 dana (neće vam se dopasti )

BOŽIĆNI POST