Aikido

http://www.aiki.rs/svet.htm



Аикидо (合気道 Aikidō, или 合氣道) буквално значење „усаглашени пут енергије“ или са песничком нотом „пут хармоничног духа“ је модерна јапанска борилачка вештина (јап. Gendai budō (現代武道)). Аикидокама се називају особе које вежбају аикидо. Основао га је Морихеј Уешиба (植芝盛平) (познат међу аикидокама као о-сенсеи^[a] (翁先生)) у периоду од 1930. до 1960. године. Технички главни делови аикидоа су преузети из Daitō-ryū Aiki-jūjutsu (大東流合気柔術) - врсте џуџице и кенџицуа^[b] 　(剣術) са много придружених техника. Сматра се да аикидо садржи у себи значајну духовну компоненту.

Реални аикидо је борилачка вештина самоодбране из Србије, и базира на аикидо, џијуџицу и европском начину размишљања. Од 2003. године је званично регистрован у међународној УСМА класификацији борилачких вештина. Представља дефанзиван, изузетно флексибилан систем одбрамбених техника, чије су основне карактеристике брзина и правовременост реаговања, уклапање у противников напад, континуитет извођења технике и потпуна завршна контрола нападача, помоћу специфичних полуга.
Почеци и развој
Љубомир Врачаревић, оснивач реалног аикидоа

Творац реалног аикидоа је Љубомир Врачаревић, 10. дан – соке, који се борилачким вештинама бави од 1969. године. Незадовољан традиционалним јапанским аикидо, базираном на традицији и филозофији које су, по Врачаревићу, једном европском човеку доста стране, модификовао је технике, коригујући их све док није за свој појам дошао до оптималних решења – како најбрже, најефикасније и најекономичније онеспособити нападача. Реални аикидо је присутан у обуци телохранитеља и специјалних јединица војске и полиције, али и у рекреативном тренирању деце и одраслих.

Као вештина самоодбране без удараца и борбе, веома је примерен деци. У школама реалног аикидоа са децом од 5-12 година ради се по посебном програму «Кроз игру до мајсторства» који је базиран на развоју психофизичких особина деце. Вежбе загревања делују корективно на држање и кичмени стуб, побољшавају синхронизацију покрета и укупну моторику детета. Технике самоодбране су прилагођене дечјим могућностима, без тешких захвата који би могли довести до повређивања. Популарност реалног аикидоа у свету и отварање великог броја клубова условили су оснивање Светског центра реалног аикидоа у Београду, 1993, год. који координира рад свих клубова и федерација реалног аикидоа у свету.
Постоји пет ученичких звања („кју“), након којих следе мајсторска („дан“).
Ранг Боја појаса
5. кју жути
4. кју наранџасти
3. кју зелени
2. кју плави
1. кју браон
Дан црни