ЗАДУЖБИНЕ

Подизање задужбина био је веома раширен обичај међу српским владарима у средњем веку. У Немањићкој држави, почев од великог жупана Стефана Немање па све до последњег, цара Уроша, а затим у краљевини Мрњавчевића и у кнежевини Лазара Хребељановића, најзад, у деспотовини Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића, сваки се владар старао да подигне бар једну велику цркву или манастир, а било их је који су могли да подигну и по десетак храмова. У XII и XIII веку само су владари и њихови најближи рођаци били у могућности да изграде себи задужбине.

Манастири се издржавају од имања која су им даровали ктитори. Мисао дародавца, често записана у даровним повељама и навођена у натписима, била је искупљење грехова: светитељ коме је храм посвећен постајао је ктиторов заступник пред Христом на страшном суду.

Манастири и цркве имали су и практичну намену, и то не само ону увек присутну да шире и учвршћују веру у народу. По географском распореду, а били су подизани на најважнијим средњевековним саобраћајницама, може се закључити да су имали и политичку улогу. Неке цркве, су поред овога поменутог, имале још једну намену – представљале су храмове у епископским седиштима, црквеним управним центрима. По тој улози прославиле су се Жича и Пећ, као средишта српске архиепископије, потом и патријаршије. Најзад, многи су манастири подизани да би постали надгробне цркве својих ктитора.

ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ

Ђурђеви Ступови у Старом Расу, један од најстаријих манастира у некадашњем престоном подручју средњевековне Србије, који је подигао Стефан Немања у првим годинама после ступања на престо великог жупана, својом силуетом доминира долинама Рашке и Дежеве. Манастир је подигнут на самом врху истакнутог узвишења, а особена архитектура цркве Светог Ђорђа са две куле звоника - стлпа - одредила је каснији назив и цркви и манастиру - Ђурђеви Ступови.


Према казивању његовог биографа и сина, потоњег српског краља Стефана Првовенчаног, Немања се за време свога заточеништва у једној пећини заветовао да ће изградити храм и посветити га Светом Ђорђу, коме се током живота молитвеним речима више пута усрдно обраћао за помоћ. Пошто је преузео врховну власт у српским земљама (1166.), Немања је отпочео градњу манастира. Црква је завршена 1171. године, како сведочи ктиторски натпис на западном порталу храма. Нешто касније, око 1175. године, црква је и осликана, а манастир је одмах стекао велики углед као прва владарска задужбина династије Немањића.

Иако је Стефан Немања још као обласни владар градио цркве и манастире, манастир Светог Ђорђа у Расу представља прекретницу у владарској идеологији Немањића. На изузетном положају, недалеко од катедралног храма рашке епископије, на старим духовним темељима, овај манастир заснива хришћанску мисао о српској државности - мисао о потпуном складу вере и државе коју је уградио Стефан Немања у темељне вредности српског друштва. Под његовим сводовима стицао је и млади Растко Немањић своја прва духовна искуства.

За време своје владавине, а затим до краја живота, о унапређењу манастирске заједнице старао се краљ Драгутин, који је доградио манастирску цркву и осликао њену припрату. Улазну кулу манастирског комплекса претворио је у капелу и наменио јој функцију гробне цркве.


После несрећног пада с коња недалеко од града Јелача, краљ Драгутин се одрекао престола у корист свог брата Стефана Милутина. На чувеном сабору у Дежеви (1282.), под окриљем манастира Светог Ђорђа, извршена је примопредаја власти у присуству највиших представника цркве и властеле. Тај важан историјски тренутак, по жељи самог краља Драгутина, овековечен је у капели манастира Светог Ђорђа, у склопу јединственог циклуса државних сабора Србије. Идеја о држави и највишој власти у земљи, о престолу и вери предака, уметничком руком сликара још једном је нашла свој израз кроз приказ четири сабора - сабора Стефана Немање, сабора којим је устоличен краљ Стефан Урош I, сабора на коме је сам краљ Драгутин преузео власт и најзад, сабора у Дежеви. Мисао о наследној монархији и династији уткана је и у ктиторску композицију првих Немањића (тзв. хоризонтално стабло династије), на челу са Стефаном Немањом, Св. Симеоном. У капели је приказан и краљ Драгутин са моделом цркве у руци. По изричитиј жељи овог владара, који је пред смрт примио монашки чин и име Теоктист, он је из "сремске земље" у којој је живео, пренет у манастир Светог Ђорђа и ту сахрањен (1316.). Сећање на овог владара и његов допринос процвату манастира остали су у успомени потоњих нараштаја.

После средњег века, у историји цркве и манастира могу се издвојити три главна периода:

1. време турске власти и очувања континуитета живота у манастиру до краја XVII века
2. време напуштања манастира крајем XVII века и његовог рушења закључно са XX веком
3. време истраживања, заштите и обнове манастира

После свих разарања и рушења од манастирског комплекса Ђурђевих Ступова преостали су само поједини делови цркве, у великом степену у рушевинама, са незнатним делом куполе и остацима фресака на сачуваним зидовима; капела краља Драгутина је једина грађевина над којом је постојао и кров, док од осталих манастирских зграда - трпезарија, цистерни и конака - није било видних остатака. Њихове рушевине биле су прекривене земљом и цео простор је био пошумљен непосредно после ослобођења.

Обимни истраживачки радови, а затим и радови на систематској заштити започети су 1960. године. Резултати истраживања били су веома значајни, будући да је под наносом земље и рушевина откривена целокупна основа манастира са остацима грађевина из различитих епоха, као и бројни фрагменти архитектуре, међу којима су најзначајнији делови три поратала на цркви, а посебно ктиторског натписа са годином грађења цркве. После првих конзерваторских радова на цркви, један део фресака је скинут ради заштите и пренет у Народни музеј у Београду. Основна концепција заштите манастира, остварена према конзерваторским начелима важећим за споменике културе највећег значаја, састојала се у конзервацији и презентацији манастирског комплекса, са делимичном обновом цркве и других грађевина у обиму и границама очувања њихове аутентичности и документарности. О томе како је могла изгледати првобитна архитектура цркве данас се може добити представа у омањем липидаријуму - музејској згради, саграђеној на прилазу манастиру. Ту се налази макета цркве израђена у камену, као и најзначајнији делови архитектуре пронађени за време истраживања.



Такав концепт заштите овог комплекса као целине, представљао је завршну фазу заштите Ђурђевих Ступова као споменика културе изузетног значаја који је уписан у листу Светске културне баштине у оквиру просторне целине под називом Стари Рас са Сопоћанима.

Последње године XX века обележене су активностима везаним за обнављање манастира које је иницирала Рашко-призренска епархија. Те активности су се односиле првенствено на истраживање најповољнијих могућности изградње новог манастирског конака, као и просторија друге намене, неопходних за основну функцију манастира. Изградња конака чије је зидање започето 2000. године обележава практично и почетак новог раздобља у историји Ђурђевих Ступова обнављањем манастирског живота после нешто више од три стотине година.

sonia ::

Ovaj odlomak neka bude samo uvod za pricu o Gracanici, zaduzbini Nemanjica...

Mada ovo nije "Veliki Dozivajući Znak Nevolje" , mene je otac učio da kada žena zatraži pomoć ...


Zadužbina kralja Milutina, podignuta 1315. godine, nalazi se u blizini Prištine. Gračanica je jedna od najočuvanijih i najlepših crkava srpske srednjevekovne arhitekture. Freske izuzetne umetničke vrednosti oslikane su 1321/22. godine. Spoljna priprata crkve dozidana je 1383. godine. Gračanica je posvećena Blagovestima.

EAGLE ::

sonia ::

Ovaj odlomak neka bude samo uvod za pricu o Gracanici, zaduzbini Nemanjica...

Mada ovo nije "Veliki Dozivajući Znak Nevolje" , mene je otac učio da kada žena zatraži pomoć ...

More bre, rekoh da ti ispostujem temu, ostavljajuci ti prostora da uredjujes po zelji, a on ....

Evo jedne zaduzbine ''Moravske skole'' -Manastir Manasija...Zaduzbina Stefana Lazarevica ( Visoki Stefan )

sonia ::

More bre, ....

O Gračanici skoro svi sve znaju zato je moj post bio onako štur.

Stvari ponekad valja sagledati i drugаčije,drugačije im prići,te ću s toga u nastavku ispričati priču vezanu za jednu drugu zadužbinu Stefana Nemanje ...

Такође ћу испоштовати писмо којим је тема започета што ми,надам се,нећете замерити.

МАНАСТИР ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

Црква је изграђена на зидинама цркве из 6. века. То је прва задужбина Стефана Немање. Настала је у периоду од 1158-1162. године. Дограђивана је у 14. веку. Радове је изводила и надгледала жена Стефана Немање Ана, прва знаменита жена и монахиња Манастира, са световним именом Анастазија.*
------------------
* (Подсећам вас да сам о овој жени писао на теми "Жене српских владара") - оп.аут.

Два камена стуба, с исклесаним лавовима, чувају улаз цркве. Украсни портрети птица, животиња и дрвећа излазе из зида од опеке. Два звоника с јужне и северне стране су припојена припрати. Клесани камен и опека се смењују до врха. Кроз уски травеј се улази у припрату до украсних храстових врата. Наос је повезан са два улаза јужне и северне припрате, проширен бочним апсидама полукружног облика – споља и изнутра. Купола се еластично уздиже над ширином наоса. Два живописна стуба испред иконостаса одвајају олтарску апсиду од наоса. Апсида је споља тространа, а изнутра полукружна. Цела унутрашњост цркве фрескописана је живим бојама светаца. Златне боје и предмети од злата, сребра, бакра и другог материјала, рајском лепотом, смирују.

Овако је тај храм изгледао некад,међутим ...

... Година 1690.Пролеће дене зеленило по дрвећу. Ветар растерао и искидао облаке. Плутају изломљени небеском реком у раштрканим гомилама леда...

Четири коњаника галопом јуре. Тела беже из седла, повијене ноге о сапи праве у трзајима увек исту бразду по стомаку животиња. Главе ничу и пропадају по превојима и теснацима, као стреле из напрегнутих лукова. Полупразни џакови, заједно с пијаним коњовоцем, ударају о ребра коња нежније од празних мехова вина. Испод чалми и одеће трговаца, крију се надувена и озбиљна лица.

На улазу у Куршумлију Ружди затеже усрдно узде. По наређењу Цариграда, долазе из Ниша ...

Збуњен вером да само њихове светиње вреде, посматрајући ово велелепно зданје,Ружди нервозно пређе руком по челу. Мир у њему пребегао у страх. Није се храбрио да уђе у цркву. Посебно кад светињом бдију жене. Жена у црном, крупним очима, сече Руждија. Он панично напусти капије Манастира. У следећем тренутку доноси одлуку: дошло време моје, да ме Срби запамте. Ударићу по њиховом светињама ...

Први дани октобра.Лето се продужило, нећка се и одлаже одлазак ... Ливаде губе зеленило и бледе. Из црвене боје дрвећа и опеке, излази бела купола цркве. Оловни кров расипа сунчеве издатке топлоте. Ври к небу...

Ружди Кала са Самокова, заклоњен шумом, на прстима, извирује. Право је Топлица, плитка и бистра, може се било где прегазити. Лево је манастир Светог Николе, упола ближи. А десно, ниже до километра, Манастир Пресвете Богородице. Одбројава последње сате своје изворне лепоте...

Двадесет коњаника се дремљиво скрива. Наоружани су кратким пушкама и ножевима. Упртили и сламу, кресива и лучеве за ватру. Поспано чекају знак свог вође. Јато дивљих гусака прелеће над Сaмоковом према Косову...

„Самоков“ стари назив Римљана за брдо над Куршумлијом, где је машина, на погон реке Толпице, ковала гвожђе.

Ружди задовољан почеша браду. Она му је увек доносила ратну срећу. Само да сунце устоличи залазак. Усправан на црном коњу, по страни од својих ратника, зури у парче неба ...

... Топот копита буди поспану шуму. Путељке и стрме стазе, испунише ратници. Продорне очи одлазе буљаво напред долином Кастрата. Група коњаника са западне стране испе главе на засечену раван. Гледа их широка дрвена капија са надвишеним тремом. Висок зид јајасто коли око Манастирских зграда и цркве. Моћна оловна купола милује небо. Храстови и друго дрвеће полукружно распоређени. Само јужна издигнута камена страна голо се увукла у богату шуму. И унутрашњост Манастира красе широке крошње дрвећа. Неговану траву споља и унутра секу уске стазе и два долазна пута с истока и севера.

По утврђеном договору, стотинак турских коњаника запосело путеве, да спрече хришћански део становништва у пружању помоћи – из самог града и околних села, кад пламен разбукти висораван и позове вернике. Коњаници опколише зидине, на капију удара Ружди са шест одабраних ратника.

Ишчезло и уплашено дан силази под крошње дрвећа сумрачном мирноћом. На капији се изненада појави низак и плећат човек с двоколицама. Игуманија Манастира журно испраћа снабдевача хране. Ружди само подиже руку,ратници се укопаше под крошње грана.

Убрзо, рески звуци звона означише вечерњу молитву. Ово обрадова вођу- на окупу ће лако похватати жене.

Дрвена реза продужено зашкрипа. Огромна врата утврдише самоћу унутар зидина...

Сигуран да је простор око Манастира празан, Ружди навали на капију. Јака храстовина лопта снажне насртаје Турака који одбачено падају на земљу. Један приђе зиду, уз помоћ вранца прескочи високу ограду и ослободи резу у трену. Опрезна руља упаде.

Дугачки конаци с тремовима од дрвета у дуборезима, лево и десно, оградили цркву. Камени стубови, на које чуче лавови, моћно опомињу Руждија. Улазна врата цркве благо притворена. Златан кључ у њима стрпа у свој џеп. За њим опипавају простор два снажна Турчина. Дршком кривог ножа одгурну тешко покретљива врата.

На другој страни припрате, двокрилна врата наоса широм отворена. Испред иконостаса витална и издужена жена у црном, држи у руци молитвеник. Бледо лице и проседи праменови ветре мирноћу. Једанаест црница, једанаест калуђерица, жена, монахиња се моли. Било је ту још девојака, које су даровале помоћ Манастиру...

Шест намргођених окружише жене у црном. Бахатом виком прилазе. Калуђерице са својом игуманијом Недељом, мирно бде и моле се. Ружди црвен-за њих, Турци нису ту. Разбеснело кривим ножем витла. Погледом иде од игуманије до црница, галами, маше сечивом, иде тамо амо... На кратко подиже главу, стреми у иконе. На сваку њихову реч свеци су јурили к њему. Смрзнуто застаде. А на речи игуманије: „Господи помилуј, Господи помилуј, Оче наш на небесима ... “, иконе су се враћале свом месту.

Тада Ружди избави главу из рамена.Опет збуњен коракну назад. Прибран, дохвати руком прву жену до себе. И други похиташе да дрмусају жене у црном. Настаде падање, устајање, отимање. Црнице једнако Богу се моле ...

Однекуд стиже слама...

Пале, боду иконе, златне предмете и вредне ствари износе. Пламен у цркви споро букти. Жури се паљењем. Манастирски конаци горе ...

Мрак са околних брда камари таму ушћем.

... Голоруки народ наваљује да спречи најгоре. Турци су узвраћали. Са Самокова и околних брда раја беспомоћно гледа своју светињу последњи пут. Овога пута у буктињи. Степенаста раван, добро засечена са јужне стране, крије у набораном делу Манастир. Источна страна равна, отвара видик. Преко стреми огромно брдо, као орловски нос. Нос се приближио Манастиру. У дну над рекама, нестаје светиња болно и заувек.

Ватра спаја брда. На Самокову, Орловским брду и Пепељевачком, зацрњен мраком, народ рида у сузама. Плакали су стари и млади, жене, деца... И пси! Топлица, Бањска и Косаница јече и пуне се чемером народа. Камење, стење, лишће на гранама влажи. Окаснели путник клечи и поздравља светињу. Стока посебно и дугачко риче. Птице опроштајно круже. Плакала је и гора и вода, небо и земља. Плакало се високо и ниско. Љуте сузе народа теку низ брда. Тамо где су лиле, ни данас ништа не рађа ...

Ружди изабра снажног коња, своје робље постави испред себе и, с двојицом коњаника, управи путем за Прокупље и Ниш. Он је свој задатак обавио паљењем Манастира Пресвете Богородице, те зле 1690. године.

Остало је још да Цариград и велики цар оплоде његов успех новим имањем за аговање.

Сведок ове приче налази се на фотографијама које следе ...

* * *

... Станија окисло трепће у жену црних обрва:

- Зар је то истина?

- Како да не! Прича има свој наставак – узбуни се жена чудног нагласка...

- По доласку у Ниш, Ружди Кала убрзо се сели у Албанију за потребе турске војске. Прибавља себи још две жене које му рађају два сина. Са калуђерицом нема деце. Синови изродише пуно деце...

У 35. години живота, Руждији синове и два унука односи ватра на његове очи у сопственој кући. Он од грома страда у великим мукама две године касније.

Из генерације у генерацију страда десет колена.

По аманету Руждија, златан кључ и криви нож се преносе са колена на колено као породична традиција на мушке главе. Мој отац остаде сам.

Иста судбина снађе и његову браћу ..."

Велики српски жупан Стеван Немања је своју историјску мисију почео у данашњој Куршумлији. Пре него што je постаo велики жупан, њему су припадале области око реке Топлице, Ибра и Расине. Данашња Куршумлија је била седиште Немањине државе и он је овде имао свој двор. У близини тадашње престонице, Немања је саградио своје прве задужбине, манастире Пресвету Богородицу и Св. Николу.


Ови манастири су кроз своју дугу историју више пута паљени, рушени и дограђивани.

Топлица је „без мал’ остала пуста, постала пребивалиште за ветрове“. Од 1690. до 1737. године по записима „Троношког летописа“ из 1791. године, оба манастира су запустела.

То пусто има печат зла – ново рушење је извршено на дан Свете Тројице, половином 19. века. Ратом из 1876. до 1878. коначно су порушене обе цркве и од тога материјала турска и српска војска су градиле пекаре, воденице и друго. Темељно и потпуно страдање и данас сведоче остаци зидина манастира Пресвете Богородице, док је у манастиру Св. Николе рађена рестаурација 1970-1978. године од стране Завода за заштиту споменика из Ниша, са великом вероватноћом да је тако изгледао пре паљења од стране Турака 1690. године.

Српски археолози открили остатке зида насталог кад и задужбина Немањића. Њихова истраживања су показала да бедем који окружује манастирско двориште, а на чијем ископавању интензивно раде, потиче из 12. века. "Ово је врло важан проналазак и говори да је Студеница једини утврђени манастир из доба Немањића", каже археолог др Марко Поповић који интензивно истражује археолошке остатке на овом локалитету. Осим Студенице, ниједан манастир није грађен као утврђење све до 14. века, када је сазидана Манасија. Недавно су откривени остаци манастирских конака из 13. века, а са источне стране пронађено је још једно здање које тек треба да се истражи.