Usamljenost biramo, na samoću smo primorani

[You must be registered and logged in to see this link.]

Bilo bi mi suvise da sretnem kogagod:
kao reka skrivena smeje se moja samoca
i plavi se nada mnom neba svod.
Ostavila sam za sobom zla i dobra
vezana za radosti sveta.
O, kako se sada smeje moja samoca
u dva, tri malena cveta
sto uz put radosna ih pobra'.

Suvise bi mi bilo da sretnem kogagod,
kad daljina ima snova belu draz
i budi se nada mnom neba svod.
Kao pod srebrom trepti na bregu raz
ispod zagrejane magle
i reka u dolini plavi se.
O, kako je dobro, sit ljudi i lutanja,
posaditi ovde svoja cutanja,
gde radosti kao i osmesi vode
od neba jedino zavise.

I nasto bi mi da sretnem sada kogagod,
kad srce moje cveta u samoci
i treperi kao zvezda neba svod.
O, da mi je lepotom neba tako moci
napojiti svaki duse zedni kut,
i nad zeljama prolaznim imati vlasti,
pa hoditi dotle niz beli tudjinski put
dok mi oci zauvek ne zaborave
one sto u dalekom kraju borave,
i za kojima cveta u samoci,
ko cvet u suncu, tuga moje strasti.

Nasto bi mi i nocas da vidim kogagod:
puna je mene same moja osama
i cuti nada mnom neba svod.
Tisina tuzna doline uvija
i prozore moje dotice, kad mine tamom,
zlosluto krilo nocnih kukuvija.
Preliva se nocas mnome moja osama
kao jutarnji cvetovi rosama;
a ni sad jos nisam sita drugovanja
duse sa sobom samom.

I mislim: zasto sam ikada srela kogagod,
jer ma s kim bio, covek je uvek tuzno sam,
i vezuje nas samo neba svod.
Usamljen je i onaj kome dusu dam,
usamljena sam i ja i uzalud molim
ocima malo duse u ljudi sto prolaze:
sama sam i kad volim,
i sama cu otici u smrt.
O, covek je s covekom uvek tuzno sam;
vezuje nas samo neba hram
i zemlje tuzni vrt.

Fale mi mojiiiiii,,,,mrzim kad sam sama.

Usamljenost biramo, na samoću smo primorani

Ljudi često mešaju usamljenost i samoću, iako nemaju nikakvih dodirnih tačaka. Samoća je ono stanje u kome za vas nema drugih ljudi, pojašnjava Vesna Brzev-Ćurčić. Možete da budete sami u stanu, bolnici, zatvoru, na letovanju gde nikog vašeg nema, na novom poslu gde nikog ne poznajete, kada dođete na studije u nepoznati grad... To je naprosto osećanje da ste ostavljeni sami sebi. Da li je samoća laka? Dokle god ljudi žive svoje autentične živote u kojima se osećaju dobro, a da pri tom ne ugrožavaju kvalitet života svog okruženja, dotle ih ne treba dirati i nuditi im ono što im nije potrebno. Očigledno, nisu „izgubljeni“ kako drugi misle, pa ih ne treba ni „nalaziti“. Umesto što o njima razmišljamo kao čudnim ljudima, bolje bi bilo da razmislimo o tome koliko vremena imamo za svoje najbliže, koliko često viđamo prijatelje, koliko traju telefonski razgovori, da li nas stvarno zanima odgovor na pitanje kako je neko...

Iako paradoksalno zvuči, usamljeni ljudi su upadljivi, i to ne samo zbog činjenice da su usamljeni, već i zbog zagonetnosti koju ta činjenica sobom nosi. O čemu li misle, šta sanjaju, kome veruju, koga vole, čime se bave, da li čitaju, postoji li bar neko jako važan u njihovom životu, zašto su takvi, brojna su zagonetna pitanja koja postavljaju ljudi sa strane dok ih posmatraju. Ne shvataju da usamljenost ne znači izolaciju. Upravo suprotno, usamljena osoba je u svom svetu po sopstvenom izboru. Na ovaj fenomen niko nije do kraja imun, što znači da može da se dogodi svakom u nekom periodu života.

Na pitanje da li je usamljenost možda dominantna karakteristika savremenog društva, psiholog Brzev-Ćurčić kaže:

- Pomislite na sve one koji rade u velikim korporacijama, žive u milionskim gradovima, gube brojne sate od života prevozeći se podzemnim železnicama u mnoštvu koje ne poznaju. Oni bi zasigurno poželeli trenutak usamljenosti. Usamljenost postoji odvajkada i nije fenomen sadašnjice. Novina je da ljudi, zahvaljujući napretku tehnologije, gotovo biraju usamljenost umesto druženja. Uzmimo, na primer, internet i sve što on donosi. Imate mogućnost da komunicirate na bezbroj načina sa mnoštvom ljudi koje i ne poznajete, a od kojih većina nije usamljena!

I umesto da se ljudi nađu, susretnu, sednu i razgovaraju, radije se opredeljuju za sms poruke, e-mailove, skyp, posećuju različite sajtove tražeći sagovornike u gluvo doba noći... To jeste različito u odnosu na neko drugo, ne tako davno prošlo vreme, i otvoren put u usamljenost. Međutim, po mišljenju naše sagovornice, teško je reći šta je čime uslovljeno. Da li je usamljenost uslovljena korišćenjem interneta, ili je dostupnost interneta uslovila ovakvu vrstu usamljenosti. Istovremeno, internet je zaista od koristi onima koji su izabrali usamljenost, ili su se u njoj silom prilika našli.

- Alarmantno je da su mladi u celom svetu usamljeniji nego ranije, iako je njihova elementarna potreba da budu u društvu, upozorava dr Brzev-Ćurčić.

- Društvo je za mlade bezbedan most kojim prelaze iz detinjstva u odraslo doba, na mnogo bezbolniji način nego što bi to činili sami. Društvo mladima daje osećanje pripadanja, moći, istovetnosti u toliko željenoj različitosti, ideju o tome da će oni nastaviti progres u svom zajedništvu, da su zajedno jači... Usamljenost kod mladih obično je znak nekog većeg trpljenja, neke vrste neprilagođenosti, osećanja koja ne žele, doživljaja sebe kojim se ne ponose, strahova, napetosti, strepnje. Nekada se dešava da ih društvo ne prihvati iz krajnje iracionalnih razloga. Za mladu osobu to apsolutno nema značaja, osim činjenice da su dobrodošli ili ne. Ponekad ovo može da ima ozbiljnije posledice, jer se deo neprihvaćenih kreće put udruživanja u grupe koje su po pravilu nasilne, agresivne, neukrotive. Akumulirano nezadovoljstvo, udruženi strahovi i bes zbog neprihvatanja nalaze izlaz u rušilaštvu.

Osim toga, danas se sporije odrasta, kako god to čudno zvučalo. Period adolescencije se, po svetskim pokazateljima, produžio na 25 godina. Pitanje je, šta uslovljava ovako sporije sazrevanje? Nećete verovati, pasiviziranje i pasivnost uslovljena obogaćivanjem u tehnološkom razvoju, kaže dr Brzev-Ćurčić. Ima mnogo izazova koji nude pasivno korišćenje u vidu zabave ili nečeg drugog, kao što je to slučaj sa internetom.

Za razliku od mladih, odraslima je usamljenost način života. Njihov odnos prema okolini je individualan. Od svog okruženja oni se ne razlikuju načinom govora, odevanjem, negom, pregalaštvom, inventivnošću, radnim kapacitetom, empatijom. Razlikuju se u potrebi i izboru, pa i odluci da budu u društvu ili ne. Dakle, neki će u društvu opstati u potpunosti poštujući sva pisana i nepisana pravila takvog ponašanja. Društvo ih u tom smislu ne ugrožava, ali, eto, više vole da su sami.

- Ponekad je to jednostavno razumeti, naročito onda kada smo okruženi ljudima čije priče zvuče šuplje, ili su prijateljstva licemerna a odnosi izveštačeni. Odsustvo omogućava da se baš o nama priča, i to ne baš lepo. Rekla bih, ogovarački. Pa birajte. Usamljeni ljudi su, kao i oni, izrazito društveni. Nisu različiti po tome koliko vole svoje bližnje i koliku potrebu imaju da o njima brinu. Usamljenost ne isključuje empatiju i ljubav. Profesionalno mogu da budu uspešni, manje uspešni, prosečni ili neuspešni. Pa, koja je onda razlika, u profesionalnom smislu, kod onih toliko socijalizovanih?

I što se komunikacije tiče, usamljeni ljudi su u nekoj vrsti prednosti. Pošto ih već smatraju na neki način različitim, oni bez posledica mogu da biraju sa kim hoće a sa kim ne da komuniciraju. Njihove odluke, ma koliko bile neshvatljive ljudima iz okruženja, ne treba vezivati ni za kakvu patologiju. Jer, usamljenost je karakteristika nekih ličnosti, a ne bolest. Sa njima je komunikacija moguća, ali da li će se ostvariti ili ne, zavisi od toga da li neko želi da se intimizira, bude radoznao, „gura nos gde ne treba“... Na kraju krajeva, možda bi umesto pitanja da li usamljeni ljudi žele komunikaciju, bilo uputnije govorljivim da se sami zapitaju koliko su u verbalnoj komunikaciji iskreni, a koliko glume srdačnost i pričljivost. Njima je to u svakom slučaju teže, jer usamljeni ono što ne žele otvoreno i pokazuju kao stav.

Mnogi misle da je njihova pažnja usredsređena na potpuno drugačije stvari. To, naravno, nije tačno. Pažnju im privlači isto što i drugim ljudima, ali drugačije reaguju. Usamljeni ne govore preglasno, ne vrište od sreće, ne kukaju iz glasa, ne svađaju se neprimereno, ne plaču glasno. Oni u svemu imaju svoj zidić preko koga može samo da se viri.

Iako poštuju socijalna pravila ponašanja, na koncert više vole da odu sami, vole da čitaju knjige, slikaju, a pričaju samo onda kada zaista postoji potreba. Mnogi usamljeni žive u porodicama, a da ni najbliži ne znaju koliko su zaista usamljeni. Porodica i nije garancija da ste osoba koja je vrlo socijalno komunikativna, naglašava Vesna Brzev-Ćurčić. Izbor partnera uslovljen je mnoštvom neprepoznatljivih razloga, pa nije retkost da jedan od partnera juri na sve strane, dok je drugi zaokupljen svojim stvarima. I funkcionišu fantastično! Usamljeni nađu način da se smeste u sklonište svoje duše, kada za tim imaju potrebu, a kada imaju potrebu za drugim - pružaju ruku.

Upitana da li usamljeništvo vuče možda korene iz porodice iz koje su potekli, psiholog Brzev-Ćurčić kaže:

- Usamljeništvo je jedna od karakteristika ličnosti, pa tako gledano može da se kaže da ima korena u načinu na koji je neko formiran. Isto može da se kaže i za druželjubivost. Ako je to stvar strukture ličnosti, onda tu nema nikakvih problema, jer je to autentično ona. Ako je usamljenost rezultat okolnosti, kao što je gubitak najbližih, iseljeništva, bolesti, onda tu može da nastane problem sa psihičkim posledicama. Depresija je najčešći oblik koji se javlja kod osoba koje su pre nekih nemilih dešavanja bile društvene. U novonastalim okolnostima izolovanost, neraspoloženje ili gubitništvo mogu postati glavni razlozi za povlačenje u usamljenost.

jedna mlada zena:

Citat :

Ima ljudi koji su usamljeni jer ne mogu da se uklope i to njihovo samovanje nije dobrovoljno i
mislim da im ne pada lako. Znam jedan primer i znam da ta osoba nije srecna ni zadovoljna, ali ne moze da nadje nacin da
se iskaze i mislim da se plasi ljudi da ne ispadne smesna u drustvu pa zato radije bira samocu.
Znam i da ima ljudi koji vole da budu sami i da se oni tada ne osecaju usamljeno jer se izgleda odlicno provode sami sa sobom .
Ali mislim da je ovde rec i o parovima koji su zajedno ali su ipak u toj vezi usamljeni.
Ja sam imala jednu tavu vezu. Volela sam ga mnogo, ali to nikako nije funkcionisalo. Stvarno sam se osecala usamljeno pored njega, imala sam utisak da
on i ja nikako ne mozemo da ostvarimo neku bliskost i razumevanje. Mozda nsimo bili jedno za drugo, a mozda nismo umeli tada drugacije.
Uglavnom sam se osecala razocarano i usamljeno. Dugo sam odrzavala tu vezu bas iz straha da ne ostanem sama jer nisam zelela da nesto krecem iz pocetka.
Kao da sma bas morala da budem u vezi sa nekim. Ali tada sam tako mislila. Na kraju je stvarno sve vec bilo apsurdno i raskinuli smo.
Nakon nekog vremena shvatila sam da mi je samoj mnogo bolje i da sam ispunjenija i manej usamljena nego dok sam imala vezu.

Svi mi smo usamljeni na neki nacin, samo neki to jos neznaju od nas ili nece da znaju za to. :329340:

Dolinac ::

Svi mi smo usamljeni na neki nacin, samo neki to jos neznaju od nas ili nece da znaju za to. :329340:

Maci moj, ko meni usamljen?!

Kijara-brm ::

[You must be registered and logged in to see this image.]

Stvarno griota ostaviti takvu samu usamljenu, treba je malo pomilovat. :zubi3:

Usamljenost i samoća nisu isto ,ali su rezultati gotovo identični .
Dobrovoljno ili ne ,osećamo se podjednako loše .

..zato je potrebno da se taj podjednak osjecaj brzo promjeni. Optimista sam, rezultati se dnevno menjaju. No treba nesto dodati ili oduzeti da bi se mogo i rezultat promjeniti.

Mi smo odgovorni za rezultat, nitko drugi.

..nekad nam se nesvidja rezultat, da ali bitno je da se dnevno menja.

Recimo jedna banka ako imas ziro racun i ako ti je racun uvjek na istom mjestu, ono nema kretanja idt. Onda nisi interesatan za banku jednu.

Odes nekad u minus pa u plus, e onda si jako interesatan.

Kaze se: Stati u zivotu nije greska, ali nemoj nikad unazad hodati. Stati okay, pa naprije ali nikad unazad.

Dolinac ::

Kijara-brm ::

[You must be registered and logged in to see this image.]

Stvarno griota ostaviti takvu samu usamljenu, treba je malo pomilovat. :zubi3:

,,,ili bira da je sama bas zato sto vecina "misli" da je treba pomilovat,,,ccccc Doli inzinjer

sa ovakvim sisama i dupetom, tesko da ce biti sama :rlol:

AstrinaKomsinica ::

Dolinac ::

Kijara-brm ::

[You must be registered and logged in to see this image.]

Stvarno griota ostaviti takvu samu usamljenu, treba je malo pomilovat. :zubi3:

,,,ili bira da je sama bas zato sto vecina "misli" da je treba pomilovat,,,ccccc Doli inzinjer

Kono ostaces mi fenomen

Dolinac ::

AstrinaKomsinica ::

Dolinac ::

Kijara-brm ::

[You must be registered and logged in to see this image.]

Stvarno griota ostaviti takvu samu usamljenu, treba je malo pomilovat. :zubi3:

,,,ili bira da je sama bas zato sto vecina "misli" da je treba pomilovat,,,ccccc Doli inzinjer

Kono ostaces mi fenomen

E vala i jesam, jedini te Tvrle i ja razumijemo :rlol: :rlol: :rlol: :rlol: :rlol: :rlol: :rlol: :rlol: :rlol:

el_vibrador ::

sa ovakvim sisama i dupetom, tesko da ce biti sama :rlol:

Za samocu je odgovoran um a ne sise i dupe

Koliko puta smo vec pisali o ovome..usamljenost..samoca..gore neko je pisao sta o tome govori psiholog Vesna Brzev(psihoanaliticar..)..ali ono sto meni smeta ...nisu postovi..vec ''naslov''..ove price..

NASLOV ..-Usamljenost biramo, na samoću smo primorani..

NASLOV..koji je sustinski netacan..i iritira ..usamljenost ne biramo..nikako ne biramo.....vec samocu..(u vecini slucajeva sami odlucujemo da li cemo je odabrati ....sem ako nismo nasilno ostavljeni sami sa sobom..neke nesrece..zalutalost u nepoznate predele..i td..)ali..
Usamljenost NIKAKO NE BIRAMO.. hajde Kijara promeni to..ili obasni.. ..

Usamljenost-odnos orema drugima..

Samoca-odnos prema sebi...

Jedan od mojih postova na ovom forumu...

Najvise volim da pricam o takozvanoj zeljenoj usamljenosti... Bez nje nema stvaralastva,ozbiljnih resenja u zivotu i opstenja sa samim sobom...
Osecaj usamljenosti nije direktno zavistan od broja kontakata.Covek koji zivi sam,ne retko se oseca manje usamljenim nego neko ko se nalazi u stalnom vrtlogu opstenja-na poslu,u drustvu kod kuce...

Usamljenost se ne odredjuje prema spoljasnjim znacima,jer ona je unutrasnji dozivljaj-usamljen je onaj ko se oseca usamljenim..

Americki psiholog Robert Sejdenberg pise:''Upravo onda kada je izgubljeno svoje'' Ja'' ili kad je prekinuta veza sa''Ja'',pojavljuje se ocajnicka potreba z a drugim covekom...U tom slucaju zivot u usamljenosti postaje posebno strasan s obzirom da u kuci u bukvalnom smislu nema nikoga.

Kuca je prazna zato sto je covek prazan''

Drugim recima ,usamljenost postaje tesko bolno iskustvo ne onda kada nam nedostaju drugi,nego kad nedostajemo sami sebi...

U takvom stanju javlja se zavisnost od opstenja,ljudi se ''kace'' za nekoga ,skrivaju se u stalnoj zauzetosti,samo da ne ostanu nasamo sa svojim mislima i osecanjima...

Licno obozavam da sam sama sa sobom...jer toliko toga me okupira...muzika,knjige,pisanje,citanje...razmisljanje..

I jos...

U samoci coveku se otvara put u sopstvenu dubinu,i ako on uspe da sidje u nju bez straha i zaziranja,vratice se obogacen na povrsinu i tek tada,kada je otkrio svoje Ja,imace otvoren i pravi put prema bliznjem,prema Ti.
Gete je ovo izrazio jednostavnim recima:''Ako samo jednom mogu da budem na pravi nacin sam,tada necu biti vise usamljen''...

Usamljenost je unutrasnji dozivljaj......

Svi clanovi sa ovog foruma nisu usamljeni ili slicno, imamo NAS!

@Nut opet nesto pokusava da filozofira, a od filozofije ni traga ni glasa.

Dolinac ::

Svi clanovi sa ovog foruma nisu usamljeni ili slicno, imamo NAS! [You must be registered and logged in to see this image.]

@Nut opet nesto pokusava da filozofira, a od filozofije ni traga ni glasa. [You must be registered and logged in to see this image.]

Doli..@Imaš podstanare u glavi... [You must be registered and logged in to see this image.].
Nut sam rekla da ću je ujesti za dupe.... [You must be registered and logged in to see this image.]...

Ali moji podstanari ipak nisu usamljeni Kijara. :zubi3:

Dolinac ::

Ali moji podstanari ipak nisu usamljeni Kijara. [You must be registered and logged in to see this image.]

hahahaha..pa nisu ni oni,a ni ti..A uvek možeš da biraš... [You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

Usamljenost ne znači biti sam. Čovjek koji ne može pogledati svoj odraz u ogledalu je sam čovjek. Čovjek koji bježi od svojih problema je sam. Nitko ne želi biti sam, svi žele biti u toplini nečije prisutnosti. Sam je onaj koji misli da ne zaslužuje biti voljen. Usamljenost nije samo biti razdvojen od nekoga, usamljenost je kada ne postoji ''zbogom''. Ostvari sve svoje snove, jer svakoj priči će doći kraj. To je usamljenost. Ponekad usamljenost nije samo tama, ponekad je puno više od toga. Usamljenost nije samo okrenuti nekome leđa, usamljenost je pustiti ono što nosite u sebi. "

( Ramiz Karaeski )

treba znati biti sam i kad si sa nekim ili njih,,,hhaa

Usamljenost -

Na bregu, pod hrastom, koliko li puta
Pri zalasku sunca ja zamišljen stojim,
Dok mi setan pogled po vidiku luta,
Preko plodne ravni pod nogama mojim.

Ovde tutnji reka, bujna, penušava,
Zmijasto se gubi u tamnoj daljini;
Tamo nepomično jezero već spava
I večernja zvezda blista na visini.

Još vrhove gorske zracima rumenim
Odsjaj sunca zari, no već u tom času
Gle, evo kraljice noći, s kolima maglenim!
Pojavi se i svud belu svetlost rasu...

I zabruji zvono sa drevne zvonare,
A pobožna pesma s njim put neba leti.
Putnik staje, sluša: to glas crkve stare
Sa smirajem dana peva koncert sveti.

Al’ i pored svega ovog, moje grudi
Prazne su i srce ništa ne pokreće;
Zemlja je za mene senka koja bludi,
Sunce živih – mrtve ogrejati neće.

Od brega do brega zalud pogled traži
Zapad, istok, mesta bliska i daleka –
Sve je zalud! Ni beskraj tugu mi ne blaži,
Svugde čitam: da nigde sreća me ne čeka!

Šta će mi doline, kuće, zemna blaga,
Kad čar svega toga dušu mi ne greje?
Samo vodopadi, stene i samoća draga.
Jednog bića nema i već pusto sve je.

Da l’ zalazi sunce, il’ tek jutru zrači?
Ravnodušan ja sam spram sunca i neba!
Da li se vedrinom il’ maglom oblači?
Šta će meni sunce? Dan meni ne treba!

I kada bih mog’o ići kud sunce ide,
Preda mnom bi bila praznina očajna.
Ja ne volim ništa to što oči vide,
Nit’ što od vas želim, nebesa beskrajna!

Ali, možda tamo, iza ovog sveta
Gdeno sija Sunce nad suncima samo –
Kada bih otresao prah što duši smeta
Ono što sanjah – video bih tamo.

Na izvoru želja opio bih grudi,
Tamo ja bih našao i ljubav i nadu
I onaj ideal kom duh svaki žudi,
A kome na Zemlji ni imena ne znadu!

O, zašto ne mogu, na krilima Zore,
Vinuti se cilju koji želje sniše?
I zašto da ovde još me jadi more
Kad za Zemlju ništa ne veže me više?

Kad lišće s drveća na ravnice pada –
Noćni vetar njega vitla i raznosi.
Pa i ja sam sličan svelom listu sada.
Vetre! Uzmi mene i dalje me nosi.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Ima tu jedan Nutin komentar,i slazem se sa njim.Usamljenost je licni osecaj,samo osecaj,mozda cak ni on nije tacan,jer se ne oaziremo na okolinu.Na samocu nismo primorani,ima toliko nacina da je izbegnemo.