Vlasotince

Vlasotince...

Територија општине Власотинце се граничи на западу са лесковачком, на југу са црнотравском, на истоку са бабушничком и на северу са гаџинханском општином. Власотинце је највеће насеље (град) и уједно административни и економски центар општине. Некад је Власотинце било варошица. За варошицу је проглашено 1878. године по ослобођењу југа Србије од Турака. Године 1893. добило је урбанистички план, који је израдио инжењер Бартос. План је реализован тек 1922. и 1923. године.
Власотиначки крај се простире на подручју доњег и средњег слива Власине, у југоисточној Србији. Горњи део окружења општине Власотинце (бивши власотиначки срез) је претежно брдско-планински са врховима:Црквена плана 1721m
Чемерник 1638m
Острозуб 1545m
Тумба 1377m
Букова глава 1339m
Вита крушка 913m
Морич 877m
Крушевица 800m
Липовица 645m
Косовица 476m

У доњем делу овог подручја простире се Власотиначко виногорје. Брдско-планински (=горњи) део затвара север, исток и југ општине, а према западу је поље (лесковачко-власотиначка котлина) које дели пут за Лесковац. Тај доњи део слива Власине има још две значајне саобраћајнице: Власотинце-Грделица и Власотинце-Комарица-Равна Дубрава. У власотиначком пољу се гаје житарице и поврће, на блажим падинама винова лоза и воће, а на стрмим падинама се простиру букове шуме и пашњаци. Река Власина тече средином територије општине Власотинце. У долини реке Власине (средњи слив) је пут према истоку који повезује Власотинце са Пиротом. Варош Власотинце се налази на месту где Власина напушта брдско-планински део и улази у моравску раван.
Бивши власотиначки срез био је шири него садашња територија општине Власотинце. Обухватао је део Лужнице, Црну Траву, Грделицу и још неколицину поморавских села.
а југоистоку града Власотинца, на Власини саграђено је почетком осамдесетих мало акумулационо језеро са браном код старог млина. Акумулација се 1988. године након тешких киша (пала је историјски незапамћена количина воде) излила и већи део Власотинца је тада био поплављен. У међувремену је корито Власине санирано, а језеро се користи у рекреационе сврхе лети а и служило је напајању некадашњих бунара градског водовода.

Lijepo malo mjesto, moglo bi se tu par dana boraviti, ja kao stranac-svabo. :zubi3: 

Bilo bi ti suepr Doli, ovde su ljudi gostoljubivi i pravi domacini...

Pa takav prvi utisak dobio pa i kazem. Nekako zraci mjesto, po fotkama tako barem izaziva neko zracenje tj. prijatnosti.

Zaista i jeste divno i lepo, prijatno, mirno.Imamo i manifestaciju povodom dana vina koja je uvek krajem avgusta, pocetkom septembra i pored Leskovacke rostiljijade jedna od poznatih- Vinski bal!

Gagica78 ::

Bilo bi ti suepr Doli, ovde su ljudi gostoljubivi i pravi domacini...

I pomalo cicije.:329340:   
Čak ni đubre ne daju komšijama u Leskovac. Otkazali pa vozaju u Pirot.

@cojle nanjusio vino pa navratio. :zubi3: 

cojle ::

Gagica78 ::

Bilo bi ti suepr Doli, ovde su ljudi gostoljubivi i pravi domacini...

I pomalo cicije.:329340:   
Čak ni đubre ne daju komšijama u Leskovac. Otkazali pa vozaju u Pirot.

Ih , cojle, to je neka nova informacija. Kad je beg bio cicija...

Dolinac ::

@cojle nanjusio vino pa navratio. :zubi3: 

Kad je bal, nek je bal. 

Gagica78 ::

Ih , cojle, to je neka nova informacija. Kad je beg bio cicija...

Najtazije. 

Gagica78 ::

Zaista i jeste divno i lepo, prijatno, mirno.Imamo i manifestaciju povodom dana vina koja je uvek krajem avgusta, pocetkom septembra i pored Leskovacke rostiljijade jedna od poznatih- Vinski bal!

Lepo...:ples3: Kod nas ima krštenje mošta-MARTINJE..ali u Novembru...

cojle ::

Gagica78 ::

Ih , cojle, to je neka nova informacija. Kad je beg bio cicija...

Najtazije. 

Cojle, a da mi kazes ko te to nasekiro? A onda cu ja to diplomatski da resim... 

Обичаји: Народна кола и весеља у Власотиначком крају

Свако весеље у породици, селима, завршавало се народним колом. Народна кола, тада звана ора, су била посебан ритуал на весељима; чачак-стари и нови, власинка, бела рада, заврзлама, дрдавка, у шест, бугарка, жикино коло, моравац. Некада се на свадбама, испраћајима у војску, крацајима, пресељења у нову кућу, вашарима и саборима на верским празницима, играло и певало уз музичке инструменте: дудук, гајде, тупан, фрулу (дудуче), хармонику и плех музику са трубачима.
Сви печалбари, и момци и ожењени, су долазили кући како би се провеселили играјући народно коло уз музику. Коло је било место окупљања младих и старих да се гледају међу собом, да се шале, упознају, па и заволе.
Свако село, сваки део села, имало је своје место за вођење кола (ора). Нико није смео да напусти или прекине коло. Дешавало се да је код заузимања места и музике, често избијала и међусобна туча између момака, како око вођења кола тако и због девојака које се ухвате да играју до коловође-момка.
И данас се у селу Преданце и другим планинским селима власотиначког краја, може чути народна изрека око вођења кола: „Баба давала банку да се ухвати, а две да се пусти из кола“. Мирослав Младеновић, локални етнолог из Власотинца, је као момак негде седамдесетих година, присуствовао догађајима када се на Петровдан у селу Лопушња, Трновци у Свођу, Свети Илији на Чобанцу, Светог Јована (Седми Јули) у Златићеву, Првом Мају у Дејану и другим саборима, играла сва народна кола и како се нико није смео пустити из кола кад се ухвати у њега, јер је после тога обавезна била туча.
Локални становници такмичили су се чије ће коло бити веће, боље и међу собом и међу селима. У колу је био најглавнији онај на челу, коловођа, а на зачељу (на „кец") момак који је био задужен да се коло не кида. Онај ко је прекидао коло више није био пуштан да игра, па зато нико није смео да се пусти док се коло не изигра.
Господин Младеновић је забележио од старијих људи, негде седамдесетих година двадесетог века, да су се пре Првог светског рата, играла народна кола и у самом Власотинцу, код „Крста“ за време вашара летњег Горешњака и јесењег Пејчиндана и Крстовдана, где су биле опасне туче међу играча коловођа око девојака из различитих села. Чак су „севали“ и ножеви. Играла се кола на саборима на верским празницима око цркве крушевачке и конопничке, у селима Крушевица и Конопница, нарочито у време летњих и јесењих вашара.
Данас, по причама старијих, млади људи не обраћају томе пажњу као да нема сеоских сабора и вашарских окупљања уз народно коло. Сви који су одрасли уз (ора) кола, често се жале што млади нису прихватали њихове народне игре. Ипак, последњих година, народ се поново окреће традицији. Игра уз народно коло, нарочито на свадбеним и другим породичним весељима, а све је више и фолклорних група по школама, које негују народне игре уз народна кола из власотиначког краја.
Власотинчани се чешће и називају Росуљци. Разлог за то је биљка Росуља (лат. drosera rotundifolia L), која расте на пространствима околине Власотинца. Drosos је грчка реч и значи роса.