Ekonomija

First topic message reminder :

E ovo nam je svakodnevna tema i dilema.Ono sto nas zulja po svim osnovama,kako god da okrenes.
Dakle,sta mislite o ekonomskoj situaciji u nasoj zemlji?Vidite li neke poteze koji vam ulivaju nadu? Sta bi vi radili da ste ministar ekonomije kod nas?Dajte ideje,savete,ukazimo na greske,na ono sto je dobro..mozda neki ministar virka na Danubius pa dobije neku ideju..
Lepite clanke,iznesite misljenje,ali da probamo da razdvojimo politiku od ekonomije..moze li to kod nas uopste?

Vulin: Ne radiš? Nema socijalne pomoći
Tanjug | 22. oktobar 2014. 10:26 | Komentara: 10
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin izjavio je danas da socijalna pomoć nije trajna kategorija i da to ne sme da bude stanje, poručivši da će primaoci socijalne pomoći morati da rade određeni broj sati

BEOGRAD - Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin izjavio je danas da socijalna pomoć nije trajna kategorija i da to ne sme da bude stanje, poručivši da će primaoci socijalne pomoći morati da rade određeni broj sati.


"Centar za socijalni rad će sklapati sporazume sa lokalnom samoupravom tamo gde ona bude imala potrebu (za radnom snagom). Neće ljudi morati da rade kao da su u stalnom radnom odnosu, ali hoće određni broj sati. Dobro je da to radite, imaćete obavezu", rekao je Vulin na Radio-televiziji Srbije.

On je pdosetio da 106.019 porodica prima socijalnu pomoć, i precizirao da je to 267.000 građana Srbije, te je ukazao da među njima ima 147.000 koji su radno sposobni.

"Oni mogu da rade i da bar jednim delom vrate društvu onoliko koliko se društvo trudi da obezbedi njima", rekao je Vulin i dodao da se na račun socijalnih davanja svakog meseca izdvaja 1,17 milijarda dinara za socijalnu pomoć.
-------------

Skrojili zakon po svojoj meri: Štednja ne kači političare kao ostale

Blic | 26. 10. 2014. - 07:56h | Komentara: 37
Porez za političare, tj. dodatno oporezivanje državnih funkcionera, nije predviđeno novim merama štednje. Tako će, u istom procentu, biti umanjivane zarade onih koji imaju 30.000 dinara, kao i onih koji imaju deset puta više.
[You must be registered and logged in to see this image.]


(+)
- Bilo bi potpuno nekorisno ukoliko bi se većim procentom umanjile zarade veće od 100.000 dinara. Takvih plata u ukupnoj masi zarada u javnom sektoru ima svega tri odsto, a dodatno bi oštetili najkreativnije - argument je kojim ministar finansija Dušan Vujović obrazlaže zašto se odustalo od ideje da oni koji imaju veće zarade u većem procentu podnesu teret mera štednje.

Prema dostupnim podacima u ove, kako ministar kaže, „najkreativnije“ ne spadaju lekari specijalisti, docenti, pa čak ni brojni profesori univerziteta, inženjeri, ni brojni visokoobrazovni stručnjaci koji u javnom sektoru rade. Pa će, recimo, sudija Osnovnog suda u Nišu imati platu 39.194,00 dinara, a njegov kolega - sudija Ustavnog suda 324.000 dinara. Načelnik sa stalnom službom u Ministarstvu trgovine moraće da se zadovolji sa 75.600 dinara, jer će mu zarada od 84.000 dinara biti umanjena za deset odsto.

Povišica i za predsednika
Ukidanjem solidarnog poreza od 25 odsto, oni koji imaju plate veće od 113.000 dinara, sada su na dobitku. Tako će, recimo, plata predsednika Tomislava Nikolića od 150.000 dinara ubuduće biti umanjivana za 15.000, a ne više za 20.500 dinara.
Za isti procenat smanjuje se i plata predsednice Komisije za zaštitu od konkurencije, ali će ona, uz umanjenje od 33.847 dinara, i dalje ostati neverovatnih 300.000,00. Docentu Medicinskog fakulteta koji danas ima 60.000 dinara, od novembra se plata smanjuje za 6.000 dinara. S druge strane, poslaniku PUPS-a Konstantinu Arsenoviću plata poslanika biće niža za 14.200 dinara i pašće na 127.000 dinara, a umanjuje mu se i penzija od 93.000 dinara.

- Mislim da su mere koje se trenutno sprovode ad hok mere. Verujem da visoke naknade za članstvo u raznim nadzornim i drugim odborima, komisijama, radnim grupama i sličnim telima treba umanjiti, ne zato što je to deo mera štednje, već zato što je neprimereno da se za te funkcije daju takve nadoknade. Očigledno je da još uvek nismo ušli u temeljne reforme, a koje, između ostalog, znače i precizno vrednovanje određenog rada i, naravno, odgovornosti, kaže za „Blic“ Nemanja Nenadić iz „Transparentnosti Srbija“.

...e,ovo je stvarno sramota ..i sad mi recite da ce taj sudija Osnovnog suda suditi po pravdi i zakonu..

E ovim se podupire mito i korupcija,upravo taj niski sudija je prinudjen maltene da primi mito i da sudi po visini mita a ne po zakonu.Hirurg ce da operise zavisno od koverte,jer drzavna ekonomija ga na to tjera.Ne opravdavam nikako korupciju i mito,ali drzava ih upravo "legalizuje".

Jedan lep osvrt na cenu goriva kod nas..

KOMENTAR: Benzin
Dušan STOJAKOVIĆ | 27. novembar 2014. 12:57 | novostirs
Barel nafte na svetskom tržištu pao je skoro za trećinu




BAREL nafte na svetskom tržištu pao je skoro za trećinu. Cene benzina na srpskim pumpama niže su samo za sitninu. Pravdanje da je rast kursa dinara kumovao nedovoljnom pojeftinjenju nema baš mnogo veze za zdravom logikom.


Slabljenje domaće valute od oko dva odsto mnogo je manje od pada cena barela crnog zlata. Ako se zakonima tržišta doda i činjenica da Srbi troše polovinu nafte izvučene iz domaćih bušotina, onda je teško objasniti zašto je gorivo kod nas najskuplje u regionu.

Ne samo da je gorivo paprenije, nego su i naši putevi ubedljivo najgori u odnosu na sve države u okruženju. Zbunjuje i stalno prebacivanje lopte između države i naftaša. Jedni tvrde da su marže previsoke, drugi da su budžetska davanja preterana.

Dok to traje, rešenje imaju samo stanovnici pograničnih delova Srbije. Pretrče u komšiluk i natankuju rezervoar. I ako se dvadesetak procenata potrošača na ovaj način snabdeva, to automatski znači manji promet, nižu proizvodnju, lanac koji nas ponovo vuče ka ekonomskom dnu po kojem već godinama bauljamo.

Ako smo uspeli da prodamo naftni sektor, kao deo „porodičnog srebra“ i ako smo pride ruskim investitorima dali rudnu rentu sedam i po puta nižu nego u majčici Rusiji, onda bi naši političari stvarno mogli bez srama da traže nešto zauzvrat.

Možda da nam izvuku hemijski sektor („Petrohemiju“, „Azotaru“ i MSK iz Kikinde). Bilo bi pošteno. Bilo bi bratski. Jer smo „braći“ mimo naših zakona, koji propisuju naknadu od sedam odsto za rudnu rentu, spustili više nego duplo.

Počeo Četvrti ekonomsko - trgovinski forum

Lana Gedošević | 16. 12. 2014. - blic Foto: Lana Gedošević | Komentara: 0
Premijeri Srbije i Kine Aleksandar Vučić i Li Kećijang došli u salu Sava centru na Četvrti ekonomsko - trgovinski forum Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope. Za njima su došli i premijeri ostalih država učesnica.
[You must be registered and logged in to see this image.]


Sava Centar pre otvaranja Samita


Forum je otvorio ministar privrede Republike Srbije Željko Sertić, kao moderator.

Kineski premijer je Li Kećijang je u obraćanju čestitao na uspostavljanu poslovnog saveta i otvaranju Foruma. On je podsetio da je na severnoj hemisferi sada zima, a hladnim je opisao i ekonomske prilike u većem delu sveta.

- Neke privrede koje su u nastajanju i povoju suočene su sa padom vrednosti svojih valuta, dok svetska privreda pati od sve većih priitisaka i pitanje je da li će se situacija pogoršavati i mi moramo da se pripremimo za takvu mogućnost - kazao je Li.

On je kao važne naveo mir i stabilnost, ali i povećanje standarda ljudi.

- Ali ako sve zemlje budu koristile svoje prednosti, neće doći do pada - kazao je kineski premijer.
Dvostruko više kineskih stipendista
Kineski premijer je najavio da će se sledeće godine udvostručiti broj stipendija koje ova zemlja daje studentima iz država Centralne i istočne Evrope.

On je naveo da je i u svetskoj privredni potrebna saradnja zemalja čije se privrede dopunjuju, kao što je slučaj s Kinom i zemljama CIE i trenutno je situacija takva da je moguće povećanje saradnje.

Velike zemlje Evrope imaju naprednu privredu, ali zemlje CIE imaju, prema njegovoj oceni, veliki potencijal.

On je naveo da se Kina od robe široke potrošnje okreće ka naprednoj tehnologiji kao veliko tržište koje može da privuče kvalitetne proizvode iz čitavog sveta, a u tome, kazao je, leži komplementarost između Kine i zemalja Centralne i istične Evrope.

- Kupovinom obveznica nekih od tih memalja Kina je poslala signal da je pouzdan partner - rekao je Li.

On je naveo da su devizne rezerve Kine dovoljne, a da postoji potreba za infrastrukturnim razvojem država CIE i to može biti plodno tro za saradnju.

Li je kazao da se očekuje da trgovinski obim sa zemljama CIE ove godine bude više od 60 milijadi dolara što je porast za 10 odsto.

On je uočio da postoji veliki potencijal za produbljivanje saradnje kada je u pitanju razvoj infrastrukture i saobraćajnica, ali da je za to potrebna saglasnost i dobra volja vlada u regionu.

- Kada se radi o opremi imamo velike potencijale. Kineske kompanije imaju isksutva i kada bismo povezali kineski kapacitete sa zemljama u regionu koje imaju potrebu za razvojem uspostavili bismo jak razvoj. Nadamo se da ćemo moći da napravimo fabrike u ovom delu Evrope i proizvoduimo ono što je potrebno za lokalni razvoj što je doprineti zappošljavanju u regionu, ali i uposliti kineske kapacitete - rekao je kineski premijer.

On je najavio da će zemlje regiona moći da iskoriste kreditni kapacitet od 1,7 milijardi dolara i najavio mogućnost boljih uslova.

- S radošću očekujemo novo modele saradnje kao što su privatno-javna partnerstva što će našu saradnju učiniti efikasnijom - kazao je Li.

On je najavio i povećanje iznosa koji je na raspologanju Fondu za saradnju Kine i zemalja CIE. Cilj je, kazao je, da se za pet godina udvostruči razmena.

U junu sledeće godine on je najavio sajam investicija i trgovine u formatu "16 + 1" poput Beogradskog forum.

Iako je ovo ekonomski i trgovinski forum i kultura može biti temelj za saradnju.

Uoči samita šefova vlada Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope u Beogradu, premijer Srbije Aleksandar Vučić je imao niz bilateralnih sastanaka sa premijerima Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Rumunije, Slovenije, Slovačke kao i sa ministrima trgovine i transporta Kine.

..evo razloga za turbulencije svajcarca..

Franak će uskoro početi da pada, evro nastavlja da slabi
Tanjug | 16. januar 2015. 16:08 | Komentara: 0
Kretanje kursa švajcarskog franka u bliskoj budućnosti zavisiće od monetarne politike Centralne banke Švajcarske



BEOGRAD - Kretanje kursa švajcarskog franka u bliskoj budućnosti zavisiće od monetarne politike Centralne banke Švajcarske, koja će najverovatnije ići u smeru slabljenja nacionalne valute, kako bi se ostvario pozitivan trgovinski bilans sa svetom, dok će evro nastaviti da slabi prema vodećim svetskim valutama da se podstaka izvoz EU, smatra senior ekspert u FX Lideru, Nikola Bulajić.


Današnja kretanja na tržištu valuta nisu bila dramatična, posle jučerašnjeg velikog skoka švajcarskog franka prema evru, i mogu se podvesti pod nivo dnevnih oscilacija u normalnim uslovima, rekao je danas Bulajić za Tanjug.

On je podsetio da Centralna banka Švajcarske na jučerašnjem sastanku usvojila i novi model monetarnog upravljanja i dodatno snizila osnovnu kamatnu stopu sa minus 0,25 na minus 0,75 odsto, i dodao da se u narednim danima, verovatno, očekuju novi koraci švajcarskih monetarnih vlasti.

Komentarišući kretanje evra prema švajcarskom franku, Bulajić je ocenio da se najveći pad evra prema franku desio upravo zato što je švajcarska ekonomija najviše usmerena na evrozonu i zato što je njena valuta vezana prvenstveno za evro, tako da je švajcarski franak menjao svoju vrednost svakodnevno i prema drugim vodećim valutama u zavisnosti od kretanja kursa prema zajedničkoj valuti "evrolenda".

"Evro već nekoliko nedelja, pa čak i meseci, gubi na vrednosti prema dolaru, švajcarskom franku i drugim vodećim valutama kojima se trguje na svetskom finansijskom tržištu.Taj trend je nastavio i danas, i vrlo verovatno će nastaviti i dalje, budući da Evropska centralna banka (ECB) planira da nastavi sa programom relaksirane monetarne politike", objasnio je sagovornik Tanjuga.

ECB planira da predstavi program kupovine obveznica koji može biti dosta obiman, a uticao bi na to da zajednička evropska valuta malo izgubi na vrednosti i da se na taj način izvoz perifernih evropskih zemalja pojača, što bi donekle povratilo njihovu ekonomsku snagu.

Što se tiče jučerašnje reakcije, švajcarski franak je ojačao prema većini valuta od 15 do 20 procenata i, recimo, bukvalno za sat vremena franak je ojačao prema jenu sa 114,1 na 137 jena za jedan franak i nakon toga je usledila korekcija, naveo je Bulajić, napominjući da je većina ostalih valuta slično reagovala.

Kada je rec o uticaju jačanja švajcarskog franka na kretanje akcija na svetskim berzama, navodi da je većina berzi zabeležila pad vrednosti, ne zbog panike, nego zato što su investitori dobili priliku za ulaganje u neki novi sigurniji instrument, što švajcarski franak godinama jeste.

Sama švajcarska berza juče je zabeležila negativni trend, odnosno indeks švajcarskih akcija je pao 5,22 odsto, a među tim akcijama su najviše "stradale" hartije od vrednosti nekih investicionih banaka, čak i do 10 odsto, kao što su Kredi Suis ili UBS banka, kazao je Bulajić.

"Međutim kada uporedite gubitak vrednosti akcija od 10 odsto i aprecijaciju švajcarskog franka u kojima su izražene cene tih akcija od 20 odsto, videćete da u principu gubitak za investitore i nije bio preterano veliki, čak su, zavisno naravno od odnosa procenata, možda zabeležili profite, odnosno benefit iz takve jedne akcije".

Glavna dešavanja su prošla, što se tiče kretanja švajcarskog franka na tržištu valuta i valutnih parova koji su vezani za švajcarski franak, a buduća kretanja švajcarske valute zavisiće od monetarne politike koju bude vodila švajcarska centralna banka.

"Budući da ekonomijama koje su izvozno orjentisane, kao što su Švajcarska i Japan, ne odgovara jak devizni kurs, verujem da će i njihove akcije ići u smeru slabljenja nacionalne valute, kako bi se taj njihov pozitivan trgovinski bilans ostvario", mišljenja je Bulajić.

Ekspert bropkerske kuće FX Lider očekuje da će se u narednim danima svetsko devizno tržište polako stabilizovati, a švajcarski franak će nastavi jačanje prema evru, budući da evro ima globalni trend slabljenja prema svim valutama.

FX Lider je Forex platforma u Srbiji na kojoj može da se trguje valutnim derivatima, zlatom, sirovom naftom, indeksima... na svetskim berzima.

Sta da kazem,sem da je zadnji veliki rast Franka uslovio i mnoge otkaze,jer su vlasnici firmi zakljucili da im opada profit,buduci da se veliki ugovori sa EU odradjuju u Eurima...i logicno je da i sada gube tih 20%,a s druge strane i svi vanjski ugovori vezani za Euro oslabili su cijenu usluge Svice.U interesu je sviju da Franak padne,sto je moguce samo vjestackim pokrivanjem Eura,sto se radilo i do sada.Zalosno je da je taj Euro napravio haos u cijeloj EU,njegova je vrijednost po mojoj laickoj procjeni duplo manji,odnosno,na nivou tadasnje marke,a plate radnicima su svojevremeno prepolovljenje zbog tadasnjeg vjestackog uvodjenja vrijednosti Eura....i ja u svemu vidim ogromnu propast i buducu bijedu Njemackoh covjeka,radnika.
Pojedincu ,trenutno odgovara ovakav kurs,posebno pogranicnim dijelovima....evo u mnogim bankama je nestalo Eura....kupuje se daleko vise preko grane....ali gledajuci dugorocnije...ne valja to nikako.

..evo nesto sto ohrabruje,mada sam sigurna da ce svaki korisnik kredita morati da -podseti- svoju banku da primeni ovaj zakon.vec sama cinjenica da je objavljeno samo u Plitici i to u delu gde udruzenje potrosaca obavestava gradjane o novim zakonima,njihovim pravima govori dosta..
..zato evo i na forumu,mozda procita vise osoba

Од марта ниже рате за старе кредите
Применом измена Закона о заштити корисника финансијских услуга банке ће морати да промене досадашњу праксу и коригују рате кредита које су обрачунаване по вишем, а кредит исплаћиван по нижем курсу


Биће више новца у кућном буџету (Фото Ненад Неговановић)
Све банке које су пре децембра 2011. године одобравале кредите по једном типу курса, најчешће нижем куповном, а рате обрачунавале по вишем, продајном курсу, од марта ће морати да промене ову праксу и то у корист клијената. Јер тада почињу да се примењују измене Закона о заштити корисника финансијских услуга које су усвојене пред нову годину на предлог Народне банке Србије. Дакле, кредити грађана који су подигнути пре децембра 2011. године обрачунаваће се по истом типу курса по којем је кредит одобрен или по курсу који је за корисника још повољнији од оног који је до тада коришћен за обрачунавање месечних обавеза, кажу за „Политику” у Народној банци Србије и додају да ове законске измене представљају исправљање досадашњег понашања банака према клијентима, што ће истовремено многим грађанима донети олакшану отплату преосталих обавеза.

– У оквиру пакета закона усвојених пред крај прошле године, на предлог Народне банке Србије усвојена су и нова решења у оквиру Закона о заштити корисника финансијских услуга, чиме се остварује значајан напредак и обезбеђује фер однос банака према клијентима, а грађанима се омогућава једноставније, брже и ефикасније остваривање њихових права и интереса, у складу са стандардима Европске уније.

И у Удружењу за заштиту корисника финансијских услуга Ефектива поздрављају ове измене, посебно оне које се односе на кредите у отплати јер је познато да су многи грађани управо због овакве политике банака били често у ситуацији да не могу ни да отплаћују своје обавезе.

– Ако је кориснику индексирани кредит у страној валути исплаћен по куповном курсу, а банка је у отплати рата обрачунавала већи – средњи или највећи – продајни, од марта ће за отплату кредита морати да примењује куповни курс, што ће довести до одређеног смањења месечне рате изражене у динарима. Исто се односи и на случај исплате кредита по средњем курсу који је банка наплаћивала по свом продајном курсу. Дакле, будућа отплата би ишла по средњем, или по још нижем, куповном, ако би банка самовољно пристала да свом клијенту пружи тај бенефит, што је тешко очекивати – каже Дејан Гавриловић из Ефективе.

Он напомиње да је ово јако важно јер су неке банке подешавале доспећа рата свих кредита на увек исти дан, на пример последњи у месецу. Тада банка, објашњава он, намерно повећа свој продајни курс за динар или два и на тај начин заради додатно на курсним разликама. Ти продајни курсеви су често били и до четири динара већи од званичног средњег курса НБС, или чак и до седам динара већи од куповног, па је зарада банке очигледна.

– Ако је клијент рату од 200 евра плаћао по продајном курсу, за кредит који је исплаћен по куповном, рата ће са овим изменама бити мања за око 1.500 динaра. Ако је реч о рати од, на пример, 400 евра рата може бити мања и за око 2.500 до 3.000 динара. У другом случају, када је клијент рату од 200 евра плаћао по продајном курсу, за кредит који је исплаћен по средњем, будућа рата може бити мања и до 800 динара, односно 1.500 динара нижа, ако је реч о кредиту од 400 евра – илуструје примерима наш саговорник из Ефективе.

Рачуница показује да што је већа рата кредита и умањење ће бити веће, што доноси одређену уштеду у кућном буџету. Ипак, остаје отворено питање шта је са курсним разликама наплаћеним до овог тренутка. Став удружења Ефектива је да банке ни до ових измена нису имале право да наплаћују рате по већем курсу, сагласно члану 15 Закона о облигационим односима који прописује једнакост узајамних давања уговорних страна. Дакле, та једнакост се може остварити само ако се исти курс обрачуна и приликом исплате кредита и приликом његове отплате. Друго, овај закон прописује да банка кориснику на располагање ставља одређена новчана средства у виду кредита, која је он дужан вратити уз одговарајућу камату. Значи, камата представља цену кредита и зараду за банку, без икакве курсне разлике или провизије.

Гавриловић каже да је ово потврђено и неким од пресуда које је њихово удружење недавно добило против банака, па је могуће да су у НБС одлучили да реагују и предупреде ствари како би се избегле нове тужбе. Ипак, они се надају да ће грађани, после ових измена и вести да банка мора нешто да им врати, управо допринети да се „разбуде” и крену у подизање тужби због неоправданих наплата кредита.

У овом удружењу кажу да је остало још да се реши питање кредита индексираних у швајцарским францима, наплате разних провизија након исплате кредита (фантомска провизија за праћење кредита, провизија за превремену отплату итд).

– И сада постоје случајеви да банка рекламира кредит као повољан, у смислу ниже каматне стопе, али у реклами не спомиње накнаду за праћење кредита у неком фиксном месечном износу, која свакако поскупљује цену кредита. Затим, ту су и провизије за обраду кредита, које банке наплаћују у процентуалном износу од суме одобреног кредита. Тако банка која обави исти посао обраде кредитног захтева за кредит од 1.000 евра као и за кредит од 10.000 евра, са провизијом од два одсто, у првом случају заради 20 евра, а на другом 200 евра, иако је у суштини обавила идентичан посао – каже Дејан Гавриловић и додаје да свакако поздрављају одлуку НБС да уђе у процес измене закона које доносе грађанима макар и минималну корист.

У Ефективи напомињу да уколико сваке две године овај закон буде мењан у корист клијената, у неко догледно време можемо очекивати потпуно сређивање банкарског тржишта и максимално транспарентно понашање банака према својим клијентима.

-------------------------------------------------------------

Повољније и за пољопривреднике

Новина је проширење заштите коју пружа овај закон на предузетнике и пољопривреднике. Ова лица убудуће ће имати исти статус као и грађани, физичка лица, при узимању кредита, полагању новца, обављању плаћања и коришћењу других финансијских услуга, па ће банке бити дужне да им достављају све предуговорне информације, обавештења током трајања уговорног односа, а њихова права у односу на валуту у којој се одобрава кредит, тип курса који се примењује, промену каматне стопе биће иста као и за свако друго физичко лице, кажу за „Политику” у НБС.

Исто тако, заштита се проширује и на жиранте или власнике ствари на којима је заложно право с обзиром на то да се у пракси дешавало да они често нису били упознати ни са садржином уговора, а нису били ни благовремено обавештавани о обавезама главног дужника, а посебно када не измирује обавезе.

-------------------------------------------------------------

И банкама у прилог?

Уведена је могућност кажњавања банке новчаном казном у износу од 100.000 динара ако у року не одговори на захтев НБС по притужби корисника. Ова казна, иако новчано не представља превелики издатак, могла би натерати банке да одговарају на захтев НБС за достављање конкретнијих информација у вези са притужбом, а не као што је до сада био случај када је банка једноставно могла игнорисати захтев НБС без икаквих

санкција.

– Ипак, нису све измене само у корист клијената, неке иду и банкама у прилог. Тако је смањена минимална казна за банке са 500.000 на 80.000 динара, али је повећан лимит максималне казне са 800.000 на милион динара, чиме се НБС-у даје могућност да блаже казни банку у случају учињеног прекршаја. Дакле, ако НБС има дискреционо право да одлучи да ли ће казна бити 80.000 или милион динара, постоји добра шанса да та казна ипак буде минимална. Зашто би иначе и била смањивана на тај износ ако та логика није укалкулисана у ову одлуку? Друго, проширен је број прекршаја који се кажњавају у поступањима банака – каже Дејан Гавриловић, коментаришући неке од измена закона.

Јелица Антељ
објављено: 13.01.2015.

Ko ne plati porez sledi kazna 50.000
T. SPALEVIĆ - D. I. KRASIĆ | 19. februar 2015. 21:33 | Komentara: 88
Lokalne samouprave širom Srbije spremaju prijave protiv najvećih neplatiša nameta na imovinu. Ista sankcija predviđena po svakom kvartalu kašnjenja. Kaznu određuje prekršajni sudija

GRAĐANI koji u zakonom predviđenom roku nisu uplatili ratu za porez na imovinu mogu da se nađu pred sudijom za prekršaje. Preti im kazna od 50.000 dinara po neplaćenom kvartalu. Kako saznaju "Novosti", opštinski poreznici već pripremaju zahteve za pokretanje prekršajnih postupaka protiv neplatiša. To im je omogućila izmena Zakona o poreskom postupku iz jula prošle godine, kojom su uvedene drakonske mere za građane. Na udaru su prvo oni koji nisu izmirili obaveze za treći i četvrti kvartal prošle godine.


To znači da će ih opštinari tužiti za glavnicu, zateznu kamatu, plus kazna od ukupno 150.000 dinara za tri kvartala.

Zahtev za pokretanje postupka podnosi lokalna uprava javnih prihoda nadležnom prekršajnom sudu. To ne mora obavezno da znači da će postupka i biti.

- Ako građanin izmiri svoje obaveze pre nego što sud donese rešenje o pokretanju prekršajnog postupka, sudija može da odbaci zahtev, i to uglavnom i radi - objašnjava za "Novosti" Aleksandar Ilić, portparol Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu, ističući da u tom slučaju nije nastala nikakva šteta zbog malog kašnjenja u plaćanju.

U slučajevima kada obaveze nisu izmirene, pokretanje prekršajnog postupka ne znači nužno da će građanin morati da plati kaznu. Po Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, predviđena je minimalna kazna od 50.000 dinara za kašnjenje u plaćanju poreza. Međutim, po rečima Ilića, sudija je taj koji određuje visinu kazne.

- U zavisnosti od okolnosti koje utvrdi sudija, kazna može da se umanji - navodi Ilić.


UDAR NA MALE

Kazna za poreske neplatiše predviđena je u visini polovine neplaćenog poreza, ali ne manje od 50.000 dinara. Tako će mali dužnici, kojima namet na imovinu godišnje ne prelazi 10.000 dinara, umesto polovine ovog iznosa (5.000 dinara), na godišnjem nivou platiti 200.000 dinara za kašnjenje u sva četiri kvartala. Toliku kaznu platiće i onaj koji je "utajio" porez od 400.000 dinara.

Kazna će tako, praktično, zavisiti od materijalnog statusa građanina, da li je hranitelj porodice, staratelj, da li je bio odsutan iz zemlje kada su bili rokovi plaćanja... Sve ovo može da umanji kaznu, a moguće je i da sudija izrekne samo opomenu, ali pod posebno utvrđenim okolnostima.

- Sama neblagovremenost u plaćanju poreskih obaveza nosi sa sobom rizik kazne od minimum 50.000 dinara po kvartalu - kaže za "Novosti" ekonomista Milica Bisić, ističući da lokalne uprave javnih prihoda ne podnose ovakve zahteve po automatizmu, već da je ipak potrebno da protekne neko vreme.

U Srbiji je najviše poreskih obveznika kojima godišnji namet ne prelazi 10.000 dinara. A za "probijanje" rokova u plaćanju preti im čak 20 puta veća novčana kazna, odnosno za neplaćena sva četiri kvartala 200.000 dinara.


SIMIČ: KAMATA JE DOVOLjNA

Bivši direktor Poreske uprave Srbije, Ivan Simič, član 180 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji se odnosi na kažnjavanje građana za poreske prekršaje komentariše ovako: - Navedeno znači da se može kazniti svako ko kasni sa plaćanjem bilo kog poreza. Smatram da kazna za kašnjenje može da bude samo zatezna kamata. Jer, nije ni ljudski, ni pošteno da se poreski obveznici na ovaj način kažnjavaju zbog kašnjenja u plaćanju poreza. A pogotovo u sadašnjoj teškoj ekonomskoj situaciji. To kod mnogih znači više od njihove mesečne zarade.

- Ove kazne su neprimerene - kaže Kaća Lazarević, vlasnica agencije za promet nekretnina. - Bolje da nam država unapred pošalje račune da znamo kada, šta i koliko treba da platimo. Sramota je što su predviđene ovako rigorozne kazne, s obzirom na to da su i te kako velike zatezne kamate. Valjda je logično da to bude kazna za one koji ne izmiruju obaveze redovno.

Poreznici zahtev za pokretanje prekršajnog postupka mogu da podnesu u roku od pet godina. Tako bi za kašnjenje od, na primer, mesec dana za prvu ovogodišnju ratu, prekršajna prijava teoretski mogla da sustigne obveznika i 2020. godine. Apsolutna zastara nastupa 10 godina od prekršaja.

..nadam se da ste upoznati sa ovim gore

Resavica: Štrajk, ne damo 10% plate
IZVOR: BETA
Resavica -- Rudari "Resavice" najavili su štrajk upozorenja ukoliko do 13. marta, ne bude potpisan novi kolektivni ugovor koji bi zadržao ista prava kao do sada.
[You must be registered and logged in to see this image.]


Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock
Predsednik sindikata radnika JP PEU Resavica Goran Nikolić rekao je da se rudari ne bune zbog smanjenja plata od 10 odsto jer znaju da je država u teškoj situaciji, ali se ne slažu sa predlogom novog kolektivnog ugovora ne osnovu koga bi im zarade bile umanjene za dodatnih 10 odsto.

Predstavnici Glavnog odbora Sindikata radnika JP PEU Resavica i Zajedničkog odbora sindikata Nezavisnost odlučili su da, ukoliko se ne postigne dogovor, od ponedeljka, 16. marta, organizuju jednočasovne štrajkove upozorenja na početku svake smene.

Sindikalci su odlučili da, ukoliko novi kolektivni ugovor ne bude potpisan ni do 20. marta, pozovu rudare na potpunu obustavu rada do ispunjenja zahteva.

Sindikalnim organizacija naloženo je da do 11. marta formiraju štrajkačke odbore i da sa poslovodstvom dogovore minimum procesa rada kako bi se obezbedila sigurnost jama i sačuvala rudnička imovina.

"Sindikat Resavice novim ugovorom nije tražio ništa više nego što je to već dato ugovorima za radnike Elektroprivrede Srbije (EPS), Eektromreže Srbije (EMS), zdravstva. Sindikat nije pristajao ni da se rudarima dodatno umanje prava i smanji ionako bedna plata, najniža u istoriji", naveo je Nikolić.

Nadležna ministarstva, dodao je on, tražila su smanjenje sredstava za lečenje rudara, smanjenje stipendija za decu poginulih radnika, povećanje procenta kažnjavanja radnika, brisanje mogućnosti uvećanja zarada za rad nedeljom.

"Za Ministarstvo finansija još je sporan iznos toplog obroka kako za redovan tako i za prekovremen rad, minuli rad za spoljne radnike, plaćanje članova čete za spasavanje, zaštita od smanjenja zarada za rudnike koji neipsunjavaju plan proizvodnje zbog nedostatka rudara, visina otpremnine za odlazak u penziju", kazao je Nikolić.

Ukoliko bi sindikati pristali na te izmene, dodao je on, zarada rudara bi se dodatno smanjila za oko 10 odsto.

Nikolić je rekao i da su pregovori o kolektivnom ugovoru doživeli krah 2. marta kada su ponovo vraćeni na početak, a dopisom Ministarstva finansija bez zaglavlja, pečata, potpisa poništeno je sve što je do tada dogovoreno.

Novi pregovori zakazani su za sutra.


..ove ljude u potpunosti podrzavam..

Синдикат пензионера прети влади Стразбуром
izvor Politika

Из Уставног суда ни после три месеца од представке нема става да ли је смањење пензија већих од 25.000 динара противуставно
Уставни суд још није рекао да ли су мере владе у складу са највишим правним актом (Фото Д. Јевремовић)

Удружење синдиката пензионера Србије сачекаће још неко „разумно време” став Уставног суда Србије о томе да ли је одлука владе, да за 22 и 25 одсто смањи пензије веће од 25.000 динара, у складу са нашим највишим правним актом, после чега ће се обратити суду у Стразбуру. Удружење синдиката пензионера сматра да је оваква одлука противна важећем Закону ПИО.

Владимир Дедић, члан председништва овог удружења јуче није могао да прецизира који је то „разуман рок”, али је рекао да се неће чекати дуже од пола године до годину, јер су пензионерима ускраћена основна права да им се исплаћују онолике пензије колике су стварно зарадили.

Захтев за оцену уставности достављен је суду крајем децембра прошле године, али ни до данас нема одговора ни да ли је оваква одлука законита ни да ли није, иако је Удружење суду упутило молбу за хитно поступање, објаснио је Михајло Радовић, потпредседник овог удружења.

– За сада имамо само информацију да је Уставни суд узео у разматрање ову нашу иницијативу, али то надлежне у ПИО фонду није спречило да исплаћују умањене пензије, што су пензионери од њих тражили, како би се предупредиле огромне штета због тужби пензионера које ће уследити после овакве одлуке, каже Радовић.

Милорад Вујасиновић, председник Удружења, каже да су пензионери додатно обманути, јер им приликом смањивања пензије нико није рекао да ће доћи до поскупљења горива, грејања, а сада и струје.

– Не сме се заборавити да већина пензионера од својих умањених примања издржава не само своју децу, већ и унучиће, каже он.

Пензионере посебно обесхрабрују најаве из Фискалног савета да сва досадашња уштеда није довољна да се попуни републички буџет, па се већина прибојава новог смањења пензија.

Огорчени ситуацијом у којој су се нашли, они су јуче питали и у чему се огледају реформе о којима слушају сваког дана, када их нема ни у правосуђу, ни у државној и пореској управи.

– Обећано је прогресивно опорезивање богатих како би и они поднели тежи систем реформи. Ништа од тога, каже Вујасиновић.

Упитани на основу чега тврде да би пензије поново могле бити још мање, Дедић каже, да на то упућују чињенице да је БДП пао за 1,5 одсто, а да се очекује да ће у овој години пасти за још од 0,5 до један проценат.

Удружење синдиката јуче је позвало све оштећене пензионере да дођу и потпишу припремљене бланко тужбе које само треба да попуне и доставе суду тужећи ПИО фонд и државу за противзаконито смањење пензија.

-------------------------------------------------------------------

ПИО фонд не распродаје РХ центре

Упитани да ли је тачно да Драгана Калиновић, директор ПИО фонда, заједно с Управним одбором, ког је именовала влада, учествује у распродаји РХ центара, који су грађени пензионерским динаром, за шта су је јуче окривили у Удружењу синдиката пензионера Србије, у ПИО фонду одговарају да су овакве оптужбе нетачне и неосноване.

Влада није планирала да продаје објекте у бањско-климатским лечилиштима, а још мање Фонд ПИО, који већ годинама води судске спорове за потврђивање власништва, како би их вратили намени због које су и изграђени.

Уосталом, законитост и исправност рада Фонда и директора под сталном су контролом Државне ревизорске институције, буџетске инспекције, а Министарство рада је, по закону, надзорни орган фонда.
Ј. Петровић-Стојановић
објављено: 19.03.2015.

Danubius ::

"Prosečna satnica" u Srbiji je 2,2 eu . Isto kao i kod vas "prosečna plata "(statistički ) nema veze sa stvarnošću . 
Moja plata ,sa 33 godine radnog staža ,nešto veća od ostalih kolega (jer sam ipak neki specijalista ) nije ni 300 eu . 
Većina nas "prosečnu platu" može samo da sanja ,a to su oni koji imaju "sigurnu platu" ,od "države" ,a šta rade sa onima koji rade kod "privatnika" je posebna priča -oni ne zarade ni 200 eu . 
Kilogram junetine je 700-800 rsd dinara , a "dnevnica" u Srbiji nekih 1000 rsd i manje .
Dakle ,bereš kukuruz ceo dan za kg mesa ,kilogram hleba i bocu vode . 
Dakle ,za 1 kg junetine ,okvirno , ti radiš 3 sata -a mi ceo dan . 


Da se ne bi puno naganjali -mi radimo za goli život ,hranu i račune ,a vama ipak "pretekne" i za auto , letovanje ,oblačenje i "kulturu" ,to je to . 

Prebacih postovanje dalje na ovu temu....da ne spamujemo izbjeglice.

Ne volim raspravljati o teskim temama,ali kad je tako glad udarila,a vjerujem da za veliki dio Srbije jeste,kako onda u Grcku i CG,pa i Tursku,ne mozes ufatit mjesto na moru od Srba,bila sma i vidjela da voze ista auta kao i Evropa....da ne pricam kuce kakve se grade....ovo isto vazi i za Bosnu.
Drzava nije siromasna,samo se kolac ne dijeli kako treba.
Gledam avio karte od Bg...pa diljem svijeta...sve puno....odredjeni datum ima jos 3 ili 5 karata....pa putuju li za BG i iz njega samo stranci?

Rekoh,ne bih se zamajavala na ovakvim temama,jer svi smo dijelom u pravu,ali eto povuce me iskrivljena slika u ocima tebe i vjerovatno jos nekih.

U Americi,cim dodju,kupe auto,to im je prva stavka....ali koje licno poznajem,rade po 2 posla,neki cak i 3(ne znam kako izdrze),pa kupe auto,da se mogu uslikati za famEliju....nije sunce sve sto sija...ima i bizuterije.
Mladji ponesu cijelu ustedjevinu u domovinu,pa se bahate i foliraju,a napisu mi sms jos u povratku...imas li 100fr do plate,za kruh da imam.Vi vidite samo onu ljepsu stranu "zapada",a ja ne zelim da vam kvarim dalje tu sliku.
napisah i Madam,jeste bolje,ali da bude bolje nego u Srbiji i nije tesko....ali daleko je to od onoga sto se vidi na oko....jer nas narod voli pokazati "dusmanima da ima"...ahahahahha

Pita Obama Boga kada će Amerika postati najbogatija na svetu?
- Za 100 godina!
Zaplače Obama i kaže:
- Ja neću biti živ!
Pita Putin za Rusiju isto što je Obama pitao za Ameriku.
Kaže Bog:
- Za 300 godina!
Zaplače Putin i kaže:
- Ja neću biti živ!
Pita Nikolić Boga kada će srbija biti najbogatija na svetu?
Bog zaplače i kaže:
- Ja neću biti živ!!


tako nekako

Do najvećeg "nesporazuma" na temu plata dolazi jer vi "napolju" pričate o bruto plati od koje Državi treba dati njen deo zvani porez ( i ostale harače). Mi ovde pričamo o neto plati. Istina na platnoj listi se vidi kao bruto iznos od kog nam skinu (ako se nije menjalo ovih pet godina) nekih 30% - za penziono i zdravstveno. Mnogi ne znaju da je poslodavac u obavezi da na taj iznos plati još neke stavke Državi. Dakle stvarna "bruto" plata koju bi mi ovde imali je otprilike duplo veća naravno opet ako se procenti nisu drastično menjali. Sad baš nemam ni vremena ni volje da googlam jer shvatili ste suštinu. Slažem se da je to još uvek puno manje od onog koliko ima radnik na istim poslovima u uređenim i stabilnim ekonomijama.

Istina najniža cena rada, takozvani minimalac, u Srbiji je nekih 121.00 dinar. Država je procenila da je nepunih 20.000-22.000 dinara (u zavisnosti od broja radnih sati u datom mesecu) dovoljno da se preživi u Srbiji. Pitanje je šta Sindikati (ne)rade po ovom pitanju. A ne rade ništa. Ali to je već neka druga tema kojoj ću se vratiti čim završim "sezonu".

Ukrala sam komentar dragog prijatelja, komentar kojim se savršeno opisuje proces uništenja ekonomije tj porobljavanje jedne zemlje.

Jedna porodica je proizvodila i prodavala cipele.
To je bila velika porodica od 60 ljudi.
Njih 50 je pravilo cipele, a 10 prodavalo.
Imali su dobru maržu. 40% prosečno.
Jednog dana došli su im stranci i ponudili cipele 20% jeftinije, da prodaju kao dodatni asortiman. Marža na tim cipelama bi bila 50%, a one bi i dalje bila jeftinija od domaće proizvodnje.
Kvalitet nije bio isti, ali u siromašnom selu kao što je bilo naše cena je bila važna.
Šta se onda dogodilo?
Umesto 50.000 komada domaće proizvodnje, sada se proizvodilo 20.000 komada, a 30.000 komada se uvozilo. Cena koštanja domaćih cipela je porasla i zbog manjih nabavki sirovina, kao i zbog nepopunjenih kapaciteta pogona. Budući da su u fabrici svi bili porodica, niko nije hteo nikoga da otpusti.
Stranci su još malo spustili cenu i zarada na uvoznim cipelama se povećavala, a na domaćim smanjivala.
U trećoj godini prodavalo se 45.000 stranih i 5.000 domaćih cipela.
Porodica je bila prinuđena da zatvori pogon zbog gubitaka. Pristali su da strancu prodaju firmu za 1 evro.
Selo tj. lokalna samouprava, da bi pomoglo porodici, pristalo je da na sebe preuzme dugove.
Iduće godine, stranci su podigli cenu cipela koje se više nisu pravile od kože, nego od skaja. Prave kožne cipele bilo je nemoguće kupiti.
Proizvođač mleka koji je prodavao kožu za cipele bio je prinuđen da podigne cenu mleka da nadomesti manjak zarade na koži.
Stranci su počeli da uvoze mleko jeftinije od domaćeg.
Proizvođač mleka je prodao krave i postao uvoznik mleka.
To mleko je bilo jeftinije od drugih i svi ostali proizvođači su prodali svoje krave, jer im se nije isplatilo da proizvode mleko.
Iduće godine mleko je poskupelo.
Trave je bilo dovoljno jer nije bilo dovoljno krava. Nije se više đubrila.
Proizvođač NPK đubriva morao je otpusti višak radnika, ali zbog predimenzionisanih kapaciteta samih pogona, pri ovom obimu cena koštanja proizvoda je bila prevelika. Stranci su počeli da uvoze jeftinije đubrivo.
Obim proizvodnje je još pao, fabrika je ređala gubitke i morala je da se zatvori.
Stranci su ponudili da je kupe za 1 evro.
Lokalna samouprava je pomogla i preuzela postojeće dugove.
Stranci su fabriku zatvorili i otpustili radnike.
Zadržali su monopol na uvoz đubriva, ali to je u tom trenutku bilo jako povoljno za nas jer fabrika nije pravila gubitke, a i đubrivo je bilo jeftinije.
Iduće godine đubrivo je poskupelo, al nismo mogli da biramo.
Nestalo je cipela, mleka, krava i đubriva.
Nismo znali šta da radimo, pa smo platili strane savetnike, koji su izračunali da je situacija lošija nego ranije i da sada uz fabrike moramo da damo i subvencije.
Nismo imali para da damo subvencije.
Stranci su nam pozajmili pare da im platimo da nam uzmu fabrike. Sa kamatom.

Ne samo u Srbiji već u celom svetu, ekonomija ne može da se odvoji od politike. Niti politika može da se odvoji od ekonomije.

Nažalost, u Srbiji ekonomija čak ne može ni da funkcioniše bez politike. Svi jaki ekonomisti su članovi stranke (uglavnom one na vlasti) tako da ceo ekonomski sistem zavisi upravo od te politike koju oni vode. Tužno, ali je realnost ...