Arheološke zanimljivosti

First topic message reminder :

Skelet sveštenice star 12.000 godina otkriven u Galileji

Autor: Beta | 04.11.2008. - 11:45

Skelet sveštenice-isceliteljke, okružen raskošnim darovima, otkriven je nedavno na severu Izraela, saopštio je Hebrejski univerzitet u Jerusalimu koji je nadgledao iskopavanja.

Ekipa Instituta za arheologiju tog univerzitata, je na lokalitetu Natufijan, u Galileji, pronašla ostatke žene za koju se veruje da je pre 12.000 godina bila sveštenica i isceliteljka. Među darovima su 50 oklopa kornjača, karlica leoparda, deo krila zlatastog orla, rep krave, dve ptičje lobanje i prednja šapa divlje svinje.





U saopštenju se navodi i da je deset velikih kamenova stavljeno direktno na glavu, karlicu i desnu butnu kost žene. Način na koji je sahranjena i pokloni koji je prate, pokazuju da je ona uživala veliki ugled među svojima, navode stručnjaci i dodaju da životinjski ostaci pored nje sugerišu da su joj pripadnici njene zajednice pripisivali magijske veze sa životinjama.

Neolitska umetnost sa ovog tla iz zbirke Muzeja Beograda

Diskretni šarm osmeha drevnog Beograđanina

Autor: M. Marjanović | 04.05.2009. - 05:00

Da li ste čuli za Bataševsku Veneru izrađenu od pečene gline nađenu kraj Mladenovca? Ona je do sada poznata najstarija Venera. Potiče iz tzv. starčevačke kulture, s kraja VII i početka VI milenijuma p.n.e. Prošli su milenijumi od vremena kada su razigrani prsti neolitskih ljudi oblikujući glinu udahnuli život svojim malim bogovima, čuvarima, precima i igračkama. Pred vama su sada prva prava umetnička dela s prostora današnjeg Beograda na izložbi „Život u glini”, koju su priredili Bisenija Petrović, Velibor Katić i Miloš Spasić, otvorenoj u Konaku kneginje Ljubice.


Izložbom „Život u glini” Muzej grada Beograda prvi put u celini predstavlja reprezentativnu zbirku neolitske figuralne plastike. Pored pomenute Venere, izložba obuhvata brojne druge antropomorfne i zoomorfne statuete, priveske, zvečke, žrtvenike, peći, poklopce, sekire, čak i kultni hleb, nađene u Vinči (Belo brdo), na Banjici, u Grabovcu, u Žarkovu, na lokalitetima Međulužju (Jablanica 1 i 2), i Stubline-Crkvine, na Aginom brdu u Grockoj, u Popoviću, na Kalemegdanu, u Jakovu, Dobanovcima, Brestoviku i Progaru. Postavka je koncipirana u nekoliko celina koje čine rana prva, druga i treća faza neolitske umetnosti, odnosno figurine čiji su vratovi stopljeni s telom, s puno realističnih detalja i, najzad, shematizovane, gotovo apstraktne. Slede predstave lica, kultni predmeti i igračke, žrtvenici, amuleti (privesci).
- Veoma zanimljivi segment izložbe tiče se odeće neolitskih žena. Vešti prsti umetnika su božanstvo, instrument magije, ili realno prikazan model odevali u različite suknje i haljine, što predstavlja važan izvor podataka za rekonstrukciju nošnje neolitske žene - kaže Bisenija Petrović, jedan od autora ove izvanredno postavljene izložbe. - Gotovo da ne postoje dve iste pregače. Neke su nizane na kanal oko pojasa, a neke su prebačene preko suknje ili haljine. Možda su pregače označavale različit status ili pripadnost grupi ili rodu. Iz svega izloženog gotovo da se može oslušnuti buka i graja praistorijske svakodnevnice, osetiti igra boja pred suton neolitskog dana. Figuralna plastika i drugi predmeti predstavljeni u Sali pod svodovima samo su naizgled nepomični i ćute. Usudili smo se da bar na trenutak oslobodimo njihov šapat, osmeh i neodlučan i stidljiv pokret.
Mnogobrojna ostvarenja figuralne plastike iz starčevačke i vinčanske kulture privlače pažnju i postavljaju fundamentalno pitanje: šta one znače? Zna se da su raznovrsne antropomorfne i zoomorfne figurine, amuleti, žrtvenici, poklopci služili u magijskom i religijskom kultu kao sastavni deo obreda koji su sprovođeni u različitim životnim situacijama. Figurine predstavljaju demone u ljudskom obliku, ali nemaju smisao bogova ni njihovu snagu, nego trenutno dejstvo. Prilikom započinjanja nekih radova neolitski čovek je najpre određenom magijom nastojao da umilostivi višu silu da učini ono što on želi.
- U figuralnoj plastici prepoznaju se prvi znaci umetnosti koja se odlikuje kreativnošću i inventivnošću, a sa estetskog aspekta ima važnu ulogu u pružanju lepog, dopadljivog, pa čak i čulnog doživljaja. Žena je najčešće sa naglašenim polnim atributima, naga ili u bogato ukrašenoj odeći, a muškarac, verovali ili ne, sa bradom, malo bucmast, dežmekast - objašnjava Miloš Spasić. Neolitski „Beograđanin” živeo je kao i današnji, u porodici. Žena je spravljala hranu, muškarac je lovio (ribu na Dunavu). Svakodnevicu su razbijali igrom, o čemu svedoči 19 figura u obliku kupe ili okruglih pločica i sedam minijaturnih kuglica oker boje, nađenih u Međulužju.
„Život u glini”, zapravo, pokazuju koliko je neolitsko doba, uz svu svoju arhaičnost i obrednost, izuzetno vitalno, bogato duhovnim sadržajem, koji se manifestovao impresivnim, maštovitim i nadahnutim oblicima. Od grube Bataševske Venere s velikim nosem i zadnjicom, do lepotice iz Grabovca, bademastih očiju, u ukrašenoj odeći proći će čitav jedan milenijum.
- Mreža naselja (vidi se na mapama takođe na izložbi) obitavališta vinčanske kulture ubedljivo ucrtava beogradski region toliko mnogo pre ovog našeg Beograda sa okolinom da oba kalendara koja koristimo možda treba zameniti nekim trećim s drevnim početkom brojanja - zgodna je opaska Bojana Kovačevića, direktora Muzeja grada Beograda.

Republički zavod za zaštitu spomenika kulture Beograd objavio je dopunjeno izdanje magistarskog rada svoje saradnice Maje Đorđević na temu „Arheološka nalazišta rimskog perioda u Vojvodini”.

U dvojezičnom izdanju, na srpskom i engleskom, Đorđevićeva je objedinila rezultate istraživanja rimskih naselja na teritoriji Vojvodine, objavljene u stručnoj literaturi do 2006. godine. Autorkin cilj, kako navodi u uvodu knjige, bio je da kroz pregled nalazišta u južnom Banatu, u okolini Sremske Mitrovice (nekada Sirmijuma), Donjih Petrovaca (nekadašnji grad Basijana), Bačke (nekada Barbarikuma), približi zainteresovanim čitaocima urbanističko uređenje i istorijsku situaciju iz vremena rimskog osvajanja, razvoja carske prestonice i stalne vojne pripravnosti zbog čestih ratnih sukoba.
U poslednje četiri decenije arheološka iskopavanja realizovana su na pojedinim ostacima rimskih utvrđenja na obali Dunava, u Banoštoru, Čortanovcima, Starom Stankamenu i Novim Banovcima. Istraživane su i vile rustike u Beočinu i Šašincima, kao i nekropole kasnoantičkog perioda u Beški, Svilošu, Sremskoj i Mačvanskoj Mitrovici.
Rad Đorđevićeve je značajan doprinos očuvanju podataka o bogatstvu jedne materijalne kulture.
Knjiga „Arheološka nalazišta rimskog perioda u Vojvodini” obuhvata opis oko 130 lokaliteta u kojima su pronađeni pokretni materijali i ostaci nekadašnjih utvrđenja i kuća, zajedno sa skicama i geografskim kartama nalazišta sa detaljnim pregledom raspoložive literature.

U Nemačkoj otkrivena figura ženskog tela stara 35.000 godina


Autor: FoNet | Foto:Beta | 14.05.2009. - 09:59

Figura stara oko 35.000 godina, otkrivena u Nemačkoj, predstavlja najstariji prikaz ženskog tela i redefiniše poreklo figurativne umetnosti.


Prema pisanju britanskog časopisa Najčer, o pronalasku još jedne "venere", šest delova te skulpture izrezbarene u kljovi mamuta, iskopano je između 8. i 15. septembra 2008. godine u Hohle Felsu, na 20 metara od ulaza u pećinu u Švapskoj Juri.
Sastavljeni delovi otkrivaju žensko telo bujnih grudi i širokih bokova. Stražnjica i genitalije su neproporcionalno veliki i izrađeni su detaljno.

Izraziti seksualni atributi navode na razmišljanje da se radi o direktnom ili indirektnom prikazu plodnosti, rekli su eksperti nemačkog Instituta za praistoriju i arheologiju Srednjeg veka u Tebingenu.

Nova figura iz Hohle Felsa radikalno menja našu predstavu o poreklu umetnosti paleolitika. Pre tog otkrića u nalazima iz tog perioda dominirale su figure životinja i ljudi-životinja iz drevnog Egipta.
Naučnici podsećaju da su dosada otkrivene "venere" stare između 22.000 i 29.000 godina, prenose agencije.

danubius ::

Republički zavod za zaštitu spomenika kulture Beograd objavio je dopunjeno izdanje magistarskog rada svoje saradnice Maje Đorđević na temu „Arheološka nalazišta rimskog perioda u Vojvodini”.

.. inace sada su postavili i krovnu konstrukciju, ako vas put nanese, Sremska Mitrovica je puna iskopina.. i veoma je zanimljivo obici sve te iskopine, zaista ima sta da se vidi ali i sazna... ::da

karika koja nedostaje" u objašnjavanju ljudske evolucije
Pronađen fosil lemura star 47 miliona godina

Autor: Blic online | Foto:Reuters | 20.05.2009. - 09:34 11:30


Naučnici su otkrili fosilne ostatke lemura starog 47 miliona godina za koga se smatra da je "karika koja nedostaje" u objašnjavanju ljudske evolucije, prenose svetski mediji.

Ispitivanje direktne veze između ljudske rase i životinja potrajalo je oko dvesta godina, ali je konačna verzija predstavljena tek ovih dana na specijalnoj konferenciji za novinare u Njujorku.
Otkriće skeleta lemura opisano je kao "osmo svetsko čudo". Naučnici kažu da će uticaj ovog otkrića na nauku biti kao da je asteroid udario na Zemlju i dodaju da će ovo konačno potvrditi teoriju Čarsla Darvina o evoluciji čoveka.
Dejvid Atenburg, jedan od naučnika, kaže kako bi "Darvin bio oduševljen da može da vidi ovaj fosil jer nam on govori odakle potičemo".
Tim istraživača pod vođstvom profesora Džoma Huruma u Nacionalnom muzeju Norveške bavio se proučavanjem ovog fosila u protekle dve godine i sada su ga preneli u Njujork povodom dvesta godina od Darvinovog rođenja.
U saopštenju tima naučnika navodi se da ova ženka lemura umesto kandži ima nokte prilično slične ljudskim, razvijene palčeve na nogama i nožne zglobove, te je to postavlja na sam prag evolucije čoveka.

.. pa hajd sad.. stalno je tu negde "karika" koja nedostaje.. i na kraju.. corak..
.. pa sta da vam velim, zivi bili pa doznali.. istinu...

Mamutica iz Kostolca na „kozmetičkom tretmanu”

Kikina prabaka stigla iz Afrike

Autor: M. M. | 06.06.2009. - 05:00

Prošlo je samo nekoliko dana od kada je arheološka ekipa na čelu sa dr Miomirom Koraćem i stručnjacima iz Prirodnjačkog muzeja i Zavoda za zaštitu prirode na kopu Drmno kod Kostolca otkrila skelet džinovske životinje stare milion i po godina.


- Otkriće još jednog mamuta u našoj zemlji, pored onog delimično sačuvanog u Kikindi, nazvanog Kika, svakako je veoma važno za naše prirodnjake, ali i svetske naučnike - kaže Zoran Marković, vođa tima Prirodnjačkog muzeja.
Prabaka naše Kike, kojoj arheolozi tepaju Vika, pretpostavlja se da je najstariji primerak mamuta pronađen u Evropi, što će se sa sigurnošću znati tek pošto se utvrdi geološka starost.
- Mamut čiji je skelet pronađen direktni je potomak tropskih predaka koji su pre nekoliko miliona godina migrirali iz severne Afrike - rekao je dr Korać. Otkrio nam je da sa molekularnim arheolozima upravo pregovara o formiranju ekspertskog tima koji bi „secirao” mamuticu i utvrdio koliko je godina imala kada je uginula i od čega je uginula. U ponedeljak počinje „kozmetički tretman” mamutice tokom koga će joj se premazivanjem učvrstiti kosti.



Još jedno otkriće skeleta praživotinja

Mamut iz Rogljevskih pimnica

Autor: Smiljka Jurasović | Foto:d. prstić | 09.06.2009. - 05:00

Ljubomir Radosavljević iz Negotina, kolekcionar starina, već tri godine u jednoj od svojih pimnica (kamene kuće za čuvanje vina) na Rogljevu čuva kosti mamuta pronađene u neposrednoj blizini. Ovaj ekskluzivni nalaz, međutim, još uvek nije naučno ispitan, a ogromne, izuzetno očuvane kosti imali su priliku da vide samo retki posetioci koji su, obilazeći pimnice, slučajno čuli za veliko otkriće. Kosti su, po Radosavljevićevoj priči, pronašli meštani na obali Dunava kopajući kamen za zidanje.


Da se ovih dana nije dogodilo epohalno otkriće skeleta mamuta u arheološkom parku Viminacijum, kosti mamuta pronađene na obali Dunava između Negotina i Kladova još bi neko vreme, nepoznate javnosti i nauci, stajale u pimnici Ljubomira Radosavljevića.
- Pre oko tri godine od nekih poznanika saznao sam da je na obali Dunava pronađena gomila ogromnih kostiju. Oni su mi to ispričali onako usput, znajući da se interesujem i da sakupljam starine. Kada sam obišao to mesto, imao sam šta da vidim. Ogromne, izuzetno očuvane i teške kosti bile su razbacane svuda naokolo. Bilo je to pravo groblje mamuta. Pokupio sam kosti od jednog koji je karakterističan po tome što ima samo po jedan par zuba na gornjoj i donjoj vilici i doneo u jednu od svojim pimnica da bar nešto sačuvam. Zajedno sa svojim kolegama kolekcionarima, na osnovu fotografija i podataka sa interneta, došao sam do zaključka da je reč o mamutu starom oko 500.000 godina. Obavestio sam i sve institucije o svom otkriću i oni su u prvom trenutku bili iznenađeni i oduševljeni, a onda je sve palo u zaborav. Već sam se nosio mišlju kako da ih učvrstim i izložim da ih bar vide posetioci pimnica kad dođu da obiđu ovo mesto - priča Ljubomir Radosavljević.
Kosti i priču o njihovom pronalasku su obilazeći pimnice slučajno, od Radosavljevića saznali članovi Planinarskog društva "Deli Jovan" iz Negotina i pod utiskom ekskluzivne priče o mamutici Viki sa Viminacijuma, obavestili o tome nadležne institucije.
- Znajući koliku je pažnju javnosti i nauke izazvalo otkriće na Viminacijumu, nismo mogli da verujemo da mi na našem području, i to potpuno anonimno imamo isto takvo otkriće. Odmah smo obavestili dr Zorana Markovića, koji je trenutno angažovan oko otkrića na Viminacijumu i koji je, kada smo mu detaljno objasnili šta smo videli, najavio da će lično doći za oko dve nedelje - priča planinar Darko Prstić.
Juče smo ovim povodom kontaktirali i s arheologom dr Miomirom Koraćem, ali on ne želi ništa da komentariše dok ne vidi ostatke kostiju iz Rogljeva.

Prodavali zube od mamuta Ljubomir Radosavljević, poznatiji kao Ljuba Francuz, koji se više od 30 godina bavi sakupljanjem starina, ispričao nam je da je na mestu gde su pronađene kosti mamuta na obali Dunava uzvodno od Negotina uništen veliki broj kostiju. - Kosti ovog mamuta sam sklonio kada sam video da neki razbijaju lobanje da bi izvadili zube mamuta koje su potom prodavali za 50 do 100 evra. Od razbijenih kostiju su pravili igle i figurice i takođe ih prodavali. Tamo je bilo i goveđih i kostiju drugih životinja - priča Radosavljević.

.. zanimljivo, citala sam o tome a i bilo je na tv-u.. sve vise ih se pojavljuje na ovim prostorima..

Pronađen najstariji muzički instrument - frula stara 35.000 godina

Autor: Blic online | Foto:AP | 25.06.2009. - 12:27

Frula napravljena pre više od 35.000 godina pronađena je u Nemačkoj, a naučnici veruju da se radi o najstarijem muzičkom instrumentu na svetu, preneo je BBC.


Frula napravljena od kosti ptice grabljivice otkrivena je u pećini Hohle Fels na jugu Nemačke, a potiče iz vremena kada su prvi moderni ljudi počeli da naseljavaju Evropu. Ovo ukazuje da su tadašnji ljudi imali kreativnu kulturu i da su bili društveno povezani.
Frula je duga 20 santimetara, ima pet rupa i zarezani kraj. Arheolozi su na istoj lokaciji pronašli i delove druge dve primitivne frule, izrezbarene od mamutovih kljova. Do sada je otkriveno osam frula iz istog perioda.

Stručnjaci takođe kažu da bi ovo moglo da objasni zašto su oni preživeli, dok su neandertalci, koji su bili izolovaniji, izumrli. Arheolog Nikolas Konard kaže da ovo ukazuje da je sviranje bilo uobičajeno kada su rani moderni ljudi počeli da se šire Evropom i da je koncept muzike i drugih kreativnih načina izražavanja duboko ukorenjen u ljudsku kulturu.
"Jasno je da je muzika igrala važnu ulogu u životima ovih ljudi", istakao je Konard, dodajući da je kreativno izražavanje možda pomoglo ljudskoj vrsti da postane više socijativna i kooperativna, za razliku od neandertalaca koji su kulturno bili konzervativniji i time i ostali izolovani.


Pronađen bunar star 10.500 godina sa skeletom

Autor: Beta | Foto:AP | 25.06.2009. - 10:36

Kiparski arheolozi pronašli su bunar izgrađen pre 10.500 godina, a u njemu i skelet mlade žene. Direktor kiparskog odseka za antikvitete Pavlos Florencos rekao je da je pet metara dubok bunar cilindričnog oblika pronađen prošlog meseca na gradilištu u mestu Kisonerga, nedaleko od jugozapadne obale Kipra.

Kada je bunar presušio, po svemu sudeći je korišćen za odlaganje smeća, a među predmetima pronađenim u njemu bili su i loše očuvan skelet mlade žene, delovi životinjskih kostiju, obrađen kremen, kameni ukrasi i minđuše iz ranog neolitskog doba, naveo je Florencos.
"Moguće je da je skelet star koliko i sam bunar, ali arheolozi ne znaju kako je devojka umrla ni kada i zašto je njeno telo ostavljeno na tom mestu", dodao je.
Analize su pokazale da je bunar star između 9.000 i 10.500 godina. U to vreme, grupe ljudi u migraciji počele su da grade trajne naseobine na ostrvu. Do tada, u privremenim naseljima živeli su narodi koji su na Kipar svraćali na putu do drugih odredišta.

Vatikan potvrdio ono u šta se samo verovalo

Ostaci Svetog Pavla sakriveni u podu bazilike

Autor: CDC/DM | 01.07.2009. - 05:00

Papa Benedikt XVI potvrdio je da su u sarkofagu u rimskoj bazilici Svetog Pavla, izvan zidina, pronađene kosti koje predstavljaju autentične zemne ostatke apostola Pavla.


Verovalo se da je Sveti Pavle sahranjen zajedno sa Svetim Petrom, u katakombi u rimskoj ulici Via Apia, a da je zatim prebačen u baziliku koja je podignuta u njegovu čast. Vekovima je živela teorija da su njegovi ostaci sahranjeni ispod glavnog oltara bazilike, prekrivenog belim mermerom, sa izgraviranim imenom na latinskom - „Pavle, apostol i mučenik”.
To verovanje dobilo je na snazi kada su arheolozi Vatikana otkrili beli mermerni sarkofag sakriven ispod poda bazilike, posle četiri godine otkopavanja. Sada se i definitvno potvrdilo kao tačno. „Na sarkofagu koji toliko vekova nije otvaran probušena je majušna rupa”, ispričao je Benedikt XVI na bogosluženju u nedelju.
Kroz tu rupu su uz pomoć sonde izvučeni fragmenti kostiju i skupocene tkanine, za koje prve probe ukazuju da pripadaju apostolu naroda. Sarkofag od belog mermera, dug 2,4 metra, potiče iz 4. veka nove ere.
Nedavno je skinut i još jedan veo misterije sa života jednog od najpoznatijih apostola, kada je vatikanski list „Oservatore Romano” izvestio da je u katakombama ispod Rima pronađena verovatno najstarija slika Svetog Pavla. U pitanju je rimska ikona, za koju Barbara Macei, rukovodilac radova u katakombama, tvrdi da je stara 1.600 godina, tj. da potiče iz 4. veka. Uz pomoć lasera, vatikanski arheolozi su uklonili viševekovne naslage gline, prljavštine i kamenca i otkrili su izbledelo lice sa izboranim čelom i šiljatom bradicom, za koje veruju da predstavlja Svetog Pavla. „Lako je videti da je to Sveti Pavle jer stil odgovara ikonografiji koja nam je poznata iz 4. veka - tipično usko lice i tamna brada”, kaže Macijeva.
Freska je otkrivena u katakombi Svete Tekle, koja je kao sledbenica Sv. Pavla pogubljena početkom 4. veka, za vreme vladavine Dioklecijana. Slika je nađena još 19. juna, ali otkriće je držano u tajnosti sve do pre dva dana, da bi se njeno objavljivanje poklopilo sa verskim svečanostima povodom praznika Svetog Petra i Pavla, koji Vatikan praznuje 29. 6.
Sveti Pavle je bio rimski Jevrejin, rođen u gradu Tarsu, u današnjoj Turskoj. Najpre je bio progonitelj hrišćana, da bi kasnije postao jedna od najuticajnijih ličnosti hrišćanske crkve.
Isusa nije poznavao za života, već mu se ovaj, po hrišćanskom predanju, ukazao u svetlosti na njegovom putu za Damask, nakon čega se Pavle potpuno preobrazio i ostatak života proveo putujući i propovedajući hrišćanstvo, sve dok oko 65. godine n. e. nije pogubljen zbog svojih uverenja.
Vatikanski ministar kulture, nadbiskup Đanfranko Ravasi smatra da pronađena freska predstavlja „fascinantno otkriće i svedočanstvo o ranohrišćanskoj crkvi od pre gotovo 2.000 godina”, koje „pored istorijskog i umetničkog ima i veliki teološki i duhovni značaj”.

(„Bild”, „Dejli mejl”)

„Kroz Srbiju putevima mamuta” velika šansa i za privredu

Mamutica Vika vredi bilion evra

Autor: Manuela Graf | 03.07.2009. - 05:00

Od trenutka kada je kod Kostolca otkrivena, pet miliona godina stara mamutica Vika skoro svakog minuta pojavljivao se novi tekst na internetu o ovom senzacionalnom pronalasku. Do sada smo imali njenu mlađu rođaku Kiku iz Kikinde, a ostaci mamuta pronađeni i u okolini Novog Sada, Beograda, Smedereva, Zrenjanina , Negotina… Buduća turistička putanja „Kroz Srbiju putevima mamuta” velika je šansa za razvoj kulturnog turizma u Srbiji, tvrde arheolozi, i mogao bi mesečno da privuče preko 200.000 ljudi. Dobit na sličnim atraktivnim kulturnim rutama u Evropi meri se milionima evra.


- Otkriće Vike se može uporediti sa dobitkom od bilion evra na lotou. Bi-Bi-Si je prekinuo je redovne vesti da bi objavio kako u Srbiji pronađen skelet celog mamuta, prošle nedelje u gostima nam je bila ekipa „Fajnenšel tajmsa”, a nema svetskog medija koji nije preneo barem vest o tome. Mogućnosti koje nudi nauka i kultura veoma lako mogu biti u funkciji ekonomije i donositi novac. Sada su bitne ideje, kako da toliko svetsko interesovanje za Viku iskoristimo i turistima ponudimo pravu avanturu na putevima mamuta u Srbiji - kaže prof. dr Miomir Korać, direktor Viminacijuma.
Kulturni turizam u Srbiji je sve značajniji zahvaljujući, između ostalog, i epohalnim arheološkim otkrićima, slažu se i u Ministarstvu ekonomije i turizma. Oni smatraju da, koristeći se primerima dobre evropske prakse, možemo lako arheološka otkrića sjediniti sa lokalnom turističkom ponudom u značajan turistički proizvod. Trebalo bi umrežiti sve lokacije na kojima su pronađeni mamuti i obogatiti ih atraktivnim turističkim sadržajima, saglasni su i u Ministarstvu ekonomije, a zatim „Mamutsku rutu”, zajedno sa „Putevima rimskih imperatora”, „Tvrđavama na Dunavu” ili „Vinskom turom”, ponuditi kao turistički hit Srbije.
- Ova ruta bi obezbedila značajno mesto za razvoj malih preduzeća (zanati, suveniri), zapošljavanje lokalnog stanovništva (animatori, interpretatori), ali i razvoj novih gastronomskih specijaliteta sa autentičnim nazivima. Arheološki ostaci mamuta postoje u nekim evropskim zemljama, ali su, po svemu sudeći, ostaci mamutice iz Kostolca uverljivo najatraktivniji. Srbija bi zato mogla da bude prva evropska zemlja koja bi u svoju kulturno-turističku ponudu mogla da uključi i „put mamuta” smatraju u Ministarstvu ekonomije i turizma.
Uostalom, udeo tzv. kulturnog turizma u ukupnom svetskom obrtu je čak 19,3 posto, što je više od udela automobilske industrije.
- Dovoljno je da deo od 270.000 biciklista, koliko ih prođe Srbijom na putu od Atlantika do Crnog mora, zaintrigiramo da vide naše mamute ili prođu našim „Putem rimskih imperatora” pa da već pričamo o ozbiljnoj dobiti. Naravno, treba se pozabaviti smeštajnim kapacitetima i ostalom infrastrukturom, ali svako ulaganje je definitivno isplativo. Prvi arheološki turistički centar, „Domus Scientiarum” u Viminacijumu, primiće prve goste 2010. godine, ali on je samo jedan u nizu objekata kakvi su nam potrebni - kaže prof. Korać i napominje da će svetski fondovi za kulturu podržati projekat „Put mamuta”, ali sada priložena aplikacija doneće novac u najboljem slučaju tek za godinu dana. Zato je neophodno da se u promociju srpskih mamuta uključe odmah ministarstva, turističke organizacije, lokalne uprave i privrednici koji bi mogli da vide svoj interes u ovoj grani turizma.
- Put kulture je ozbiljan turistički proizvod koji tematski povezuje nekoliko zanimljivih destinacija u jednoj ili više zemalja i donosi daleko više dobiti od pojedinačnih kulturnih destinacija. Turista time dobija mogućnost da se kroz višednevno putovanje upozna sa jednim istorijskom ili kulturnom epohom, zemljom u kojoj boravi, njenim stanovništvom, običajima, specijalitetima, i uz to se ludo zabavi. Maštovita upotreba kulturnog nasleđa glavni je adut ove vrste turizma - objašnjava Borislav Šurdić, načelnik sektora za međunarodne odnose Ministarstva kulture.
Ipak, u Ministarstvu kulture u ovom trenutku nisu u mogućnosti da se bave putevima mamuta, kako nam je rekao sam ministar Nebojša Bradić, jer im je prioritet briga za srednjovekovne spomenike na Kosovu i Metohiji i u drugim delovima Srbije. Ministarstvo ekonomije, pak, kaže da bi moglo projekat „Kroz Srbiju putevima mamuta” da uvrsti u finansijski plan za narednu godinu.

Vika neće biti izmeštena Prof. dr Miomir Korać sreo se ove nedelje sa predstavnicima Elektroprivrede Kostolca radi daljih dogovora o sređivanju lokaliteta na kome je pronađena Vika. Kako je reč o rudničkom kopu, potrebno je naći način i sredstva da se u narednim mesecima na stotine kubika zemlje izmesti iz neposredne blizine ovog važnog arheološkog otkrića, a da ono ne bude ugroženo. Senjski rudnik „Evropska ruta industrijskog nasleđa”, kojom prođe oko 2,5 miliona posetilaca godišnje jedan je od najpoznatijih kulturnih puteva u Evropi. - Ona uvezuje preko 900 lokaliteta u 25 zemalja i u nju je uloženo 10 milijardi evra za 15 godina. Stare čeličane gde se ljudi penju po dimnjacima, u čijim ogromnim halama se održavaju neobična venčanja i spektakularni koncerti, samo su deo ponude industrijskog turizma. Senjski rudnik će biti prvo mesto u Srbiji koje će biti uključeno u evropsku mrežu industrijskog turizma - kaže Borislav Šurdić.

.. fenomenalno, samo da ne propadne ideja, da ne padne u zaborav.. sto nam je inace redovna pojava.. ta imamo toliko toga za ponuditi turistima..

.. nadam se da ce to zaziveti..

Arheološka otkrića kod Todićeve crkve u Starom Kostolcu

Kula iz XII veka, posuđe vizantijsko

Autor: sveto mirković | Foto:sveto mirković | 30.07.2009. - 05:00

Arheolozi Narodnog muzeja u Požarevcu iskopali su na lokalitetu kod Todićeve crkve, na mestu srednjovekovnog grada Braničeva, vrlo luksuzan pehar izuzetan primerak mamuza i predmete kao što su narukvice i noževi. Po rečima arheologa Dragane Spasić-Đurić, reč je o predmetima iz sredine XII veka. Samo pedesetak metara od te sonde delimično je otkopana neobična kula iz istog perioda, čiji su zidovi debljine 3,5 metara.

- Ova arheološka istraživanja samo su jedan segment složenog projekta koji je Narodni muzej u Požarevcu, u saradnji sa Arheološkim institutom, pod rukovodstvom dr Vujadina Ivaniševića, započeo 2007. godine. Drugi deo projekta odnosi se na formiranje arheološkog parka čiji centar bio činio muzej u vili „Leposava”, kapetana Todića, čiju rekonstrukciju treba da obavimo. Projekat je dugoročan, a mi se sada nalazimo u srednjevekovnom horizontu; nakon toga silazimo dublje gde se očekuju vrlo bogati praistorijski slojevi. Potom planiramo rekonstrukciju autentičnog objekta sa njegovim dimenzijama, karakteristikama i tipom gradnje, jer smo otkrili i peći - ističe arheolog Dragana Spasić-Đurić.
Na oko pedesetak metara od ove sonde arheolog Dragan Jacanović istražuje kulu koja se nalazi na jugozapadnom uglu Malog grada. Reč je o jedinom objektu koji je vidljiv iznad površine zemlje.
- Prvim čišćenjem ustanovili smo da kula ima impozantne dimenzije. Unutrašnjost kule je kružnog oblika, prečnika 3,5 metra. Ono što začuđuje jeste da su i zidovi kule najmanje debeli 3,5 metra. To nas uverava da se radi o jednom grandioznom objektu u koji je utrošena ogromna količina građevinskog materijala. Naš cilj ovih dana jeste da otkrijemo spoljašnjost kule i da vidimo da li se radi o samostalnom objektu ili objektu koji je vezan sa bedemima srednjovekovnog grada Braničeva. Pretpostavljamo da je reč o objektu iz srednjeg veka, iz perioda od XII do XIII veka. Trenutno znamo da je očuvano oko četiri metra visine kule, a izračunali smo da je za samo zidanje tog vidljivog dela kule potrošeno oko 300 kubnih metara kamena, što je i danas mislena imenica. Imamo dovoljno vremena i radne snage da kulu u naredna dva meseca otkrijemo u potpunosti i mislimo da je reč o objektu koji će predstavljati dragulj u turističkoj ponudi Braničevskog okruga - ističe Jacanović.
Ovogodišnja iskopavanja trajaće tri-četiri meseca i koštaće oko 3,5 miliona dinara. Direktor Narodnog muzeja u Požarevcu Milorad Đorđević kaže da su prošlogodišnja istraživanja potvrdila da su arheolozi našli srednjovekovni grad Braničevo.
- Nova iskopavanja mogu da potvrde kontinuitet slojeva od praistorije do ranog turskog perioda, jer su naša saznanja da je ovaj predeo oduvek bio naseljen ljudima. U narednim mesecima ovde će svakodnevno raditi blizu 30 fizičkih radnika pod budnim okom naših arheologa - naglašava Đorđević.
Prilikom prvih iskopavanja 2007. godine arheolozi su pronašli srednjovekovni šlem neobičnog oblika i više kopalja, a lane izuzetne primerke keramičkog posuđa i drugih predmeta iz svakodnevnog života. Ovi predmeti pronađeni su u stambenom objektu, najverovatnije kući, aristokratske porodice iz braničevskog utvrđenja, koja je stradala u požaru - kaže arheolog Dragana Spasić.
- Pronađeno je preko 30 posuda stonih i kuhinjskih, među kojima se posebno izdvajaju slikane, gleđosane i sa udubljenim motivima. Ovo posuđe izrađivano je u velikim vizantijskim radionicama u Carigradu, a u ove krajeve je importovano. Pronašli smo i zrnevlje neke biljke i lepo očuvan skelet neke ptice, najverovatnije kućnog ljubimca - kaže arheolog Dragana Spasić. Za ovogodišnja istraživanja kod Todićeve crkve najveći deo novca, 2,5 miliona dinara, obezbeđen je kroz javne radove. Lokalna samouprava iz gradskog budžeta izdvojila je 800.000 dinara a 200.000 obezbeđeno je iz sopstvenih prihoda Narodnog muzeja u Požarevcu. Površina lokaliteta kod Todićeve crkve je oko dva hektara koliko se pretpostavlja da je zauzimalo i srednjovekovno utvrđenje Braničevo.

Freska otkrivena u ruševinama L'Akvile

Autor: Beta-AFP | Foto:AFP | 13.08.2009. - 09:26

Freska nastala pre više vekova otkrivena je u crkvi u Oni, predgrađu italijanskog grada L'Akvile koji je u aprilu teško pogođen u razornom zemljotresu, saopštile su u sredu lokalne vlasti.


"Za vreme čišćenja zidova crkve Sveti Petar apostol, pojavili su se elementi u boji. Blagim grebanjem i snimanjem, ekipe stručnjaka su otkrile fresku čija je površina premašila četiri kvadratna metra", rekao je Frans presu Lučano Marketi zvaničnik zadužen za kulturnu baštinu L'Akvile, u centralnoj Italiji.
Freska nastala u 15. veku, skrivena ispod sloja gipsa, predstavlja Isusa na krstu, okruženog anđelima koji skupljaju njegovu krv. Na fresci je prikazana i Devica Marija.
Radi se o prvom umetničkom delu otkrivenom u L'Akvili posle zemljotresa.

Veliko otkriće arheologa

Pronađena drevna kraljevska grobnica u Škotskoj

Autor: Blic online, Srna | 15.08.2009. - 20:12

Arheolozi su pronašli kraljevsku grobnicu staru oko 4.000 godina u Škotskoj ispod kamenja teškog četiri tone i okruženu izrezbarenim preistorijskim simbolima moći.

Ovo otkriće, koje je od međunarodnog značaja jedinstveno je u Velikoj Britaniji, piše list "Independent".

Tokom iskopavanja u mestu Fortviot u blizini Perta pronađeni su ostaci vladara ranog bronznog doba, čije je telo položeno na krevet od belog kvarcnog šljunka i brezove kore sa desetinom ličnih predmeta, uključujući bronzani i zlatni bodež, bronzani nož, drvenu posudu i torbicu od kože. Ovo otkriće ima velike implikacije za istoriju Škotske.
Već dugo vremena se smatra da je mesto Forteviot bio veliki kraljevski centar u ranom srednjem veku. To je bila "prestonica" kraljevstva Pikta u 8. i 9. veku nove ere i veruje se da je jedan od prvih kraljeva Škotske Kenet Mekalpin imao ovde palatu. Ipak, do sada niko nije verovao da kraljevski koreni Forteviota mogu biti stari hiljadama godina.
Ovo otkriće je od posebne važnosti, jer se nalazi u srcu najvećeg škotskog preistorijskog religijskog ceremonijalnog kompleksa.
"Sama veličina kamenih blokova koja je korišćen za izgradnju grobnice, veoma retka rezbarija u kamenu, očuvana koža, drvo i breza, kao i visoki status cele lokacije čine ovo otkriće veoma važnim i na nacionalnom i međunarodnom nivou", rekao je doktor Gordon Nobl sa Univerziteta Aberdin.
On je dodao da je ovo otkriće bez premca u Velikoj Britaniji sudeći prema očuvanosti, obimu i lokaciji.

Kleopatra bila delom Afrikanka



LONDON, 16. marta 2009. (Beta)
- Kleopatra, poslednja egipatska kraljica čuvena po lepoti, bila je
Afrikanka po majci, tvrdi Bi-Bi-Sijev tim koji je, kako se veruje,
pronašao grob njene sestre. Posmrtni ostaci njene sestre, princeze
Arsinoe, pronađeni u Efesu, u Turskoj, dokazuju da je njena majka imala
"afrički skelet".

Do otkrića je došao Hilke Tir iz Austrijske akademije nauka.
"Jedinstveno je u životu arheologa da pronađe grob i skelet pripadnika
dinastije Ptolemeja", kazao je. Kleopatra je ustanovila saveze sa
rimskim vojskovođom Julijom Cezarom, a posle njegovog ubistva njegovim
političkim pristalicom Markom Antonijem, za koga se udala.

"Kleopatra, Julije Cezar, Marko Antonije - oni su bili istorijske
ikone", kazao je arheolog Nil Oliver koji je radio na Bi-Bi-Sijevom
dokumentarnom filmu o Kleopatrinom poreklu. Između princeze Arsinoe i
njene moćne sestre Kleopatre vladalo je rivalstvo, a mnogi veruju da je
kraljica naredila Marku Antoniju da ubije njenu sestru. Bi-Bi-Sijev
film izučava Kleopatrin život, kao i njen odnos sa sestrom. Film
"Cleopatra: Portrait of a Killer" biće prikazan 23. marta

Jezero iz faraonske ere otkriveno u Egiptu

Autor: Blic online | Foto:Reuters | 17.10.2009. - 20:27

Arheolozi su otkrili sveto jezero iz ere faraona u hramu egipatske boginje Mut, na lokaciji ruševina drevnog Tanisa (Djaneta), saopštilo je Ministarstvo kulture Egipta, objavio je Rojters.


Ministarstvo je navelo da je jezero, pronađeno na dubini od 12 metara ispod zemlje na arheološkoj lokaciji San al Hagar na istoku Delte Nila, dugačko 15, a široko 12 metara. Jezero je napravljeno od blokova krečnjaka i u očuvanom je stanju.
Ovo je drugo sveto jezero pronađeno kod Tanisa, prestonice 21. dinastije faraona pre više od 3.000 godina. Prvo jezero pronađeno je na ovoj lokaciji 1928. godine.
Boginja Mut bila je žena Amona, boga vetra i životnog daha. Majka je boga meseca Konsua.

..zanimljivo...

Redak natpis na arapskom otkriven u Jerusalimu



Tanjug | 19. 02. 2010. - 08:39h
| Foto: AFP | Komentara: 0




Izraelski
arheolozi saopštili su da je u starom istorijskom jezgru Jerusalima
pronađen natpis na arapskom jeziku, što predstavlja retko svedočanstvo
o životu u tom gradu iz vremena kada je bio muslimanski.
Natpis, otkriven prilikom radova na obnovi jedne kuće u starom delu grada, potiče iz 10. veka, preneo je AP.
Istoričari smatraju da je autor natpisa neki bivši ratnik koji je želeo
da izrazi zahvalnost za zemlju dobijenu od kalifa Al-Muktadira. Na
mermernoj ploči površine 10 kvadratnih centimetara ugravirane su reči
"Emir vernika".
U to doba Jerusalim se nalazio pod upravom Bagdada u Abasidskom
carstvu, čiji su vladari nagrađivali svoje vojnike i podsticali njihovu
lojalnost dodelom zemlje.
O tome svedoči mermerna ploča iz 910. godine, koju je otkrio profesor Moše Šaron sa hebrejskoj univerzitete u Jerusalimu.

Pramen Napoleonove kose pronađen u Australiji



Tanjug | 06. 03. 2010. - 09:51h
| Foto: AFP | Komentara: 0




Pramen
kose Napoleona Bonaparte, koji je po svemu sudeći, uzet sa francuskog
imperatora na samrtničkoj postelji, pronađen je tokom renoviranja
Sidnejske većnice.


Pramen svetlosmeđe kose je, zajedno s jednim pismom, decenijama čuvan u
arhivu 130 godina starog zdanja. Niko, međutim, ne zna kada, kako i
zašto je tu dospeo.
Margaret Beteridž, zadužena da pripremi izložbu
najintrigantnijih predmeta pronađenih u sefovima impozantne većnice,
rekla je da nije potpuno izvesno da je pramen pripadao Napoleonu, ali
da pismo koje je pronađeno zajedno sa njim govori u prilog tome.
U toj poruci, Škotlanđanin Ned Tod objašnjava da je pramen dobio
od žene čiji je brat, major Vilijem Kroket, bio prisutan u trenutku
Napoleonove smrti.
"Poznato je da je nakon Napoleonove smrti uzet pramen njegove kose i da
se Kroket pojavljuje na jednoj slici koja opisuje tu scenu", rekla je
Beteridž.
Ono što intrigira su okolnosti pod kojima je pramen dospeo u
Sidnej, udaljen preko 13.000 kilometara od ostrva Sveta Jelena, gde je
francuski imperator umro 1821. godine.
Beteridž je ukazala da je renoviranje zgrade većnice omogućilo da se u
podzemnim sefovima pronađu mnogi predmeti koji su gradu poklanjani
tokom godina. Najvrednija među njima je vaza od porcelana iz Sevra,
koju je Francuska poklonila Sidneju prilikom održavanja Međunarodne
izložbe 1879.


Ovo je zanimljivo...poznato je kako se Bonaparta "češljao" , svaka dlaka mu je bila važna , pa da se odrekao celog pramena ?

Sad bez zezanja ....postoji teorija da nikako nije hteo da umre u izgnanstvu, pa su mu malo pomogli trovanjem u malim dozama .Sadašnja nauka bi to lako dokazala pomoću samo jedne dlake .

Posmrtni ostaci cara Dioklecijana nisu u Splitu?



Tanjug | 21. 04. 2010. - 21:48h
| Foto: AFP | Komentara:
0




Solinski samouki arheolog Ivan Mikelić Car ne
odustaje od životnog cilja - dokazivanja da se u staroj Saloni, tačnije
pod ostacima crkve sv. Petra, nalazi Dioklecijanov grob.
Dioklecijanova palata u Splitu



U traženju stručnog dokaza on se obratio poznatom zagrebačkom
arheologu Goranu Skelcu, koji je potvrdio da ispod jednog kamenog
pokrova postoje ostaci starije arhitekture.


Skelc je pri geofizičkom istraživanju geosondom na lokaciji takozvanog
Katekumenija otkrio, kako prenosi list "Slobodna Dalmacija", da se ispod
kamenog pokrova, na kojemu se nekada nalazio mozaik, krije dobro
očuvana arhitektura - splet zidića visine pola metra.





Međutim, da bi se dokazalo da li je to povezano s krstionicom ili se
radi o još starijem nalazu, potrebno je obaviti arheološko istraživanje.



"Činjenica je da ispod nečega ima", rekao je Skelc.


Mikeliću je to bio dovoljan poticaj za traženje novih dokaza.


On je u nemačkome gradu Triru otkrio zanimljivu gravuru od slonovače.
Nju je, prema Mikelićevim podacima, don Frane Bulić, veliki istražitelj
Salone, svojevremeno zamenio za neke crkvene informacije o Dioklecijanu.
Na gravuri se vidi detalj iz procesije održane u Saloni - čovek u rukama
drži mali kovčeg.


Mikelić je uveren da su to mošti cara, što potkrepljuje i izvodima iz
knjiga starih istoričara koje je prikupio.


Sve vodi prema tvrdnji da se u Saloni nalazi bustum, odnosno grob
velikog cara Dioklecijana.


Sidonij Apolinar, koji je umro 488. godine, u pismu prijatelju ističe da
se u Saloni nalazi carski grob.


U brojnim istorijskim knjigama sve do 15. veka se sugerisalo da se
carska grobnica nalazi u Solinu, a tek kasnije se, objašnjava Mikelić,
počelo kalkulisati s idejom da se Dioklecijanova grobnica nalazi u
Splitu. Mikelić ne odustaje da razreši enigmu gde je grob cara
Dioklecijana, iako mu, kako kaže, ovdašnji stručnjaci nimalo ne pomažu.

.. ima svega.. procitala sam pre nekako jos neke zanimljivosti.. okacicu kad budem imala vise vremena..

Otkriven akvadukt iz 14. veka u Jerusalimu



Beta-AP | 12. 05. 2010. - 10:00h
| Foto: AP | Komentara: 0




Izraelski arheolozi saopštili su da su našli akvadukt iz 14. veka koji je gotovo 600 godina snabdevao Jerusalim vodom.
Za razliku od drugih arheoloških istraživanja, stručnjaci su ovog puta znali gde da traže akvadukt sagrađen 1320. godine.


Na fotografijama sačinjenim pred kraj 19. veka, zapazili su
akvadukt koji su otomanski vladari koristili u Jerusalimu, oko 600
godina pošto je građevina podignuta.


Akvadukt je nađen u zapadnom delu Starog grada.

Pronađeni kovčezi stari 2.000 godina



Beta | 19. 05. 2010. - 17:17h
| Foto: Ilustracija | Komentara: 2




Četiri retka glinena kovčega stara 2.000 godina pronađena su u kiparskom gradu Protarasu, saopštili su kiparski zvaničnici.
Direktorka
Odseka za antikvitete Marija Hadjikosti rekla je da kovčezi ukrašeni
cvetnim motivima potiču iz perioda između 300. godine pre nove ere i
100. godine nove ere.

Iskopani su ove nedelje iz, kako se veruje, drevnog groblja u gradu na istočnoj obali Kipra.

Marija Hađikosti je ukazala da su slični kovčezi iz istog
perioda pronalaženi i ranije, ali da je poslednje otkriće značajno jer
su sanduci netaknuti.

Na istom mestu pronađene su i ljudske kosti i posude od pečene gline.

Pronađeni fosili stari više od dve milijarde godina



I. Kešanski/Blic online | 03. 07. 2010. - 10:42h
| Foto: AFP | Komentara: 0




Do
sada najstariji fosili višećelijskih organizama otkriveni su u Gabonu,
i stariji su čak 200 miliona godina od svih prethodno nađenih, prenosi
AFP.






Naučnici su analizirali 250 fosila pronađenih 2008. godine u blizini
grada Fransvila i došli do zaključka da su oni živeli u plitkoj vodi
pre 2.1 milijarde godina. Oni su živeli u kolonijama.

Ovi makrofosili (fosili vidljivi golim okom) predstavljaju
značajno otkriće jer ukazuju na to da je do spajanja ćelija u
višećelijske organizme došlo mnogo ranije nego što se to do sada
pretpostavljalo.

Prvi oblici života su bili jednostavni prokariotski
organizmi koji se sastoje od jedne ćelije, a smatra se da su se
pojavili pre 3,5 milijardi godina.

Pre 600 miliona godina je došlo do takozvane “kambrijske
eksplozije”, kada su se, zbog povećanja nivoa kiseonika u vazduhu,
naglo pojavili složeniji višećelijski organizmi.

Malo je poznato šta se u međuvremenu dešavalo, pa se
naučnici nadaju da će im ovo otkriće pomoći da saznaju šta se dešavalo
od pojave jednoćelijskih bića do kambrijske eksplozije.

Period između ovih događaja je poznat kao proterozoik, tada
su počele da se stvaraju prve zalihe kiseonika i nastali su eukariotski
organizmi, čije su ćelije imale jedro, u kome se nalazio DNK.

Istraživanje je predvodio Abderažak El Albani sa univerziteta u Puatijeru u Francuskoj, i objavljeno je u listu “Nature”.


“Evolucija gabonskih makrofosila, koja predstavlja korak
prema nastanku velikih višećelijskih organizama, mogla je biti
omogućena prvom pojavom kiseonika, a ubrzana tokom kambrijske
eksplozije. Zbog čega je bilo potrebno 1,5 milijardi godina da
višećelijska bića preuzmu svet, jedna je od najvećih misterija istorije
biosfere”, rekao je doktor El Albani.

Požarevac: Meštani iskopali čamac star oko hiljadu godina



Beta | 04. 07. 2010. - 10:34h
| Komentara: 0




U
priobalju Velike Morave kod sela Lučica meštani su pronašli ostatke
čamca od drveta dugačkog oko 14,5 metara star najverovatnije oko
hiljadu godina.
Čamac je napravljen od jednog debla hrasta,
a u požarevačkom muzeju procenjuju da je bio deo većeg plovila i da
potiče iz ranog srednjeg veka. Čamac je smešten privremeno u portu
crkve u Lučici, a stručnjaci bi trebalo da utvrde koliko je zaista star
i za šta je služio.

Čamac je otkrio meštanin Lučice Ivan Milenković pre oko dve
godine, a tek krajem prošle nedelje uspeo je sa prijateljima i uz pomoć
mehanizacije da provilo izvuče iz reke i doveze ga do porte lokalne
crkve gde se sada nalazi.


"Prvi put kada sam ga video nisam znao da je u pitanju čamac.
Kada ga je voda skoro celog otkrila, sakupio sam prijatelje, izvadili
smo ga i transportovali do crkve. Skupili smo tridesetak ljudi, ali
nismo mogli da ga utovarimo. Morali smo da pozovemo prijatelje koji su
imali kamione i građevinske mašine. Težak je sigurno do dve tone",
rekao je Milenković.


On kaže da su čamac iz Velike Morave izvlačili u nekoliko
navrata tokom nedelju dana. U požarevačkom muzeju navode da će
precizniji podaci o starosti plovila biti poznati posle ispitivanja.


"Čamac je izrađen od debla hrasta starog oko 150 godina, a grub
način obrade drveta ukazuje na period od pre oko hiljadu godina i
slovenske naseobine na ovom području", kazao je istoričar Miroljub
Manojlović.


Prema njegovim rečima, po svojoj veličini i obliku ovaj predmet je jedinstven u Srbiji.



"Već imamo jedan čamac iz jednog komada izdubljenog hrasta, ali
je daleko manjih dimenzija, dužine šest ili sedam metara. Predmet
takvih dimenzija i oblika nije se do sada našao u Srbiji, koliko je
meni poznato", naveo je Manojlović.


U narednom period biće preduzete mere na zaštiti čamca od fizičkih i atmosferskih uticaja.



"Ukoliko se utvrdi da je unikatan, može dobiti i status kulturnog dobra", dodao je Manojlović.



Meštani Lučice žele da čamac ostane u selu kao turistička
atrakcija. U muzeju kažu da će zbog svoje veličine svakako izazivati
pažnju znatiželjnika bilo gde da se nalazi, ali ističu da je trenutno
najbitnije da se zaštiti od propadanja.

Zakopano rimsko blago pronađeno na polju u Somersetu



Srna | 08. 07. 2010. - 21:57h
| Foto: Beta | Komentara: 0




Jedna
od najvećih zaliha rimskih novčića u Velikoj Britaniji otkrivena je na
jednom polju u Somersetu, na jugozapadu Engleske. Novčiće je otkrio
amaterski lovac na blago, uz upotrebu detektora za metal.

Zalihu čini oko 52.000 uglavnom bronzanih novčića koji potiču iz
perioda trećeg veka nove ere. Oni su dobro očuvani, a nalazili su se u
ćupu pokopanom nedaleko od grada Froma.

Još nije izvršena zvanična procena vrednosti pronađenog blaga.

Arheolozi su veoma uzbuđeni zbog ovog otkrića, jer će ono
dati nove podatke o turbulentnim vremenima, kada je Britanija prolazila
kroz varvarsku invaziju, ekonomsku krizu i građanske ratove.

Dejv Kriso, koji je pronašao novčiće, kaže da je regovao kada je detektor počeo da emituje čudan signal.


"Zavukao sam ruku i izvukao nešto gline sa malim bronzanim rimskim novčićem. Bio je veličine nokta na prstu", rekao je Kriso.


Na nekima od novčića utisnut je lik Marka Aurelija
Karausija, vojnog komandanta koji je preuzeo vlast krajem trećeg veka i
proglasio se za cara Britanije i severne Galije.

Senzacionalno otkriće u Feliks Romulijani

Pronađena skulptura boginje Dijane u lovu



S. Božinović | 21. 07. 2010. - 00:02h
| Foto: S. Božinović | Komentara:
17




Na carskoj palati Feliks Romulijana kod
Zaječara nemački stručnjaci sa Arheološkog instituta u Frankfurtu su,
zajedno sa kolegama iz Arheološkog instituta u Beogradu, otkrili
senzacionalnu skulpturu, jedinstvenu na ovim prostorima Balkana. Ova
mermerna skulptura iz polovine trećeg veka otkrivena je na prostoru
severno od carske palate, u naselju koje je prethodilo izgradnji
Romulijane.
Ova skulptura najveće je
otkriće na lokalitetu Feliks Romulijana u poslednjih 30 godina



Kako nezvanično saznajemo, najverovatnije se radi o skulpturi boginje
Dijane u lovu. U Narodnom muzeju u Zaječaru kažu da je ovaj pronalazak
najznačajnije otkriće nakon arhivolte iz 1984. godine sa natpisom Feliks
Romulijana i porfirne glave Galerija koja je otkrivena 1993. godine.


Skulptura, pretpostavlja se, simbolizuje pobedu Rima nad varvarima. Na
njoj se vidi divlja svinja poklekla na prednje noge probodena kopljem i
lovački pas koji je uhvatio za nogu. Vide se i dva kopita od konja.
Nažalost, nije očuvana u celosti, jer nedostaju konj i jahač.
Pretpostavlja se da je jahač, koji nedostaje, boginja Dijana, koja je
kod Rimljana i Latina bila boginja lova. Prema legendi, otac je naredio
Dijani da se nikad ne uda, dao joj je strele i nimfe kao pratilje, i
načinio ju je kraljicom šuma. Dijanu je, kažu zapisi, lovac Akteon
zatekao na kupanju i posmatrao, a ona je potom naredila psima da je
rastrgnu. Zavolela je pastira Endimiona.

Stručnjaci smatraju da je ovaj pronalazak od neprocenjive vrednosti kako
za proučavanje Romulijane, tako i za svetsku kulturu. Očekuje se veliko
interesovanje stručnjaka iz celog sveta. Za sada se mermerna boginja
nalazi na lokalitetu gde je i otkrivena, a uskoro će se znati gde će
biti izložena ova skulptura.


Nemački arheolozi su u proteklih pet godina geomagnetnim i geofizičkim
istraživanjem van carske palate otkrili pedesetak objekata. Nedavno je
sa Institutom iz Frankfurta potpisan novi trogodišnji ugovor o saradnji.

Inače, Feliks Romulijana je ukrašena mnogobrojnim podnim mozaicima i
ostacima monumentalnih hramova i zgrada. Porfirni portret imperatora
Galerija, glave Herkula i Jupitera, mozaičke predstave Dionisa,
Lavirinta i Venatora, spadaju u sam vrh rimske umetnosti toga doba.






Palata cara Galerija
Arheološko nalazište Feliks Romulijana kod Zaječara je 2007.
uvršteno na svetsku listu prirodne i kulturne baštine Uneska. Cilj
istraživača i realizatora projekata na ovom nalazištu je da se Carska
palata, koju je sagradio rimski imperator Galerije krajem 3. veka
prikaže posetiocima u najboljem svetlu. Velelepna palata moćnog rimskog
cara Galerija, koji je 311. godine doneo prvi edikt o toleranciji
hrišćanstva, dugo je bila zagonetka za mnogobrojne istraživače. U
početku je smatrana vojnim logorom, zatim veleposedom ili sedištem
nadzornika za rudnike u istočnoj Srbiji, a tek je 1984. godine dobila
pravo tumačenje koje je dao profesor Dragoslav Srejović, srpski arheolog
svetskog glasa. Tada je na svetlost dana izašla arhivolta sa natpisom
„Felix Romuliana”, i to je bio nedvosmisleni dokaz da se radi o
sakralno-memorijalnom zaveštanju velikog cara koji je palati dao ime po
svojoj majci Romul

Uspeh srpskih arheologa

Skulptura od žada otkrivena u Viminacijumu
Tanjug | 27. 07. 2010. - 14:51h

Direktor Arheološkog parka Viminacijum Miomir
Korać izjavio je danas Tanjugu da su u toku velikih arheoloških
iskopavanja na Rimskom amfiteatru u Viminacijumu otkrili skulpturu od
žada izvanredne izrade.

Skulptura od žada izvanredne izrade




"Upravo smo ovih dana imali otkriće figure od žada od preko 35
santimetara, ali ni ova figura, nažalost, nije cela, a ono što fascinira
je da je izrađena u jednom komadu od žada, da je način izrade
izvanredan, što ukazuje na radionicu koja je, očito, ovde bila", kazao
je Korać.


On je istakao da se na skulpturi vidi kako je umetnik minuciozno radio
na njenom oblikovanju, ali da glava figure, kao ni donji deo trupa nisu
očuvani, da bi mogli tačno da odrede ko je on. Pošto iskopavanja
intenzivno traju na tom mestu, Korać se nada da će, možda, i to naći.
Miomir Korać



Prema njegovim rečima, u blizini figure od žada, takođe u amfiteatru,
pronađen je i bronzani orao sa pozlatom, koji je, očito, bio postavljen
na dvokolicama.


"Rimski amfiteatar u Viminaciumu je jedini amfiteatar u
centralnobalkanskom i jugoistočnom delu Evrope, fascinantna je njegova
veličina i stepen očuvanosti, očuvani zidovi su preko pet metara", kazao
je Korać i dodao da arheolozi tek dolaze do centralnog mesta, do
centralne bine, koja se nalazi na dubini većoj od 18 metara od
površinske kote.




Skulptura od žada







Skulptura od žada







Skulptura od žada







Glava orla sa pozlatom







Skulptura od žada







Amfiteatar







Skulptura od žada







Skulptura od žada


Prema njegovim rečima, akustika na Viminacijskom amfiteatru, koji
je mogao da ugosti 12.000 gledalaca na pozorišnim i drugim predstavama,
uobičajena je za rimske amfiteatre. Očuvani su celi kameni blokovi, čak
i gvozdena osovina velikih masivnih drvenih vrata, kojima se izlazilo u
arenu.


"Svakako će od nas ovde očekivati mnoga iznenađenja, poput figure od
žada i bronzanog orla koji je očito bio postavljen na dvokolicama tokom
određenih predstava koje su to zahtevale, a nadam se da će tokom leta
sreća još da nas podari novim otkrićima, tako da će amfiteatar svakim
danom biti sve lepši", smatra Korać.


Tome će doprineti i nagovešten dolazak stručnjaka iz Italije sa kojima
je Korać nedavno razgovarao u Veroni i sa kojima će dogovoriti načine
konzervacije i prezentacije amfiteatra, kako bi na najbolji način
zablistao.

Viminacijum

Viminacijum, arheološki lokalitet nedaleko od
Kostolca, na prostoru rimskog vojnog logora i prestonice provincije
Gornje Mezije, nastao u prvom veku, na 450 hektara nedirnutog prostora
krije u sebi ostatke hramova, trgova, ulica i kupatila, amfiteatra,
palate, hipodroma.

Pronađena skulptura boginje Dijane u lovu


Na carskoj palati Feliks Romulijana kod Zaječara nemački
stručnjaci sa Arheološkog instituta u Frankfurtu su, zajedno sa
kolegama iz Arheološkog instituta u Beogradu, otkrili senzacionalnu
skulpturu, jedinstvenu na ovim prostorima Balkana. Ova mermerna
skulptura iz polovine trećeg veka otkrivena je na prostoru severno od
carske palate, u naselju koje je prethodilo izgradnji Romulijane.



Kako
nezvanično saznajemo, najverovatnije se radi o skulpturi boginje Dijane
u lovu. U Narodnom muzeju u Zaječaru kažu da je ovaj pronalazak
najznačajnije otkriće nakon arhivolte iz 1984. godine sa natpisom
Feliks Romulijana i porfirne glave Galerija koja je otkrivena 1993.
godine.

Skulptura, pretpostavlja se, simbolizuje pobedu Rima nad
varvarima. Na njoj se vidi divlja svinja poklekla na prednje noge
probodena kopljem i lovački pas koji je uhvatio za nogu. Vide se i dva
kopita od konja. Nažalost, nije očuvana u celosti, jer nedostaju konj i
jahač. Pretpostavlja se da je jahač, koji nedostaje, boginja Dijana,
koja je kod Rimljana i Latina bila boginja lova. Prema legendi, otac je
naredio Dijani da se nikad ne uda, dao joj je strele i nimfe kao
pratilje, i načinio ju je kraljicom šuma. Dijanu je, kažu zapisi, lovac
Akteon zatekao na kupanju i posmatrao, a ona je potom naredila psima da
je rastrgnu. Zavolela je pastira Endimiona.

Stručnjaci smatraju
da je ovaj pronalazak od neprocenjive vrednosti kako za proučavanje
Romulijane, tako i za svetsku kulturu. Očekuje se veliko interesovanje
stručnjaka iz celog sveta. Za sada se mermerna boginja nalazi na
lokalitetu gde je i otkrivena, a uskoro će se znati gde će biti
izložena ova skulptura.

Nemački arheolozi su u proteklih pet
godina geomagnetnim i geofizičkim istraživanjem van carske palate
otkrili pedesetak objekata. Nedavno je sa Institutom iz Frankfurta
potpisan novi trogodišnji ugovor o saradnji.
Inače, Feliks
Romulijana je ukrašena mnogobrojnim podnim mozaicima i ostacima
monumentalnih hramova i zgrada. Porfirni portret imperatora Galerija,
glave Herkula i Jupitera, mozaičke predstave Dionisa, Lavirinta i
Venatora, spadaju u sam vrh rimske umetnosti toga doba.

Palata cara Galerija

Arheološko nalazište Feliks Romulijana kod Zaječara je 2007.
uvršteno na svetsku listu prirodne i kulturne baštine Uneska. Cilj
istraživača i realizatora projekata na ovom nalazištu je da se Carska
palata, koju je sagradio rimski imperator Galerije krajem 3. veka
prikaže posetiocima u najboljem svetlu. Velelepna palata moćnog rimskog
cara Galerija, koji je 311. godine doneo prvi edikt o toleranciji
hrišćanstva, dugo je bila zagonetka za mnogobrojne istraživače. U
početku je smatrana vojnim logorom, zatim veleposedom ili sedištem
nadzornika za rudnike u istočnoj Srbiji, a tek je 1984. godine dobila
pravo tumačenje koje je dao profesor Dragoslav Srejović, srpski
arheolog svetskog glasa. Tada je na svetlost dana izašla arhivolta sa
natpisom „Felix Romuliana”, i to je bio nedvosmisleni dokaz da se radi
o sakralno-memorijalnom zaveštanju velikog cara koji je palati dao ime
po svojoj majci Romuli.

Nađeni najstariji fosilni ostaci psa



Beta | 03. 08. 2010. - 17:48h
| Foto: Reuters - Ilustracija | Komentara: 9




Arheolozi
su u jednoj pećini u Švajcarskoj našli ostatke lobanje i zuba psa,
stare više od 14.000 godina, koji bi mogli biti najstariji fosilni
ostaci te životinje.

"Tokom nove analize životinjskih ostataka, našli smo delove lobanje i
zuba pitomog psa. Utvrđeno je da deo čeljusti potiče iz perioda između
14.100. i 14.600. godine pre nove ere", naveli su naučnici Univerziteta
Tibingen u Nemačkoj.

Prema rečima stručnjaka, nađeni deo čeljusti je prvi neoborivi dokaz o postojanju pripitomljenog psa.



Fosilizovane kosti potiču s arheološkog lokaliteta otkrivenog
1873. u pećini Keslerloh, u severnom švajcarskom kantonu Šafhauzenu,
objavila je danas švajcarska agencija ATS.


Naučnici su se tek prošle godine zainteresovali za fosilizovane fragmente sa tog lokaliteta.



Ostaci zuba nađeni u Šafhauzenu jasno se razlikuju od zuba vuka.

Veliko arheološko otkriće u blizini Tamiša

Otkrivena nekropola iz bronzanog doba



Ljiljana Stupar | 06. 08. 2010. - 00:02h
| Komentara: 2




Zrenjanin,
Sečanj - Tri kilometra od Sečnja, u blizini reke Tamiš, a nedaleko od
nasipa, otkriveno je višeslojno arheološko nalazište praistorijskog
naselja iz bronzanog i gvozdenog doba. Nekropola pripada Sarmatima iz
drugog i trećeg veka naše ere. Prema rečima Snežane Marinković,
muzejskog savetnika arheologa Narodnog muzeja Zrenjanin, nalazište
obuhvata prostor oko hiljadu kvadratnih metara.
Nekropole su bile pokrivene skeletima koji su se nalazi na samoj površini naselja



- Prilikom izlaska na teren utvrđeno je da je gro nekropola bilo
pokriveno skeletima koji su se nalazi na samoj površini naselja i koji
su bili izloženi atmosferskim uticajima i propadanju. Kasnije, u
kontaktu sa meštanima utvrdili smo da je taj deo na kome je otkriven
lokalitet predstavljao veliku zaobljenu humku koja je skinuta
mehanizacijom prilikom poplava na putu Sečanj - Jaša Tomić. Taj deo
humke je skinut i prebačen da bi se ojačao nasip, a time je otkriven
veoma značajan lokalitet. Kao prvo jer je višeslojni, ali i zato što
ćemo na njemu daljim iskopavanjem i istraživanjem utvrditi sve ono što
smo konstatovali na osnovu nalaza fragmenata keramike na površini
zemlje, odnosno da pripada ranom bronzanom dobu, odnosno Sarmatima, iz
drugog i trećeg veka naše ere, i srednjovekovnoj nekropoli - objasnila
je Marinkovićeva.

Kompletna antropološka analiza poverena je Arheološkom
institutu iz Beograda, a Snežana Marinković dodaje da su u prvoj
sondažnoj hitnoj intervenciji, urađenoj u rasponu od desetak dana, a
koja još traje, otvorene tri sonde, a iskopavanjem je utvrđeno da se u
prvom otkopnom sloju naišlo na skelete koji su pravilno sahranjeni, na
redove. Reč je o muškim, ženskim i dečjim skeletima, orijentacija im je
zapad istok, retko sever jug. Prema navodima Marinkovićeve,
najverovatnije da se radi o biološkoj populaciji, odnosno nekropoli
koja pripada naselju koje je negde u blizini.
- U sondama je otkriveno po sedamnaest skeleta različitih polova, svi
položeni na leđima sa rukama pored, bez grobnih priloga. Međutim, gro
keramike koja je nađena na površini i čak male opeke, indiciraju da je
ovde reč o organizovanom sahranjivanju sa oblicama, što je i utvrđeno
tokom istraživanja. Više sreće u toku istraživanja imali smo u kasnijem
periodu kada smo u direktnim kulturnim slojevima naišli na lončiće,
posude sa karakterističnim ornamentom za rano srednjovekovnu nekropolu,
odnosno 12. i 13. vek. Tako da je sada pripadanje skeleta definitivno
određen, oni pripadaju tom vremenu - rekla je ona, dodajući da će dalja
istraživanja dati opsežniju i detaljniju sliku o samom lokalitetu i
njegovoj rasprostranjenosti.
- Antropološka analiza daće sliku Banata iz tog perioda i verovatno će
dalja istraživanja pokazati da se ovde ne radi samo o ukopima
srednjovekovnih grobova, već i o bronzanom naselju i o Sarmatima 3. i
4. vek - ističe arheolog Snežana Marinković.

Inače, Narodni muzej krenuo je sa istraživanjima i
iskopavanjima koja su delimično finansirana od opštine Sečanj, a sada i
od Pokrajinskog sekretarijata za kulturu.

Istraživaći otkrili bogato arheolosko nalazište samo tri kilometra udaljeno od Sećnja

Na obali Tamiša iskopana nekropola



M. M. | 07. 08. 2010. - 00:02h
| Foto: Z. Raš | Komentara: 1




Ekipa
arheologa na čelu sa Snežanom Marinković, savetnikom Narodnog muzeja
Zrenjanin otkrila je tri kilometra od Sečnja, u blizini reke Tamiš, a
nedaleko od nasipa, višeslojno arheološko nalazište. U njemu su
arheolozi iskopali nekropolu i pronašli fragmente keramike.
Snežana Marinković: „U tri sonde iskopali smo 17 skeleta“



- Lokalitet najverovatnije datira od bronzanog doba, što se da
zaključiti po keramičkim nalazima na površini. Naišli smo takođe na
tragove Sarmata, nomadskog naroda iranskog porekla koji je na
teritoriji današnje Vojvodine živeo u III i IV veku, znači pre nego što
su se tu naselili Rimljani. Pretpostavljamo da pronađena nekropola ima
nekoliko kuluturnih horizonata koji su, dakle, iz bronzanog doba,
sarmatskog perioda i srednjovekovnog, što nam govori da je lokalitet
bio naseljavan u dužem vremenskom periodu - kaže Snežana Marinković.

Prema rečima Snežane Marinković, nalazište obuhvata prostor
oko hiljadu kvadratnih metara. Početna iskopavanja, u junu ove godine,
rezultirala su otkrićem nekropole na šta nam ukazuju pronađeni skeleti
koji po načinu sahranjivanja a i po vrlo retkim grobnim prilozima
(keramika) upućuju na srednji vek. Naime, keramika ima ornamente u vidu
talasastih i horizontalnih linija što je karakteristično za rani
srednji vek (XII i XIII vek)
Pronađeni skeleti u nekropoli




Detaljna antropoloska analiza koja će biti urađena u Arheološkom
institutu u Beogradu pružiće više informacija o otkrivenim skeletima i
samoj nekropoli.
- Iskopavanja još traju. Za sada smo otvorili tri sonde i u prvom
otkopnom sloju naišli na 17 skeleta koji su pravilno sahranjeni, na
redove. Reč je o muškim, ženskim i dečjim skeletima, orijentacija im je
zapad istok, retko sever jug. Gro keramike i čak male opeke, upućuje na
organizovano sahranjivanje – objašnjava Marinkovićeva.
Dalja istraživanja daće opsežniju i detaljniju sliku o samom lokalitetu i njegovoj rasprostranjenosti.

Velika Britanija: Pronađena kuća stara 11.500 godina



Beta | 11. 08. 2010. - 19:55h
| Komentara: 1




Na
obali jezera koje je nekada postojalo kod grada Skarboroua pronađena je
najstarija kuća u Britaniji - nastamba lovaca nomada stara oko 11.500
godina, saopštili su u sredu arheolozi.
To prebivalište
kružnog oblika starije je od lokaliteta Stounhendž starog oko 6.000
godina, i datira iz vremena kad je Britanija još kopnom bila povezana s
Evropom.

Niki Milner sa Univerziteta u Jorsku izjavila je da su
iskopavanja na severoistoku Engleske počela pre dve godine i da je reč
o "senzacionalnom otkriću" najstarije tesarske tvorevine u Evropi.

• 
  

Novi arheološki dragulj

Tokom zaštitnih arheoloških is­tra­živanja na jednoj od četiri ranije registrovane lokacije na trasi koridora 10, istočno od Dimitrovgrada, arheolozi su nedavno otkrili ostatke 2.000 godina starog antičkog rimskog puta Via militaris.


Zaštitna arheološka istraživanja u saradnji sa Arheološkom zbirkom u Dimitrovgradu organizovao je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. Prema dosadašnjim nalazima, antički put je bio kaldrmisan i širok osam metara. Ovih dana arheolozi se trude da u okviru raspoloživih sredstava i vremena istraže što veći deo trase kako bi ovaj značajan arheološki spomenik zaštitili od uništenja tokom izgradnje autoputa. Istovremeno iskopavanja obavljaju i na lokaciji u neposrednoj blizini za koju se pretpostavlja da sadrži ostatke iz praistorijskog perioda.

Povodom ovog veoma važnog otkrića, rukovodilac istraživanja dr Miroslav Lazić izjavio je pre nekoliko dana Tanjugu i dopisniku „Blica“ da se „antički Via militaris ponovo pojavio u vreme početka priprema za obeležavanje 17 vekova donošenja Milanskog edikta, kojim je Konstantin I Veliki, jedan od najvećih rimskih imperatora, inače rođen u Nišu, prvi put zvanično priznao hrišćansku crkvu. Izvesno je da je i Konstantin desetinama puta prolazio ovuda na putovanjima ka Istoku i na povratku u Rim. Ovaj arheološki dragulj biće lep poklon svemu što se sprema za proslavu te važne godišnjice.“



U međuvremenu, „Blic“ je tragom ovog epohalnog otkrića kontaktirao sa dr Lazićem, inače višim naučnim saradnikom u Arheološkoj zbirci Filozofskog fakulteta u Beogradu, kao i sa Miloradom Miljkovićem, arheologom u RZZSK, da bi saznao i druge detalje o Via militaris.

- Od 10. maja ispitana su tri nalazišta u ataru sela Gradinje, koja su ugrožena izgradnjom petlje i nastavkom autoputa prema granici sa Bugarskom. U toku su istraživanja i četvrtog nalazišta, na desnoj obali Nišave, na deonici autoputa između mosta broj pet i broj šest.

Naime, srpski arheolozi su na tragu velikog otkrića, budući da se iz pisanih izvora i starih itinerera zna da je dolinama Morave i Nišave prolazila trasa nadaleko poznatog puta Via militaris, kojom su zapadne provincije rimske imperije bile povezane sa delovima carstva na Bliskom istoku - objašnjavaju arheolozi za „Blic“, a na pitanje ima li još negde ovakvog sačuvanog puta, odgovaraju: „Ostaci puteva iz rimskog perioda nisu nepoznanica u evropskoj arheologiji, ali izuzetan značaj otkrića u Dimitrovgradu ističe činjenica da je to potpuno sačuvana deonica antičkog puta sa kakvom se arheolozi na Balkanskom poluostrvu do sada nisu susreli“.

Put je građen od kamena, širine je osam metara, a podeljen je u dve kolovozne trake ograničene monumentalnim ivičnjacima. Otkrivena deonica puta Via militaris kod Dimitrovgrada otvara novo poglavlje u srpskoj arheološkoj nauci koja je do sada, na osnovu nedovoljno očuvanih ostataka puteva iz rimskog perioda, mogla samo da nasluti glavne komunikacione pravce i pretpostavi tehnike njihove gradnje u rimskim provincijama na Balkanu.

- Brojni prateći arheološki nalazi (potkovice, klinovi, delovi oplata zaprega...) svedoče da je deonica otkrivenog puta bila važna saobraćajnica koja je u sutonu antike (V-VI vek naše ere) naglo zaboravljena. Nadamo se da će nastavak arheoloških istraživanja pružiti zadovoljavajuće odgovore na brojne zagonetke koje prate ovo najnovije arheološko otkriće - ukazuje dr Lazić.

Nadležni u „Putevima Srbije“, „Koridoru 10“, Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture i u opštini Dimitrovgrad saglasni su da ovaj arheološki dragulj treba sačuvati i prezentovati, kako stručnjacima, tako i široj javnosti.
 

Via militaris od Beograda do Carigrada Istorijski izvori kazuju da je Put vojnika ili Vojni put išao od Beograda (Singidunum), kroz Viminacijum (kod Požarevca), preko Niša (Naisus), Sofije (Serdica) i Jedrene (Hadrianopolis), sve do Carigrada. Bio je povezan sa Ignatijevim putem (Via Egnatia) preko doline Vardara. Trasa puta kroz današnju Srbiju potiče iz 33. godine, dok je deo trase kroz Trakiju građen između 29. i 61. godine. Za prelaze preko reka podizani su kameni mostovi, za putnike prenoćišta (tzv. mansio) i stanice (mutacio) za promenu konja i kola.

Otkrivena Odisejeva palata na Itaki?
Srna | 25. 08. 2010. - 13:44h | Foto: GreekReporter.com | Komentara: 7

Na ostrvu Itaka pronađeni su ostaci palate iz osmog veka pre naše ere, gde je, kako tvrde arheolozi, najverovatnije živeo Odisej, čime su pojačane priče da je junak iz Homerovog epa zaista i postojao.

Odiseju je posle pada Troje bilo potrebno deset godina da se vrati kući na Itaku i tokom svog puta ka supruzi Penelopi dva puta je doživeo brodolom, sukobio se sa kiklopima i suočio se sa izazovnim sirenama.



Međutim, uprkos detaljima fantastike u grčkom epu tim arheologa tvrdi da se priča zasniva na istini i da su otkrili njegov dom na Itaki u Jonskom moru severo-zapadno od Grčke.



Skoro 3.000 godina nakon Odisejevog povratka kući tim sa Univerziteta Jonina navodi da je pronašao ostatke trospratne kuće sa stepenicama isklesanim u steni i delove grnčarije. Unutar kompleksa je i bunar iz osmog veka pre naše ere, što je period u kojem se verjuje da je Odisej živeo kao kralj Itake.



Prema tvrdnjama arheologa, lokacija se savršeno uklapa u Homerov opis. Lokacija kompleksa na kojoj su profesor Tanasis Papadopulos i njegov tim 16 godina vršili iskopavanja veoma je slična drugim otkrićima u Mikeni, Pilosu i drugim drevnim lokacijama.

Pronađena Odisejeva palata?

Profesor Tanasis Papadopulos smatra da ostaci pronađene palate odgovaraju Homerovom opisu, i sigurni su da je to bio dom kralja Itake.

Profesor Papadopulos i ekipa arheologa sa Univerziteta Joanina pronašli su ostatke velelepne trospratnice, sa stepenicama uklesanim u steni. Kompleks datira iz osmog veka pre nove ere, što se uklapa u Homerovo predanjhe.

Zdanje podseća na palate otkrivene u Mikeni, Pilosu i drugim drevnim nalazištima.

Arheolozi i istoričari suočiće se sa još problema pri pokušajima da utvrde autentičnost pronalaska - mnogi naučnici smatraju da drevna Itaka nije ni bila smeštena na ostrvu koje se danas tako zove.

.. potvrda prethodne vesti.. pozz tajoo.. izgleda da samo mi ovo citamo.. al nema veze..

Tragači za blagom pustoše arheološka nalazišta u blizini Bora
Lovci na zlato buše šta stignu
Opskrbili se detektorima za metal i bušilicama. Posle njihove najezde stručnjacima ne ostaju ni klinovi

Kada su arheolozi borskog Muzeja rudarstva i metalurgije pre dve godine započeli istraživanja na iskopinama srednjovekovne crkve pronađene na lokalitetu Manastirište u selu Gornjanu kod Bora, nisu ni pretpostavljali da zbog savremenih vandala i varvara neće moći da utvrde ni približnu godinu izgradnje.

Po objavljivanju podataka da će se nastaviti istraživanja temelja ove crkve, otkrivene još tridesetih godina prošlog veka, na posao su prionuli lovci na dragocenosti čiji je osnovni cilj bio da preduhitre stručnjake i dograbi se davno izgubljenog ili zakopanog blaga u ruševinama antičkih i srednjovekovnih zdanja.

Prilikom istraživanja, unutar i van crkve pronađene su grobnice koje su naravno bile prazne.
Arheolog Istoriskog muzeja Srbije Marko Vuksan koji je predvodio radove na temelju crkve rekao nam je da je "sređivanje" stare crkve, prema pretpostavkama sazidane krajem 16. i početkom 17. veka, zapravo počelo pre nekoliko godina kada je jedna seljanka sanjala da sva zla u selu potiču od zapuštenosti nekadašnje bogomolje.

Sujeverni meštani su se iz dobrih namera samoorganizovali, prionuli na posao i koliko-toliko raščistili šljunak koji je godinama sa obližnje stene spirala kiša. Tada se, međutim, oglasio vlasnik imanja kome je sve to smetalo, pa se po onoj "što danju sagrade, to vila preko noći sruši" pobrinuo da iskopina izgleda "još starije".

Manastirište, međutim, nije usamljeni slučaj koji je zainteresovao nekog savremenog Indijana Džonsa. Isti je slučaj i sa nalazištem Crkvine kod sela Donja Bela Reka.
- U našem narodu kruži legenda da ispod svake crkve postoje tajni hodnici u kojima je skrivano blago. Te priče posebno su usađene u svest meštana istočne Srbije, iz jednostavnog razloga što je i samo podneblje prirodno bogato zlatom, objašnjava ovaj arheolog.

Desilo se da su arheolozi tumarajući divljinom Timočke krajine pronalazili bušotine tragača zlatom čak i na mestima gde su mislili da nije kročila ljudska noga. Priče o zlatu ovde se prenose sa kolena na koleno.
- Sreli smo jednog starinu koji nam je u razgovoru rekao da su priče o zakopanom blagu smešne, ali je potvrdio da je u svojoj mladosti i on tragao za njim. Kada je od svega digao ruke, tradiciju je nastavio i njegov sin koji takođe sada kaže da je sve to "pusti san". Unuk, međutim nije želeo da s nama razgovara. Kasnije smo saznali da je i on krenuo stopama predaka, ali naoružan detektorom, rekao nam je Vuksan.

Koliko je kod ljudi usađena želja za iznenadnim bogatstvom, ovaj arheolog ilustruje potpuno nelogičnim postupcima tragača.
Kaže da prema Majdanpeku kod mesta zvanog Miloševa kula postoje tragovi rimskih utvrđenja, pa meštani povodeći se pričama, bez ikakve logike prokopavaju šljunak koga je voda izbacila na obalu.

Što je još smešnije, mnogi "moderni tragači" ubiju se od posla kada im detektor signalizira prisutvo metala u steni. Tada rade pijuk i pajseri pa se ponekad noću mogu čuti zveketi alatki kod Rgotskog brda što deluje sablasno. Reagovanje detektora, stručnjaci objašnjavaju prisustvom metala u ovdašnjim stenama.

Vuksan, međutim, ističe da je sa porastom bede u Srbiji povećana i želja za brzim bogaćenjem što se ogleda i masovnim odlaskom u kladionice.

Ipak, u odnosu na klađenje, jurnjava za zlatom postala je unosan biznis sa dobro uigranim ekipama koje dolaze u Timočku krajinu iz svih krajeva. Ima ih iz okoline Leskovca i Vojvodine. Posao je toliko razgranat da između njih često dolazi do ozbiljnih sukoba.
- Ne sumnjam da se nešto pronađe na terenu, ali to nije često.

Takva roba se pojavi na crnom tržišu i ne predstavlja posebno bogatstvo. Razlog tome je što mnogi koji se bave ovim poslom nemaju znanja a predstavljaju se kao kolekcionari. Oni nanose štetu jer pronađeno često iznose iz zemlje, kaže Vuksan. Zbog toga je pri policiji angažovan tim arheologa čija je dužnost da prati akcije vandala kako bi se sprečilo raznošenja nacionalnog blaga.

Kineska vaza iz XVIII veka, pronađena tokom rasprodaje stvari iz kuće u jednom od londonskih predgrađa, prodata je na aukciji za više od 51 miliona evra.



Vaza potiče iz XVIII veka, iz vremena dinastije Ćing

To je do sada najviša cena ikada plaćena za neki kineski umetnički predmet.

Vaza, islikana žutom i nebesko plavom bojom s motivom ribe na prednjoj strani, je najverovatnije odneta iz Kine 1860. godine i u posedu iste porodice se nalazila poslednjih 70 godina.

Kupaca na pretek

Potencijalni kupci se na aukciji nisu ustezali.

Maltene svaka ponuda je bila za milion funti veća od prethodne.

I tako sve do cifre od 43 miliona funti, odnosno oko 51 milion evra.

Kupac je ostao anoniman.

Rečeno je samo da je iz Kine.

Nijedan kineski umetnički predmet do sada nije prodat za tolike pare.

A kako je vaza uopšte ponuidjena na prodaju?

Tako što su brat i sestra - koji takođe ostaju anonimni, odlučili da raščiste stvari koje su se decenijama gomilale na tavanu njihove kuće u jednom od predgrađa na zapadu Londona.

Među tim stvarima bila je i vaza koja je decenijama skupljala prašinu.

Pojma nisu imali koliko ona vredi.

Bili su iznenađeni i kada su im u akcijskoj kući rekli da bi mogli da dobiju milion funti.

Kada je vaza dostigla 43 miliona, jedno od njih je moralo da izađe napolje da udahne čistog vazduha.

Vaza je u istoj porodici bila od tridesetih godina prošlog veka.

Nepoznato poreklo

Kako je pre toga, neogrebana, dospela iz Kine u Britaniju, verovatno se nikada neće saznati.

Ali, istoričari umetnosti naslućuju kako se to desilo.

Francis Vud je kustos za kineske predmete u Britanskoj biblioteci:

"Dede i pradede mnogih ljudi u Engleskoj služile su u britanskoj vojsci u Kini ili 1860. godine kada su britanski i francuski vojnici opustošili Letnju palatu kineskih careva u Pekingu, ili 1900. godine kada smo zauzeli Peking. Tada je dosta kineskog porcelana i drugih umetničkih predmeta doneto u Englesku. Ne retko ti predmeti su zaboravljeni u podrumima i na tavanima i zaista je divno kada bivaju pronađeni."

Prelepa vaza je, po svemu sudeći, nekada krasila neku od carskih palata u Pekingu.

Napravljena je u XVIII veku za vreme dinastije Ćian-long kada je Kina bila na vrhuncu moći i kada se u toj zemlji proizvodio porcelan vrhunskog kvaliteta.

Činjenica da je neko iz Kine danas platio tolike pare da bi vazu vratio u zemlju pokazuje dve stvari - prvo, u Kini danas ima izuzetno mnogo bogatih ljudi, i drugo - neki od njih ne žale pare da u Kinu vrate njeno kulturno blago.

To potvrđuje i Francis Vud:

"Kinezi ponekad maltene preterano emotivno reaguju kada govore o tome da je kinesko kulturno blago odneto izvan zemlje. Postavljaju, na primer, pitanje kako to da u drugim zemljama postoje stare fotografije iz Kine? To je, naravno, zato što su su Evropljani pravili fotografije u Kini. Ali u ovom slučaju je reč o predmetu koji najverovatnije jeste odnet iz Kine. I Kinezi nastoje da takve predmete vrate u zemlju, kupuju ih širom sveta kako bi ih postavili u muzejima koje otvaraju. Kina je zemlja u kojoj su muzeji, da tako kažem, relativno nova pojava."

TOP LISTA Najznačajnije otkrivene iskopine u Srbiji
Pet arheoloških otkrića godine u Srbiji
E. B. | 13. 12. 2010. - 00:02h | Komentara: 16

BEOGRAD - Istorijski izvori kazuju da je teritorija današnje Srbije od davnina bila povezana sa Evropom, odnosno Rimskim carstvom. Vojni put koji je išao od Beograda (Singidunum) kroz Viminacijum (kod Požarevca), preko Niša (Naisus), Sofije (Serdica) i Jedrena (Hadrijanopolis) sve do Carigrada, bio je spojen sa Ignatijevim putem (Via egnatia) preko doline Vardara. Kraj puteva se živelo, podizani su gradovi, a u njima palate.

O tome koje vredno blago su nam ostavile urbane kulture na teritoriji današnje Srbije, svedoče i najnovija otkrića do kojih su naši arheolozi došli u toku protekle sezone intenzivnih iskopavanja, pre svega u Feliks Romulijani, Medijani, Viminacijumu, duž koridora 10, ali i u Drenovcu kod Paraćina, neolitiskoj metropoli, lokalitetu starom 6.000 godina.

Vojni put
Tokom zaštitnih arheoloških istraživanja na trasi koridora 10, kod Dimitrovgrada, arheolozi su otkrili ostatke 2.000 godina starog antičkog rimskog puta Via militaris, a na lokalitetu Kalnica u selu Niševac jedinstven objekat u Srbiji koji datira sa početka II veka, po svoj prilici “Timacum Maius”, prva stanica od Naissusa ka Dunavu, sa očuvanim keramičkim cevima za zagrevanje, ugrađenih u zidove i pod. Put je bio kaldrmisan, širok osam metara, sa dve trake s monumentalnim ivičnjacima. Arheolozi Miroslav Lazić (Filozofski fakultet Beograd) i Milorad Miljković (Republički zavod za zaštitu spomenika) kažu da je reč o velikom otkriću budući da se iz starih itinerera zna da je duž Morave i Nišave prolazilila trasa koja je povezivala zapadne i istočne provincije Rimske imperije.

Feliks Romulijana
- Nakon poprilično „sušnog“ perioda otkrića dugog čak 17 godina, u Feliks Romulijani, palati rimskog cara Galerija koja je na listi Svetske baštine Uneska od 2007. godine, podignutoj za njegovu majku Romulu po kojoj je i dobila ime, u avgustu su naši i nemački arheolozi, izvan same palate, pronašli skulpturu konjanika u lovu sa dogom koja za nogu grize vepra. Konjanik bi mogao biti i car, pretpostavlja Bora Dimitrijević, direktor Narodnog muzeja u Zaječaru, ali dok se ne pronađu ostaci krune, enigma ostaje…
- Od pedesetak objekata koje smo magnetskim snimanjima konstatovali u okolini palate, skulptura i zgrada pored daleko su najznačajniji. Da li je reč o vili - još ne znamo. Bitno je da ovaj nalaz potvrđuje mišljenje koleginice Gerde fon Bilov, izneto još prošle godine, da se ovde očigledno nalazi nešto što prethodi Galerijevoj Romulijani. Da ga nazovemo naseljem sa gradskim odlikama. Zdanje potiče iz polovine III veka i u njemu sigurno nije živeo običan stanovnik, već neko višeg statusa, što baca novo svetlo i na Galerijevo poreklo - ističe Dimitrijević iznoseći sumnju da je bio govedar, što se do sada mislilo.



Medijana kraj Niša
Značaj lokaliteta Medijana, ali i ulaganje Ministarstva kulture u projekat prezentacije letnjikovca cara Konstantina, potvrđen je ove jeseni kada su arheolozi pronašli nove prostorije na severozapadnom uglu vile sa peristilom, naravno, ukrašene mozaicima. Poznatim mozaicima Neptuna koji sedi i Glava krilate Meduze u kružnom medaljonu pridodato je još čak 15 kvadrata kompozicije od raznobojnih kamenčića i staklića.
- Rotonda je prečnika šest metara, istražili smo jedan njen deo i baš tu pronašli mozaik veličine 15 metara kvadratnih, sa geometrijskim i floralnim motivima za koje pretpostavljamo da bi mogli biti ljiljani - rekla nam je dr Gordana Milošević, rukovodilac projekta “Medijana

Drenovac, neolitiska metropola
Na arheološkim istraživanjima u Pomoravlju otkriveno je više od sto neolitskih naselja, a najznačajnija su Drenovac kod Paraćina, za koju se ispostavilo da je neolitska metropola, Vinorača kod Jagodine i Veliki Popović u opštini Despotovac. Ta neolitska naselja su iskopana poslednjih 50 godina, a istraživanja su posebno intenzivirana od 2002. godine. Posebno je zanimljiva neolitska metropola Drenovac za koju istraživači predvođeni direktorom Arheološkog instituta u Beogradu dr Slavišom Perićem pretpostavljaju da je nestala u prirodnoj katastrofi ili požaru. Lokalitet je poznat kao Turska česma, obuhvata površinu od 30 hektara i jedno je od većih neolitskih naselja na teritoriji Srbije i centralnog Balkana. Letošnje otkriće posude u Drenovcu (čiju fotografiju objavljujemo zahvaljujući Aleksandru Radomanu) dokaz je postojanja metropoli izuzetne kulture, koja datira skraja sedmog milenijuma pre nove ere, a pripada starijoj starčevačkoj i mlađoj vinčanskoj kulturi. Dr Slaviša Perić ističe da su kuće bile površine 15 metara sa osam metara, a po oruđu (ima alatki i od vulkanskog stakla čestog na Karpatima) vidi se da su se stanovnici bavili zemljoradnjom, lovom i ribolovom.

Viminacijum kraj Požarevca
Samo nekoliko dana nakon fantastičnog avgustovskog otkrića u Romulijani, direktor Arheološkog parka Viminacijum Miomir Korać obelodanio je da je u toku iskopavanja na Rimskom amfiteatru nađena skulptura od žada izvanredne izrade.
- Skulptura je veličine više od 35 centimetara, nažalost, nije cela, ali fascinira način izrade, u jednom komadu, što ukazuje da je ovde očito bila radionica. U blizini figure od žada, takođe u amfiteatru, pronađen je i bronzani orao sa pozlatom, koji je bio postavljen na dvokolicama.
Rimski amfiteatar u Viminacijumu je jedini amfiteatar u centralnobalkanskom i jugoistočnom delu Evrope, mogao je da ugosti 12.000 gledalaca

...i sa zadovoljstvom konstatujem da smo sve ovo već ispratili opširnije na našoj "arhelogiji"

Pronađeni ostaci Atlantide?
| 14. 03. 2011. - 00:02h | Foto: Ilustr. Shutterstock |

MADRID - Američki naučnici veruju da su u blizini južne obale Španije otkrili mitski grad Atlantidu, metropolu za koju se veruje da ju je pre više hiljada godina potopio džinovski cunami.

Tim arheologa i geologa otkrio je i nekoliko čudnih “memorijalnih gradova” izgrađenih po ugledu na Atlantidu. Pretpostavlja se da su ova naselja sagradile izbeglice koje su preživele razorni cunami.



Profesor Univerziteta „Hartford“ Ričard Frejd, koji je predvodio istraživanje, rekao je: „Pronašli smo nešto što niko do sada nije“ i dodao da će istraživanja biti nastavljena.



Debate o tome da li je Atlantida zaista postojala vode se hiljadama godina. Grčki filozof Platon pisao je o Atlantidi pre 2.600 godina, opisujući je kao “ostrvo smešteno ispred Heraklovih stubova”, kako se Gibraltarski moreuz zvao u antičko doba.

Sve je moguce!

Археологија (од грчких речи αρχαίος = стар, (у савременом грчком и прастар) и λόγος = наука, реч, мисао) је наука која изучава материјалне остатке, тј. све уочљиве трагове људских делатности ради упознавања њихове садржине у одређеном времену и простору, као и њиховог значења у одређеном социјалном, економском и историјском окружењу. Иако је уобичајено да се њено проучавање везује за „старине“, тј. за давну прошлост, њоме је обухваћено време од најстаријих материјалних остатака па све до данашњих дана.^{[1] Wikipedija}


A ja danas cula na Norveskom kazu- ArKeolog i sl. A rec izvode od ARK- list...

Jedan Austrijanac u svom vrtu pronašao je blago vredno oko 100.000
evra. Tokom radova koji su izvođeni u njegovom dvorištu iskopan je
srednjovekovni nakit i druge dragocenosti.Članovi odeljenja za
nacionalne antikvitete i Akademije nauka naveli su da su tek započele
analize porekla blaga koje sadrži i predmete napravljene za neki dvor.-Pred
nama su visokokvalitetni predmeti napravljeni za najvišu klasu
potrošača Centralne Evrope srednjeg veka-, rekao je akademik Tomas
Kihtrajber.Blago čini više od 200 predmeta - prstenje, broševi,
kopče za pojaseve, pozlaćeni srebrni tanjiri i drugi predmeti ukrašeni
biserima i koralima. Savezna Kancelarija za spomenike saopštila je da
je blago staro oko 650 godina i da je teško otprilike tri kilograma.Izvori
iz Kancelarije za spomenike rekli su agenciji "AP" da bi vrednost blaga
mogla da dostigne sumu od 150.000 evra. Izvori su tražili da ostanu
anonimni pošto im nije dozvoljeno da daju izjave medijima. Mesto na
kojem su predmeti nađeni nalazi se na srednjovekovnoj trgovačkoj ruti
koja je povezivala Poljsku i Italiju, naveli su stručnjaci.-Verovatno nikada nećemo naći odgovor- na pitanje o poreklu blaga, rekao je Nikolaus Hofer iz Kancelarije za spomenike.

Na ilegalnom smetlištu otkrivena rimska grobnica iz 2. stoljeća


Četvrtak, 21 Travanj 2011 09:26
J.M.


mausoleo_pozzuoli_grobnica

Talijanska financijska policija danas je ispod ilegalnog smetlišta u Pozzuoliju, 15-ak kilometara od Napulja, otkrila rimski mauzolej iz 2. stoljeća.

Grobnica je otkrivena sasvim slučajno za vrijeme 'pretresa' 1.700 četvornih metara smetlišta na kojem ima više od 58 tona opasnog otpada, uključujući i automobilske gume i akumulatore.

Inspektori su prilikom uklanjanja guma otkrili tunel koji je zapravo ulaz u odlično očuvanu podzemnu grobnicu ukrašenu raznim umjetničkim djelima. Zanimljivo je da se grobnica nalazi u blizini utvrde iz 17. stoljeća koji je također postao dio smetlišta.

Problem lošeg gospodarenja otpadom u Napulju i u cijeloj regiji, koja je najnapučenija u Italiji, traje već godinama. Vlasnik odlagališta optužen je za kršenje mnoštva zakona vezanih za očuvanje okoliša i povijesnih znamenitosti.

Policija je o otkriću obavijestila lokalne arheologe koji rade u blizini na jednom nalazištu iz doba antičke Grčke. Okolica Napulja inače je bogata arheološkim nalazištima iz doba Stare Grčke i Rima, uključujući i antički grad Pompeji koji je pod zaštitom UNESCO-a.

Pronađen grob Mona Lize



A. Nikolić | 14. 05. 2011. - 13:00h
| Foto: AFP |



Italijanski
istraživači veruju da su otkrili mesto na kom počiva dama sa čuvene
slike Leonarda da Vinčija. Prema pisanju londonskog “Telegrafa”,
stručnjaci su, nakon dvonedeljnog istraživanja uz pomoć georadara i
starih mapa i dokumenata, pronašli kriptu u jednom napuštenom
manastiru.







Potragu za grobom Lize Gerardini Del Đokondo, za koju se veruje da
je misteriozna žena koja je pre 500 godina pozirala slavnom
italijanskom majstoru, predvodi kontroverzni profesor, novinar i pisac
Silvano Vinčeti.

Kripta je pronađena u podu manastira Santa Orsola u Firenci
nakon što je sa njega uklonjen betonski sloj koji je pokrivao stari pod
od cigli.



“Pronašli smo ne jednu već dve kripte i ubeđeni smo da se u
jednoj od njih nalaze posmrtni ostaci Mona Lize”, kazao je prof
Vinčeti, dodajući da će arheolozi morati da rade još nekoliko dana pre
nego što dopru do groba i otvore ga.


Radove prati i Natalija Gučardini Stroci, potomak Mona Lize koja
se u početku protivila istraživanju, smatrajući da njena prabaka ima
pravo da “počiva u miru”. Ona je, međutim, promenila mišljenje nakon
susreta sa Vinčetijem i njegovim timom.


“U početku me je sama pomisao na iskopavanje užasavala, ali sam
sada fascinirana i želim da saznam da li je ovo mesto na kom počiva
jedan od mojih predaka”, objasnila je ona.


Liza Gerardini, koja je umrla 1542. godine, bila je žena bogatog
trgovca svilom Frančeska del Đokondo. Mona Liza je inače u Italiji
poznata kao “La Đokonda”.

Snimci iz svemira otkrili 17 nepoznatih egipatskih piramida skrivenih ispod Zemljine površine.Ekipa
američkih naučnika došla je do otkrića nakon što je više od godinu dana
analizirala snimke napravljene sa više od 700 km visine. Osim piramida,
snimci napravljeni infra-crvenom tehnikom otkrivaju i više od 1.000
grobnica kao i 3.000 drevnih naselja.Početna iskopavanja već su potvrdila postojanje nekih od navedenih nalaza, uključujući dve piramide.-
San svakog arheologa je da pronađe piramidu– izjavila je Sara Parcak iz
NASA-ine laboratorije u Alabami, dodajući da je njena ekipa zapanjena
količinom pronađenih građevina.

Arheolog Sara Parcak pokazuje mesto na satelitskom snimku

[/b]Za
nešto više od godinu dana rada, njena ekipa je analizirala satelitske
snimke napravljene s više od 700 km visine. Koristili su kamere koje na
površini Zemlje mogu da pronađu objekte prečnika manjeg od jednog
metra, a infra-crvenom tehnikom otkriveni su različiti materijali ispod
površine.Stari Egipćani su u gradnji koristili cigle od blata,
čija je struktura puno gušća od okolnog tla, tako da se pod zemljom
mogu otkriti obrisi građevina.Parcak veruje da će biti otkriveno još
drevnih nalazišta.- Mnogi objekti se nalaze blizu površine, a
postoje i hiljade njih koje je Nil prekrio muljem. Ovo je samo početak
posla – zaključila je naučnica.

Da, to sam bas danas cula! Zanimljivo! :eee:

Morbidno

POŠTOM ŠVERCOVALI LOBANJE I MUMIJU!





Nedelja, 29. Maj, 2011.|


Argentinske vlasti presrele pošiljku iz Bolivije sa ostacima tela ratnika iz kulture Parakas, koja je postojala pre Inka







BUENOS AJRES - Hteli da krijumčare lobanje! I to - poštom!
Argentinske službe zaplenile su tri lobanje i mumiju koje je neko pokušao da prokrijumčari u državu - post ekspresom.

Arheološki predmeti datiraju iz razdoblja pre Inka i pripadaju kulturi Parakas, koja je postojala 500 godine pre naše ere.

Lobanje su izuzetno dobro očuvane i na njima su još ostaci zuba i kose.
Sve lobanje bile su ugurane u keramičke posude i umotane u odeću, a
poslate su iz Bolivije na adresu u Buenos Ajresu.

Pretpostavlja se da su ostaci bili namenjeni ilegalnoj prodaji muzejima ili privatnim kolekcionarima u Evropi.

Trenutno otkrivene lobanje i mumiju pregledaju argentinski arheolozi,
javlja Rojters. Na jednoj od lobanja probušena je rupa, što je bila
uobičajena praksa pri lečenju povreda na glavi ranjenih u borbi, a i
ostale lobanje su deformisane.

Misteriozni simboli u Velikoj piramidi

Nakon više od 4500 hiljade godina, po prvi put, ljudsko oko je zavirilo u unutrašnjost tajne odaje, koja je skrivena u Velikoj piramidi u Gizi, i otkrilo još tajni.

New Scientist je preneo neverovatnu vest da tajna odaja Velike piramide u Gizi i nije više tako tajna jer je posle više od 4500 hiljade godina, ljudskom oku postalo dostupno ono što je godinama bilo skriveno.

Naime, robot koji se probio do odaje uskim prolazom 63 metra dužine, na tlu je otkrio misteriozne simbole, koji su bili nepoznati čak i stručnjacima koji su tu bili okupljeni. Put do odaje je komlikovan jer je ona smeštena iznad Kraljičine odaje, koja se nalazi u sredini dna piramide koja je inače visoka 146 metara, tako da činjenica da se do sada niko nije uspeo probiti do nje i ne iznenađuje toliko.
Osim nepoznatih simbola, koji ne liče na uobičajene hijeroglife, pronađeni su i neobični komadi metala, koji su, čini se, zabijeni u prvi veliki blok koji štiti odaju. Zasad nisu pronađeni nikakvi artefakti.

Arheolozi su, u severnim džunglama Perua, pronašli dva drevna
piramidalna kompleksa stara više od 4.000 godina koji su, ako se
preliminarno utvrđivanje njihove starosti potvrdi, najstariji hramovi
otkriveni u toj zemlji, prenosi Archaeology.Ovi
drevni kompleksi piramida u blizina grada Haena dokaz su da se
monumentalna arhitektura proširila sve do džungle, hiljadama godina pre
dolaska Španaca.Nalazišta, Monte Grande i San Isidro, bili su
prekriveni vegetacijom i lokalno stanovništvo ga je koristilo kao
deponiju pre dolaska arheologa.Otkriće hramova jedinstveno je
pored starosti i zbog lokacije, zone između džungle i Anda, a vođa
tima, peruanski arheolog Kvirinjo Olivera tvrdi da su hramovi delo rane
Brakamoros kulture – konfederacije amazonskih plemena koja su živela na
današnjoj granici Perua i Ekvadora.Arheolozi su otkrili ostatke
ogromnih kompleksa, debele zidove, rampe i pokazatelje sukcesivne
gradnje koja je trajala najmanje 2.800 godina.- Da bi izgradili
ove strukture, ljudi su morali da poznaju inženjerstvo i dizajn i da
imaju veliku i stabilnu radnu snagu. Sve do sada se verovalo da su
živeli u kolibama napravljenim od debala i lišća – tvrdi Olivera.Pronađena
je i grobnica muškarca sahranjenog oko 800. pre nove ere, za  koga se
smatra da je bio neka vrsta iscelitelja ili sveštenika. Njegov torzo
prekriven je kućicama puževa, dok druge školjke ukrašavaju njegovu
glavu i udove.Morske školjke su dokaz dobrih veza priobalja i
centralnog dela zemlje. Ovi nalazi ukazuju i da se zajedno sa
sofisticiranom arhitekturom, kompleksan sistem obožavanja božanstava
proširio sa obale u kontinentalne delove zemlje mnogo ranije nego što
se mislilo.

Pronađene 1.300 godina stare figure majanskih ratnika

Tanjug | 08. 07. 2011. - 12:42h
Meksički arheolozi pronašli su u južnom Meksiku dve 1.300 godina stare skulpture od krečnjaka zarobljenih majanskih ratnika.


Majanske figurine

Dve raskošne skulpture u prirodnoj veličini mogle bi da pruže
informacije o savezima i ratovima majanskih gradova tokom sumraka
njihove civilizacije, prenosi AP.


Meksički arheolog Huan Jadeun rekao je da su 1,5 metara visoke skulpture
pronadjene u maju u Tonini u južnoj državi Čiapas zajedno sa dva kamena
terena za igru loptom.


Prema njegovim rečima, otkriće bi moglo da dokaže da su ratnici
iz Kopana pomagali onima u Palenkeu u njihovom 26-godišnjem ratu protiv
Tonina za kontrolu nad rekom Usumasinta.

Ćup pun zlatnika

Blago je u podrum svoje kuće pronašao jedan mladi bračni par iz Francuske.Kada
su odlučili da preurede podrum, naišli su na veoma prijatno iznenađenje
u vrednosti od oko 100.000 evra. U ćupu su se nalazili zlatnici,
iskovani pre francuske revolucije.Ukupno 34 zlatnika
datiraju iz vremena od pre Francuske revolucije, većina je vrste "dubl
luj" i svaki vredi između 1000 i 6.500 evra. Najvredniji pronađeni novčić iskovan je u vreme Luja XIII.

Naučnici u Atlanskom okeanu našli grad star 56 miliona godina

Severni deo Atlantskog okeana skriva u svojim dubinama antički krajolik, na kojemu se još iscrtavaju rečna korita i vrhovi onoga što su vrhovi nekadašnjih planina. Geolozi, koji su do ovog otkrića stigli dok su prikupljali podatke za jednu naftnu kompaniju, tvrde da je krajolik star oko 56 miliona godina, a mnogi su ga odmah povezali s Atlantidom.


"Izgleda onako kako na kartama izgledaju mala mesta na obali, a nalazi se na dubini od dva kilometra i prostire na oko 10.000 km2, koliko smo dosad uspeli otkriti", rekao je Niki Vajt, koji je u timu istraživača.


"Istraživači su uvereni da je krajolik deo područja na kojem se danas nalaze Škotska i Norveška, a dosad su otkrili da se sastojao od osam velikih reka i bogate flore i faune. Uvereni su da će pronaći brojne fosile raznih životinjskih vrsta koje su tada živele.


"Glavno je pitanje kako se u 2,5 miliona godina ovaj predeo uspeo uzdići iznad zemlje, a potom upasti u nju. U geološkom smislu, to je vrlo kratak period za tako nešto", otkrio je Vajt i dodao da je trenutna teorija ta da je razlog svemu magma koja se nalazi na tom području u unutrašnjosti zemlje. Njena toplota je stvorila ogroman užareni greben, koji se jednostavno urušio zbog visokih temperatura.


Upravo će taj detalj biti glavna nit vodilja geolozima jer nisu nikada naišli na išta slično i razotkrivanje razloga takve pojave moglo bi doneti mnogo odgovora na pitanja o unutrašnjosti Zemlje.

*izvor: www.vijesti.me

U Turskoj pronađen grob apostola Filipa



Tanjug | 27. 07. 2011. - 15:36h
|


Ekipa italijanskog arheologa na čelu sa
Frančeskom d'Andrijom pronašla je u Pamukaleu, antičkom gradu
Hijerapolisu u zapadnoj Turskoj grob Svetog Filipa, jednog od 12
Hristovih apostola, prenosi danas agencija Anadolija.





Već godinama tragamo za grobom Svetog Filipa (...)Konačno smo ga
pronašli u ruševima jedne crkve koju smo pre mesec dana iskopali",
objašnjava arhelog D' Andrija, koji već više godina radi na ovom
lokalitetu u Turskoj.



On je precizirao da grob još uvek nije otvoren.







"Jednog dana, biće sigurno otvoren. Ovo otkriće je ima ogroman
značaj za arheologiju i čitav hrišćanski svet", izjavio je arheolog.



Filip je rođen u Galileji, današnjem Izraelu, i bio je jedan od
Hristovih učenika. Pošto je širio hrišćanstvo na prostoru Male Azije,
Rimljani su ga razapeli u Hijerapolisu.



Danas je Pamukale atraktivna turistička destinacija poznata po
termalnim vodama, sedimentnim stenama i belim kaskadnim terasastim
pejzažom, po čemu je grad i nazvan "dvorac od pamuka".

Mozaik sa Apolonom otkriven u Rimu



Izvor: Beta


Mozaik koji predstavlja boga Apolona i njegove muze otkriven je nedaleko od Koloseuma, u srcu Rima, saopštile su gradske vlasti.



"Radi se o veoma značajnom otkriću. Mozaik je očuvan u savršenim
uslovima i sa sigurnošću možemo da kažemo da datira iz perioda između
64. i 109. godine nove ere", rekao je novinarima direktor odeljenja za
kulturu grada Rima Umberto Brokoli.

Mozaik je nađen u jednoj od
podzemnih galerija Trajanovih termi, koje su do 1998. korišćene za
odlaganje alata za održavanje vrtova i zelenih površina Rima.


Iza kamenja i prašine bila je skrivena jedna velika freska što je
podstaklo arheologe da pokrenu nova iskopavanja. Oni su potom otkrili
dva mozaika a javnosti je u petak predstavljen i treći.

Zanimljivo!