Drugi krajevi, drugi običaji

Svako selo , a ne svaka zemlja ima svoje obicaje. Da li bi mogli da saznamo, koji su obicaji u vasem kraju odakle poticete ili zivite?

Mene licno zanimaju sve vrste desavanja i obicaja.
Da li to bilo slavlje i veselje, ili tuzna desavanja.
Verovatno ste i sami bili vec u situacijama, gde ste se nasli kao gost u nepoznatoj sredini i nepoznatim obicajima. Koliko to moze zanimljivo da bude, toliko zna i neprijatno da bude, samo zato sto se ne poznaje obicaj te sredine.

Secam se dve neprijatnosti, vezane bash za nepoznavanje obichaja...Moja majka je jedno vreme radila u Bgd i nekako, posle vishe godina , zateknemo se tamo , i odemo da posetimo te ljude.Ljudi Srbijanci, naravno da nas docekaju sa slatkim i vodom-kao sto je obichaj (eee , to sada znam , onda sam imao nekih 14-15 god) Ja kao lepo vaspitano dete -odbijem, sa "Hvala lepo" Na to nastane muk...i moj stari, da ispravi stvar (nespretno) kaze: ""Ma ima kvarne zube, smeta mu jako slatko...." A ja 32 kom u ustima,tada svi zdravi, boja 1a (porcelan tanjir )Blaaammmm... I sada mi je neprijatno, kada se setim ...Druga stvar se desila vec u nekim zrelijim godinama.Naime , vishe od 10 godina, pored posla, bavio sam se i poluprofesionalno muzikom.Ideali su jedno, novac drugo ( a bilo ga je) i lepo pochnemo da sviramo i svatove.Lepo je islo , "parohija" nam se protezala do Novog Sada i Subotice-a ka Hrvatskoj do Osijeka i Vukovara..E bash u Hrvatskoj su nam se desile dve "neprijatnosti", bash zbog nepoznavanja lokalnih obichaja....Sviramo mi neke svatove, svi se dobro zabavljaju -a novca niotkud, niko nista ne naruchuje...(tkzv "bakshis" je bitan deo, nekada se uzme i dva puta vishe od unapred ugovorene cene) Na sredini sale, stoji jedna stabiljka kukuruza , i ljudi kao mutavi kace novchanice na nju...Mi onako gledamo,i malo-malo, neko nam namigne i kaze "Rodili kukuruuuziiii ..." Nama nista nije jasno, ali smo sve smrknutiji...tek tamo oko ponochi, neko se setio da nam objasni , da novac sa "kukuruza" ide muzici....Drugi slucaj se desio u Erdutu.Tada smo bili jos "mlad bend" i svirali smo i ono sto se zove "ulichni deo" -dakle, po obichajima -ide se po mladozenju, pa po mladu, pa po kumove, pa Crkva , pa Opshtina-sve sa muzikom.(kasnije smo placali ljude za to, mi smo svirali samo u sali ) I tako, dodjosmo po mladu...svatovi ogromni, bilo je vise od 200 vozila .Dolazi trenutak kada se mlada izvodi iz kuce ...huk iz okupljene svetine...Otac mlade , sav u suzama kaze nama "Decki , "Prashtaj stara majko".....(to je pesma koja se UVEK, ali uvek svira u tom mestu za tu priliku) Mi se samo zgledali....nikada culi pesmu!Pojma nemamo... (u to vreme smo imali toliko repertoara, da smo izracunali da 48 sati mozemo svirati , a da se ne ponovimo) Ljudi gledaju u nas-mi u njih-muk par minutaMlada stoji-ni da krene ni da stane....na kraju smo "odcijukali "neku drugu pesmu,i nekako je proshlo...od tada, vise nikada nismo ugovorili svatove, a da se nismo pre raspitali o obichajima koji vladaju u tom mestu...

Naslov: Re: PUTOVANJA 30.01.08 20:30

--------------------------------------------------------------------------------

Pisacu vam o nekim razlikama u obichnom zivotu....
Veoma me je zachudilo to shto imaju posebnu sobu, salon, gde primaju goste, pa makar to i komshije bile. Ta soba se otvara samo ako naidje neko ko nije iz kuce. Umestu gde ja zivim, ako ne popijemo kafu sa komshijama u toku dana bar dvaput, propao nam dan.
Nego, ruku na srce, njih koliko ima u kuci, komshiluk im ne treba
Posete ne dolaze prepodne. Tada zene, koje obichno ne rade, zavrshavaju svoje kucne poslove, a popodne i naveche se druze. O, druze se oni, mnogo vishe nego mi.
Jednom, reshile mi da pravimo kolache i to se nekako oduzilo , te nismo stigle da se ''sredimo'' a naishle komshinice. Da ste videli samo! Ostah ja sama nasred kuhinje, a one se razletele da se istushiraju, presvuku, nashminkaju! Komshike ushle u salon i chekaju....Normalno to njima...Ja odoh da ih pozdravim pa se vratih svojim kolachicima.. Neshto kasnije sam im donela da se posluze... Ne deshava se ovo skoro nikad, uvek su one spremne za goste, ja sam ih ovaj put zadrzala
Grdile me posle shto sam sa podavijenim rukavima ushla i znate vec: nenashminkana i tako.... Ma, meni to, pravo da vam kazem, smeshno..
Dogovorim se ja sa jednom jetrvom da joj pravim drushtvo dok ide sutradan kod lekara. Odem naveche da potvrdim dogovor i zamolim je da me probudi ujutru... Bilo je vec kasno, ali odem.. Zazvonim, oshkrinushe se vrata i osetim talas parfema. Gde li se sprema sad, kasno je vec?-pomislim...Pokusham da je malo rechima, malo rukama upitam shto se tako nashminkala, kuda ce? Ona shvatila i pochela da se smeje. Tad sam vec razumela arapski mada nisam bash mogla da izgovaram dobro. Objashnjava mi da joj dolazi muz, pa ga cheka! O, svashta! Jadni umorni muzevi ako ih sve chekaju tako..Sad mi jasno shto imate toliko dece!
Sledeca scena, ona zvoni.... Izlazim ja, chupava u pidzami, a shto je najgore, bar za nju bilo, usput sam u hodniku pokupila medu kog je bebac ostavio tu sinoc. Ona je bila u shoku! Mahala je rukama, prichala neshto brzo, chudila se...Uspela sam da shvatim kako je moj mushkarac jadan ako ja tako spavam kraj njega... hahahahahaha...Nije se zalio kazem...Nego ona to nije razumela. Kazem kako se pidzame lako skidaju.. Ni to nije razumela.... Chekace me dole, objasnila je i otishla da obavesti zenski deo kuce kako strankinja spava!
Do naveche vec je cela familija znala, zenski deo naravno.... hahahahahaha ( bice nastavak) jadna ja, hahahahahaha
( deo iz #pansiona na temu PUTOVANJA by sonia )

Drago nam je sto ces nas povesti na svoja "putovanja" Razumeo sam da se radi o nekoj Arapskoj zemlji,i da pises o obicajima tamo...molim samo da ukratko kazes o kojoj zemlji se radi, da imamo predstavu...Cekamo nastavak ...

izvinjavam se, rech je o Palestini.....

Palestina: sveta zemlja, zemlja svih vera, zemlja vechitih sukoba, mediteranska.... dodacu : zemlja hrabrih, dobrih, napacenih a opet uvek spremnih za salu i smeh ,ljudi, zeljnih druzenja, voljnih uchenju, upoznavanju novog... Mogla bih tako do sutra o njima....

sonia ::

izvinjavam se, rech je o Palestini.....

Palestina: sveta zemlja, zemlja svih vera, zemlja vechitih sukoba, mediteranska.... dodacu : zemlja hrabrih, dobrih, napacenih a opet uvek spremnih za salu i smeh ,ljudi, zeljnih druzenja, voljnih uchenju, upoznavanju novog... Mogla bih tako do sutra o njima....

Hvala...cekamo nastavak :arrow: :arrow: :arrow: :arrow: :arrow: :arrow: :arrow:

Proshli smo granicu i ushli u deo Palestine gde cu boraviti narednih godinu dana. Pogranichni deo nije bash za opisivanje. Tu zive ljudi koji su prebegli nakon drugog svetskog rata pod najezdom jevreja, koji nisu imali svoju drzavu pa su reshili da je tamo silom stvore. A kako bi inache?.. Chudno je to da je narod koji je toliko patio tokom rata, reshio da istom metodom ostvari svoje zelje... Zakon jacheg je chudna stvar..
Nego, to nije nasha tema sada, pustimo neka to reshavaju veliki...Mi samo mozemo da imamo mishljenje...eto....
U ovoj zemlji, u ovom gradu, promenicu svoje shvatanje, svoju veru, svoj pogled na svet.... Tada to josh nisam znala..
Taxi je skrenuo sa bulevara ulicom koja je silazila prema moru...Dochekao nas chovek koji je tiho pozdravio i poneo torbe. A onda, galama, stvorilo se desetak dece ispred nas. Sva ta nasmejana lica su zelela da nas pozdrave, prichali su razdragano a ja nisam nishta razumela.
Pojavila se jedna starija zena, neshto rekla, nasmejala se i zagrlila me ( valjda mi je pozela dobrodoshlicu)
O, nisu se razilazili...Kako je vreme prolazilo, sve ih je bilo vishe... Ljudi, zene, deca... Sve jedna familija! Svi su zeleli da vide strankinju koja je doshla..
Sad mi je bilo zao shto ne znam ni rech arapskog ..
Mushkarci su okretali glavu od mene i nisu mi se direktno obracali.. Kako mi je bilo neprijatno..uff.. ....''Kosa zene je samo za njenog muza'', a ja nisam nosila maramu.. Zene su neshto govorile, ali bash na onaj zenski nachin, znate vec... One uglavnom imaju kovrdze, shta bih dala za njih, makar i sat-dva kod frizera, a ja ravnu kosu.. ''Prelepa je, kao svila, crna kao noc'', umeju da daju komplimente...Zavolecu svoju kosu!
''Koju li kremu koristi? Ushla je u kupatilo, noge su joj bile tamne a sad su bele?'' pitale su... Nosila sam unihop, koji mi ovde vishe nece biti potreban
Ovde sam saznala da sam ''bela''. Celog zivota sam bila ponosna shto sam tamnija od svih... O, sve su mi pomeshali za dva sata... Jesam li bela ili crna? Je li prava kosa lepsha od kovrdzave? Jesu li oble zene lepshe od mrshavica? Opa, dopadaju mi se ovi ljudi!

Nego da nastavimo sa prichom iz Palestine...

Moj bebac je bio nekih 7-8 meseci, centar sveta.... Dok on spava, mora tishina i u komshiluku da bude tako je bar bilo.. Ovde je tishina misaona imenica. I posvadja se ja sa jetrvama vec nakon nekoliko dana. Prichaju, ne staju, otvorile vrata i bla, bla, a bebac spava, spavao! Sad plache!
To samo zene mogu da se posvadjaju i ako se ne razumeju. Ha, ha, ha.. Inache nisam svadljiva, one Boga mi , jesu...

Shto se tiche dece, ja sam tamo bila, blago recheno , zgranuta!
Prvo, niko nema manje od shestoro dece..sedam, osam, devet... Da, da, jedna zena...Drugo, ne paze ih one kao mi: hladno ti je, toplo ti je, pazi da ne padnesh, ma ne znam kako ovo da objasnim.. Moje dete u osam, kupanje, spavanje...One, ma kakvi..kupaju ih, ne mogu reci da ne, odrzavaju higijenu svaka chast, ali... kad ko hoce na spavanje..Ona pricha, o kako ove zene melju! Prichaju li prichaju, zato sam brzo i nauchila jezik Dete se uspavalo kraj njenih nogu, iskrivilo glavicu... Dotaknem je po ruci i pokazem, ona samo odmahne u stilu :neka, kasnije ce..

O, kako sam ja znala i da im nosam decu u krevete, i da ih hranim palachinkama, da ih zabavljam dok su one prichale, ishle na zabave..
Kad bude vreme za spavanje mom detetu, ja ne mrdam nigde..one ukapirale i..hm, ma nije mi bilo teshko..

Vidi sad: Kuce nam je velika, zgrada od chetiri sprata, svaki sprat dva stana od po dvesta kvadrata.. Nema pomocnica tamo, i ako su imucni, sve sami rade..
Zene peru stepenice, nedeljno je zaduzena jedna porodica. Ima ih, tako da....
Samo moja porodica-mene, beba mala..
Dodje i moja nedelja, kad ono kao na filmu, izlaze jedno po jedno, deca.. nose metle, dzogere, kofice, doshli da pomognu!

Mora da je zbog palachinki, il' su krofne u pitanju?
Sve bude za tren gotovo, onda se spremamo za na more..
Toliko o malishanima, vraticu se opet na odrasle, ochekujte....pozdrav za vas

sonia ::

Naslov: Re: PUTOVANJA 30.01.08 20:30

--------------------------------------------------------------------------------

Pisacu vam o nekim razlikama u obichnom zivotu....
Veoma me je zachudilo to shto imaju posebnu sobu, salon, gde primaju goste, pa makar to i komshije bile. Ta soba se otvara samo ako naidje neko ko nije iz kuce. Umestu gde ja zivim, ako ne popijemo kafu sa komshijama u toku dana bar dvaput, propao nam dan.
Nego, ruku na srce, njih koliko ima u kuci, komshiluk im ne treba
Posete ne dolaze prepodne. Tada zene, koje obichno ne rade, zavrshavaju svoje kucne poslove, a popodne i naveche se druze. O, druze se oni, mnogo vishe nego mi.
Jednom, reshile mi da pravimo kolache i to se nekako oduzilo , te nismo stigle da se ''sredimo'' a naishle komshinice. Da ste videli samo! Ostah ja sama nasred kuhinje, a one se razletele da se istushiraju, presvuku, nashminkaju! Komshike ushle u salon i chekaju....Normalno to njima...Ja odoh da ih pozdravim pa se vratih svojim kolachicima.. Neshto kasnije sam im donela da se posluze... Ne deshava se ovo skoro nikad, uvek su one spremne za goste, ja sam ih ovaj put zadrzala
Grdile me posle shto sam sa podavijenim rukavima ushla i znate vec: nenashminkana i tako.... Ma, meni to, pravo da vam kazem, smeshno..
Dogovorim se ja sa jednom jetrvom da joj pravim drushtvo dok ide sutradan kod lekara. Odem naveche da potvrdim dogovor i zamolim je da me probudi ujutru... Bilo je vec kasno, ali odem.. Zazvonim, oshkrinushe se vrata i osetim talas parfema. Gde li se sprema sad, kasno je vec?-pomislim...Pokusham da je malo rechima, malo rukama upitam shto se tako nashminkala, kuda ce? Ona shvatila i pochela da se smeje. Tad sam vec razumela arapski mada nisam bash mogla da izgovaram dobro. Objashnjava mi da joj dolazi muz, pa ga cheka! O, svashta! Jadni umorni muzevi ako ih sve chekaju tako..Sad mi jasno shto imate toliko dece!
Sledeca scena, ona zvoni.... Izlazim ja, chupava u pidzami, a shto je najgore, bar za nju bilo, usput sam u hodniku pokupila medu kog je bebac ostavio tu sinoc. Ona je bila u shoku! Mahala je rukama, prichala neshto brzo, chudila se...Uspela sam da shvatim kako je moj mushkarac jadan ako ja tako spavam kraj njega... hahahahahaha...Nije se zalio kazem...Nego ona to nije razumela. Kazem kako se pidzame lako skidaju.. Ni to nije razumela.... Chekace me dole, objasnila je i otishla da obavesti zenski deo kuce kako strankinja spava!
Do naveche vec je cela familija znala, zenski deo naravno.... hahahahahaha ( bice nastavak) jadna ja, hahahahahaha
( deo iz #pansiona na temu PUTOVANJA by sonia )

Druga moja bruka je bila na jednoj svadbi. Jao , shto ja volim svadbe, samo nek' se igra
Oni na svadbe zovu sve koje znaju, ne samo rodbinu, tako da bude i 500-1000 ljudi. Mushkarci idu popodne da pozdrave mladozenju i chestitaju, a zene uveche u hotel. To su uglavnom velike sale sa podijumom i stolicama okolo. Rodbina i poznanici sede okolo a mlada i mladozenja na podijumu. Neke familije dozvoljavaju da prisustvuju i mushkarci iz porodice a kod nekih je to samo mladozenja. Muzika bude uvek lepa, tako da svi zele da igraju, pa se stalno menjaju igrachice na podijumu. Uvek bude veselo i traje do kasno. Mlada menja haljine od bele, srvene, plave, zelene do crne svechane. Negde je to ukinuto pa nose samo belu. Zene boje ruke u henu ( kanu) i sharaju prelepe share za taj dan. A, da.. veche pre svadbe ima isto devojachko i momachko veche. Bila sam na jednu momachku vecher, gledale smo samo sa terase, dok se sve to dogadjalo u dvorishtu.. Plesachice , koje su dovedene samo za to veche su se menjale a momci su se veselili sa njima, hm... zanimljive su te noci kod njih..
Jutro nakon svadbe... pisacu vec...ochekujte

Jutro nakon svadbe ( sabaheya) nije mi bash razumljivo al' ajd' ovako da shvatimo: donose se pokloni, hm...kao.. bitno da se i onda igra , veseli, ma super je... Ima i sedam dana nakon svadbe! Aj' sad.... shtoo?!
Meni se chini da je pravi razlog ona provera da li je mladozenja ''uspeo'' i je l' mlada bila.... ma znate vec...
Nego da se vratimo na moju bruku sa svadbe... Igram ja, uzivela se, kad eto ti svekrve, pokazuje na lanchic koji nosim, zagleda mi ruku i samo shto se ne onesvesti zena!... Shta li sam sada uchinila?! Lepo sam obuchena, nosim roze haljinu, nakit su mi biseri, pristaju uz haljinu...
Kad su svadbe, saznala sam kasnije, to je prilika da se pokaze koja zena ima lepshe zlato.. A zlato je , inache , samo zenino i niko nema prava da ga otudji sem nje.... Nova snajka pa bez zlata? !Shta ce reci ljudi, nismo ti kupili?! Pokushavam osmehom da izgladim stvar, ali svekrva je to dozivela tragicho... Ee...obrukah se
Shto se tiche obichnog zivota dalje, meni se bash dopao.... Pisacu vam o moru, vecherima provedenim na terasi ( ala smo se kartali), pisacu vam o svom poslu..... Pitajte shta vas intersesuje, to su drugachiji ljudi, a opet tako slichni, chekam..

Kupovina...
Ah, nisam vam rekla da me je muz ostavio tamo samu sa dvoje dece i vratio se u Srbiju da nastavi shkolovanje.. To je veoma bitna stavka u mom daljem izlaganju
Tada je bio obichaj, a verujem i dalje da je tako, mlade snajke ne idu nikuda bez svekrve...da,da.... Morash kod lekara? Hocesh u kupovinu?Zelish u shetnju? Sve moze i ako ti muz nije tu...Samo povedi svekrvu..
Milslim da ce zenski svet razumeti o chemu govorim....Nocna mora..

Da se razumemo neshto, ja sa svekrvom nisam imala problema, bar ne nekih velikih.... ali, ne volim kad mi neko stalno namece svoje mishljenje i josh me prati u stopu... eto...

Pokusham da joj objasnim da mogu sama, tad sam vec govorila arapski, poznavala grad...ne vredi...kaze: ako ti muz dozvoli....
Tako znachi? Shto ne reche odmah? Pozovem muza: Mene moja majka pustila josh od puberteta da izlazim sama, shta kazesh na to? Mozda misli da ce neko da te ukrade?- brani se, pomislim...
Kad me niko nije ukrao u Srbiji, nece ni ovde, odluchna sam... I tako ja dobih dozvolu....

Meni to bilo mnogo zanimljivo. Nosila sam maramu, djzalabiju a i slichnog sam tena kao oni, tako da se nisam razlikovala od ostalog sveta. Trudila sam se da govorim arapski sa naglaskom da niko ne primeti da sam srankinja, sem kad kupujem neshto, ha....

Arapi vole zene a vera im ne dozvoljava puno, bar ne u njihovom okruzenju... Vole zene ali ih i poshtuju veoma.... Ako shvate da si strankinja, da li iz zelje da se dokazu, ili vec...postaju tako ljubazni da je to smeshno...

Podjem u kupovinu cipela sa josh jednom mladom damom.. Pitam koliko su? Kaze, recimo 1500.. Je l'?- osmehnem se, pa dobro, docicu kad budu 500 i krenem da izadjem ali pre toga kraj rechenice izgovorim slovenskim naglaskom...

''Polomi'' se chovek, i torbu mi nudi pride, samo kupi...Pa dobro nam doshla u ''balad'' , pa necesh izaci bez ichega, makar ti sve poklonio...pa ko te nauchio da se tako cenjkash? ( Izgleda da bilo koristi od mojih izlazaka sa svekrvom)...

A ja se osmehujem i sve se kao neshto neckam.. preterala sam, mozda, shta kazete?
Ma kupila sam, nisam imala srca da odem tek tako..eto.. Ne patim ja od toga da se neko sad ''lomi'' ispred mene, samo to sve njihovo i oni umeju da te ''nateraju'' da kupish, pozelish...
Kupovima postane zanimljiva a i njima prodaja, verujte.. Ne kao kod nas ovde: udjesh u radnju, a prodavci...chudo..mrzi ih shto su zivi...
Tamo nema autobusa, samo taxi... ma milina za zenu i njenu uvek prisutnu zelju za kupovinom...

:study: next-next-next.....sonia, nije ti ovo klinika, pa da dajes na male doze,,,,,,nastavaaaaaakkkkkkkk :bounce: Opssssss-----sorry, stigao nastavak...HVALA :lol:

Danas cu vam pisati kako sam se zaposlila u arapskom svetu
Kao shto sam vam vec rekla, arapski sam govorila poprilichno dobro, ali nedostajalo je pisanje, chitanje..
I tako, krenuh ja na kurs arapskog jezika
Grupa je bila mala, ali odabrana. Nas sedmoro: Norvezanka, Danac, Amerikanac, Ukrajinka i njen sin, Shvedjanin i Srpkinja (khm)..
O, njihovog zaprepashcenja kad su chuli odakle sam! Pitaju da nisam iz Bosne, sa Kosova mozda? Kazem: sve je moguce , smejem se, ali ipak sam iz Srbije.... I tako krenu sa radom nasha zabezeknuta, mojim prisustvom, grupa... Da, da, nisam ni ja znala kako utichemo na ostatak sveta
Sve u svemu, grupa je odlichno funkcionisala, divno smo se zabavljali i nauchili, shto je i poenta bila, da pishemo i chitamo
Onda, sam ja sva vazna sa ''diplomom'' u rukama krenula u shetnju vec polumrachnog grada, sa osmehom na licu.. Pa, ja govorim, chitam i pishem arapski! Bravo malena!
Sa tornja se zachuo setni glas imama, koji je pozivao na molitvu.. Pozurila sam... Sutra je novi dan, ima vremena za razmishljanje....
Ujutru sam popila chaj, osmislila sve i krenula..
Hodnik ministarstva zdravlja i nije neshto veliki, kako sam zamishljala. Svugde naokolo zatvorena vrata, tishina , a na kraju hodnika sedi stariji chovek za stolom i chita..
Obratim mu se ljubazno, chak se i osmehnem malo: pitam da li mogu do ministra? Chovek me pogleda preko naochara i kratko odgovori kako je ministar van grada. Kad dolazi?, uporna sam. U chetvrtak. Mogu li onda do njega? Da, reche i nastavi da chita.
Jeste da mi je prvobitno raspolozenje spalo, ali, sachekacu ja i taj chetvrtak...
Ministar ima delegaciju, sledio je odgovor u chetvrtak, iz Engleske... Imam ja vremena, bitno da je on tu, ne odustajem.
Izadje delegacija a ja i dalje sedim. Mogu li sada? Pa kazite shta zelite, ne moze se tako kod ministra. Molim?! Pochinje da me nervira ovaj chikica. Jesam li dolazila vec? Da. Jesam li pitala kada mogu? Da. Pa?!
Ne moze danas. Jasno i glasno. On bi opet da proveri kad mogu!
Uzimam papire sa stola i pochinjem sad vec ne tako pravilno da govorim arapski, glasna sam i ja! Ali ne previshe, sramota je zenin glas da se jako chuje, kazu. Poshtujem.
Chovek je pokushavao da se izvini, ali ja nisam zelela svoje papire da ostavim tek tako, ili ulazimo zajedno ili papiri idu samnom.
Iz susedne kancelarije izlazi chovek. Pita u chemu je problem i poziva me da objasnim shta zelim. Na vratima chitam ( chitam, chitam) pomocnik ministra za zaposhljavanje.. Predstavim se, ispricham razlog dolaska, predam dokumenta ( u prilog mi ide i moje radno iskustvo, bar sam tako mislila). Gospodin Fini gleda i pochinje da se smeje. Sad se vec stvarno nerviram... Ali rechi koje slede i meni izmamljuju osmeh. Pa ti si moja komshika! - kaze. Nisam ni znala koliko je poznata familija u koju sam ushla... Idi sutra , javi se na radno mesto, i neka je sa srecom!
I bilo je tako. Naredni period bice pun lepih deshavanja.
O tome vishe vec ovih dana.....

Prelazak iz Azije u Afriku....
Egipat.
El-Arish,tishina.... Prolazimo....Pustinja, brda peska, tishina... U daljini chovek vodi kamilu, malo zatim ide zena, umotana u tamne haljine i na glavi ima veliku korpu sa urmama. Krecu se lagano dok taxi u kome sedim klizi putem koji narushava ovu prirodnu idilu..
Misli mi lutaju zagledane u prostranstvo. Deca skakucu po sedishtu, napred sedi momak, student, i chaska sa taksistom..
Trchim po pesku, saplicem se, moram da pozurim ako zelim da ih stignem. Zena spushta korpu, smeshi mi se. Chovek zaustavlja kamilu. Gledaju me i kroz osmeh se chude shto zelim sa njima. Mozda idu ka onoj oazi gde je svratio ''Alhemichar'' , popila bi malo vode i ja tamo, idem...'' Ovde stajemo''- trze me iz sna glas tamnoputog taksiste.
Predah za ruchak, pa prolazimo suetski kanal, trajektom.
Svi prichaju, smeju se, dozivaju.. Nema vishe prostranstva, civilizacija..
Ismailija, grad, mislila sam, veliki.. To je predgradje Kaira!
Cairo, grad, drzava, velichina, moc, osmesi, pesma, kretanje, osmesi, guzva, osmesi...
Cairo, volim te...
Ovde je ceo svet u malom..
Svi lepo zive, i oni u palatama, i oni shto spavaju na klupama... osmesi..
Toliko ljubaznog sveta! Svi su raspolozeni, pesma se chuje od chistacha ulica, nema veze shto je tri ujutru... Kairo zivi i nocu.

Gradjevine u Egiptu koje su u izgradnji izgledaju tako staro.. Zbog peska, rekli su mi, i njegove boje..
Ishli smo da obidjemo zoo park, i nismo videli sve, kao da nema kraja...
Jesu li i piramide blizu? Eh, onda sam nauchila kako je blizu relativan pojam..Ne pitajte Egipcanina za razdaljine..Njima je sve blizu!
Putovali smo dva sata, a i dva do zoo parka..Vraticemo se nekako vec u stan, teshila sam sebe...
Piramide..sve shto bih napisala ovde ne bi docaralo taj osecaj kad se sretnete sa njima....Zaboravila sam i na vrucinu, guzvu, ma na celi svet. One i ja...Gledala sam ushicena, ocharana, bez daha neshto shto pripada chovechanstvu kao celini, shto je tog trenutka pripadalo meni.
A one, velichanstvene , nemo stoje a toliko kazu.... Sve shto smo ikad prochitali, chuli, videli, one jesu..i josh vishe od toga.
Nebo, pesak, piramide...i ja...Kako je chovek malen...

Secam se onog pisma na pochetku mog bloga, pa.....

Ne mogu bash kao Isidora, al' pokushacu malo :sramotame:
Znam samo da na onom snegu jedino shto sam mogla da pomislim, jeste : nije sve crno u zivotu

Pochecu prichu odlaskom na roditeljski sastanak. Sve bilo u redu, sin dobro napreduje u uchenju jezika, pa bi trebalo od jeseni u pravu shkolu. E sad, kako i shta? Obavezni jezici mu jesu norveshki i engleski, a pored toga moze: francuski, shpanski, nemachki ili... turski!
Kako turski, pitam ja?! Oduzmi jednu nulu od broja stanovnika drzave, pa cesh znati koliko Turaka ovde ima. Mi ( Srbi) ne da nismo u Evropi, nego smo totalno van tokova! Nisam ni znala da Turci vladaju Evropom.... Kad cemo vec jednom da napredujemo?! Kod nas ,u Nishu, se josh uchi ruski... Kad cemo da predjemo na turski?
Eeee......

sonia ::

Secam se onog pisma na pochetku mog bloga, pa.....

Ne mogu bash kao Isidora, al' pokushacu malo :sramotame:
Znam samo da na onom snegu jedino shto sam mogla da pomislim, jeste : nije sve crno u zivotu

Smatraću ovo kao preliminarni uvod.......za ozbiljno pisanje ! Načekasmo se , breeejjjjjj, sestro Sonia :329340: ?::da::da::da::da !!!!!!!!!

sonia ::

Nisam ni znala da Turci vladaju Evropom.... Kad cemo vec jednom da napredujemo?! Kod nas ,u Nishu, se josh uchi ruski... Kad cemo da predjemo na turski?
Eeee......

Šta se čudiš? Turci imaju debelo iskustvo sa time, viševekovno .........

Samo su ukapirali da ono što ne može sabljom , bolje je populacijom , migracijom , diplomatijom ...MI to nikada nećemo naučiti ...a koliko smo retrogradni , eto ti primer ruskog...

To nam je ostalo još od 45-te-----I u mom gradu se roditelji jedva izborili da se ukine -bukvalno, bojkotom škole !

Da se razumemo, nemam ja nishta protiv Turaka, niti bilo koga (hm), udata sam za Arapina, ali... Druga situacija: Pospremam po kuci, kad cerka zaboravila neku svesku na stolu. Sve bi proshlo onako , da na svesci ne pishe krupnim slovima: ne diraj! Ma nemoj?
Otvorim lepo svesku, neki dnevnik o shkoli, kad tamo mi paznju privuche jedna rechenica tipa: E, kakva je to nacija, Pakistanci! Ova je rechenica bila napisana u pozitivnom kontekstu, to mi rekao smajlic nakon nje.
Jao Boze, sad mi je jasno shto mi cerka pati kako je visoka, inache ima 13 god. i visoka je 165, sasvim prihvatljivo ljudi.. Ali... Pogledaj ti Turke, Indijce, Burmane, Tajlanddjane, Pakistance (..) Vec je vidim kako voda za ruku nekog sa chalmom oko glave i kaze : to je moj guru
Arapi se bar oblache kao evropljani, brzo prihvataju novine ili se prilagodjavaju, ali ovi.... Ne dao ti Bog, majko.... Drugarice bila 3 god. u Indiji, samo kad se setim njenih pricha.... One krave, pa.... o tome drugi put... E, Evropo...

Norveshka je, inache, predivna zemlja, ako izuzmemo strance. Shala na stranu, ali jeste tako. Oni su tako lepo organizovani, da deluje nestvarno. A stranci mu tu dodju, bar tako izgleda, kao da hoce da narushe taj red.
Norvezani su veoma prijatni ljudi, uvek nasmejani, druzeljubivi. Sad cete reci kako nemaju problema pa im lako da budu takvi. A shto su onda stranci i ovde drugachiji?
Na primer, Norvezanin kaze kako nema losheg vremena, samo losheg odabira garderobe. A stranac ce i Boga i kishu i blato.... sve po abacedi...
Svi se bave sportom, tako da mi beshe bash neprijatno kad prvih nekoliko meseci kraj mene '' protutnji '' neka bakica. Sad i ja redovno peshachim, tako da samo aktivni sportisti imaju prvenstvo preticanja.
Proshla je zima a ja i dalje ne nameravam da se selim, naprotiv. Shto sam duze ovde, sve mi se vishe dopada..

chitacete vec..

Pominjete Turke, a svakako za postovanje s obzirom da ih ima oko 150 miliona ukupno na zemlji.pre svega u Nemachkoj koja je najrazvijenija zemlja u evropi..ima ih oko 10% sa stalnom tendecijom rasta, u Grchkoj izmedju
20-30%....naravno ima ih svuda okolo nas i to je ipak za postovanje.Isto tako ziveli smo 500 godina pod njima, tako da smo i razne obichaje nasledili od njih i pod njima mnoge "izmislili".

Shetam ulicom, ubedjujem sina koji ima 4 godina, kako je ovde sve lepo, kako su ljudi dobri, i ako on tako malen , nije bash ubedjen u to... Kazem da su crnci samo tako obojeni, nisu oni lopovi ili vampiri, kako ih on zove.
Usporavaju neka kola, sa zadnjeg sedishta promolila glavu zena i pita me na engleskom, jesam li Norvezanka. Ko je ovde blesav? Mozda ne vidi dobro, al' ajde.. Da je pitala jesam li Indijanka ( ne Indijka) pa nekako..
Kazem da nisam, i mislim kako me zafrkava. Ona uporna, sad govori poljski, kazem nisam. Iz Srbije, chujem sebe...
I ona je, naravno... Prichamo na srpskom sada. Sledeceg trenutka mi govori kako je situacija losha... Je li? Vadi dva lanchica, koji su , kao, zlato, u nameri da se smilujem i kupim to za neki dinar (ops, neku krunu ili euro)...
Kad malo bolje pogledam, nije crnkinja, al' sada i ja vidim vampira..
Kazem joj da ide, nisam poshla u kupovinu, samo shetam....
Gospodin za volanom daje gas, i oni nestaju guzvi... Jao, zemljooo..
Ulazim u Maxi ( supermarket) i na samom ulazu stoji grupa od dva mladica i jedne devojke. Pita me na norveshkom, pa videvshi da se ne snalazim bash, prelazi na engleski. Mene neka jeza hvata vec kad pomenu Poljski. Kazem: Iz Srbije.. Oooo...
Omladina je regularna, prikupljaju novac za mentalno retardiranu decu, dele letke, skripte i informacije kako pomoci takvim ljudima. Raduju se shto sam , eto, iz tako razlichite zemlje! tako su rekli, ah da, na norveshkom, a voljna da pomognem...
E sad, da se radujem ili kukam shto sam iz Srbije!?
Zemljo moja, ime ti se u pozitivu uvek chulo... Muko nasha...

Kako god okrenes ovde si si gradjanin prvog reda a bilo gde da odes vec si u najboljem slucaju drugog reda.Verovatno za posao jeste bolje u inostranstvu ali sve ostalo je shit.Obicaji i navike se drasticno razlikuju kao i sam nachin zivota.Sve kad saberesh i oduzmesh za nijansu jeste bolje (zbog standarda) ali
privikavanje ti sledi....

Dok sam zivela u Srbiji, volela sam da izadjem ispred kuce, sednem u hladovinu, i chitam. Strashno me nerviralo shto svaki komshija, blizi ili dalji, kad prodje, mora da se javi, pa im malo i to nego i neki komentar, doskochica ili vec.... Onaj Mika svakog dana ide biciklom do prodavnice, ujutru po cigarete, kasnije, kad otopli na pivo, posle na ... ma , valjda opet na pivo... I tako svakog dana, a ja na odmoru... Morash li, Miko, svaki put da me pozdravish, da me zapitash, da se javiiish?! Hocu mir, tishinu, hladovinu!....
Mora li i ti, komshinice, bash da me svaki put pitash: a, mori, kvo rabotish?
Videla si da drzim knjigu, Bozja zeno.....
Kad je doshlo vreme da krenemo, rekla sam naglas: e nece biti Mike i ostalih da me dave pozdravima!
Prija tishina, ponekad....
Ne poznajem komshiluk, ne pozdravllja me niko vishe, samo se osmehnu, onako u prolazu. Ma, oni se svi osmehuju samo, nije to zbog mene....
Shta li radish, deda Miko? Da mogu bar na tren da te vidim kako motash svoju ''Partizanku'', i eno, vec dizesh ruku: oce li ta nauka?
Posle neka opet dodje tishina....

Kažu da je eskimski običaj dati gostu svoju ženu . E to su krajevi i običaji ......

Doduše ....neki bi i ovde dali svoju ženu gostu.......al da ponese kući ! (i ne vraća)

Ljudi ovde odmaraju na neobichan nachin, bar meni neobichan. Ako shetash ulicom, razlgedash izloge, umorila si se, sedni na trotoar, skini sandale, po mogucstvu, a ima ga, kupi sladoled, i uzivaj... K'o kloshar, nema veze... Hocesh da prilegnesh? I to moze, samo biraj bilo koji park sa travom, prijatnije je. Nema veze shto si usred grada, ako zelish da se sunchash, kraj fontane najbolje, skini se u kupaci i legni. Niko ti rech nece reci.... U autobusu, usled dugog puta, umorile ti se noge, skini obucu, pa noge uvis, nema problema. Idesh u posetu bolesnom momku, uvuci se u njegov krevet usred bolesnichke sobe, nema veze shto ima josh dva pacijenta pored, oni nishta ne primecuju....
Smej se naglas ulicom, ali tako da svi chuju, ako zelish da vrishtish i to moze...Vecina tako radi, znachi da je u redu...
Kad sluchajno, dok pregledash garderobu u butiku, srushish neshto, nemoj sluchajno da se sagnesh i podizesh to! Ima tamo ko radi, a on-a ce to sa osmehom podici kad odesh... Mozesh da probash 20-tak stvari i sve tako ostavish u garderobi. Ma, ne brini, sve je u redu....
Polako, ima josh puno toga, ali o tome kasnije.............

Obdanishte. Dan prvi...
Zgrada je izmishljena, sobe prostrane, igrachke, ma sve kao u bajci... Imaju i kuhinjicu za decu. Nishta neobichno..
Posedala dechica na malene stolichice, kraj malenih stochica...jaoo, kako su medeni... Gledam ih, kao patuljci u nekom svom svetu. Ovo je Evropa, odmah ih uche da budu samostalni. Ispred svakog mala bela daschica za seckanje i nozhic u ruci. Nije to plastichni, ili neki recakvi, vec pravi kuhinjski nozhic za ljushtenje...
Danas spremaju pekmez! Hej, treba shljive da se odvoje od koshtica.
Malene ruchice, nespretno, odvajaju, muche se sa onim nozhicima. Gleda moje dete, pa mu sve nije jasno. Zna on: makaze, struja i nozhevi nisu za decu. Shta je sad ovo? Pogledom me pita da li sme. Klimam glavom, probaj.
Kesica sa shljivama, chinija za koshtice, chinija za ochishceno voce...
Nespretan je , ali uspeva.
I onda, mali Mohammad, koji sedi prekoputa, pochinje da plache. Kazhiprst, isti onaj koji je pridrzhavao vockicu, zacrveneo se, krvari... Dok vaspitachica mota, mala Ana-Mari prilazi sa suzama u ochima, drzhi se za prstic, josh jedna posekotina.
Moj mali dechko posmatra jednim okom, ali i dalje secka. Plache sad i mali Eretrijac.
Malene ruchice zastaju, on uvek govori kao star-mali: mislim da mi je dosta ovog zhenskog posla za danas.Opet gleda u mene. Osmehujem mu se.
Sad vec odgurne onu daschicu i naglas kazhe: Jeg fardig ( jaj fardi) - zavrshio sam.
I ode da vozi bicikl. Tu se on nadje....

Pet sati puta kroz ovu zemlju je zaista dozhivljaj...
Putevi im i nisu neki, ali su komplikovani da je to chudo jedno. Bez GP niko ne vozi... Pogreshish li skretanje, ode ti dva sata puta u pogreshnom pravcu, pa ti se misli... Kruzni tokovi, na kojima vlada suprotno pravilo od nashega, i tuneli, su posebna pricha. Pola sata ispod zemlje, jedan obichan tunel. A ,onda, tuneli ispod povrshine mora, ovi nisu obichni, ali ih ima... I strashno deluje sama pomisao da si, ne ispod reke, nego ispod mora...Jeza...
Ovde zaista dozhivish onu tvrdnju da se zemlja sastoji 3/4 od vode a jednu od tla... Kao da pokushavash da predjesh reku dok skachesh sa kamena na kamen. Nekih pola sata sa moje leve strane promiche fjord. Imam osecaj da je kao more, dok se desno izvilo brdo, zimzeleno brdo, jeste, oni su zimzelena zemlja... Nashi shljivici, vinogradi, vocnjaci su nashi, nemaju oni toga... Kad naslutish kraj ovoj vodenoj povrshini, znaj tamo i nije pravi kraj, nastavlja se rekom, koja je mirnog toka. Tu je i most, prelazimo ga, a vec nakon nekoliko minuta, reka postala divlje skakutava. Nisu chak ni duboke mnogo, vidi se dno. Vide se i ribe....Koliko zamisliti ne mozhesh...
Dokle ce ovaj put da krivuda pokraj reke? Dok se ne pojavi novo jezero....I sve tako. Sa druge strane se smenjuju brda i ravnice, ispresecane izvorima, potochicima, i kao da svi nekud hrle... Manji uvek ka vecem, takav je , valjda , zakon prirode... Mada mislim da je to neshto mnogo mocnije.... Eno, skoro su opovrgli i Darvina... Ja nikad i nisam razumela tog choveka potpuno, pravo da vam kazhem...
Selo, smeshteno na obalama rechice koja spaja dva jezera. A jezera udaljena jedno tri kilometara, zaklonjena shumom, tek toliko da im je potrebna reka da se pozdravljaju.
Na samom ulazu u selo morali smo da se zaustavimo i sachekamo neobichnu familiju da predje ulicu: napred stari, rogati, velichine dva konja, irvas braon boje, polako koracha..Za njim zenka, a onda mali..neobichni, beli, shareni....Chak nas i ne pogledashe. Odoshe putem pashnjaka... A meni se chinilo da je opet svet stao.. Mogli su i patuljci , oni iz bajke, sad da predju ulicu, poverovala bih da su stvarni.
Shetam. Tamo je greh ne shetati... Sunchano je..Vreme bash kao stvoreno za shetnju, nije previshe toplo. Grane, visoke shume, nadvile se. Sharena hladovina ulicom.. Pricham telefonom, docharavam majci mesto koje sam posetila. A onda... Stadoh i do majke dopre samo moj tihi uzdah..Shta uzdishesh?-chujem je gde kazhe.. Zastala nasred ulice, i bash me gleda onim njenim srnecim ochima. Tu, na tri metra od mene...Nigde nikoga, shuma, ona i ja...Ruka sa telefonom skliznu na rame... Gledam i ja nju. Pleca su joj pegava, kao na slikama... Mala je... I ponosna. Jeste, vidim kako drzhi svoj vrat.Ovo je njena shuma, svesna je toga, zato je tako i smela. Nasmeshih joj se. Morala sam, zasluzhila je divljenje koje je videla na mom licu onda.. Sagnula je glavu, na tren, bez da savije vrat, kao da me pozdravi, a onda lagano nastavi svoj put, preskochivshi potochic.
Da, majko, tu sam....

Тајна северног пута


За нешто више од 30 година Норвешка прешла пут од сиромашне земље до земље коју су УН недавно прогласиле за државу најбољу за живот
Норвешка није више само мамац за туристе


Од нашег дописникаОсло, октобра – Све до седамдесетих година, док уз помоћ америчких стручњака није потекла нафта из Северног мора, Норвешка је словила за једну од сиромашнијих европских држава која је била магнет углавном за (аван)туристе разних боја које су мамили прелепи норвешки фјордови, дивља и непрегледна природа. У суровој клими где се услед страховитих мразева и „речи смрзавају у ваздуху”, у неплодној и неприступачној земљи сазданој углавном од камена и шикара, Норвежани су могли да узгајају углавном кромпир. Као потомци сурових и дивљих ратника викинга, наследили су вештину рибарења па су им лососи, уз краљевске ракове, постали главни извозни артикал. Огромна пространства воде, шума, камена понегде испресецана дрвеним кућицама, била су упечатљива разгледница са „северног пута”, што је иначе превод имена Норвешка.
Онда је уследио бум. Норвежани ће рећи да је требало уложити пуно знања да се искористи, али, наравно, и очува дар природе. Све богатство којим земља хиљаду фјордова данас располаже потиче из природе, из мора. Нафта, гас, риба основни су стубови на којима почива једна од политички и економски најстабилнијих држава у свету. За нешто више од 30 година Норвешка је муњевитом брзином, од сиромашне државе, смештене на крајњем северу као својеврсно слепо црево, доспела на прво место листе Уједињених нација као најбоља земља за живот на целој планети. Норвешку називају „европски Кувајт”. Паре од црног злата Норвежани грчевито чувају, не расипају их тек тако, углавном улажу широм света.

Колико зарађује премијер
Како су утврдили истраживачи Програма за развој УН, Норвешка има најбоље стандарде на пољу здравствене заштите, образовања, куповној моћи становништва, условима живота.
Норвежани данас готово лако долазе до основних ствари неминовних за живот, о којима многи у другим државама могу само да маштају. Ако нисте пробирљиви, до посла се може без много муке, а кад имате посао онда вам се отвара широк спектар могућности – ту су банке да вам радо изађу у сусрет и омогуће куповину стана, куће, кола на кредит. Камате су након глобалне кризе склизнуле до три, четири одсто на нивоу године.
Статистика је досадна, некад неправедна, али неумитна наука.
Просечан Норвежанин живи нешто више од 78 година, зарађује близу 4.000 евра месечно, путује два пута годишње у иностранство, има свог лекара кога може да бира и мења два пута годишње, станује у четворособном стану или дрвеној кући и редовно плаћа рачуне.
У просеку, свака норвешко домаћинство има ТВ, девет од 10 домаћинстава поседује фрижидер, 80 одсто становништва има ауто, четири од пет газдинстава имају компјутер, 71 одсто грађана користи Интернет, седам од 10 свакодневно седи за најновијим медијем. Интернет је одличан лек против стајања у редовима, развлачења по шалтерима: огромна већина рачуне плаћа преко компјутера, купује и продаје, наручује документа, заказује лекарске прегледе, испите.
Демократија је и кад власт све што ради ради јавно и јасно. А јавност и јасност су (како то гордо звучи) када ви, између осталог, можете преко Интернета донекле и да проверите је ли власт халапљива. Укуцате, на пример, Јенс Столтенберг, и машина вам избаци да је премијер прошле године зарадио нешто мало преко милион круна, платио је чак 463.000 круна пореза, а чисто му је остало 584.000 (ради оријентације – један евро вреди девет круна). Просечан Норвежанин годишње заради 400.000 круна. Пробате даље, утипкате Сив Јенсен, „скандинавска Маргарет Тачер”, лидер највеће опозиционе партије, и долазите до тога да је минуле године приходовала око пола милиона круна након плаћања пореза.
Полиција је однедавно олакшала грађанима тако да могу ситније крађе, пљачке и друге непријатности да пријаве преко Интернета. Доушници, цинкароши, комшије, тако могу лакше да обављају улогу савесних грађана, ”па ако их се сете за дан безбедности, сете, ако не”...

Поштовање за чуваре реда
Тешко да је могуће пронаћи земљу у свету где се више респектује полиција као овде. „Пуркани”, како их Норвежани зову одмила, изградили су снажан ауторитет, мада на око не изгледају као страх и трепет нити уливају самопоуздање јер на улицама не носе ни пендреке, а камоли пиштоље. Али, зато су њихове снаге мобилне и разноврсне: ауто, коњичке јединице, снаге на два точка, бициклистичке. Сви су дакле „моторизовани”, не можете срести оне налик нашим ћошкарима, али су зато најопаснији цивилни безбедњаци – створе се ниоткуда, а посебан специјалитет им је да вас јуре по друмовима и контролишу колико брзо возите.
Ако желите да дисциплинујете грађане, само их ударите по џепу, дебело, превентивно.

naravno da respektuju policiju kad im nemogu pobeci:)))

Shetam kroz Oslo, guzhva... Otvara se semafor i polaze automobili. Jedan biciklista ''iseche'' taxi, i ovaj mu svirkom daje do znanja da je pogreshio. Biciklista se okrece i pokazhe taxisti. Ovaj ne bude lenj, daje gas, prestizhe ga, staje naglo, biciklista pada sa bicikla. Taxista izlazi, prilazi mu i na ochigled svih prisutnih, ni pet , ni shest, opali shamar biciklisti. Napomenucu da je , po izgledu, biciklista Norvezhanin, a taxista Pakistanac, mozhda.
Josh svi nisu ni skontali shta se deshava, a odnekuda trchi policija, njih troje.
Ovo je samo jedan o mnogih problema koji se deshavaju sve cheshce, odkada se broj starnaca u ovoj zemlji povecao.

doctorr67 ::

naravno da respektuju policiju kad im nemogu pobeci:)))

hahahaha, ova ti je dobra

Opshtina je organizovala, kako ga oni zovu, festival, ali to je bilo neshto kao susreti razlichitih nacija... Predstavili su se Indijci, Tajlandjani, Kurdi, Norvezhani, Makedonci, Palestinci, Somalijci, Eretrijci...neka ne zamere , ako nekog zaboravim....nisam ni bila od pochetka tamo....
Palestinaca nema puno, ali su organizovali dolazak ambasadora... Hrane je bilo na pretek, sve kuhinje....
Ova grupa, koja igra, skupila se pre 5 dana...uvezhbali malo...i pobrali najvishe aplauza....Gosti su odushevljeni bili. Kazhe jedna Norvezhanka, chujem : tolika energija! Odshevljenje...
Straiji sin nije hteo da igra, pitao me kad ga pozvali da vezhba: ima li Srba tamo? Kazhem , nema sada....Onda nishta....

( snimak i nije bash dobar...nabavicu bolji.... ali .....lepo je bilo gledati tu decu)

Sonia ćera ti je lepa devojka.

slatkicass ::

Sonia ćera ti je lepa devojka.

Na mamu....
Ja nisam neki ljubitelj folklora , ali ovo mi se dopalo . Dobro kaže ona Norvežanka -mladost , lepota , životna radost kroz pokret .Ne moraš razumeti da to osetiš.

E, podjemo danas do grada, da cerka kupi masku, ide kod drugarice na zhurku, povodom njihovog praznika Halween-a ( Noc Veshtica), i ma shta da vidim: grad pun, svi kupuju, snizhenja, muzika na svakom coshku....Ima se osecaj kao da je sutra Nova godina.
Na trgu se dele lopte i besplatna kafa. Sutra gradski fudbalski tim igra utakmicu za ulazak u drzhavnu Super ligu... Proshle nedelje, nakon zadnje utakmice, i saznanja da sledeca pobeda znachi Super ( Favorit) ligu, to je kao nasha prva, za dan su rasprodate sve karte. Ceo grad je u fudbalskoj groznici: lutke na izlozima su u dresovima, radnice po buticima, isto, svugde baloni, nacionalna televizija prenosi atmosferu u gradu pre utakmice.... Shta li bi radili da su otishli na Svetsko prvenstvo, a ne ,osvojili zadnje mesto u grupi?

.. nastavi opisivati.. sjajno ti ide.. i sam da znas, rado te citam..

Lily ::

.. nastavi opisivati.. sjajno ti ide.. i sam da znas, rado te citam..

pisala bih ja, nego me zafrkava neshto forum...kad god malo duzhe pishem izbaci me...i onda mogu samo da se nerviram......

Hvali ti, Lily na lepim rechima.....

.. a ti pisi u wordovom documentu pa samo prekopiraj..
.. da te ne pati vise..

.. molim, molim... sta mogu kad je tako..

Lily ::

.. a ti pisi u wordovom documentu pa samo prekopiraj..
.. da te ne pati vise..

.. molim, molim... sta mogu kad je tako..

Ma znam, nego me mrzi da vasdan pishem, kopiram, prebacujem i to...Nego, izgleda da me zafrkavala neshto konekcija..Danas dolazio dechko da pogleda.... Sad je ok...Tu sam....

Most, obichan, gvozdeni, obojen u zeleno, a ispod njega josh obichnija reka.... Chini mi se, na Nishavu lichi... Prolazim njime ujutru, josh je mrak, magla se nadvila nad vodom..Sablasno izgleda odozgo gledano. A preko mosta kolona vozila... U podne nema magle, i pogled dosezhe do mesta gde se reka izvila , zhureci tamo gde sve reke idu..... Na kraju mosta kuca, bash uz njega..Stara kuca, ali ogromna. Ponosno stoji , onako ostarela i gleda u reku....
Opet je jutro, idem.... Chuje se buka sa one strane mosta... Priblizhim se i vidim dva bagera rade: jedan otkida komade stare gradjevine, kao kad lomite parche hleba, i ubacuje ih u ogromni kontejner..Drugi pritiska , gnjechi te pokidane delove prohujalih dana, i oni samleveni izlaze na pokretnoj traci.Gomila postaje sve veca...
Ogrejalo sunce, neobichno za ovo doba godine, josh da prodjem most , pa me eto kuci... Puca pogled na reku... Nema stare gradjevine , chak su i poravnjali tlo..Mozhda su i travu vec posejali...
Kako oni vole da rushe i prepravljaju..Ma, gori su od nas.... Stalno su ulice zatvorene, rade....Uvek me je nerviralo kad neshto rade na ulici..I ovde je isto...Krpe..... Drugi krajevi, isti obichaji

sonia ::

.
Ogrejalo sunce, neobichno za ovo doba godine, josh da prodjem most , pa me eto kuci... Puca pogled na reku... Nema stare gradjevine , chak su i poravnjali tlo..Mozhda su i travu vec posejali...
Kako oni vole da rushe i prepravljaju..Ma, gori su od nas.... Stalno su ulice zatvorene, rade....Uvek me je nerviralo kad neshto rade na ulici..I ovde je isto...Krpe..... Drugi krajevi, isti obichaji

Samo....kod nas to kopanje traje u beskraj...i kad odu , ostave svinjac za sobom Mislim , gradjevinci ....
Imamo i još jedan običaj-ako je nešto lepo i novo -odmah se nadje neki vandal koji će nešto da iškraba, ili slomi , ili ukrade ....

I najgore...oni kad nešto naprave -to i održavaju. Kod nas se priča završi na -napravili . Niko više ne vodi računa . Niko ne popravlja .
Bar je tako u mom gradu .


A kod tebe-neka se priča ne završi..piši , čitamo !

Vuchem ovo moje dete iz obdanishta, a i ono vuche mene.... Ruka me boli kao da ga nosim....Ne vuchemo se bukvalno, ali uvek hoce da ga drzhim za ruku, a tako je malen......
Treba da predjemo ulicu. Sa druge strane je restoran, odmah uz trotoar... Prozori su zidovi..... Vidim ljude kako sede za stolovima, negde je oko 12h...podne....Jedu svoju uzhinu..Ovde je glavni obrok oko 5 popodne..... Uglavnom stariji ljudi sede, ali ima i mladih...Za oko mi zapade, bash kad predjosmo ulicu, jedna devojka. Sedi za stolom, ispred nje tanjir sa nekom hranom, sok....
Ona , mlada, smedjokosa tipichna Norvezhanka, sedi i shtrika Lepa devojka, moderno obuchena, sedi u restoranu i shtrika..... Shtrika, plete, kako god, plava vunica....
Ischudjavah se ja sve do kuce.....
Nije proshlo ni dva dana, kad sretnem ja nju...Opet sam bila na putu kuci sa svojim detetom.... Ona ista, doterana, ide..... Ali sad ne drzhi pletivo u rukama..Pletivo skakuce za njom . Mali pekinezer, obuchen u plavu bodi bluzicu, sa rukavicima do pola nogica, a isto tako i za zadnje.... Nasmejah se...Ne izdrzhah.... Ona se isto osmehnu....Da, oni se uvek osmehuju....
Vuche me moje dete, on to stalno radi....Mama, sad mi kazhe: hocemo i mi jednu ovakvu kucu, i nazvacemo je Kela. Vazhi sine, bice vec neka DzuKELA, promrmljah za sebe....A kucu sam obecala....

Pao sneg, napokon.... Jeste da krecem u shkolu dok je josh mrak, ali sad se sneg beli, pa nije vishe tako sablasno....

Odem jutro na chas, kad uchiteljica ugasi svetlo?! Svi zbunjeni, shapucu... Kazhe ona, obichaj je da se svake nedelje do Bozhica pali po jedna sveca... Prve nedelje je, pa upali prvu svecu, od onih chetiri shto stajahu na stolu u ljubichastom svecnjaku, paljenje za radost...
Danas bi trebalo zapocheti nedelju, zbori ona, time shto cete nekim gestom da usrecite nekoga... Uchinite neshto da izazovete osmeh na licu neke osobe... Ne reche samo, ma koje vere bili...Ali to se podrazumeva... Vredelo bi, i bez paljenja svece uchiniti neshto tako, misli su moje....

Moracemo da chekamo sledeci ponedeljak da saznamo ostatak priche...Eto...

Tako je ... kad sestra ništa ne dobije!