Drugi krajevi, drugi običaji

First topic message reminder :

Svako selo , a ne svaka zemlja ima svoje obicaje. Da li bi mogli da saznamo, koji su obicaji u vasem kraju odakle poticete ili zivite?

Mene licno zanimaju sve vrste desavanja i obicaja.
Da li to bilo slavlje i veselje, ili tuzna desavanja.
Verovatno ste i sami bili vec u situacijama, gde ste se nasli kao gost u nepoznatoj sredini i nepoznatim obicajima. Koliko to moze zanimljivo da bude, toliko zna i neprijatno da bude, samo zato sto se ne poznaje obicaj te sredine.

.. a ti pisi u wordovom documentu pa samo prekopiraj..
.. da te ne pati vise..

.. molim, molim... sta mogu kad je tako..

Lily ::

.. a ti pisi u wordovom documentu pa samo prekopiraj..
.. da te ne pati vise..

.. molim, molim... sta mogu kad je tako..

Ma znam, nego me mrzi da vasdan pishem, kopiram, prebacujem i to...Nego, izgleda da me zafrkavala neshto konekcija..Danas dolazio dechko da pogleda.... Sad je ok...Tu sam....

Most, obichan, gvozdeni, obojen u zeleno, a ispod njega josh obichnija reka.... Chini mi se, na Nishavu lichi... Prolazim njime ujutru, josh je mrak, magla se nadvila nad vodom..Sablasno izgleda odozgo gledano. A preko mosta kolona vozila... U podne nema magle, i pogled dosezhe do mesta gde se reka izvila , zhureci tamo gde sve reke idu..... Na kraju mosta kuca, bash uz njega..Stara kuca, ali ogromna. Ponosno stoji , onako ostarela i gleda u reku....
Opet je jutro, idem.... Chuje se buka sa one strane mosta... Priblizhim se i vidim dva bagera rade: jedan otkida komade stare gradjevine, kao kad lomite parche hleba, i ubacuje ih u ogromni kontejner..Drugi pritiska , gnjechi te pokidane delove prohujalih dana, i oni samleveni izlaze na pokretnoj traci.Gomila postaje sve veca...
Ogrejalo sunce, neobichno za ovo doba godine, josh da prodjem most , pa me eto kuci... Puca pogled na reku... Nema stare gradjevine , chak su i poravnjali tlo..Mozhda su i travu vec posejali...
Kako oni vole da rushe i prepravljaju..Ma, gori su od nas.... Stalno su ulice zatvorene, rade....Uvek me je nerviralo kad neshto rade na ulici..I ovde je isto...Krpe..... Drugi krajevi, isti obichaji

sonia ::

.
Ogrejalo sunce, neobichno za ovo doba godine, josh da prodjem most , pa me eto kuci... Puca pogled na reku... Nema stare gradjevine , chak su i poravnjali tlo..Mozhda su i travu vec posejali...
Kako oni vole da rushe i prepravljaju..Ma, gori su od nas.... Stalno su ulice zatvorene, rade....Uvek me je nerviralo kad neshto rade na ulici..I ovde je isto...Krpe..... Drugi krajevi, isti obichaji

Samo....kod nas to kopanje traje u beskraj...i kad odu , ostave svinjac za sobom Mislim , gradjevinci ....
Imamo i još jedan običaj-ako je nešto lepo i novo -odmah se nadje neki vandal koji će nešto da iškraba, ili slomi , ili ukrade ....

I najgore...oni kad nešto naprave -to i održavaju. Kod nas se priča završi na -napravili . Niko više ne vodi računa . Niko ne popravlja .
Bar je tako u mom gradu .


A kod tebe-neka se priča ne završi..piši , čitamo !

Vuchem ovo moje dete iz obdanishta, a i ono vuche mene.... Ruka me boli kao da ga nosim....Ne vuchemo se bukvalno, ali uvek hoce da ga drzhim za ruku, a tako je malen......
Treba da predjemo ulicu. Sa druge strane je restoran, odmah uz trotoar... Prozori su zidovi..... Vidim ljude kako sede za stolovima, negde je oko 12h...podne....Jedu svoju uzhinu..Ovde je glavni obrok oko 5 popodne..... Uglavnom stariji ljudi sede, ali ima i mladih...Za oko mi zapade, bash kad predjosmo ulicu, jedna devojka. Sedi za stolom, ispred nje tanjir sa nekom hranom, sok....
Ona , mlada, smedjokosa tipichna Norvezhanka, sedi i shtrika Lepa devojka, moderno obuchena, sedi u restoranu i shtrika..... Shtrika, plete, kako god, plava vunica....
Ischudjavah se ja sve do kuce.....
Nije proshlo ni dva dana, kad sretnem ja nju...Opet sam bila na putu kuci sa svojim detetom.... Ona ista, doterana, ide..... Ali sad ne drzhi pletivo u rukama..Pletivo skakuce za njom . Mali pekinezer, obuchen u plavu bodi bluzicu, sa rukavicima do pola nogica, a isto tako i za zadnje.... Nasmejah se...Ne izdrzhah.... Ona se isto osmehnu....Da, oni se uvek osmehuju....
Vuche me moje dete, on to stalno radi....Mama, sad mi kazhe: hocemo i mi jednu ovakvu kucu, i nazvacemo je Kela. Vazhi sine, bice vec neka DzuKELA, promrmljah za sebe....A kucu sam obecala....

Pao sneg, napokon.... Jeste da krecem u shkolu dok je josh mrak, ali sad se sneg beli, pa nije vishe tako sablasno....

Odem jutro na chas, kad uchiteljica ugasi svetlo?! Svi zbunjeni, shapucu... Kazhe ona, obichaj je da se svake nedelje do Bozhica pali po jedna sveca... Prve nedelje je, pa upali prvu svecu, od onih chetiri shto stajahu na stolu u ljubichastom svecnjaku, paljenje za radost...
Danas bi trebalo zapocheti nedelju, zbori ona, time shto cete nekim gestom da usrecite nekoga... Uchinite neshto da izazovete osmeh na licu neke osobe... Ne reche samo, ma koje vere bili...Ali to se podrazumeva... Vredelo bi, i bez paljenja svece uchiniti neshto tako, misli su moje....

Moracemo da chekamo sledeci ponedeljak da saznamo ostatak priche...Eto...

Tako je ... kad sestra ništa ne dobije!

pa da je u Norge ili bilo gde u sl. zemljama sve bajno i sjajno svi bi se "sjatili" tamo...ipak ko ovde nije ozbiljno ugrozen moze biti sa te strane potpuno siguran...ali ekonomski deo je drastichno povoljniji zapadnim i severnim delovima Evrope...

cojle ::

Tako je ... kad sestra ništa ne dobije!

A shta treba da dobije?

Frtalj bone il Milkicu!

cojle ::

Frtalj bone il Milkicu!

Hahhaha, ono jeste, a kafu si zaboravio...Pa i ako dobije tako neshto, to je znak pazhnje a ne mito, i uvek ostane tu da se podeli sa svima... za ljubazne sestre u Srbiji....

ima li tu neka da se mazne jer su sve ljubazne?

sonia ::

U jednom delu islamskog sveta postoji obichaj zhenidba na odredjeno vreme...
Shta mislite o ovome?

Naravno ... sve najbolje!
Ko da više!

cojle ::

sonia ::

U jednom delu islamskog sveta postoji obichaj zhenidba na odredjeno vreme...
Shta mislite o ovome?

Naravno ... sve najbolje!
Ko da više!

Hahahaha, ne u tom smislu...

obichno jeste svugde na odredjeno vreme...

montoya ::

obichno jeste svugde na odredjeno vreme...

Ama, izgleda da nisam bila dovoljno jasna, hahhaha..Chuj njega- obichno jeste svugde na odredjeno vreme!

Ovako, u islamu je zabranjen odnos tipa devojka- momak, intimni prijatelji, ljubavnici ili slichno, nazovite kako god... Jedan deo islamskog sveta je toj zabrani doskochio ( ne znam kako drugachije da kazhem) i kazhe se da je dozvoljeno da se dvoje venchaju , recimo na dva dana, vode ljubav kao supruzhnici (da nije haram), a onda se razvedu!
Napominjem da se sa ovim veci deo islamskog sveta ne slazhe i da to ne postoji u Kuranu, ali eto...

sonia ::

Obichaj, neshvatljiv za veci deo sveta, pa i medju muslimanima, a koji se josh uvek zadrzhao u nekim delovima Egipta, na primer, a uveliko ga se pridrzhavaju u Somaliji i sl. zemljama, izazvao je zheshcu polemiku na jednom skupu ovde u Norveshkoj.
Naime , bila je prezentacija knjige jedne mlade Somalijke, koja pishe o negativnim stranama zhivota u njenoj zemlji. Tokom razgovora neko je pomenuo sluchaj koji se desio u Norveshkoj.
Radi se obichaju ( vera sa ovim nema veze) obrezivanja devojchica.

U Norveshkoj deca imaju sva prava. To ide dotle da mozhe da izadje iz porodice u kom momentu pozheli, ili da bude udaljeno iz porodice ako se ustanovi da je na bilo koji nachin zlstavljano ( fizichki, psihichki, socijalno).
I oko ovoga bi mogla diskusija da se vodi, a desilo se ovako:
Drugarica je prijavila shkolskom psihologu da njena drugarica pati , da ima bolove i sl. Shkolski tim je otishao kod tih ljudi, za molbom da se dozvoli pregled devojchice. Otac nije pristao, pa su oni zbog osnovane sumnje da postoji neki vid maltretiranja, sluchaj prijavili policiji. Devojchica je pregledana i nakon odredjenog procesa, odvojena od porodice.
Odmah da kazhem, da mi je ovaj obichaj , najblazhe recheno uzhasan, a opet se pitam, da li je postojalo neko drugo reshenje za tu familiju, nego oduzimanje deteta?

Svet | 06.02.2010


Stanimo na put obrezivanju devojčica!



Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Demonstracije protiv obrezivanja


Varis Dirie je od 1997. specijalna predstavnica UN za borbu protiv ritualnog obrezivanja devojčica. Ona zna o čemu govori, jer i sama je u uzrastu od sedam godina, obrezana. Danas se bori za prava devojčica širom sveta.





Ona kritikuje političare širom sveta i kaže da ne čine dovoljno, kako bi sprečili obrezivanje devojčica. S obzirom na veliki broj žrtava ona poziva na delanje.


„To je problem svetskih razmera, a ne samo afrički problem. To se dešava svuda u svetu i to mnogo češće nego što možemo zamisliti. Šokantno je koliko se međunarodna politika ograđuje od ovog problema. Jako sam razočarana.“


Obrezivanje žena praktikuje se kod devojčica i žena u 28 afričkih zemalja. Pre svega južno od Sahare. Pored Afrike, obrezivanje se praktikuje i u Omanu i Jemenu. Migranti koji žive u Evropi ili SAD obrezivanju najčešće pribegavaju tokom posete zavičaju.



Cilj nove kampanje je da provokativnim i reklamnim spotovima probudi svest javnog mnjenja o ovoj problematici. Ženska organizacija ,Ter de fam od 1983. godine se u Africi angažuje protiv obrezivanja. Predsednica Irmingard Ševe-Gerik kaže:



„U Burkini Faso, na primer, 300 žena se dobrovoljno angažuje protiv obrezivanja genitalija. One odlaze u sela i ukazuju meštanima na štetne posledice tog čina.“


Spasiti što je moguće više žena i devojčica...


Bildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Varis Dirie


Do sada je „spaseno“ 32.000 devojčica. Obrezivanje genitalija žena je tema i u Nemačkoj, naglašava Irmingard Ševe-Gerik.



„U Nemačkoj je tim problemom pogođeno 20.000 žena, a ugroženo je i 5.000 devojčica. Želim da se tih 5.000 devojčica nađe pod našom zaštitom. Mi moramo sve da učinimo kako bi se u Nemačkoj ili u njihovoj domovini sprečilo njihovo obrezivanje.“



Žrtve u Nemačkoj imaju zakonsko pravo na medicinsku pomoć. Međutim, često se dešavaju neregularnosti. Zbog toga je organizacija Ter de fam, zajedno sa Centom za planiranje porodice „Balans“ počela sa skupljanjem potpisa, kako bi se utvrdilo da li tih 20.000 žena i zaista bivaju pregledane, posavetovane, i a da li se operativni zahvati finansiraju.



Povodom međunarodnog dana borbe protiv obrezivanja, 6. februara, političari su pozvali na osudu ove prakse. Ostaje otvoreno pitanje: da li je i u Nemačkoj potrebna promena krivičnog zakona, koji bi obuhvatio rešavanja ovog problema.



autori: S. Riperger, Z. Dragicević

odg. urednik: N. Jakovljević

sonia ::

Ama, izgleda da nisam bila dovoljno jasna, hahhaha..Chuj njega- obichno jeste svugde na odredjeno vreme!

...

Kako to bez probe? Mozda mi se nesvidja i shto bi uzeo nekom kome se bash ta svidza?:)))

montoya ::

sonia ::

Ama, izgleda da nisam bila dovoljno jasna, hahhaha..Chuj njega- obichno jeste svugde na odredjeno vreme!

...

Kako to bez probe? Mozda mi se nesvidja i shto bi uzeo nekom kome se bash ta svidza?:)))

Mozhda si ti i u pravu

Valjalo bi krenuti kod Eskima u goste ... rad' osmeha!

cojle ::

Valjalo bi krenuti kod Eskima u goste ... rad' osmeha!

Ne da bi valjalo, nego bi i vredelo
Ehej, osmeh je to!

Smatram da svi mi treba da cuvamo svoj jezik,tradiciju,obicaje,ali ako smo dosli u tudju zemlju,duzni smo valjda da se integrisemo ,da prihvatimo i nesto njihovo.Sonia zna a i mnogi da ovdje ljudi jedu sljedecim redoslijedom
salata
supe
predjelo
glavno jelo
uglavnom bez hljeba

e onda dodje neki nas pametnjakovic ,nece da dirne salatu nikako,jer su przeni skampi u njoj,a jede ih normalno,nece ni salatu jer ima soja sos,meso je urolano,a kod nas se przi ili pece pruzena snicla,prilog je krompir kojeg bi jeo da nije bilo topljenog sira na njemu(sve to inace jede),samo se najeo suva hljeba kojeg je naravno trazio u obilnim kolicinama.
Da li ce takav ikad vise biti pozvat na rucak ili veceru?
Ne bi ga ni vi pozvali!

Onda kazu nisu nas prihvatili,a mi se ne odricemo svoje gluposti,a zar je tesko ako sii kod njega da ipak pojedes salatu prije predjela....samo malo dobre volje,jer i kad oni dodju kod nas jedu kako mi posluzimo.

Kako se u Bačkoj obeležava prvi dan po Uskrsu

Polivaju devojke vodom



BILJANA VUČKOVIĆ | 06. 04. 2010. - 00:02h
| Foto: B. Vučković | Komentara:
7




Subotica - Da bi od zaborava sačuvali običaj
polivanja devojaka prvog dana Uskrsa "polivači" iz Mesne zajednice
Radanovac u Subotici juče su na Vodeni ponedeljak, u karucama posetili
nekoliko domaćinstava. Uz živu muziku, u okićenim karucama, s flašama,
šmrkovima vode i parfemima, desetak mladića i nekoliko iskusnih čuvara
tradicije u dvorištima i ispred prodavnica nestrpljivo su dočekivale
žene i devojke.
Vodeni ponedeljak simbolizuje
vaskrs, novi život, proleće, začeće i radost: Ritualno polivanje vodom



Predsednik Saveta MZ Radanovac Jožef Čanadi kaže da Vodeni ponedeljak
na tradicionalan način obeležavaju drugi put jer žele da omladinu
zakovanu pred računarima i televizorima nauče običajima koji se prenose s
kolena na koleno.
- Narod koji ne zna svoju prošlost i običaje ne zaslužuje ni budućnost.
Vodeni ponedeljak simbolizuje vaskrs, novi život, proleće, začeće i
radost. Prema tradiciji, mladići obučeni u svečano ruho polivaju devojke
vodom iz kablova, a one ih daruju šarenim jajima, pićem, kolačima ili
cvećem. Današnju omladinu treba naučiti kako su se zabavljali naši
preci, jer će na taj način više ceniti ono što imaju i što im nosi
budućnost - kaže Čanadi.





Valerija Zakić s Palića polivače je dočekala na radnom mestu, ispred
prodavnice u kojoj radi kao trgovac. Posle nekoliko kapi vode iz flaše
usledio je mlaz iz šmrka, a potom i prskanje parfemom što je Zakićeva
prihvatila uz smeh.
- Kada sam bila mlađa, polivanje je bilo mnogo surovije, a sada se mladi
ustručavaju naročito ako treba da poliju stariju ženu. Uvek me je
radovao njihov dolazak jer je Vodeni ponedeljak uz sam Uskrs simbol
novog početka, radosti, sreće i života - kaže Zakićeva.


Polivači u karucama



Vilmoš Požar, jedan od najiskusnijih polivača koji je najmanje štedeo
vodu, kaže da voli osećaj koji ga ponese tokom Uskrsa, naročiti na
Vodeni ponedeljak kada susreće nasmejana lica prijatelja i devojke i
žene s darovima.
- Krenuli smo s omladinom kako bi ih "uveli u posao". Nažalost, ne
možemo obići celo selo i verovatno ćemo sledeće godine organizovati više
ekipa. Još kao dete sam išao u polivanje i nekada se polivalo samo
čistom vodom, a po novoj modi danas se prskaju i parfemima. Drago mi je
što nas devojke i žene lepo dočekuju sa spremljenim simboličnim
poklonima i što dopuštaju da ih polijemo - kaže Vilmoš Požar.


Anica Šabić i njene rođake dolazak vesele povorke dočekale su spremno,
ali ih je "talas" vode ipak iznenadio. Polivene do gole kože devojke su
počastile mladiće i okitile ih cvećem.
- Za mene je Uskrs najlepši praznik i srećna sam kada nas posete
polivači. Još kao malu su me učili običajima i uvek sam s nestrpljenjem
očekivala ovaj dan zbog vesele atmosfere - kaže Šabićeva.

Ovaj običaj se u Bačkoj zove "špricanje "Dakle....devojke i žene , treba da budu "špricane "

Ako se nađete u sauni u Skandinaviji ili u hamamu u Turskoj, bez obzira koliko vam je neprijatno, skinite svu odeću, jer tamo se veruje da su saune mesta čistoće i unutrašnje refleksije i da sve iz spoljnog sveta treba da ostane van. U najboljem slučaju, uzmite pamučni peškir koji se nalazi na ulasku u kupatilo.

Pauza je. Sedimo i pijemo kafu na poslu. Kolega do mene iz cista mira naglas kaze- Kakvu divnu kosu ti imas! -Vidi i koliko je crna! - Sta bih dao da imam istu takvu! One je, inace, plav, Nordijski plav i celav.
- Na trenutak su svi zacutali, a onda je krenuo smeh...
I sve to ne ne bi bilo cudno, da se ne desava na severu Evrope, i da to drustvo ne radi samnom vec neki mesec.
Setih se Srbije... Prvi dan na novom odeljenju. Glavni tehnicar me predstavlja, nesto u stilu kao nadjite se ,a ko sta zatreba za pocetak, kad jedan kolega kaze:- Nista ne brinite, dajte je meni na obuku, ako moze nocne smene, i sve ce nauciti sto treba! Svi se smeju, naravno..
Razlika postoji, mozda u vremenu, ali mislim da svi vole kolegijalnu salu i smeh.
Mi imamo obicaj da kazemo kako smo topliji, za razliku od severa Evrope, ali mozda je poenta u tome da se ne poznajemo...

Kasno aprilsko jutro... Mom muzu stize sms, pogleda je, namrsti obrve otkuca nesto, i odlozi telefon na sto.
U to telefon zazvoni. Pokaza mi glavom da se ja javim...

Jos ne rekoh ni halo, kad me zaglusi smeh sa druge strane! Covek ne moze da prestane da se smeje, kaze - Tvoj muz je skroz lud!
- Kazi nesto novo, odgovaram kroz salu, a on se i dalje smeje.

Sledi objasnjenje, nakon nekoliko minuta nezaustavljivog smeha:
-Poslao sam mu sms- Sve najlepse zelim i Hristos vaskrese, a on mi odgovara- I vas ( neka) krese!



Naime, kako je red pisanja sms prekinut, izgledalo je ovako:
Sve najlepse zelim i Hristos vas
krese!

( moj muz procitao kreše i odgovorio misleci da ga ovaj zafrkava, posto nije ranije cuo za srpski- slovenski pozdrav povodom ovog praznika )

Drugi krajevi, drugi obicaji...

Cudo ove godine, ali tek danas pala prva prolecna kisica. Moje najmladje dete i ja idemo ulicom nanize, do obdanista, i naravno on sve vreme zapitkuje nesto.
Ja odgovaram na 1001 pitanje i gledam okolo svet koji promice.


Preko puta je srednja skola. Ulica vrvi od djaka.. Malesni jure na trotinetima, biciklima, a srednjoskolci, devojcice/ke na vespama, a decaci na malo vecim motorima. Ljudi idu na posao, guzva je na ulici.
Mislim da ovde decu i ne uce da treba gledati desno i levo pre nego se predje ulica! Nasuprot, mislim da uce vozace da paze na decu! Svi voze polako, staju pre nego deca i pomisle da projure!



Gledam devojke kako su obucene- svaka drugacije, a opet slicno, nema razlike, nema markirane garderobe- i uglavnom sve obule gumene cizme!






Moje dete ugledalo zenu u uniformi pa pita je l to vojnik? Kazem da je lovac.
-A sta lovi?
- Medvede, valjda..
- A tigrove?
-Nema tigrova u Norveskoj...
- A vukova?
- Vukova ima, secas se da smo gledali onu emisiju ( Memedovic) kako ona zena u Norveskoj cuva vukove?- Trudim se sad ja..
- I zena cuva vukove?-opet on..
-DA!
-A gledali smo i ono kako cuva majmune, secas se?- sad se on priseca.
-Gorile- ispravljam ga.
- A da l' ima neka da cuva i krokodile?
- Ima sigurno...
- AAA, opasne ste vi zene! - mudro zakljucuje buduci prvak...

Sonia,tek sad sam pročitala sve što si pisala na ovu temu i mogu ti samo reći,svaka čast! Divno opisuješ predele,ljude i običaje... samo nastavi u tom stilu

Helena Trojanska ::

Sonia,tek sad sam pročitala sve što si pisala na ovu temu i mogu ti samo reći,svaka čast! Divno opisuješ predele,ljude i običaje... samo nastavi u tom stilu

Hvala na lepim recima, Trojanska. Ako si voljna da citas malo vise, potrazi temu WORLD OF SONIA, mozda ti se nesto dopadne i tamo... Pozdrav za tebe.

Svakako ću potražiti tu temu,hvala i pozdrav!

Sutra je Bozic na severu Evrope. Pripreme su pocele jos pre mesec dana. Ludilo oko kupovine poklona i hrane za ove praznike je prekinuto tek danas u 15h kad su sve prodavnice zatvorene. A vec nekoliko dana svi se medjusobno pozdravljaju, grle, ljube cestitajuci dolazece rpaznike! U bolnicama, buticima, supermarketima, u skolama, na ulici, svugde se cuje zvonko dovikivanje- Srecan Bozic!

Svi su nasmejani i sa pravom radoscu cekaju sutrasnji dan. Toliko radosni da su svoje raspolozenje preneli na sve ljude bez obzira na versku ili nacionalnu pripadnost. Svi slave Bozic! Naravno, neko kao religijski praznik, neko kao obicajni, neko kao slobodni dan, ali sustina je da se provodi praznicno... Norvezani su, pa opet, odusevljeni sto i ostali na neki nacin postuju ono sto je njima vazno, pa su se potrudili da svima bude prijatno ovih dana.

Cak je i princ u Bozicnom izdanju imao kraj sebe prijatelje/ce koje nose hidzab. Tradiciju da se prave medeni kolaci ( pepperkake) u obliku ljudi ili pravljenje kucica, pa i citavih gradica, ove godine upotpunila je kicica sa polumesecom na krovu, koja se pojavila u najtiraznijem listu sa naslovom Bozic je za sve!

Na jutarnjem programu su se menjali gosti iz razlicitih zemalja ( doktorica iz Pakistana, pa redom...) koji su opisivali svoj dozivljaj ovih praznicnih dana...Divno je gledati i te ljude, sa jedne strane , koji postuju i ucestvuju u narodnom slavlju, a sa druge strane taj narod koji sa odusevljenjem prihvata da podeli nesto svoje bar delimicno sa onima koji to zele. To se zove tolerancija, i obicaj ili vec sta je, divno je videti srecne ljude iz svih krajeva sveta na jednom mestu... God Jul mine venner!

P.S. Ovo God Jul. slobodno se prevodi Srecan Bozic, meni u momentu donese osmeh na lice kad pomislim da svi vicu Srecan jul usred decembra!

Abu Dabi: Saveti za turiste

Uskoro će policija Abu Dabija stranim turistima deliti listu sa pravilima ponašanja kada budu kročili u ovaj emirat.

Pamfleti nazvani "Saveti za turiste" koji će biti na nekoliko
jezika, imaju za cilj da pomognu stranim turistima da aktivnosti, na
koje niko ne bi okrenuo glavu u Njujorku, Londonu ili Pekingu , vde
podležu strogim zakonskim kaznama.

"Pamfleti su pripremljeni da
edukuju turiste u vezi sa pravilima i ponašanjem u javnosti, oni
uključuju objašnjenja o tome kakvo ponašanje nije civilizovano i zbog
čega mogu biti uhapšeni" kaže zvaničnik policije Aomar Al Mihri.

Buklet poziva turiste da nose "pristojnu odeću" i izbegavaju u javnosti
svako ponašanje koje se može smatrati nepristojnim kao što su poljupci,
nošenje odeće suprotnog pola kao i to da je u Abu Dabiju, korišćenje
droga ili psihoaktivnih supstanci protivzakonito.

Ova pravila
se donose usred nacionalne debate koja za cilj ima uvođenje kodeksa
oblačenja za turiste, mere koju podržava emiratski ministar kulture, od
koje zaziru ugostitelji verujući da bi ovaj zakon poslao pogrešnu poruku
zapadnjacima i uticao na turizam.

Ne važe ista pravila u svim Emiratima. Dubai je najliberalniji, dok je Sharjah najkonzervativniji emirat.
Šta je zabranjeno/nepoželjno u Emiratima:

- Ljubljenje i držanje za ruke
- Transparentna odeća
- Golotinja
- Šorcevi i kratke suknje
- Kupaći kostimi na ulici ili u gradu (mogu se nositi samo na plaži)
- Pušenje na ulici (posebno u vreme Ramazana)
- Narkotici
- Prostitucija
---------
Phiii ,zabraniše sve što je zanimljivo .Nema pića,duvana ,"sexa".......

Ma kakaju, rodica mi je nedavno bila, da vidis slika,,,

Danas je Dan majki u Norveskoj. Mislim, ja u te praznike ''ljubavi'', ''mamine'', ''tatine'' ne verujem, ali jedan detalj mi se dopao danas
Naime, obicaj je da se jedu ovi kolaci ( fastelavnsboller med krem ). Nista posebno, napisacu drugi put kako se prave, ali su mmmm

Gledala sam sinoc da u Svici igraju neku igricu sa "lopatama za pizza". Zaboravila sam kako se zove, ali je izgledalo zanimljivo,,,mozda Astra zna ime.

Ko je za cat-burger ? Običaj ,nećete valjda odbiti ,da uvredite domaćina ?    


::::::::::::::::::::::

PERUANSKI OBIČAJ: Peku mačke na roštilju?!


Planeta, 09:53, 21.09.2013.
Autor: Agencija BETA,Foto: Reuters
Bar stotinu mačaka biće pojedeno ovog vikenda tokom proslave verskog praznika u gradu La Kuebrada, južno od Lime


LIMA - Jedan peruanski poslanik se pridružio aktivistima za prava životinja u zahtevu za zabranu pečenja mačijeg mesa na roštilju tokom jednog godišnjeg verskog praznika.
Aktivisti kažu da će bar stotinu mačaka biti pojedeno ovog vikenda tokom proslave u čast Svete Ifigenije, u gradu La Kuebrada, južno od Lime.
Poslanik Huan Urkuisa je poslao pismo okružnom načelniku i ministarki zdravstva Perua, zahtevajući zabranu korišćenja mačaka kao hrane što zahteva i zakon o zaštiti životinja. Aktivisti tvrde i da je mačije meso opasno po zdravlje. Ministarka zdravlja Midori de Habić je rekla da taj običaj treba prekinuti, ali nije preduzela nikakve mere.
Stanovnici La Kuebrade brane svoju tradiciju i kažu da mačke koje žrtvuju, gaje na poseban način, a ubiju i pojedu "samo po nekoliko".

Izgleda da se u Crnoj Gori jako poštuje običaj da se samo vazduh ne plaća ,sve ostalo se naplaćuje ?
Što se pre to shvati -bolje za "putnika namernika" .

-----

Turisti iz Apatina dobili batine u Čanju


IŽIVLJAVANJE: Srbi pretučeni u Crnoj Gori jer nisu hteli da plate ležaljke!



Crna Hronika 18:35, 18.07.2014.

Autor: Zorica Nikolić,Marija Dejanović





Zakupac plaže s grupom prijatelja napao četvoro ljudi iz Srbije, među kojima je bio i dečak od šesnaest godina

Sevale pesnice... Plaža na kojoj su Srbi napadnuti

ČANJ - Četvoro srpskih turista iz Apatina, među kojima i maloletnik, brutalno su pretučeni na letovanju u Čanju. Na njih je, sa šestoricom rođaka i prijatelja, nasrnuo zakupac plaže Velizar Gardašević (43), jer Saša Rajšić (38) i njegovi prijatelji nisu hteli da plate za ležaljke, već su stavili peškire na „zabranjenu“ plažu.

Tražio razlog da ih otera

- Incident se desio u ponedeljak oko 13.30. Četvoro srpskih turista došlo je na plažu koju je Velizar Gardašević zakupio s prijateljima. Tek što su se raspakovali, prišao im je zakupac i rekao im da se sklone jer se boravak na tom delu plaća. Onda im je predložio da iznajme ležaljke, ali turisti na to nisu pristali - prenose crnogorske Vijesti.

Prema pisanju lista, zakupac je uporno pokušavao da nađe razlog da otera srpske turiste, ali pošto nije uspeo, prešao je na drugačije metode.

- Tada je nastao haos! Gardašević je pobesneo i sa šestoricom prijatelja krenuo u obračun s turistima. Udarali su ih pesnicama i šutirali. Da zlo bude veće, napadnut je i dečak od samo 16 godina - piše crnogorska štampa.Očevici su odmah pozvali policiju i Hitnu pomoć.

- Gardašević i njegovi prijatelji i rođaci Darko Radojević (33), Miodrag Jovanović (55), Nikola Gardašević (46), Ljubomir Gardašević (21), Janko Gardašević (23) i Zlatko Lončar (27) identifikovani su i privedeni, a Rajšić i A. B. (34), L. Č. i M. B. (16) prevezeni su u Hitnu pomoć u Baru.

Dobio potres mozga

- Rajšić je najgore prošao, zadobio je potres mozga. Njegovi prijatelji, među kojima je i policajac iz Apatina, lakše su povređeni. Svi su na lični zahtev otpušteni na kućno lečenje - pišu Vijesti, dodajući da će srpski turisti ovo letovanje pamtiti dok su živi.




Druga strana menadžer plaže u Čanju
BILI SU VRLO BAHATI!

Miodrag Jovanović, menadžer plaže, kaže da su srpski turisti došli na zakupljeni deo plaže i da su bili previše bahati.

- Jedan od radnika ih je zamolio da odu jer su smetali drugim gostima, ali oni su to odbili. Zauzeli su prostor koji su drugi platili, a oni su se potom posvađali s drugim kupačima i stvorila se gužva - kaže Jovanović.

Ubrzo je na plažu stigla i policija.

- Ja sam s Radojevićem bio 20 metara dalje. Dali smo izjavu u svojstvu građanina. Ostala petorica nisu bili na plaži, već u hotelu u Sutomoru. Policija je i njih pozvala na razgovor, a tada je došlo do preokreta, od svedoka smo odjednom postali optuženi. Vršili su pritisak na nas kako bi saznali ko se tukao, a mi te ljude nismo videli - kaže Jovanović.

Krivična prijava
BRANE SE SA SLOBODE

Protiv Gardaševića i još šestorice Crnogoraca podneta je krivična prijava zbog nasilničkog ponašanja. Kako prenose mediji, oni su nakon saslušanja pred zamenikom tužioca u Baru pušteni da se brane sa slobode.

Sutra je Djurdjevdan pa recimo nesto na tu temu hmmm


Veruje se da su Romi narod poreklom iz Indije, koju su napustili oko X veka. Uzroci seobe Roma su jedna od najvećih misterija istorije. Danas žive širom sveta, a najviše ih ima u Evropi. Teško je sa sigurnošću utvrditi broj Roma u svetu. Prema nekim procenama, samo u Evropi ih živi između 10 i 15 miliona, što je oko 2% ukupne evropske populacije. Prema popisu stanovništa iz 2002. godine u Srbiji živi oko 108.000 Roma, dok se prema nezvaničnim podatcima UNICEF-a procenjuje da se ovaj broj kreće između 400.000 i 700.000.

Veoma je teško generalno govoriti o romskoj kuhinji. Čitav korpus romskog naroda, rasejan od Indije, preko bliskog istoka, pa širom Evrope, pod uticajem istorijskih, verskih i drugih prilika, bio je primoran da se prilagođava. Menjao se jezik, menjali su se običaji, navike, pa shodno tome i navike u ishrani. Takođe su na oblikovanje, ili je bolje reći razoblikovanje romske kuhinje uticale i lične prilike života samih Roma. Siromaštvo, nomadski život ili život u malim romskim naseljima, gde se jedan uz drugi oslanjaju trošni kućerci od lošeg materijala, gde nema mesta za obrađivanje bašti ili uzgoj živine takođe su diktirali kako će se oblikovati tradicionalna romska kuhinja.
Zato ovde možemo da damo samo neke grube, opšte odlike romske kuhinje u celosti. Sve kompaktnije romske grupacije insistiraju na naglašavanju različitosti njihovih jela u odnosu na nacionalna jela države u kojoj žive. Tako nailazimo na: ciganske tikvice, ciganska salata, ciganski kupus itd. gde prefiks "ciganski" samo ističe upravo tu potrebu Roma da na neki način izdvoje svoju, autentičnu, nacionalnu kuhinju.

U gastronomskim "kolekcijama" može se naći mnogo jela koja su obeležena ciganskim imenom ili se spremaju "na ciganski način". Romi vode računa o tome i na to su ponosni, govoreći da se tako ističe romski ukus jela: ciganski umak, ciganska salata, ciganski ragu, kisela supa, čorba od paradajza, čorbasti pasulj i kokošija čorba, koju Romi nazivaju još i „belom čorbom”... Viliam Adolf Bukero (1825-1905) - Cigancica sa dairama (1867)
U kuhinji Roma preovlađuju jela spremljena od povrća i mesa, razni gulaši, paprikaši ili jako začinjene sarme.
To su uglavnom jela koja je jednostavno ispeći na vatri - ražnju, ili ona koja se kuvaju nad vatrom - u kotlu.
Paprika u svim oblicima najvažniji je začin, a od ostalih začina uglavnom se koriste biber i so, beli i crni luk, jednom rečju osnovni začini. Dakle, jela romske kuhinje uglavnom su srednje do veoma ljuta.
Variva se retko pripremaju bez mesa, a romska kuhinja uopšte prednost daje kuvanom mesu.
Redosled omiljenosti mesa je sledeći: piletina, kokošije meso, govedina, svinjetina. Nekoliko rado konzumiranih jela od mesa su piletina sa satarašom, zatim, posmatrana kao nacionalno jelo, sarma – cigansko pečenje.
Jedna od karakteristika ove kuhinje je i ta da se meso se za jela od mlevenog mesa zapravo nikada ne melje, već veoma sitno secka.
I samo još jedan mali ali jednako važan detalj: U romskoj tradiciji, posuđe u kojem se kuva ujedno je posuđe u kom se jelo iznosi na sto, iz kog se služi a često i jede.

O karakteristikama romske kuhinje može se suditi i prema "meniju" PRAZNIČNE TRPEZE prilikom tradicionalnih praznika i slavlja.
ĐURĐEVDAN (Herdelez) - 6. maj

Romi ovaj dan obeležavaju kao praznik buđenja života i podsećanja na svoje mrtve.

Slavlje počinje 4. maja uveče i traje cele noći. Pale se vatre i sedi se do zore (Aspaša), pa se ujutru 5. maja ide na uranak, na livadu na kojoj izvire potok. Na izvoru se obavlja obredno umivanje. Beru se vrbove grančice kojima se kiti kuća, i lekovite trave za đurđevdansko umivanje. Stariji ljudi odlaze na groblje i oplakuju svoje mrtve. Posle uranka odlazi se na pijacu i kupuje jagnje (Bakhrengoro dive), koje mora biti lepo i belo, jer crno "donosi nesreću". Jagnje se dovodi kući živo. Kuća i dvorište se kite vrbovim grančicama, simbolom zdravlja i plodnosti.

Sutradan, na Đurđevdan, ukućani se umivaju lekovitim travama i trljaju lica jajetom "da budu zdrav i rumeni poput uskršnjeg jajeta". Za ručak se jede jagnjeće pečenje, uz mladi luk, crni i beli, papriku, krastavce, i ostalo mlado povrće, parče hleba i dezert. Pored jagnjećeg pečenja, specijalitet đurđevdanske trpeze je i jagnjeća sarmica - lojana jagnjeća košuljica napunjena seckanom iznutricom, pirinčem, mladim lukom i dobro začinjeno. Na isti način se puni i jagnjeće sirište - bumbara - preliveno slatkim mlekom i jajima i zapečeno.

Drugog i trećeg dana se odlazi u goste. Kaže se da Đurdevdan traje dok traje jagnje, a glava se jede trećeg dana.

Đurđevdan - paganski običaj!

Đurđevdan je hrišćanski i narodni praznik koji se proslavlja 6. maja (23. aprila po starom kalendaru), čime se obeležava uspomena na Svetog Đorđa. Proslavljaju ga i katolici i pravoslavci 23. aprila, svako po svom kalendaru, kao Dan Svetog Georgija. Kod Srba je on poprimio i neke druge osobine, mešajući se sa predhrišćanskim kultovima Balkana, pa se zato i praznik Svetog Georgija kod Srba ne slavi isto kao u drugim hrišćanskim zemljama.

Poreklo praznika

Đurđevdan je praznik sa jako puno narodnih običaja vezanih za njega, i magijskih radnji za zaštitu, zdravlje i plodnost, koje se tog dana obavljaju. Običaji i verovanja srpskog naroda vezana za Đurđevdan su u narodu svakako postojali i pre nego što je primio hrišćanstvo. Sveti Đorđe je svojim praznikom svakako zauzeo mesto starog srpskog božanstva plodnosti Jarila i njegovog praznika.
Crkva na ovaj dan obeležava pogubljenje Svetog Georgija, koje se desilo 23. aprila 303. godine.

Narodni praznik

Đurđevdan se smatra za granicu između zime i leta, praznik vezan za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve. Za malo koji praznik kod Srba je vezano toliko običaja i verovanja, pa i magijskih radnji.

Glavni običaji su:

-pletenje venaca od bilja
-umivanje biljem
-kupanje na reci
 Uveče, uoči Đurđevdana, neko od ukućana nakida zelenih grančica u najbližoj šumi i njima okiti vrata i prozore na kući i ostalim zgradama kao i ulazne vratnice i kapije. Ovo se čini da bi godina i dom bili „berićetni“ – „Da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru“. Ponegde je običaj da ovo kićenje zelenilom vrše na sam Đurđevdan pre zore.

Takođe, opletu se venčići od „đurđevskog cveća“: đurđevka, mlečike i drugog, i njime se okite ulazna vrata na dvorištu i kući. Ti venci stoje iznad vrata čitavu godinu, do sledećeg Đurđevdana.

Mnogi prave krstove od leskovog pruća i stavljaju ih po njivama, baštama i zgradama – „da bi se sačuvali od grada“ (slično krstovima od badnjaka za Božić).

Uoči Đurđevdana, domaćica spušta u posudu punu vode razno prolećno bilje, a onda odmah spušta: dren, pa za njim zdravac, i na kraju grabež i crveno jaje,čuvarkuću koja je ostala od Uskrsa; to se zatim stavi pod ružu u bašti da prenoći.

Ujutru se svi redom umivaju vodom: deca - „da budu zdrava kao dren“, devojke - „da se momci grabe oko njih“, stariji - „da budu zdravi“, domaćin – „da mu kuća bude dobro čuvana“, itd. Svaki prema svojim potrebama i željama.

Veliku važnost ima i kupanje na reci, pre sunca (ponekad se u reku bacaju venci od raznog cveća, ili se sipa mleko). Da bi bili zdravi i jaki, ljudi su se kitili cvećem i biljem, opasivali se vrbovim i drenovim prućem. Ponegde se mladež ljuljala na drenovom drvetu, „da bi bila zdrava kao dren“, a devojke su se valjale po zelenom žitu, „da bi im kosa rasla kao žito“. Posebnoj je za ove običaje značajno bilje (poput selena, koprive, vrbe, drena, zelene pšenice itd.), kojim se ljudi i žene kite, ili „pričešćuju“ ili potapaju u vodu, u kojoj će se kupati, ili se po njima valjaju, ili (ako je drvo) ljuljaju, itd.

Đurđevdanski uranak

Narod na Đurđevdan, rano pre zore, odlazi u prirodu zajednički na „đurđevdanski uranak“, na neko zgodno mesto u šumi koje se izabere, na proplanku ili pored reke. Za ovo se pripremi jelo i piće; obavezno se pripremi jagnje na ražnju a oni koji su za to zaduženi, odu mnogo ranije na zakazano mesto i otpočnu sa pripremama tako da se ražanj već uveliko okreće kad ostali dođu. Pesma, igra i veselje traju često i do podne.

Na đurđevdanskim urancima se mladi opasuju vrbovim prućem „da budu napredni kao vrba“, kite zdravcem „da budu zdravi kao zdravac“, koprivom „da kopriva opeče bolesti sa njim“, i selenom „da im duša miriše kao selen“.
Autor: Kasem

Mi smo sinoc isle (zene domacice) da beremo grancice vrbe. Njima se okiti kapija. To radimo vece pred djurdjevdan

Stvar kulture je poštovati običaje zemlje u kojoj si gost ,čak i onda kada ih ne razumeš ,ili si protiv njih . Pa se neko poigrao ....

Maja Gojković u Iranu 



i dodao ....šta će biti kada ode u Svazilend ? 



Nemoj ,sestro slatka ,da nam to radiš (a ni njima )  :brdski2:

Dakle ,ovo nije šala ,Gojkovićka zaista obukla hidžab u Iranu ?  :948208144:
Komentari su razni -od ismevanja ,do analize običaja (smatra se da je za "zapadne gošće" dosta da pokriju kosu maramom u arapskim zemljama ) pa do "patriota" koji je proglašavaju "izdajnikom",pa do ženskih udruženja koje joj spočitavaju "doprinos ponižavanju žena"  ? 
Kakogod...poslednji sam koji bi branio Maju Gojković od bilo čega ,ali mogu da razumem postupak .
Poštovanje običaja zemlje u koju si došao kao gost (možda malo preterano ,ali ok) 
Ali moram i da primetim -hidžab joj stoji uz facu kao da namerava da se uda za pokojnog Homeninija ,da Bog prosti . Da ne znamo ko je ,*ladno bi "prošla" k*o baba iz Kabula .

Pisala sam negde vec, mislim...

Skandinavcima je Badnje vece svecanije od samog Bozica. Naime, na Badnje vece otvraraju poklone, pevaju i igraju oko jelke, i naravno imaju svecanu trpezu.  
Svi cestitaju Bozic vec na Badnji dan, tako da prvog dana Bozica nema uznemiravanja.

sonia ::

Pisala sam negde vec, mislim...

Skandinavcima je Badnje vece svecanije od samog Bozica. Naime, na Badnje vece otvraraju poklone, pevaju i igraju oko jelke, i naravno imaju svecanu trpezu.  
Svi cestitaju Bozic vec na Badnji dan, tako da prvog dana Bozica nema uznemiravanja.

Tako je to u cijelom katolickom svijetu,jer se Isus rodio u noci 24.na 25. i slavi se docekivanje pjesmom i kao nekad darivanjem,a na sam Bozic se okuplja obitelj na rucku (veceri),a tek sljedeci dan,znaci 26. se ide i poziva u goste.

Razlika je sto Skandinavci,kao i veliki broj srednjeevropskih drzava sprema mrsnu veceru na Badnjak,a u stvari,pravila nalazu da se ne omrsi prije ponoci,dok se ne obavi misa i doceka rodjenje Hrista.
Pravi vjernici i oni koji drze stvarno tradiciju i na Badnje vece imaju obilnu ali posnu veceru.

Astra ::

Tako je to u cijelom katolickom svijetu,jer se Isus rodio u noci 24.na 25. i slavi se docekivanje pjesmom i kao nekad darivanjem,a na sam Bozic se okuplja obitelj na rucku (veceri),a tek sljedeci dan,znaci 26. se ide i poziva u goste.

Razlika je sto Skandinavci,kao i veliki broj srednjeevropskih drzava sprema mrsnu veceru na Badnjak,a u stvari,pravila nalazu da se ne omrsi prije ponoci,dok se ne obavi misa i doceka rodjenje Hrista.
Pravi vjernici i oni koji drze stvarno tradiciju i na Badnje vece imaju obilnu ali posnu veceru.

Ne bih da kvarim Božić ,a ni da na ove dane otvaram temu "Biblija ,Talmud ,Kuran....da li je tamo ...." ali ne mogu da ne pomenem par činjenica . 
Božić ,ili slavljenje "božića" se ama baš nigde ne pominje u Bibliji (kao ni Uskrs ili bilo koji "svetac" Nigde nema nikakvog "naloga" ili "preporuke" ) 
Čak i običaj kićenja jelke (drveća) je u stvari paganski .Paganski narodi su verovali u čarobne moći drveća . 
"Savremeno" kićenje jelke u hrišćansko -religijske simbolične svrhe datira od XVII veka iz Strazbura ,a tek onda se proširilo na ceo svet . 
U Bibliji nema reči ni o datumu Hristovog rođenja .Datum je "utvrdio"? izvesni monah Dionisus Eksigos i to tek 530 naše ere . 
Tako da ,biće da je ama baš sve to delo mantijaša ,koji su osmislili predstavu gde su u glavnoj ulozi ,kao božiji službenici na zemlji ,  a održalo se jer je došlo kao "kec na 11 " krupnom kapitalu koji enormno zarađuje zbog "običaja" . 

Božić u Australiji 

Ovo moram da iskopiram :brdski2:  : 


Uhapšen jer je vređao kobasicu 

Majkl Makfit, zaposlen u kanadskom udruženju "Senetar gold", koja eksplotiše rudnik zlata u Kumtoru, zabavljao se na Fejsbuku komentarišući kolegama da je za novogodišnje praznike jeo "specijalitet zemlje, konjski penis", izjavio je Frans presu neimenovani portparol Ministarstva unutrašnjih poslova Kirgizije.
U pitanju je kobasica od konjskog mesa, tradicionalno jelo "šušuk". Jela na bazi konskog mesa su veoma tražena u Kirgiziji i susednom Kazahstanu, gde su tradicije nomada oživljenje posle pada Sovjetskog saveza.
Britanac je zvanično optužen za izazivanje rasne mržnje, što je u Kirgiziji kažnjivo s tri do pet godina zatvora.
Posle poruke na Fejsbuku, zaposleni u rudniku su stupili u štrajk, ali su se posle nekoliko sati vratili na posao.

Makfit je u međuvremenu izbrisao poruku i izvinio se svima.

Bozicna jelka i svi ukrasi se sklanjaju, adventisti tako, 13. dana po Bozicu, tj. obicaj je takav. Neko to skloni vec prvog januara, a neko tera do marta,  ha?!