Jovan Jovanovic Zmaj

Godina : 57 Location : Beograd Datum upisa : 13.04.2009

Jovan Jovanović - Zmaj (24. novembar 1833 — 3. jun 1904)
Pored Đure Jakšića, Zmaj je drugi veliki liričar srpskog romantizma.
220px-jova_jovanovic_zmajRođen je 1833 god. u Novom Sadu. Gimnaziju je učio u Novom Sadu i Požunu, a prava u Pešti, Pragu i Beču. Potom odlazi u Peštu za nadzornika zadužbine Tekelijanuma, gde istovremeno studira medicinu i izdaje satirični list „Zmaj“, po kome je i ime dobio. Kad je završio medicinu, živi kao lekar u Novom Sadu, Beču, Beogradu, Zagrebu i drugim mestima. U toku cele druge polovine XIX veka on je najobilniji srpski pesnik, urednik mnogih listova i časopisa i jedan od najistaknutijih nacionalnih radnika. Bio je veoma cenjen i voljen kao pesnik, ali bio je i osporavan. Ipak je ostavio poeziju koja ima trajne i neosporne vrednosti.
Dve najbolje zbirke njegovih pesama su Đulići i Đulići uveoci. Veliki broj njegovih šaljivih i dečijih pesama, štampanih po raznim listovima i časopisima, izišle su u dva izdanja celokupnih dela : Pevanija i Druga pevanija. Poslednje su štampane zbirke: Snohvatice i Devesilje. U prozi je napisao jednu pesničku legendu („Vidosava Branković“) i jedan šaljivi pozorišni komad („Šaran“). Zmaj je i prevodio dosta, naročito iz mađarske književnosti. Najbolji su mu prevodi mađarskog pesnika Aleksandra Petefija (rođenog Petrović). Pored ostalih pesama, od njega je preveo spev „Vitez Jovan“.
Iz nemačke poezije prevodi Getea („Herman i Doroteja“, „Ifigenija u Tavridi“) i s uspehom podražava Hajneovu ljubavnu liriku i epigram i orijentalsku poeziju Fridriha Bodenšteta („Pesme Mirca Shafije“). Od ostalih prevoda iz strane književnosti znatniji su mu: „Demon“ od Ljermontova i „Enoh Arden“ od engleskog pesnika Tenisona. Pored „Zmaja“, uređivao je još dva satirična lista: „Žižu“ i „Starmali“. Od 1880 pa do smrti izdavao je dečiji list „Neven“, najbolji srpski dečiji list tada.
Najbolji deo Zmajeve lirike su njegovi „Đulići“ i „Đulići uveoci“, u kojima je opevao nežnu i plemenitu ljubav prema svojoj ženi i tugu i očaj usled njene smrti i smrti njihove dece. To je poezija njegovih intimnih osećanja, kazana neposredno i toplo, njegov lični dnevnik prenet u stihove (Zmaj se oženio Ružom Ličanin kojoj je posvetio ovaj ciklus pesama pod naslovom Đulići, đul = ruža). Zmaj uopšte nije bio pesnik dubokih čeznuća i tragičnih zanosa. Vedrina, krepkost i razboritost — to su osobine njegova duha. Uz to, on je pesnik bogatog i raznolikog unutarnjeg života, koji sa čudnom lakoćom može da kaže ono što oseća i misli. On je bio pesnik smirenih i tihih porodičnih osećanja, koja su najbolje odgovarala malograđanskom društvu naših varoši iz druge polovine XIX veka. To je društvo imalo dubokog razumevanja za njegovu poeziju, rečenu prisno i pristupačno, i nije nikako čudo što je Zmaj proglašen za najvećeg pesnika.
885_1Domaća sreća i kob inspirisala je ovog pesnika za najlepše stihove koje je dao, ne samo u „Đulićima“ već i u svojim dečijim pesmama, upravo u „pesmama o deci“. Nežan i dobar otac, čija su deca rano preminula, i uman čovek i veliki rodoljub koji zna vrednost podmlatka, on se, naročito poslednjih godina života, sav posvetio stvaranju poezije o deci i za decu. Taj deo njegove lirike je od osobitog značaja, jer je Zmaj ostao nenadmašni srpski dečji pesnik — „Čika Jova“. One imaju veliki moralni i poučni značaj; u njima su mnoge generacije prvi put počele da saznaju za ono što je istinito, dobro i lepo. Zmaj je imao naročita razumevanja za decu, umeo da se uživi u njihov način mišljenja i osećanja i da stvori poeziju koju deca razumeju i vole. To je didaktična, vaspitna poezija, ali i poezija koja ima umetničke vrednosti. U tim pesmama su dati realno i živopisno ne samo lepi već i ružni dečiji nagoni, ceo dečiji život. U njima deca poznaju sebe, proživljuju svoju intimnu ličnost, koja je dražesna, a i vrlo zagonetna. Snažno i reljefno, Zmaj je u kratkim i lakim lirskim pesmicama ovekovečio nekoliko dečijih tipova, kao „Pura Moca“, „Materina maza“, „Mali konjanik“ i druge. Kao pretežno intelektualan pesnik, Zmaj nije opevao u dečijem životu tragičnu stranu, već samo ono što razum može da zapazi spolja, što je komično. Kad se deca postave u te komične okvire, onda neminovno izazivaju bezazlen i vedar humor. Zato svi junaci Zmajeve dečije epopeje, zajedno sa domaćim životinjama, izazivaju osmejak i osveženje pri čitanju.
Istočnjačka poezija Zmajeva je uglavnom prevod ili prerada orijentalske poezije iz tuđih književ-nosti. Štampao je dve knjige istočnjačkih stihova: „Istočni biser“ i „Pesme Mirca Shafije“ (po Bodenštetu). Zmajevi prepevi su često bolji od originala, a ima i originalnih pesama. Naročito su lepe one popularne: „Lem Edim“ i „Selim-beg“.
Zmaj nije samo pesnik „Đulića“, dečije i istočnjačke poezije. On je pevao mnogo, o svemu i svačem:sva osećanja, sve ideje, sve događaje i mnoge ličnosti svoga vremena; „po njegovim pesmama može se najbolje razumeti duhovni život srpskog naroda od 1850 do 1900“. U tim svojim pesmama, rodoljubivim, programskim, didaktičnim i satiričnim, Zmaj je iznosio sve ono što je dobro i plemenito, krepio narod i potsticao na visoke ideale. On je, smelo i nepoštedno, žigosao porok i nazadnjaštvo. Njegova se satirična poezija odlikuje duhovitošću i retkom pronicljivošću. On je nesumnjivo najbolji srpski satirični pesnik, najobilniji inače, ma da u njegovoj satiričnoj poeziji ima i ličnog obračunavanja i kafanskih dosetaka.
Najraznovrsniji i najobilniji srpski pesnik, Zmaj je ujedno i najpopularniji. Od svih srpskih pesnika, on je najdublje ušao u narod, bio najviše čitan i najviše voljen. Građansko društvo je volelo njegov lak i pristupačan izražaj. Zbog te velike popularnosti stekao je glas najvećeg srpskog pesnika, ali mu kritika to nigda nije priznala, izuzev u samom početku. U izražaju — on je stvorio ogroman broj novih jezičnih i ritmičnih mogućnosti; time je nadmašio sve ono što je pre njega stvarano i udario sigurne temelje za nove pothvate. Značaj njegova talenta je poglavito u tome. Neiscrpan u izražaju, on je neiscrpan i u invenciji. On je bio plodan i darovit pesnik svoje generacije, svih njenih ideala i čeznuća, velikih kao i običnih i svakodnevnih. Otuda kod njega, pored najlepših pesama, nalazimo i veliki broj prigodnih i programskih pesama, često sa najpovršnijom i najbanalnijom sadržinom.
Umro je 1904 god. u Sremskoj Kamenici, u Sremu.

Filed under: Biografije, Pisci, Srpski pisci, Zmaj Jova

Godina : 57 Location : Beograd Datum upisa : 13.04.2009

Ala je lep ...

Ala je lep
Ovaj svet,
Onde potok,
Ovde cvet;
Tamo njiva,
Ovde sad,
Eno sunce,
Evo hlad!
Tamo Dunav,
Zlata pun,
Onde trava,
Ovde žbun,
Slavuj pesmom
ljulja lug.
Ja ga slušam
I moj drug.

Godina : 57 Location : Beograd Datum upisa : 13.04.2009

Deda i unuk

Uzo deda svog unuka,
metn'o ga na krilo,
Pa uz gusle pevao mu
Što je negda bilo.
Pevao mu srpsku slavu -
I srpske junake -
Pevao mu ljute bitke -
Muke svakojake.
Dedi oko zablistalo,
Pa suzu proliva,
I unuku svome reče
Da gusle celiva.
Dete gusle celivalo;
P' onda pita živo:
"Je li, deda, zašto sam ja
Te gusle celiv'o?"
"Ti ne shvataš, Srpče malo!
Mi stariji znamo!
Kad dorasteš, kad razmisliš,
Kaz'će ti se samo!"

Godina : 57 Location : Beograd Datum upisa : 13.04.2009

Tiho noci

Tiho, noći,
Moje sunce spava;
Za glavom joj
Od bisera grana;
A na grani
K'o da nešto bruji -
To su pali
Sićani slavuji:
Žice predu
Iz svilenog glasa,
Otkali joj
Duvak do pojasa,
Pokrili joj
I lice i grudi, -
Da se moje
Sunce ne probudi.

Godina : 57 Location : Beograd Datum upisa : 13.04.2009

Život i delo

Jovan Jovanović Zmaj je najplodniji srpski pesnik iz druge polovine XIX veka. Njegovo pesničko delo je široka i verna slika narodnog života iz jednog burnog perioda naše nacionalne istorije. Stalna aktivnost u društvenom životu omogućila je Zmaju da kroz pedesetogodišnji književni rad postane najverniji književni tumač oslobodilačkih težnji narodnih masa.

Rodio se 24. novembra 1833. u Novom Sadu, u jednoj od uglednih građanskih porodica. Osnovnu školu završio je u Novom sadu, a zatim je tu počeo gimnaziju, koju je zatim nastavio u Halašu i Požunu. Posle završene gimnazije, studirao je pravne nauke u Pešti, Pragu i Beču. Za njegovo konačno književno i političko obrazovanje od posebnog značaja bio je boravak u Beču, gde su se okupljali mnogi kulturni i politički radnici iz svih južnoslovenskih pokrajina.
Posle završenih studija, Zmaj se vraća u Novi Sad (1860), i postaje činovnik u novosadskom magistratu. Tu se upoznaje sa Ružom Ličanin i među njima se razvija iskrena i nežna ljubav koja će se uskoro završiti brakom. Ova ljubav i srećan porodični život nadahnuće Zmaja da napiše poznati ciklus pesama pod nazivom Đulići.
1870. godine, Zmaj završava medicinske studije, vraća se u Novi Sad i tu započinje lekarsku praksu. Ovde ga ubrzo stiže i teška porodična nesreća: umiru mu deca, a najzad i žena Ruža. Iz ove njegove porodične drame, rodio se niz potresnih elegičnih pesama, objavljenih kasnije pod nazivom Đulići uveoci. Posle smrti svoje dece Zmaj je počeo intenzivnije da se bavi dečijom poezijom, mada je i ranije sarađivao sa dečijim listovima koji su pokretani u Novom Sadu.
Zmajevo književno delo je veoma obimno. Izdao je sledeće zbirke pesama: Đulići (1864); Sve dojakošnje pesme (1871); Pevanija (1882); Đulići uveoci (1888); Druga pevanija (1895); Snohvatice (1895); Čika Jova srpskoj deci (1899); Devesilje (1900); i Čika Jova srpskoj omladini (1901). Od proznih radova poznata mu je pripovetka Vidosava Branković i šaljiva igra Šaran.
Zmaj je poznat i kao prevodilac, i to prevodilac najbolje vrste. Prevodio je sa mađarskog, koji je znao od detinjstva, a takođe i sa ruskog, nemačkog i francuskog. Iako nije bio strog u izboru, Zmaj je svojim talentom ponekad davao prevode koji su nadmašivali original. U prevodima je želeo da sačuva autentičnost originala samo u mislima i osećanjima. Prevodio je Getea, Puškina, Ljermontova, Hajnea i čitav niz manje poznatih nemačkih pesnika.
Zmajevu pesničku plodnost najbolje ilustruje činjenica da je njegov najdraži list, Neven, čak i 1911, sedam godina posle pesnikove smrti bio punjen prilozima koji su se našli u Zmajevim neobjavljenim spisima.
Umro je u Sremskoj, danas Zmajevoj Kamenici - 3. juna 1904. godine.

Đulići i Đulići uveoci

Najpoznatije Zmajevo delo iz oblasti subjektivne lirike su dve zbirke pesama pod nazivom Đulići i Đulići uveoci. U njima je Zmaj neposredno i iskreno opevao najznačajnije trenutke iz dana kad je kao srećan otac gledao svoju decu u atmosferi tihe, građanske porodične idile, i kasnije - iz vremena u kome je smrt pokosila celu njegovu porodicu.
Osnovni motiv u Đulićima je iskrena ljubav prema ženi, izražena osećanjima srećnog čoveka čiji je život ulepšan porodičnom idilom i prvim glasovima njegove dece. Skala osećanja u ovoj zbirci je veoma široka, kreće se od prvih stidljivih ljubavnih izjava, pa preko zanosa i ustreptalosti do spokoja bračne sreće. Nekoliko početnih pesama sa crnim slikama i mračnim tonovima više su izraz modnih romantičarskih sklonosti nego iskren doživljaj. Zmajeva ljubav u Đulićima nije nesrećna, bajronovski kobna ljubav. Ona je građanski pristojna, realistički mirna i u granicama koje određuje patrijarhalni porodični kult. Zmaj je svoja ljubavna osećanja opevao jednostavnim pesničkim metaforama i bez mnogo artističkog kićenja. Svojoj dragoj pesnik daje bezbroj nežnih imena i čini mu se kako se i slavuji sa njim nadmeću da bi opevali njenu lepotu. U ljubavnoj ushićenosti on traži najlepše ime za svoju dragu:

Kaži mi kaži, kako da te zovem
kaži mi kakvo ime da ti dam

Hoću li reći: diko ili snago,
ili ću: lane, ili: moje blago

Hoću li: dušo, ili: moje drago,
kaži mi kakvo ime da ti dam!

Čitava zbirka obojena je diskretnim bojama tradicionalnog patriotizma pesnikove epohe. Čak je i majčina uspavanka sinu u kolevci patriotski naglašena.
Ali, Zmajeva sreća nije dugo trajala. Umrla su mu deca, a ubrzo i žena. Pustoš smrti pokosila je njegovu porodičnu baštu i ostavila ga usamljenog da gorčinu svoga života poveri poeziji. Zato su Đulići uveoci prožeti tragikom smrti koja živi u većini tih njegovih stihova. Osećanja u Uveocima su izražena snažnim realističko lirskim doživljajima. Zmaj je svoju porodičnu tragediju beležio hrabro i bez roptanja, ne krijući grčeve soje ucveljene duše. On je dozvolio da jedan neizmerno dubok bol poteče slobodno, potresno i doživljeno.
Zmajevo pomirenje sa neminovnostima u životu nije prešlo u rezignaciju niti u skepticizam. On je u potpunosti sačuvao vitalnost i veru u lepote života:

Bol neka vas diže,
nek vas ne obara!

Pored Đulića i Đulića uveoka, Zmaj ima i znatan broj drugih lirskih pesama. Ali se one ni po dubini misli ni po snazi osećanja ne mogu meriti sa pesmama njegove intimne lirike. Poznate su i Zmajeve istočnjačke pesme Lem-Edim i Selim-Beg, kao i zbirke Snohvatice i Devesilje, ispevane u duhu narodne lirske pesme, ali toliko verno da potpuno podsećaju na narodnu poeziju.

Rodoljubivi pesnik

Zmaj je želeo da kao pesnik bude u neprekidnom dodiru sa narodnim životom, da svoj narod moralno podiže i hrabri. Iz te težnje je i ponikla njegova rodoljubiva poezija. U njegovo doba, kod znatnog broja slabijih pesnika, poezija je počela da se pretvara u zabavu duha, u golu i praznu igru reči, bez povezanosti sa životom i bez stvarnih osećanja. Zmaj se nije poveo za tom pomodnom književnošću, već je poeziju shvatio kao živu buktinju koja osvetljava put i pojedincima u čitavom čovečanstvu.
Teme njegove rodoljubive poezije su sloboda, pravda, Srpstvo, junaštvo hajduka i savremenih junaka proslavljenih kod Sentomaša. Svoje misli o ulozi poezije Zmaj je najbolje izrazio u Pesmi o pesmi. Pesnikova reč treba da snaži klonule, da skepticima vraća veru, pesma je uteha bolu i propovednik ljubavi među ljudima. A da bi odgovorila ovakvoj plemenitoj nameni, pesma ne sme biti "pusta igra" već mora da potiče iz plemenitog i zdravog srca.

Dečji pesnik

Od celokupnog Zmajevog dela, najtrajniju vrednost ima njegova dečija poezija. Po toj poeziji on je ostao nenadmašan i danas. Svoju uzvišenu ulogu pesnika pesnika slobode i pravde Zmaj je upotpunio patriotskom delatnošću na vaspitanju dece i omladine kroz poeziju:

U deci je sveta klica,
nova moć se u njih krije.

Bolji svet bi mog'o nići
kad bi znali razviti je.

Zmajeva velika ljubav prema deci iznikla je u prvom redu iz njegove roditeljske tragedije. On je svoje pesničko delo za decu shvatio kao zavetni dug prema svojoj rano umrloj deci:

Sada često u snu čujem
dečice moje glas:

"Gde god da je Srpče koje
ljubi ga radi nas!"

Ali njegova ljubav prema deci nije bila samo rezultat porodične nesreće. Ona je ustvari bila deo njegovog karaktera, njegove prirode. Zmaj je imao istančan smisao i očiglednu obdarenost za uživljavanje u dečiji život, u njihovu psihologiju, osećanja, čežnje, radosti i maštu.
Vrednost Zmajeve dečije poezije je u njenoj nenametljivoj diktačnosti. Dete, osećajući da su to pesme o njemu i za njega, uvek je znalo da odvoji lepo od ružnog po samoj realnosti života koja je u pesmi prikazana. Kod Zmaja nema sladunjavosti i nametnutog moralisanja. Zato što pruža sve u nenameštenim scenama i slikama, ova poezija može da snažno ukoreni smisao za dobro i pravično, da razvije osećanje lepoga, a isto tako i da suzbija nagon za rđavo i ružno. Slikajući decu, Zmaj je to uvek činio sa smeškom dobronamernog vaspitača i zato je svaka njegova pesma puna duha, vedrine, zdravoga smeha i duhovite šale.

Opšti pogled

Zmajevo književno delo je veoma obimno, raznovrsno i po tematici i po sadržini, ali i nejednako po umetničkoj vrednosti. Ono nije ni do dan danas u potpunosti ispitano i klasificirano. U njemu ima raznovrsnih uticaja, naročito nemačkih pesnika, koje je rado čitao i dobro poznavao. Posebno je bio jak uticaj nemačkih pesnika-orijentalista.
Zamoran lekarski poziv i težnja da kao pesnik prati sve pojave u životu naroda, gonili su ga da radi brzo, na juriš i da još nesasušeni rukopis šalje u štampariju. Otuda kod njega pored vanredno uspelih pesama ima i takvih koje su bez pravog pesničkog nadahnuća. On je umeo vrlo lepo da piše stihove, ali je često, zbog žurbe, suviše zloupotrebljavao "pesničke slobode" i stvarao sasvim slabe pesme.
Ali osnovu za većinu njegovih pesama stvaralo je toplo i snažno pesničko nadahnuće. Ono što pritom treba naočito istaći, to je činjenica da je njegovo nadahnuće uvek imalo koren u stvarnosti, u životnim potrebama masa, u čiju je budućnost uvek optimistički verovao. Zato Zmaja ne izučavamo kao romantičara u doslovnom smislu te reči. Po svojoj razboritosti, jednostavnosti u izrazu i smislu za poimanje životne realnosti, po zdravom realističkom duhu, on je mnogo brži realističkom shvatanju društvene uloge književnosti.

Godina : 57 Location : Beograd Datum upisa : 13.04.2009

Ljubim li te...il' me sanak vara,
Sto te udilj uza me docara;
Ljubim li te...il' me dusa vara
Sto se udilj s tobom razgovara;

Ljubim li te...il' me bezum ganja,
Nemam vida, nemam osecanja;
Ljubim li te...il' ljubavi nije-
Sto te grli, to su same zmije;

Ljubim li te...ili me i nema,
Ili tebe, - nas nijedno nema;
Ljubim li te...ili nema sveta,
Nema sunca, ni rose, ni cveta,

Vec sve tmina sto je pako mesi,
A po tmini vitlaju se besi,
A medj njima prabesima spava-
Moju ljubav u snu izmisljava.

Godina : 57 Location : Beograd Datum upisa : 13.04.2009

Mila gospodjice Ruzo!

Uvek sam se cudio, kad je ko pismo pisao tamo gde bi se recima izraziti mogao;
sad vidim da nisam imao pravo. Sad najbolje vidim da ima stvari, koje se ni
recima ni pismom dovoljno kazati ne dadu, a zatajati, precutati-nikako.
Vi, citajuci sad ovo pismo ili ste se namrgodili ili -ili ste se mozda malo
zastideli osecajuci, da vam sasvim nepovoljno nije.
Ako se mrgodite, derite pismo taki, milim Vas; nemojte dalje citati,- sto I
da znate gde pomoci ne mozete,- poderite ga taki, ne zaboravite, da ste ga
ikad dobili, - zaboravite sasvim, - Vi cete lako- a ja cu kako uzmogu . Ali
ako ga poderali niste, ako ste ( ne samo iz ljubopitstva) I na ovu stranu
presli to sedite, pa mi napisite da li je Ruzino srce sasvim njeno, pa ako
je- I ako ja Ruzi sasvim nemio nisam, ako bih mogao I miliji biti, ti mi
saljite brzo to nekoliko reci, da ih poljubim onako, kako se samo evandjelje
ljubi.
Da znam da cete Vi ovo pismo iole rado citati, pustio bih srcu na volju-ali
onda bih Vam imao toliko napisati I kazati da u vasu satulu zaista ne bi
stalo.
Od kako znam, cvece sam oduvek voleo, zato sto je lepo, dobro I nevino,
sto mirise, sto se njime covek nakiti I ponositi moze, - ali nikad jos
nisam toliko, tako slatko I ozbiljno o cvecu mislio I sanjao kao sad,
I to o ruzi I o ruzmarinu.
Vi cete mozda ovo pismo gospodjici sestri, mozda I gospodji materi pokazati, - ne marim, ali samo nemojte pre, dok mi bez icijega saveta iz svog srca, iskreno srpski na ovo pismo odgovorite.
U najvecoj hitnosti zavrsujem, jer me kola cekaju. Nadam se kad dodjem- nadam se mnogo. Bar cu na putu natenane misliti moci, kako Vas je pismo moje rasrdilo ili iznenadilo.
Budite mi zdravi, - sam se cudim od kud sam ovo pismo nehotice poljubio.

J. Jovanovic
5.dek.1861. godine

Godina : 57 Location : Beograd Datum upisa : 13.04.2009

Zaspala si
Zaspala si. A ja budan
U misli se neke gubim;
Cini mi se, grehota bi
Bila da te sad poljubim.

Cisto vidim snove tvoje,
Iz raja su, sa visina,
To se ne sme porusiti
Sa zemaljskim poljupcima.

Godina : 57 Location : Beograd Datum upisa : 13.04.2009

Pesmo moja

Pesmo moja, zakiti se cvetom,
Pesmo moja, zamirisi svetom;
Jos sva srca ohladnela nisu,-
Poznace te, pesmo, po mirisu!

Poznace te da si cedo milja,
Da ti ljubav majka i dadilja
Da si rada pevati o slasti,
Razumece sto ne umes kaz'ti.

Pesmo moja, vec si na poletu,
Pozdravi mi sve na ovom svetu,
Pozdravi mi slavlje i golube,
I sva srca sto se silno ljube.

Godina : 57 Location : Beograd Datum upisa : 13.04.2009

Pitaces se

Pitaces me, moje cedo,
Kad sam ove pesme piso,
Prosuo ih jedan casak,
Jedan trenut, jedna miso.

Srce mi je lisno drvo,
A pesme ga cvetom rese;
Jedan pogled, jedan osmej
Uvek koji cvetak strese.

Ja i ne znam sta je bilo
U trenutku tom-
Tek osetim da je nesto
Lakse srcu mom.

Godina : 57 Location : Beograd Datum upisa : 13.04.2009

Znas li

Znas li, dragi, onaj sanak
Sto se zimi rascvetao?
Znas li, dragi, onaj danak
Sto je divno mirisao?"

Ne znam, draga, onaj sanak
Secati se namam kad,
Ne znam, janje, onaj danak,
Samo ljubi znam ja sad.

Godina : 57 Location : Beograd Datum upisa : 13.04.2009

Pod prozorom

Nebo je tako vedro,
Ponoc je tako tija,
Al' moje srce nije-
Zelja mi zelju vija.

Dok jedna burno leti
Da mi te iz sna budi,
Vec druga tiho ljubi
Premile tvoje grudi.

Sad nezna tvoja dusa
Miline divne sanja,-
A ima l' lepsa sanka
Od topla milovanja!

O sidji,draga, sidji,
Topla te ljubav ceka,
Ponoc je tako tiha!
- Trava je tako meka!

Da nas od sveta skrije,
Bledi ce mesec zaci,-
Al'ja cu i u mraku
Ustasca tvoja naci.

Godina : 57 Location : Beograd Datum upisa : 13.04.2009

Daj mi ruku

Daj mi ruku da je vidim...
Ova ruka, ova mila,
Kolko je vec krasna cveca
U moj zivot posadila.

Daj mi ruku da j' osetim...
Jer kad umoro celo smuti,
Pod ovom je rukom dusi
Najmilije odahnuti.

Daj mi ruku da je stisnem...
Jer kad stisne smrtna muka,
Kad zatisti ljuta rana,
Melem bice ova ruka.

Godina : 57 Location : Beograd Datum upisa : 13.04.2009

I molio sam oci

I molio sam oci
Da suze ne liju,
I molio sam prsi
Da tako ne biju.

I preklinjo sam ljubav
Ta da me ne kusa,
Al' ljubav, oci, srce,
Niko me ne slusa.

A jedan cvetic sto ga
Najlepsi rodi maj,
Cuo je sta sam krio,
Najtajnij' uzdisaj.

Miris se toga cveta
S uzdahom zamrsi,
I cvetak porumene,
Pade mi na prsi.

Pa sad mi cvetak drazi
Od samih ociju,
Pa sad mi cvetak blizi
Od samih prsiju.

Pa sad me ljubav goni
Da istem oprostaj,-
Gle, sta ucini sa mnom
Maleni cvetak taj!

Godina : 57 Location : Beograd Datum upisa : 13.04.2009

Gledaš, je li, moga konja,
Gospodaru stari?
Ne znaš je li konj il' ptica
Lastavica?
Skidaj naočari -
Ne možeš se nagledati,
Već hajde pazari!
Ti još pitaš za Putalja
Da li valja!
Nemaj brige!
Da ne valja, ne bi bio
On kod Cige,
Ne možeš ga u carevoj
Naći štali -
Samo Ciga što ne ume
Da ga hvali.

Da ga pospe suvim zlatom
Ko ne štedi,
Još i onda jedan dukat
Više vredi.

Ako imaš, jede seno,
zob i slamu,
Ako nemaš, on ne ište,
Ne treba mu.
Nemoj da mu gledaš zube,
Moj golube,
Ni ja mu ih nisam gledo,
Nemoj ni ti -
Taj ne može ostariti.
- Što ga duže teraš, kume,
Sve je mlađi,
Pa de sad mu
Para nađi!

A što pitaš: hoće l' moći
Kakav jendek da preskoči,
Jendek, jendek - kakav jendek!
Taj se nije još rodio
Koj' on nije preskočio -
Preskoči ga tako lako
Kao da je pile neko,
I to uzduž, ne popreko.

Ja ga jašem bez sedla -
Sedlasta mu leđa.
- Za pasoš ga ne pitaj,
Jer - to njega vređa.

Idi, kume, idi, idi -
Još me pitaš: kako vidi?
To je da se pripoveda:

Vidi ostrag ko i spreda,
Vidi noću ko na danu,
A na danu ko u noći -
Takve su mu oči.

A što pitaš, moj prijane,
Ima l' mane -
pa zato ga i prodajem,
Moj prijane,
Jerbo nema mane -
Takvi konji nisu za nas,
za Cigane.

A brzina kakva mu je?
Malko j' brži od oluje.
Sad ćeš čuti,
Kazaću ti:
Jednom sam se iz Erduta
Vraćo s puta.
Mada nas je pljusak vijo,
On se nije umorio.
Munja sevne, a on rže -
Pljusak brzo, a on brže;
Pljusak pišman na mog hata,
Pa ga hvata,
A Putalj ga preko gleda,
Pa se ne da.
Pljusak leti da polije -
Tek što nije!
Kad stigosmo pod šatora,
U ciganski dvorac lep,
Na mom konju sve je suvo,
Pokiso mu samo
- Rep.

Jovan Jovanović Zmaj

Godina : 57 Location : Beograd Datum upisa : 13.04.2009

[You must be registered and logged in to see this image.]

Godina : 57 Location : Beograd Datum upisa : 13.04.2009

Pođem, klecam...

Podjem, klecam, idem, zastajavam,
Šetalicu satu zadržavam,
Jurim, bežim, ka' očajnik kleti,
Zborim reči, reči bez pameti:
"Ne, ne sme umreti!"
Vičem Bogu: Ona je još mlada!
Vičem pravdi: Ona se još nada!
Anđelima: Vi joj srca znate!
Vičem zemlji: Ona nije za te!
Ni otuda nema mi odjeka...
Vičem sebi: Zar joj nemaš leka?...
Idem, stanem, ka' očajnik kleti,
Opet zborim reči bez pameti:
"Ne sme nam umreti!"
Idem, stanem, pa mi klone glava
Nad kolevkom gde nam čedo spava.
Čedo s' budi, pa me gleda nemo;
Gledamo se, pa se zaplačemo;
Pa i njemu, ka' očajnik kleti,
Zborim reči, reči bez pameti:
"Ne sme nam umreti!"

J.J.Zmaj

Naslov: Re: Jovan Jovanovic Zmaj Sre Jun 23, 2010 12:37 pm

Brankova želja

Ja poznadoh što nesam poznav'o,
Prvi sanak ja sam već odspav'o,
Prvi sanak grobovanja moga,
Prvi sanak mira veičtoga.
- Preletela letom vrh meneka
Polovina polovine veka,
A ja ležim u dalekom kraju,
U tuđini, tuđem zavičaju.
Što to trese moje ledne grudi?
- Trošni pep'o lako se ne budi.
Kanda bruje topovi sa strane
Gde sam mlade proživov'o dane.
Il' se ruši, il' se nešto zida,
Il' baš raja okove raskida?
Sviće l' zora one sreće lepe
Za kom srca i u grobu strepe?
Kliče l' vila iz srbinskih gora?
Je l' već ora koja doći mora?
Jeste, jeste - boj se ljuti žače,
Markov topuz iz mora iskače,
Srbin diže mača plamenoga
Na Turčina, na dušmana svoga.
Skotija se besomučno strvi,
A moj Srbin neće žalit' krvi;
Krv će teći potokom i rekom
Gde se suze roniše lelekom;
Krv će teći preko srpskih strana,
Al' će suza biti ubrisana;
Poleteće veliko i malo,
Da odbrani što se srpsko zvalo;
Zaigraće kolo vitezova,
Divna slika mojih mladih snova,
Što sam negda tako željno ček'o, -
- A moj pep'o da je na daleko!
A kad bude, pa ti muka mine,
Kad sloboda kao sunce sine,
Kad se krvca opere studencem,
A junaci ovenčaju vencem,
Srpske zemlje okite se mirom,
Srpska deca ružom i šimširom,
Srpske mome strukom ruzmarina,
Srpska majka kad zagrli sina, -
Kad se sunce na škole osme'ne,
Haj, na škole i darove njene;
Mudre knjige kad polete letom,
Da Srbina izjednače s svetom;
Kad zapeva Ravijojla vila:
"Sad je java što sam nekad snila!"
- Zar ni onda, kad se meti stiže,
Kosti moje da ne dođu bliže!
Tuđa raka ledena je raka,
Tuđa zemlja nikad nije laka,
U daljini mučno li se leška,
Tuđina je i mrtvacu teška.
Haj, Srbine, a moj živi brate,
Zadrkćem se kad pomislim na te!
Srpska momo, sele moja mila,
Ti mi nesi groba ni vidila,
Ta ni groba, ni na grobu cveta -
Tuđa noga po njemu se šeta.
Srpski doli, puni rajska cara,
Srpske gore, željo moja stara,
I potoci što žubore tuđi,
mrtvo srce još za vama žudi, -
Za potokom , za zelenim lugom,
Za slavujem, mojim starim drugom,
I za poljem rasnim i zelenim,
I za lipom, za mirisom njenim,
Za pesmama što se tuda ore,
Što se ore od gore do gore!
Stražilovo, divno Stražilovo,
Ja sam tebe u zvezdice kov'o,
Tebi pev'o, o tebi sam snev'o,
Al' od tebe nešto i zahtev'o:
Kad me smrtca otrgne od ljudi,
Da me primiš ti u tvoje grudi!
Zar ti nikad nije na um palo
Što si negda Branku obećalo?
Srbe brate, i Srpkinje sele,
Kojima se jošte dance bele,
Rastav'te me sa ovom daljinom,
Moje kosti operite vinom,
Pa ih nos'te našem zavičaju,
Zavičaju, mom negdašnjem raju.
Prenes'te ih, braćo moja mila,
Pored onog ubavog Belila,
Kroz Karlovce, gde sam mladost prov'o,
Pa na ono mirno Stražilovo;
Tu još jednu staru otpevajte,
Tu mi, braćo, kosti zakopajte,
Tu bih mrtav prava mira dost'o -
- Srbadijo, ne bilo ti prosto!

Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...

Naslov: Re: Jovan Jovanovic Zmaj Sre Jun 23, 2010 12:48 pm

X

Devojcice, nemilice mala,
Sto si moje srce okovala?
Nije ono sirotance krivo
Sto sam tebe na mom krilu snivo,
Zeljan bio, pa te zagrlio,
Prehitrio- pa te poljubio.

Nekad tako komplikovana,a tako jednostavna,ali uvek jedinstvena ღ.

Every girl can be a Princess and a Warrior. 👑

Naslov: Re: Jovan Jovanovic Zmaj Sre Jun 23, 2010 12:50 pm

Poezija
(Jovan Jovanović Zmaj)

Svetli grobovi

(Deklamovano na sélu koje su priredili đaci "Više
gimnazije beogradske"
25. januara 1879. u korist porodice Đure
Jakšića)

Bejaste li, braćo moja mlada,
Da l' bejaste vi na groblju kada,
Aj, na groblju, na golemu?
- Ta uvijek smo mi na njemu.
Groblje j' zemlja kôm se hodi;
Groblje j' voda kôm se brodi;
Groblje - vrti i gradine;
Groblje - brda i doline,
Svaka stopa:
Grob do groba.
Groblje j' spomen doba sviju;
Groblje - knjige što se štiju;
Povesnica svih zemalja,
Starostavnik cara, kralja,
I čitulja viših slika
Izabranika, mučenika,
Od početka pamtiveka.
Sve j' to groblje -
Al je i kolevka.

Nema broja ni imena
U visini zvezdam' svima,
Kamo l' broja i spomena
U zemljici grobovima!
Milione j' progutala tama,
Crna tama mnogih tisućleća,
Niko ih se više i ne seća
- Na pogdekom uvek gori sveća.
Il' je sveća, il' je ime svetlo,
Il' su dela koja se ne gase,
Pa redove nedoglednog groblja
Svojom zrakom krase.
Ti grobovi,
Stari, novi,
Oni sjaju
Svakom naraštaju -
Kad se umlje u prošlost udubi
U tamnici da se ne izgubi;
Kad se pustiš u davnine svete,
U davnine i svete i klete,
Da ti misô puta ne pomete.
To su vatre doglasnice,
Pružajuć se iz daljnih eona
U povorci onoj dugoj -
Dosvetljujući jedna drugoj
Strujom koja napred leti,
Težeć samo jednoj meti -
Pa se tako svetli mlazi -
Pa se vide svetli trazi
Jednog duha raznih doba,
Duha kome nema groba.
- U grob samo sruši kosti,
Strese pepô koj' mu smeta
Bržem buju viša leta
K uzvišenoj budućnosti.
Ko s' osvrne da pogledi
Bistrim okom i pogledom
Na grobove ove svetle,
Povesnice dugim redom,
Mora čuti kako j' živio,
Kroz vekove kroz maglinu,
Ded unuku, otac sinu,
Borac borcu dovikivô:
"Gde ja stadoh - ti ćeš poći!"
"Što ne mogoh - ti ćeš moći"
"Kud ja nisam - ti ćeš doći!"
"Što ja počeh - ti produži!"
"Još smo dužni - ti oduži!"
To su zbori, to su glasi
Kojima se prošlost krasi,
Što prodiru kroz svet mračni
Sa grobova onih zračni'
Spajajući gromkim jekom
I božanskom silom nekom,
Spajajući vek sa vekom.
Oko svakog svetlog groba
(Baš kâ gore oko zvezda)
Povesnica priča ovo:
Hvatalo se neko kolo,
Kolo mlado, kolo novo,
Nove klice stara nada,
Novo cveće stabla stara,
Duše čiste, srca mlada,
Naslednici svetog žara -
Tu se slegô život mladi
Da se s grobom razgovara.
"I ti pade, dragi brate!"
"Nisam, deco, vas dok traje!"
"Je l' ti borba bila teška?"
"Pokušajte, milina je!"
"Šta si hteo? - kud si pošô?"
"Tamo kud se stići mora!"
"Zar je vera tako jaka?"
"Uvek jača od zlotvora!"
"Malo nas je koj' bi smeli." -
"Al' vas jaka sila kreće!"
"Zar ko može stići celi?"
"Ko posumnja, nikad neće!"
"A ko behu oni divi
Koji su te napred zvali,
Koji su te ojačali,
Koji su ti krila dali?"
"To bejahu ideali!
Bez njih nema viša leta
Nad oblakom mraka gusta,
Bez njih bi se malaksalo,
Bez njih bi se brzo palo,
Svet bi bio grob bez cveta,
Život prazan - mladost pusta!"
Oko svakog svetlog groba
Prikupljô se život novi,
Naslednici svetog žara,
Kupili se sokolovi,
Pijuć dušom svetle zrake. -
Jest, tako je, braćo draga,
Ti grobovi nisu rake,
Već kolevke novih snaga!
I vama je, jaoj, pao
Stegonoša dičnog stega -
Vi stojite oko njega.
Tu pogleda brat na brata,
P' onda gore, p' onda u se;
Grudi dršću, usta ćute,
Ali duše razumu se.
Da l' to snaga niče nova?
- Daruj, Bože, blagoslova,
Da vas združi bratska sloga,
Zavetnike koji s' kupe
Oko groba Đurinoga!

Vrh
stranice

Epigrami - kratke poučne pjesme

- Satira
- Čujte vi ozgora
- Savet nekima
- Zloba
- Trčilaži
- Gde je istina
- Polovno znanje
- Sreća i pamet
- Poštenje

Satira

Satira je ravna nožu,
Treba oštro da postupa;
Manje boli kad je oštra,
Većma boli kad je tupa.

Čujte vi ozgora

Čujte vi ozgora
Oko carskih dvora
Ne govor'te vi narodu:
"Ova ti je zemlja mati!" -
On to mora osećati.

Savet nekima

U velikih dvora,
Velikih palata,
Sve je na visoko,
Al' su niska vrata.
Ako želiš ući,
Ne smeš ići pravo:
Zgrbiti se moraš,
Zgrbiti se zdravo.

Zloba

Zlobe ima svakad,
Zlobe ima svugde,
Blago onom dobu,
Koje, pa ma čime
Pozaguši zlobu.

Trčilaži

Nemaš karaktera! Jel' da ti je žao?
A kad bi ga imô, pošto bi ga dao?

Gde je istina

Ljudi vele da je
Istina u vinu,
A ja ću potpisat
Tu izreku njinu.
Al' i laž je blizu
- Ubila je tama -
Ona s' često nalazi
U nazdravicama.

Polovno znanje

Polovno znanje,
To ti je odelo
Uzano i tesno -
A ko se u njemu
Još razmeće besno,
Pući se i širi,
Podere ga brzo,
Pa golota viri.

Sreća i pamet

Mnogi vele: "Nemam sreće!"
Al' nijedan da se seti
Pa da katkad i to reče,
Da nema - pameti.

Poštenje

Poštenje se ne mož' kupiti,
Jer ga pošten ne prodaje
Ni za blaga sva golema;
A nepošten prod'o bi ga -
Al ga nema.

Nekad tako komplikovana,a tako jednostavna,ali uvek jedinstvena ღ.

Every girl can be a Princess and a Warrior. 👑

Naslov: Re: Jovan Jovanovic Zmaj Sre Jun 23, 2010 1:15 pm

SRCA STREPE KASTO

Srca strepe kasto
U najvecoj sreci,
ne pitaj ih zasto,
Ne umeju reci.

Kad bi toga casa
Govoriti znala,
Od toga bi glasa
Neba zadrhtala.

Andjeli bi hteli
Srecu smrtnih ljudi,
Oni bi oteli
Ljubav nam iz grudi.

Ovako nam lepe
Srece i ne slute,-
Neka srca strepe!
Neka srca cute!-

Naslov: Re: Jovan Jovanovic Zmaj Sre Jun 23, 2010 1:16 pm

J.J.Zmaj
Djulici uveoci

Sve sto dalje vreme hiti
Sve se vecma proslost grli,
Sve se vecma moji mrtvi
Meni cine neumrli.

Sve ih veca svetlost hvata
I rajske ih zrake ljube;
Nestaje im senke s lica,
S oblika se crte gube.

Sve sto dublje u njih gledim,
Primajuc' im svetlost u se,
Sve to vecma,sve to jace,
Duse njine slivaju se.

Mahom dodje mom pogledu,
Pa ne mogu razaznati
Koje li je moja ljuba,
Koje li je moja mati!

Trazim sliku oca svoga-
Jeste ona je,-al' je nova-
Propletena j' dusom mojih
Prijatelja i drugova.

Trazim lice svoje dece,
Sto su rano u grob pala,
Spojila se,-a kroz njih
Smesi s' sestra moja mala.

Kliknem: oce,majko,ljubo,
Druzi,deco,sejo moja!
I suze se moje suse
Na svetlosti toga spoja.

Kroz grob samo valja proci,
Pa cu i ja snjima sliti.
Ako-l tamo nema nista?!
-I onda cemo jedno biti.
*
Evo venca tuzna cveca,
Koj' sam tebi poc'o viti,
A venac se sire spleo
-Sve vas moze zagrliti!

Ne mogu ga u vis bacit'-
Pa nek' stoji iza svega
Medj Srbinma,kao spomen
Mog zivota i vasega.

Naslov: Re: Jovan Jovanovic Zmaj Sre Jun 23, 2010 1:28 pm

Sto me ljudi glede tako,
Sto me tako prate svude?
Ta pred njima nisam plako
pa sto mi se tako cude?

Ja im nisam pripovedo
Moje bole, moje jade,
A lice je moje bledo,
Bledo bilo od vajkade...

Ja pred njima nisam kleko,
Nisam prsa svoja bio;
Ja im nisam nista reko -
Ja sam hladna stena bio!

Ha - osmejak taj me seca
Sta je cudno ovim ljudma-
To je ova kita cveca
Sto j na mojim vide grudma...

Oprostite strani ljudi,
Oprosti mi ledno doba,
Evo skidam rosno cveca
Rosno cvece -- s njena groba...

Ja se necu kitit cvecem,
Vec ga kidam na odelke,
U klnjigu ga evo mecem,
TE DJULICE, TE UVELKE...

Datum upisa : 07.08.2010

Tri hajduka

U po burne crne noći

Feruz-paša iz sna skoči.

Žižak drkće, k'o da čita

stravu sanka s bleda lica.

Feruz-paša kadu pita:

Kamo ključi od tamnica?...

Tri godine kako trunu -

oh, hajdučki pep'o kleti!

Pa još ni sad mira nema, -

u san dođe da mi preti!

"Nemoj, ago, nemoj noću

silaziti u tamnice,

sutra ćemo poslat Muja

da pokopa kosti njine!"

Hahahaha, babo moja,

ni živih se nisam boja,

dok su bili za užasa,

a nekmoli mrtvih pasa.

Moram ići da ih vidim

kako leže na trulištu,

da ih pitam što me zovu,

što me traže, što me ištu! -

Uze žižak, - zraka drkće

na pašinom bledom licu, -

zarđana brava škripnu -

on se spusti u tamnicu.

U tamnici, lednoj stravi,

gde jakrepe memla davi,

gde se groze hladne guje

kad se sete nekih muka, -

onde sede tri kostura,

tri kostura od hajduka.

Ili sede, il' se samo

Feruz-paši tako stvara,

pred njima su na kamenu,

ka na stolu, tri pehara.

Progovara hajduk prvi:

Evo, pašo, pehar krvi!

Imao sam vernu ljubu -

kad me pokri ova tama,

ostala je jadna sama -

nije sama... mač u ruci,

pa povika: Gde ste, vuci?

Tako stiže do tvog dvora,

puče puška odozgora,

probi srce jadne žene -

evo pehar krvi njene!

Krasno j' vino, puna j' čaša, -

nazdravi mi, Feruz-paša!

Sama s' ruka paši diže,

sama noga kroči blize.

Pehar popi, ciknu muka,

ciknu paša - a te kosti

smejaše se... "Bog da prosti!"

Progovara hajduk drugi:

Kad sam dop'o ovog groba,

pitala te majka moja:

Pošto ćeš mi prodat roba?

A ti reče: Tri tovara.

A sirota majka stara

znojila se danju, noću,

nit je jela, nit je pila,

dok krvavim nije znojem

tri tovara izmučila.

Kad ti sinoć blago dade,

ti se, pašo, smejat stade:

To je, bako, tek za hranu;

tvoj je sinak junak bio,

ako j' um'o kamen gristi,

mora da se ugojio!

Svisnula je majka moja -

ovaj pehar pun je vina

krvavoga njenog znoja!

Krasno j' vino, puna j' čaša -

nazdravi mi, Feruz-paša!

Sama s' ruka paši diže,

sama noga kroči blize,

pehar popi, ciknu muka,

ciknu paša - a te kosti

smejaše se... "Bog da prosti!"

Progovara hajduk treći:

Kad sam dop'o ovih tmina,

imao sam u gorici

nedorasla, slaba sina.

Htelo dete pušku dići,

puška teška, slabe ruke, -

poče jadno suze ronit

što ne može u hajduke.

Plakalo je, gladno, žedno

što mu babo ovde trune,

plakalo je, pa je svislo, -

evo čaše suza pune! -

Krasno j' vino, puna j' čaša, -

nazdravi mi, Feruz-paša!

Sama s' ruka paši diže,

sama noga kroči blize,

pehar popi, ciknu muka,

mrtav pade do hajduka,

mrtav pade - a te kosti

smejaše se... "Bog da prosti

Gost

Gost

[You must be registered and logged in to see this image.]

Dete i leptir

Dete:
Leptiriću, šareniću,
hodi k meni amo!
Evo imam lepu ružu,
pomiriši samo.

Leptir:
Ja bih doš'o al' se bojim
kakve igle klete;
stisnućeš me, probošćeš me,
onda zbogom svete!

Dete:
Neću, lepko, neću, lepko,
života mi moga.
Samo hoću da izbrojim
kol'ko imaš noga.

Leptir:
E, pa to ti mogu kazat
i izdalje malko:
Leptir ima šest nožica
a sad - zbogom, ranko!

[You must be registered and logged in to see this link.]

Uploaded with [You must be registered and logged in to see this link.]

Naslov: Re: Jovan Jovanovic Zmaj Pet Avg 13, 2010 1:27 pm

.....
A moliš li se, svete?
Ti s' Bogu ne moliš!
I kako ćeš se molit
Kad neba ne vidiš!

A zar se neba dveri
Za jednog otvore?
Tek onda širom stoje
Kad dvoje govore.

Dve duše zagrle se,
A srca biju dva.
U toj se sreći rađa
Tek prva molitva.

U suzama se kupa
Pa sve joj trepti sjaj,
I povije s' u meki,
U topli uzdisaj.

A ko će je popeti?
A ko bi nego ti,
Ti Božja ćeri,
Ti sveta ljubavi!

Pa id'te, molitve nam,
Kud ste se spremile,
Bog će vas rado primit
Od ćeri premile!

...iz Đulića

Naslov: Re: Jovan Jovanovic Zmaj Ned Feb 06, 2011 5:04 pm

I molio sam oci

I molio sam oci
Da suze ne liju,
I molio sam prsi
Da tako ne biju.

I preklinjo sam ljubav
Ta da me ne kusa,
Al' ljubav, oci, srce,
Niko me ne slusa.

A jedan cvetic sto ga
Najlepsi rodi maj,
Cuo je sta sam krio,
Najtajnij' uzdisaj.

Miris se toga cveta
S uzdahom zamrsi,
I cvetak porumene,
Pade mi na prsi.

Pa sad mi cvetak drazi
Od samih ociju,
Pa sad mi cvetak blizi
Od samih prsiju.

Pa sad me ljubav goni
Da istem oprostaj,-
Gle, sta ucini sa mnom
Maleni cvetak taj!

[You must be registered and logged in to see this image.]

» Ljubavi poznatih ljudi
» Dragan Jovanovic Danilov