Branislav Crncevic

Godina : 57 Location : Beograd Datum upisa : 13.04.2009

Branislav Crnčević

Branislav (Brana) Crnčević je srpski književnik, aforističar, novinar, scenarista, politički komentator i član SNS. Rođen je 2. februara 1933. godine u Kovačici (mada neki smatraju da je rođen 1935. godine u Rumi), u Vojvodini. Danas živi u Beogradu.

Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Svoju karijeru je započeo kao službenik predstavništva zrenjaninske pivare u Novom Sadu. Zatim je usledila novinarsko-urednička faza u listovima „Jež“ i „Duga“, kao i u listu za decu „Mali jež“. Takođe je objavljivao kolumne u raznim listovima i časopisima, među kojima su „NIN“ i „Politika“. U međuvremenu, objavio je svoju prvu knjigu za decu Bosonogi i nebo, a nešto kasnije i prvu zbirku aforizama Piši kao što ćutiš. Na književnu scenu je stupio pod pseudonimom Vinon Rumski i Branislav BIP. Tokom svoje duge karijere pisao je literaturu za decu, romane, aforizme, priče, televizijske drame, pesme... Do sada je objavio 18 knjiga. Dobitnik je nagrade „Zmajevih dečijih igara" za stvaralački doprinos savremenom izrazu u književnosti za decu, 1987. godine.

Crnčevićeva dela su osećajna, jednostavna i bajkovita, što ga preporučuje kako deci, tako i odraslim čitaocima. Za građu svojih dela, on uzima stvarne, razigrane, ali i tužne slike života. Književnoj temi pristupa anegdotski sa stanovišta humora i fine ironije. Aforizmi koje je objavljivao uglavnom su na temu karaktera Srba i problema male države.

Pored njegove književne karijere ističe se i Crnčevićevo političko angažovanje, pa je tako 1990. godine izabran za predsednika Matice iseljenika Srbije, ali danas više nije na toj funkciji.

Bibliografija

* 1963. Bosonogi i nebo
* 1963. Cipelice od krokodilske kože
* 1963. Njen prvi čaj
* 1965. Devojka sa tri oca
* 1965. Kafanica, sudnica, ludnica (izvođeno i kao predstava u Ateljeu 212)
* 1966. Piši kao što ćutiš
* 1967. Dunavoj
* 1967 – 1971 Zanati
* 1971. Kapetan i lula
* 1978. Peta strana sveta
* 1980. Dnevnik jednog...
* 1981. Emigrant i igra
* 1983. Sibiri
* 1984. Mrav dobra srca
* 1985. Snovi bez tumačenja
* 1990. Srpska posla
* 1993. Srpska i hrvatska posla
* 1997. Crni đavo, crveni rep
* 2003. Zaštitnica umetnosti i druge pripovetke

Godina : 57 Location : Beograd Datum upisa : 13.04.2009

Ima nesto

Branislav Crncevic

Ima nesto sto u nama ima
sto nas drzi u istome vencu,
ima nesto isto u ljudima,
ima neke Bosne u Slovencu

Svi smo zacin u istome loncu,
oko Nisa ima nesto Backe,
ima neke Like u Slavoncu,
zapivajmo pisme bunjevacke.

Ima nesto sto u nama ima,
nekog divnog inata od zlata,
u predelu oko divljeg Lima
lezi jedno parcence Banata.

Ima nesto sto u nama ima
sto nas drzi u istome vencu,
ima nesto isto u ljudima,
ima neke Bosne u Slovencu.

Godina : 57 Location : Beograd Datum upisa : 13.04.2009

Kad bi meni dali

Branislav Crncevic

Kad bi meni dali jedan dan,
ja ga ne bih potrosio sam.
Pola dana ja bih dao nekom
ko je dobar, a slucajno sam.

Igrali bi, pricali bi nesto,
trcali bi, skakali bi vesto
ja i dobar, a slucajno sam.

Kad bi meni dali kisobran,
ja ga ne bih potrosio sam.
Pola mesta ja bih dao nekom
ko je dobar a slucajno sam.

Kisilo bi, dok mi koracamo,
pola tamo a pola ovamo.
Stavili bi dan pod kisobran
ja i dobar, a slucajno sam.

Kad bi meni dali jedan dan,
ja ga ne bih potrosio sam.

Godina : 57 Location : Beograd Datum upisa : 13.04.2009

Branislav Crnčević

Kad bi meni dali jedan dan,
ja ga ne bih potrošio sam.
Pola dana ja bih dao nekom
ko je dobar, a slučajno sam.
Igrali bi, pričali bi nešto,
trčali bi, skakali bi vešto
ja i dobar, a slučajno sam.
Kad bi meni dali kišobran,
ja ga ne bih potrošio sam.
Pola mesta ja bih dao nekom
ko je dobar a slučajno sam.
Kišilo bi, dok [...]

Godina : 57 Location : Beograd Datum upisa : 13.04.2009

in memoriam

[You must be registered and logged in to see this image.]

8.2.1933.-14.4.2011.

KRIK

U pesme skriven ko u šume
u lišću reči i travi duše,
ja čekam da i zver razume
u mom grlu krik ugušen.

Kricima mrtvima zvona zvone,
mozak, ko nebo, naoblačen.
Suze mi kao zveri gone
a nemam kome da ih plačem.

I čujem svoje krike nove,
probijaju se kroz sve straže.
Dobro je što ih u grlu love
jer nemam kome krik da kažem.