EMPATIJA

Da li saosecate sa drugim ljudima, da li delite njihova raspolozenja, bol, ili je tacno da smo se u modernom drustvu potpuno izolovali od ljudi medju kojima zivimo ?

.... sustini empatiju osecam ceo svoj zivot i kao klinac sam bio jako nesrecan kada bez shvatanja osecam emocije drugih ljudi a narocito one negativne emocije. Danas je mnogo drugacije. Mozda zvuci pretenciozno ali za mene su drugi ljudi kao "otvorena knjiga". Dovoljno je da sa nekim provedem dva minuta i da znam koje su mu frustracije, koje su mu trenutne dileme, sta ga muci trenutno a sta generalno u zivotu, sa kojim delovima sebe treba da se pozabavi, kako razmislja. Na primer u stanju sam da celim svojim bicem osetim neciju tugu i patnju kao da je i sam prezivljavam, stavise u tim situacijama "nemam mira" dok nekako ne olaksam tudju bol. Secam se jednom kada sam bio kod nekog drugara, ja odmah primetim da njegova devojka nesto jako pati. Posle samo dve moje "prave" recenice, devojka je briznula u zestok plac, a drug me je pogledao i brizno zacudjenim glasom rekao "Sta si to uradio?". Moje osecanje sustine bica drugih ljudi ide cak dotle da osetim fine nijanse odnosa izmedju pozitivnih i negativnih aspekata nekog coveka, mogu da osetim na koje nacine se ti negativni aspekti ispoljavaju i da dam savet kako da ih se prevazidje tj. stavi pod kontrolu. Nazalost retki su oni koji me poslusaju.....

Saosećanje ili dužnost?

-.--.-Empatija ili saosećanje je sposobnost identifikacije ili osećanja problema druge osobe, prilikom čega dolazi do javljanja istih osećaja i 'stanja uma' kao i kod osobe s kojom saosećamo, to može biti tuga, osećaj gubitka ili izdaje.

Takav emocionalni odgovor na tuđe patnje najčešće ima za rezultat altruistično ponašanje kako bismo drugoj osobi ublažili nevolje i patnje.

Studija je otkrila kako prilikom pomaganja prijatelju, taj čin izvršavamo iz saosećanja, međutim, kada pomažemo rođacima to činimo iz osećaja dužnosti, piše ScienceDaily.

Obitelj je tu, prijateljstvo se zaslužuje

Rezultati istraživanja naucnika su uveliko iznenadili, jer oni su pretpostavljali kako je empatija primarno osećaj karakterističan za porodicne veze.

- Ipak, kad se malo bolje razmisli o svemu to je logično. Svoju rodbinu često doživljavamo zdravo za gotovo. Kad selite u drugi dom, uvijek će vam u pomoć priskočiti brat. Na rodjake uvek možete računati, nju ne birate. S druge strane, prijatelje pomno biramo i zbog toga s njima često imamo osećaj veće povezanosti pa u takvom odnosu i osećaji poput empatije više dobivaju na važnosti – izjavila je Lidewij Niezink sa sveučilišta Groningen.

-.--.-Ruka ruku mije

Niezink smatra da je u modernom društvu altruizam uvelike podcenjen, što je pomalo neobično jer su ljudi 'čoporativne životinje' koje ne mogu opstati, ukoliko žive u izolaciji i samim time su primorane na međusobno pomaganje.

Studija je otkrila i neke pomalo negativne strane saosećanja. Naime, empatične osobe koje su sklone poistovećivanju s onima koji su u patnji, osećaju i negativne emocije kao što su napetost, uznemirenost, anksioznost i razdražljivost. To je zbog toga što se osećaju povezane sa osobom koju su zahvatile nevolje, a takve negativne emocije su način za izražavanje te povezanosti.

Empaticnost je bitan element emocijalne intiligencije, to du ljudi s jakim emocijama,visokom elokvencijom.
Imaju mogucnost da gledaju kroz covjeka i vide dublji uvid u osobnost.
Empata posjeduje veliki koeficijent osjecaja istine,
pravih emocija drugih ljudi,
koji ne zele otvoreno pokazati emocije iz razlicitih razloga.
Svi smo mi na neki nacin ( netko vise,netko manje) empate pokusavajuci razumjeti i suosjecati s onim drugim.

Istina, ljudi sve manje imaju vremena jedni za druge...i tužno je to...
Empatija je SVAKAKO dobra, ali, kao i sve drugo, dobro ili loše, nije dobra u prevelikim količinama. Mene su vaspitavali da UVEK prvo mislim na druge i to mi se već milion puta obilo u glavu. Volela bih se prevaspitati, ali na žalost spontana mi je reakcija da druge stavim na prvo mesto, a sebe na neko od poslednjih. A to definitivno nije o.k.

"Nauči slušati druge da bi sam sebe čuo "

A sta sa onim koji cuju druge a sebe-nikad! :no:

Empatija, nažalost, mnogima nedostaje jer su skoncentrisani samo na sebe i svoje osećaje. Osim razumevanja i bavljenja svojim osećajima, emocionalno pametna osoba je svesna i tuđih osećaja. Ona saoseća sa drugima i može sagledati neki problem iz perspektive druge osobe. To joj pomaže da bolje shvati situaciju, razume druge i njihov odnos prema nečemu te da lakše reši eventualne probleme. Na kraju krajeva, i da se bolje oseća jer razume razloge događanja i tuđih postupaka. Empatija je zlata vredna!
Savet: Za bolju empatiju, zaboravite da se svijet vrti oko vas, jer se ne vrti! Tu su i drugi ljudi sa svojim osećajima, jednako kompleksnim kao što su vaši. Pokušajte razumeti tuđe osećaje i staviti se u kožu drugih ljudi – verujte da svako postupa najbolje što može i zna. Podelite svoje osećaje s drugima, budite iskreni i mislite ono što govorite (to je ključ za poverenje).

Empatija se uchi. Mozesh ti da podelish svoje osecaje s' drugima, kao shto je recheno, ali ti osecaji mogu biti sa simpatijom ili antipatijom. Ovde govorimo o empatiji, a to se uchi.
Iskustvom dolazimo do empatije, tako da bi za pochetak bilo dovoljno da nauchimo da slushamo...

Slušam ženu, slušam taštu, slušam decu...
A mene ni kapa ne sluša

cojle ::

Slušam ženu, slušam taštu, slušam decu...
A mene ni kapa ne sluša

Kad kazem slushamo, mislim saslushamo...

I, da, to je samo za pochetak... :maše1:

Uredno me neki saslušavaju al s vremenom sve slabije čujem.
Ipak, vredi što pažljivo gledim i zamišljam što bi 'teli

:girl_sigh:

sazivljavanje
uzivljavanje

[You must be registered and logged in to see this image.]

Storm_z ::

Saosećanje ili dužnost?

-.--.-Empatija ili saosećanje je sposobnost identifikacije ili osećanja problema druge osobe, prilikom čega dolazi do javljanja istih osećaja i 'stanja uma' kao i kod osobe s kojom saosećamo, to može biti tuga, osećaj gubitka ili izdaje.
.

Uz duzno postovanje za sve napisano ,samo da napomenem-da empatija nije isto sto i saosecanje i da je potrebno praviti razliku izmedju ova dva procesa...

Saosecanje je intelektualni proces pomocu kojeg mozemo izvesti zakljucak o emocionalnom stanju druge osobe i cak ga vizuelizovati...To nam pomaze da razumemo,cak i predvidimo kako bi se ta osoba mogla osecati i ponasati...
Ali,saosecanje je mentalni,a,ne emotivni proces...(neki filozofi izjednacavaju misao i osecanja...sto je onako intrigantno...ali nisam sigurna da je tako...)

Kada saosecanje poredimo sa empatijom to je kao kada neki list iz bloka za crtanje popunimo odgovarajucim bojama, ili ga ''popunimo emocijama'' ,ako zelimo dobiti pravu sliku..znaci bojanka naspram umetnicke slike...

Empatija je sasvim nesto drugo-Ona ukljucuje nase sopstvene emocije:razumemo ono sta drugi oseca zato sto to osecamo u svom srcu i vizuelno predstavljamo u umu.Mnogi ljudi nisu u stanju da empatisu sa odredjenim emocijama drugih ljudi,ali u svakom slucaju onda je bar pozeljno makar, saosecanje kao neki minimalni obllik ''ucestvovanja'' u celoj stvari...

Ja tvrdim da smo se toliko toga nagledali u predhodim godinama , da uopšte nismo ni sposobni da saosećamo sa bilo kim i bilo čim u pravom smislu reči.
Realno, nikoga nije briga za drugoga, i ma kakvo lice pravio , u dubini duše misli -bolje on nego ja, hvala Bogu .

Citat :

Empatija je sasvim nesto drugo-Ona ukljucuje nase sopstvene emocije:razumemo ono sta drugi oseca zato sto to osecamo u svom srcu i vizuelno predstavljamo u umu.Mnogi ljudi nisu u stanju da empatisu sa odredjenim emocijama drugih ljudi,ali u svakom slucaju onda je bar pozeljno makar, saosecanje kao neki minimalni obllik ''ucestvovanja'' u celoj stvari...

Teoretski to je taman tako. U životu stavovi i odnosi diktiraju sasvim nešto drugo ,bez obzira pod koji to pojam svrstavali ,ali smo se verbalno spremni tome suprostavit ,ali ne i djelom .Ne mogu saosjećat oni koji dovode u takvu poziciju ,pojedinca ili grupu .Oni se mogu zabavljat i verbalno saosjećat ako je to tog trenutka IN . U svakom drugom slučaju treba taj rizik izbjeć sa što manje gubitaka .Mislim da je suvišno navodit primjere jer su svuda oko nas..

popovac ::

Citat :

Empatija je sasvim nesto drugo-Ona ukljucuje nase sopstvene emocije:razumemo ono sta drugi oseca zato sto to osecamo u svom srcu i vizuelno predstavljamo u umu.Mnogi ljudi nisu u stanju da empatisu sa odredjenim emocijama drugih ljudi,ali u svakom slucaju onda je bar pozeljno makar, saosecanje kao neki minimalni obllik ''ucestvovanja'' u celoj stvari...

Teoretski to je taman tako. U životu stavovi i odnosi diktiraju sasvim nešto drugo ,bez obzira pod koji to pojam svrstavali ,ali smo se verbalno spremni tome suprostavit ,ali ne i djelom .Ne mogu saosjećat oni koji dovode u takvu poziciju ,pojedinca ili grupu .Oni se mogu zabavljat i verbalno saosjećat ako je to tog trenutka IN . U svakom drugom slučaju treba taj rizik izbjeć sa što manje gubitaka .Mislim da je suvišno navodit primjere jer su svuda oko nas..

Da..da...ali,postoji nesto sto je jace od svega toga,ali nazalost ne poseduju ga svi ljudi...pojedini od nas imaju onaj duboko skriveni , unutrasnji bljesak u sebi ,koji ce se skoro instiktivno oglasiti u situacijama kada je potrebno da pokazemo od cega smo satkani....da li od konopaca ili od paucine...a to sve cesto nece imati veze sa ovim o cemu si ti pisao...mada ,kazem,vecina jeste ''naopaka''......ne moze saosecati ni sama sa sobom i svojom mukom,a kamoli sa tudjom..a o empatiji da i ne govorimo....

Mi gubimo vreme ,kopajuci po proslosti,unapred se praveci pametni da znamo sta ce nam se desiti u buducnosti...Cesto ostajemo zaglavljeni u nekom medjuprostoru svoje mladosti,nesposobni da se pomerimo napred i u svaki naredni period svoga zivota vucemo ostatke prohijalih dozivljaja kao dzak igracaka prebirajuci po njihovim ostacima..

Znaci i sobom se bavimo uglavnom naopako,svadjajuci se sa svojim iluzijama...placemo nad svojom sudbinom i zivotom ne zato sto smo na pogresnom putu,nego stoga sto se nalazimo na tvrdom ''neprijateljskom tlu'' isprazne svakodnevnice ,u cijem okruzenju nismo sposobni iskazati nista sem emocionalne umrtvljenosti , zarad borbe za golom egzistencijom...

Mnogi brkaju pojam empatije sa simpatijom, a to se uveliko razlikuje. Jer, prva je deo EQ i uz njenu pomoć otkrivamo strah ili bol drugog lica, znamo šta oni osećaju, putem druge, pak, doživljavamo osećanja nama bliskih osoba, sami ih proživljavamo, osećamo strah ili bol.
Nisam sigurna koliko se empatija može naučiti, jer je nelogično da i pored velikih nedaća i bolova koji nas okružuju, većina ljudi ne stiče tu ljudsku osobinu. Stoga, više mi je za verovati da iskustvom možemo samo nadograditi postojeću empatijsku spoznaju, a nikako i stvoriti je-tj. naučiti.

Ja ne brkam,meni je to deo profesije i to moram da znam!
Prostim,jednostavnim jezikom ,razlika je sledeca!Empatija jeste emocionalno saznanje i jeste povezana sa intelektualnim.Jer kako ce te uci u necije drugo JA ako ne ukljucite mozak,recimo?!
Saosecati s nekim,biti u njegovoj dusi,osecati druge i kroz tu vrstu osecajnosti raditi analizu te iste osobe u strucnom smislu.Na taj nacin[psihijatrijski,socioloski]lecite i pomazete.Simpatija je kada ste svesni svih mogucih stanja druge osobe i osecate za tu osobu a ne saosecate s njom jer na taj nacin ste odmah empaticno povezani s njom.
Obzirom da se radi o kognitivnim procesima,intelektualne identifikacije,oba svojstva su vrlo slicna i potrebna coeku ...tj i da oseca s nekim i da saoseca snekim!I da ga razume i da ga simpatise,prihvati bez dublje analize,mozda i intiuitivno jer se u modernoj psihologiji,sve vise koristi i oslanja saznanje na osnovu alternativnih mogucnosti i na osnovu intuicije koju svako poseduje bez obzira na kolicinu te iste intuicije....

ps;O ovome moze nasiroko,po mnogo sfera i arsina ali ako ne postoji odredjeni subjekat,onda nije ni interesantno,meni bar?!

Svilanaasvaltu@

Saosecanje je jedno,empatija drugo i ne poseduju svi intuiciju..i
te kako se moze empatisati bez intelekta...Saopsecanje je pre svega
mentalni,a,ne emotivni proces...

Mislim da je osecanje s drugima
a simpatija je osecanje ZA druge.
Empatija jeste emocionalno saznanje
-kognitivni proces jeste intelektualna identifikacija a bez empatije,simpatije,intuicije se ne postize nikakva interakcija ni za sebe ni za druge.
Na to sam mislila,obzirom da je :EMPATIJA<pre sega NESVESNO znanje o tome sta drugi misle?!

Još uvek imam nedoumicu oko toga da li se empatija može "naučiti"? U bukvalnom smislu, ono znam da nisam empatična, pa hajde da to postanem jer je neophodno. Nekako ne verujem, ali možda grešim?

Da ne razglabam o tome koliko smo u stvari empatični ,plemeniti ,koliko nas uopšte više može dirnuti tudja muka ili bol .Evo :

---------------------

TEST KURIRA KOLIKO BRINEMO ZA DRUGE

NE SLUŠA, JE L’? UDRI JE, ROĐAČE




Nedelja, 29. Januar, 2012.|

Autor: Ekipa Kurira


Juuu, vidi šta joj radi, prokomentarisala je starija dama kad je videla novinara Kurira kako „tuče“ svoju partnerku

[You must be registered and logged in to see this image.]

BEOGRAD - Humanost ponovo poražena!
- Ubiću te, k..vetino jedna! Kako si mogla to da mi uradiš? Sad ću da te unakazim!
Ovako je juče urlao pobesneli dečko na svoju uplakanu devojku, a onda
je počeo da je šamara i udara... Ipak, nije to bila sekvenca iz nekog
lošeg filma, već test koji su novinari Kurira napravili na nekoliko najprometnijih gradskih ulica.

Tako i ja svoju
Želeli smo da proverimo da li će Beograđani pomoći devojci koju nasilni
mladić tuče na ulici, verovali da u Beogradu još ima džentlmena, ali
stvarnost nas je - porazila!
- Šta je bilo, komšo, neće da sluša, ha? Ma, udri je rođače - kao da je
na Trgu Republike navijao stariji „gospodin“, dok je njegov prijatelj
mrmljao nešto sebi u bradu. Nismo ga čuli najbolje, ali zvučalo je kao:
„Tako i ja svoju kod kuće vaspitavam!“

Za svoj test ekipa Kurira izabrala je Trg Republike, Knez Mihailovu
ulicu, autobusku stanicu u Ulici kralja Milana i Obilićev venac. Na svim
ovim mestima je „nasilnik“ šamarao, čupao za kosu, gurao i sočno psovao
„lepšu polovinu“. Devojka je plakala i svima jasno stavljala do znanja
da je u nevolji, ali džabe!
- Juuuu, vidi šta joj radi - upozorila je na Trgu Republike starija sugrađanka svoju prijateljicu.

- Ma, skloni se, kakva je budala i nas će da izudara - odgovorila joj je ona.
Prolaznici uživali
Malo dalje, na autobuskoj stanici u Ulici kralja Milana, novinar je
šamarao partnerku, a jedina reakcija desetak ljudi bio je - muk!
Slično je bilo i na Obilićevom vencu. Dok je mladić vikao i devojku
nazivao najgrđim mogućim imenima, prolaznici su nemo posmatrali šta se
događa. Reagovao je samo dečak ne stariji od šest godina!

- Mama, vidi šta radi onaj čika, vidi mama!
- Vidim, sine... Pusti ih, šta te briga...
Već ozbiljno zabrinuti zbog reakcija sugrađana, reporteri Kurira su se
preselili u Knez Mihailovu. Scenario je bio isti, nažalost - i reakcije.
Prodavac suvenira nemo je posmatrao batine, ulični prodavac cveća se
smeškao, kao da uživa u patnji naše koleginice. Nekoliko devojaka nije
se ni okrenulo da pogleda da li je njihovoj vršnjakinji potrebna pomoć,
dok je jedini napor starijeg prolaznika bio da osmotri situaciju, pogne
glavu i nastavi svoj put!

[You must be registered and logged in to see this image.]
Ljudi, gde vam je humanost

Sličan test Kurir je napravio i sredinom januara, kad je naš reporter
glumio osobu kojoj je pozlilo na ulici. Puna četiri sata reporter je
ležao na ulici, 47 ljudi je imalo negativan komentar, nazivajući našeg
kolegu pijanicom i narkomanom, a tri osobe su odustale od namere da
pozovu Hitnu pomoć. Samo je penzionerka Dmitra Kosanović (65) pokazala
želju da pomogne!

- Jao, zovite Hitnu. Vidite da dečku nije dobro...
- Ma, dobro mu je, gospođo, samo se napio - pokušala je jedna prolaznica da je odvrati od namere da pomogne našem reporteru.
Međutim, Dmitra nije odustala. Uzima mobilni i zove Hitnu pomoć. U tom trenutku naš novinar ustaje s trotoara.

- Nema potrebe da se uzbuđujete, dobro mi je. Ja sam novinar na zadatku
- kazao joj je reporter dok ga je ona šokirano posmatrala.
- Uh, sinko, ubio te gospod što me prepade. Mislila sam da si se
onesvestio. Odmah sam se setila svoje dvoje dece. Ne mogu da poverujem
da ti niko nije prišao - bila je zapanjena Dmitra Kosanovića,
penzionerka velikog srca!
[You must be registered and logged in to see this image.]

Kad povedem razgovor na ovu temu,svi ce uglas oko mene tvrditi da saosecaju.A sigurna sam da bi mnogi reagovali bas onako kako su novinari iz gornjeg teksta i pokazali.Zato nam se sve cesce desavaju grozne situacije,tu ispred nosa,u komsiluku,iza coske,na koje zatvaramo oci i okrecemo glavu.Nedavno sam se zamalo posvadjala s koleginicom,koja je bila besna na mene sto sam reagovala,sve u stilu da ne zeli da bude svedok,da nece da daje izjave,da ce da kaze da nije videla,sta ja izigravam,zasto se mesam i slicno.Na moje pitanje sta kad bi se njoj tako nesto desilo,odbrusila mi je da se njoj nikad ne bi to moglo desiti.Zasto mislimo da se ruzne stvari desavaju samo drugima?

Empatija-topla dusa...sposobnost sustinskog bitisanja , prozivljavanja makar delimicno delica duse u osecanjima drugih..biti,ne samo u tudjoj kozi nesretnika ,nego i u mogucnosti radovanja tudjoj sreci..dakle,kako poistovecivanje sa drugom osobom,tako i imanja svesti o osecanjima druge osobe nakon poistovecivanja(razumevanje problema i postupaka drugih i prenosenje razumevanja toj drugoj osobi).....
(Najvise mi se svidjaju oni..koji empatiju karakterisu kao sposobnost osobe da oseca ono sto je odgovarajuce za situaciju druge osobe, a ne za sopstvenu...... )..
Ali,ovde je spomenuta ljudska dusevna beda,premisa, koja nas krasi vec duze vremena,i iz koje barem za sada ne vidimo izlaz..a to je upravo iz razloga nemanja ili zaostalog u razvoju empaticnog impulsa koji je svojstven coveku..(propast porodice kao primarne grupe u drustvima..)
Volim empatiju,jer putem nje ne gubimo sopstveni identitet..to je vazno jako..ali samo, ako nismo u grupi utopljenih(covek se oseca preplavljenih emocija i nemocan da im izmakne, kao da su ta raspolozenja u potpunosti preuzela vlast nad njima. Ne poseduju potpunu svest o svojim osecajima, pa je u njima izgubljen jer ne zna kako da se postavi... mracna stanja ga potpuno obuzimaju i ima utisak da je emocionalno totalno izvan kontrole..)..

Mnogi od nas su utopljeni(budem i ja tu cesto.''halapljivo se branim senzibilitetom'' .sto me ometa u radu sa ljudima..)
Najjaci su oni-''svesni sebe''..........i svojih emocija u trenutku u kojima ih dozivljavaju..'' poseduju odredjenu emocionalnu profinjenost...samostalni su, svesni svojih granica, dobrog su psihickog zdravlja, uglavnom vedri i optimisticni,bez mracnih mislim, zaljenja za ucinjenim i osecaja krivice''

Hajde suocimo se,ko je od nas takav danas,ne samo u ovakvoj drzavi ,vec i sire..Eto glavnog uzroka dusevne bede..a sa njom i svega ostalog.sto ide uz to..''kakvi ljudi takve zajednice,drustvene grupe, i sama drustva..Zato je potreban onaj budilnik za budjenje umrtvljenih impulsa emocionalnog dela covekovog bica ..jer njegovim usponom sustinski menjamo svest, ,sebe,okruzenje i ljude u celini..
No,cini mi se da covek nije na dobrom putu..jer siromastvo krasi ovaj svet..i napreduje..sto vece siromastvo,dusevna beda sve dublja,a covek nikako da se probudi.marsira globalno u sopstvenu propast.A,ja hocu da verujem u nase tople balkanske duse,da ima nade da cemo se mi ipak probuditi,..Pa onda,s'druzenim snagama,u zajednickom zagrljaju za sopstvenu dobrobit, skupimo se i marsirajmo zgledani u sebe,ali i sa pogledom na druge..

Zanimljivo razmišljanje o emocijama i empatiji . 
Autorka teksta tvrdi da je to bolest ,a ja ne mogu ništa ,sem da kopiram . 
---
Svi mi emotivci stvarno smo teški bolesnici 


Teška je bolest saosećajnost, empatija, osetljivost na ono što neko jeste, sposobnost da se prepozna srodna duša u nekome uplašenom i odsečenom od sopstvenih osećanja. Ta bolest je, na sreću, neizlečiva (što bi rek’o Marčelo), ali, na žalost, nije ni malo zarazna. Nasledna je. Ili urođena. Nešto kao ćelavost, ili plave oči, ili govorna mana. Teško ćete je prikriti, možda samo privremeno i ponekad. Veći deo vremena ići ćete naokolo uzalud sejući klice. Naići ćete na odjek kod nekih srodnih bolesnika, ali češće će vam se učiniti da nailazite na odjek kod nekih obolelih od drugih bolesti. I još ćete pomisliti da možete da im pomognete da se izleče. Još ćete i poverovati da oni žele da se izleče.
Međutim, ima još teških i neizlečivih bolesti, koje su raširene kao zaraza, a nisu zarazne. Egoizam, sebičnost, razni strahovi i tripovi.
Nikome nema pomoći. Ni nama, emotivcima, ni njima, sebičnjacima.
Mi nećemo odoleti, vođeni svojim šumom na srcu koji radi kao magnet za budale, da ne pokušamo da pomognemo svakoj budali koja nam uđe u radar. Bićemo ljubazni, strpljivi, saosećajni, zainteresovani, zapitani, usredsređeni, kao da treba da pronađemo lek za sidu, ili da spasemo planetu. Pokušavaćemo iznova i uporno, iscrpljujući zalihe energije i zdravlja i bićemo sve bolesniji.
Šum na srcu će sve više zvučati kao šum vodopada, oblivaće nas tuga zbog neuspeha, tuga zbog uzaludnosti, tuga zbog besmisla svakog napora. Imajući posla sa neizlečivim bolesnicima, imaćemo priliku da sagledamo sopstvenu neizlečivu bolest.
U jednom trenutku zabrinućemo se za sebe.

Danubius ::

Zanimljivo razmišljanje o emocijama i empatiji . 
Autorka teksta tvrdi da je to bolest ,a ja ne mogu ništa ,sem da kopiram . 
[/size]

A ja mogu da potpisem i potvrdim. Neizleciovo sam bolesna, tj. empaticna.
To ostavlja posledice, verujte mi!

Dani@

Citat :

Autorka teksta tvrdi da je to bolest ,a ja ne mogu ništa ,sem da kopiram .
---
Svi mi emotivci stvarno smo teški bolesnici

..

Ne znam ko je autorka teksta..(ne slazem se sa njenom pricom..)..ali samo da kazem, da cemo kao posmatraci empatisati s tudjom uznemirenoscu, samo, kada se sami nalazimo u prilicno komfornom stanju
,U suprotnom, bi mogli biti previse usmereni na sopstvene potrebe ..da bi bili u stanju da reagujemo..Ako smo anksiozni..ili se bojimo gubitka odobravanja//ili se generalno osecamo lose, to smanjuje tendenciju empatisanja sa osobom koja ima problem..

Preintenzivna empatija,kao cesta pojavam postoji kod  mnogih ljudi..ne moze se nikako  svrstavati u bolesti..sta ona zapravo, znaci..??

Empatijska uznemirenost..dakle empatija moze sama po sebi biti veoma neprijatna   i intenzivna  i onda moze preokrenuti nasu paznju  sa zrtve,na nas .dakle  na samog sebe...

To je najcesce nesvestan proces koji se desava kada nasa empatija postane  tako bolna i nepodnosljiva  da se transformise u osecanje licne uznemirenosti koje nas u potpunosti izbacuje iz procesa empatisanja..(Bolna iskustva iz nase licne proslosti..)
Takodje postoji i preslaba empatijska uznemirenost..etc..

Eto bolesti...ha..zato se mnogi od nas, kada empatisemo,osecamo ocajno..ili prosto lose...

Neće puno pomoći ,ali večeras će sve zgrade u Beogradu, koje imaju ukrasno osvetljenje ,biti u bojama francuske zastave u znak empatije sa francuskim narodom . 

[You must be registered and logged in to see this image.]
Ali ,nismo svi takvi. 

[You must be registered and logged in to see this image.]

Razočarana sam. Ne znam šta bih drugo napisala. Nema više empatije u narodu.

Ko kaze da nema Madam.....to sto neko ne misli da je bitno lajkovati neki apel,ne znaci da su svi kameni....a uostalom,i bez tih linkova od kojih je mnogo laznih,svi mi imamo kome pomagati,mozda ne vjerujes.....ja vjerujem da je tvoje razocarenje vezano bas za ovaj vid pomoci i saosjecanja.
Ne treba meni niko na Fb pokazati kako se pomaze,imam u familiji slucaj i ako vec dajem....onda tamo gdje nece drzava da umjesa prste ili pojedinci koji su se okoristili o takve akcije.
Krivo mi je kad dobijemo karakteristiku neosjecajnih....kako bi zivjelo 30% ljudi Balkana da nije onih koji pomazu....to kazu statistike,ne izmisljam.

Astra, nije u pitanju lajk na Fejsu. Fejs pruža samo informaciju i lajkovi uopšte nisu važni.

Pravim paralelu- pre par godina svi su se angažovali oko Tijane Ognjanović. Žao mi je te devojčice i uplatila sam, koliko mogu, donaciju, nije ni važno.

Sada su bolesne i majka i ćerka. Reagovao je samo RTS prilogom, jer poznanica im radi u toj TV kući.

Dalje- Pariz i onaj ruski avion. Tu je već bila angažovana i politika i nju neću da spominjem u ovoj temi.

Fajgelj i Lekić.

Svi su reagovali kada je Fajgelj bio uhapšen. O Lekiću i njegovoj bezbednosti se ćuti.

Mislim da postoje dvostruki aršini.

Ovde ne mislim na ljude koji pomažu svojim i drugim porodicama.

I u blog tekstu i ovde mislim na sve one koji gledaju samo sebe..ima ih, na žalost sve više. I mislila sam konkretno na ovih par slučajeva.

Cijela Srbija....Bosna ....Hrvatska su jedna velika kaca bez dna....ko moze tu vise da pomogne...i svi gledaju da pokradu i to sto se pomaze....zato nije cudo sto nema odgovora na slucajeve bolesnih i umirucih.....na hiljade ih je....ne moze ni narod sve to izdrzati....sistem treba urediti i izmjeniti a ne vjecno moljakati za priloge.

Nije tačno da nema empatije. Ima je. To što se time ne udara na sva zvona ne znači da je nema. Onaj ko osjeti empatiju i želi da pomogne taj i neće mahati okolo time. Masa ljudi jedva preživljava, masa ljudi prosto nije u stanju odvojiti ništa. Masu takvih ljudi je stid i da se oglase javno o takvim stvarima upravo zbog toga što osim sažaljenja i saosjećanja nemaju šta drugo ponuditi. U mom kraju se kaže ne pristaji na muku ako ne možeš pomoći. Meni lično kada gori pod nogama (a bilo je tako par puta i kada je zdravlje bilo u pitanju) nije značilo držanje za ruku nego konkretna pomoć.
Ima empatije i ovde među nama na forumu, zašto i to da se ne spomene! Sjećam se kada su bile kod nas poplave koliko je njih pitalo se kako smo, sjećam se kada smo ponovo bili online koliko je njih odmah došlo sa pitanjem treba li nam šta i iz Srbije i iz Evrope i sa drugih kontinenata. Nemojmo generalizovati. Ima dobrih ljudi. Bogu hvala uvijek će ih biti.

Justi, mene su zapravo razočarali prijatelji i poznanici, i šokirana sam nekim reakcijama- ne mislim na ovaj naš forum.

Ovde su ljudi ipak drugačiji.

I žao mi je ukoliko sam generalizovala..

determinanta ::

Još uvek imam nedoumicu oko toga da li se empatija može "naučiti"? U bukvalnom smislu, ono znam da nisam empatična, pa hajde da to postanem jer je neophodno. Nekako ne verujem, ali možda grešim?

Ni ja nisam bas sigurna u to da li se moze nauciti, mada vidim kako mnogi lajv kocevi oni sa raznih belosvetskih kurseva i poukama kako ziveti bolje, sve vise propagiraju kako ne treba biti empatican a sve u cilju samozastite. Te negativna energija, te teslini talasi pa tako redom, bla, bla... Naravno da treba biti umeren i imati razvijenu samokontrolu ali gusiti empatiju - nekako mi se ne dopada.

I meni na qurac idu svi ti lajv koucevi, osnova je svima, voli sebe iznad svega ostalog i time ubijaju empatiju, jer bjezi od svega sto remeti tvoje blagostanje, pa i tudja patnja....sve je to negativna energija koju treba eliminisati iz svog okruzenja.
Medjutim, star konj se ne uci jahanju, ali ako djetetu pokazes da saosjeca, ugradices to u njega, sigurna sam, pa i kad mu se omakne uz masu, da se ruga siromasnom, bolesnom, odmah mu objasniti sta je ispravno i ne mozes dobiti monstruma ili robota.

Apsolutno se slazem Astra sa svakom tvojom napisanom recenisom. Osnova je porodica i roditelji, ako te roditelj usmeri i ukaze da je ruzno podsmevati se, da treba pomoci itd. itd. svemu onome, sto su nas poducavali, mislim da ces postati covek. A toliko se nakotilo tih pametnjakovica koji izigravaju gurue sa nekim svojim savetima da ih je vise degutantno i komentarisati.

Astra ::

I meni na qurac idu svi ti lajv koucevi, osnova je svima, voli sebe iznad svega ostalog i time ubijaju empatiju, jer bjezi od svega sto remeti tvoje blagostanje, pa i tudja patnja....sve je to negativna energija koju treba eliminisati iz svog okruzenja.
Medjutim, star konj se ne uci jahanju, ali ako djetetu pokazes da saosjeca, ugradices to u njega, sigurna sam, pa i kad mu se omakne uz masu, da se ruga  siromasnom, bolesnom, odmah mu objasniti sta je ispravno i ne mozes dobiti monstruma ili robota.

Samouka ::

Apsolutno se slazem Astra sa svakom tvojom napisanom recenisom. Osnova je porodica i roditelji, ako te roditelj usmeri i ukaze da je ruzno podsmevati se, da treba pomoci itd. itd. svemu onome, sto su nas poducavali, mislim da ces postati covek. A toliko se nakotilo tih pametnjakovica koji izigravaju gurue sa nekim svojim savetima da ih je vise degutantno i komentarisati.

U stvari je vrlo jednostavno ,i ključ je u "kućnom vaspitanju" (slažem se sa Samoukom) Ako te roditelji nauče da budeš empatičan -bićeš celog života (mada smo jako "otvdnuli " ,gledajući sve i svašta tokom života -mislim na "našu generaciju" )
Ono što mene brine -mi još uvek imamo prililčno veliki stepen empatije ,ali "mladi",generalno ,čini mi se uopšte nisu usvojili ove etičke principe koje smo im kao roditelji pokušali "usaditi" .

I opet je do nas.....ja za svoju djecu garantujem a i unucad su mi mali ali znaju da ima i siromasnih i bolesnih i da se ne ismijavaju nego treba da pomognu, da svako zivo bice zasluzuje da zivi, da dijele, da ucestvuju u nekim akcijama za pomoc ugrozenima....sve to moze da se usadi i u trogodisnje dijete.

Astra ::

I opet je do nas.....ja za svoju djecu garantujem a i unucad su mi mali ali znaju da ima i siromasnih i bolesnih i da se ne ismijavaju nego treba da pomognu, da svako zivo bice zasluzuje da zivi, da dijele, da ucestvuju u nekim akcijama za pomoc ugrozenima....sve to moze da se usadi i u trogodisnje dijete.

Naravno .Pa nas su učili "brani slabijeg" ,a ono vera ,nacija ,rasa ...kod nas se bilo" egal" kao i sada . 
Ti si se doduše "dokazala" u smislu empatije  ,tu nema priče .
Ali si ti ipak u jednoj drugoj ,normalnoj i demokratskoj zemlji .Ovde može da leži čovek na ulici ,i da ga samo "zaobiđu" Reaguje se na tešku sirotinju jedino ako "medijI" to isprate ,a i to se zloupotrebi u "političke svrhe" .
Iskrene empatije -nema .Suviše smo "otvdnuli" i upućeni na svoj bedni život i egzistenciju.

Eugen Grafvajer ::

Empatije je univerzalano osećanje inteligentnih bića, prema situaciji u kojoj se nalazi, u odnosu na lični kompas. Nebitno je da li je situacija loša ili dobra. To je osećanje koje nas na neki način ispunjava u pozitivnom smislu.

Empatija je kod tebe toje ludilo  .I lepo je kad uživaš u njemu.

Kijara-brm ::

Eugen Grafvajer ::

Empatije je univerzalano osećanje inteligentnih bića, prema situaciji u kojoj se nalazi, u odnosu na lični kompas. Nebitno je da li je situacija loša ili dobra. To je osećanje koje nas na neki način ispunjava u pozitivnom smislu.

Empatija je kod tebe toje ludilo  .I lepo je kad uživaš u njemu.

Moje ludilo poznaju svi koji su u neposrednom kontaktu sa mnom. Projekcija pisanja se odnosi na čitaoce. Neko čita a neko doživljava, individualno,

Eugen Grafvajer ::

Moje ludilo poznaju svi koji su u neposrednom kontaktu sa mnom.  Projekcija pisanja se odnosi na čitaoce. Neko čita a neko doživljava, individualno,

blago  nama s tEbe.

Kijara-brm ::

Eugen Grafvajer ::

Moje ludilo poznaju svi koji su u neposrednom kontaktu sa mnom.  Projekcija pisanja se odnosi na čitaoce. Neko čita a neko doživljava, individualno,

blago  nama s tEbe.

Još blažIJe meni sa mnom.