Vesna Denčić,

Vesna Denčić, rođena 30.11.1963. god. u Beogradu.
Diplomirala novinarstvo, na Fakultetu političkih nauka.
Piše aforizme, poeziju, prozu, književne prikaze, recenzije, komentare i dr.

Do sada objavila:
· U društvu se ne šapuće, Paun - Požega (1987),
aforizmi
· Svet ne može propasti bez nas, Rad - Beograd
(1996), aforizmi
· Put do pakla, Pozitiv - Beograd (2001), aforizmi
· INverzije, Alma - Beograd (2003), kratke priče
· CD Smeh do bola - Beograd (2003), kompilacija
· CD Smeh do bola 2 - Beograd (2005), kompilacija
· Horizonti (dvojezično), Beofeniks - Beograd (2006), kratka proza,
· INverzije, Alma - Beograd (2007, 2. sažeto izdanje), kratke priče,
· Stradanje u ciklusima, Beofeniks - Beograd (2007), aforizmi,
· Plavi pogled, Bogojevićeva izdanja - Valjevo (2008), haiku,
· Podijum / Podium (dvojezično), Alma - Beograd (2008), peozija.

Priredila:
· Iz dnevnika budućeg ludaka, Radeta Petkovića,
Alma - Beograd (2003), izbor iz zaostavštine
· Stradija Danas, (koautor Vladimir Jovićević Jov)
Jov - Beograd (2003), panorama - aforizmi i eseji
· Satirične priče 2003, (koautor Đorđe Otašević)
Alma - Beograd (2004), panorama - kratke priče

Zastupljena u više od 30 antologija i zbornika kratkih priča, aforizama i pesama; prevođena na poljski, nemački, ruski, bugarski, engleski, francuski i dr.. Saradnik mnogih časopisa i novina.

Više puta nagrađivana, od kojih su značajnije nagrade Radoje Domanović (2000), Satira fest (2003), Godišnje priznanje "Nosorog I reda" (2003), Đorđe Fišer (2004), Dragiša Kašiković (2005), Specijalna povelja za kratku priču časopisa AKT (2005), Specijalna povelja za poeziju "Leopolda Stafa" (Poljska) (2005), Milivoje Ilić (2006), Zlatna značka Kulturno-prosvetne zajednice Srbije (2007).

Član Udruženja književnika Srbije.

Osnivač i glavni i odgovorni urednik Prvog elektronskog časopisa za satiru ETNA.

Saradnik na izradi Rečnika novih i nezabeleženih reči.

Dizajnirala više od trideset korica za knjige.

PLAVI PORCELAN

Naslikaj me na porcelanu
tako je lakše
razbiti me,
cepanje je mučno.
Rasprsnuta u hiljadu komada...
smešna slika ironije.
Pravilno urađeni veštački zubi
lebde iznad glave.
Walkmen zaglušuje ironiju,
briše svet gluposti
kojom se braniš.
Moje oči šetaju po porcelanu
kao na ulju,
buljiš u njih iz tvog glupog sveta.
Ne dodiruj moje oči!
Više nisu plave.
Više ne vidim kakve su.

KAP ZADOVOLJSTVA

Kralj je voleo damu
u danima bez dna
putevi
bezvazdušni
vijugali su
kada niko ne gleda
vukući
prašnjave staze
koje su molile
kap kiše.
Pala je noć
oblepljena
nemom svetlošću
kao predznak
svilenih baldahina
ukrašenih
krilima leptira.

SPAS

U večeri zimske
jezive
kad umesto snegova
padaju glave,
kad svetlosti sablasne
sobu ispune
dogorela sveća ugasne
ne otvaraj vrata
progutaj ključ
da nikad napolje
ne izađeš.

MILOSRDNI ANĐEO

Zvezdano nebo treperi
užarenim pogledima
u brišućem letu
iz okrilja noći
iskaču monstrumi
lome udove
tek stasaloj nejači
mrve dušu
starcima i deci
čiji su snovi rasuti
između jecaja
i molitve
za spas.


*****************************





U OSVIT

Napraviše od mene senku
budućeg
iskompleksiranog
stvora
dadoše reči
imaginarne
prazne
da odzvanjaju
u ušima
izbaciše
plod mašte
iz trule utorbe
da šeta
kao senka
budućeg.