Radmila Lazić

Radmila Lazic rodjena je 1949 godine u Krushevcu.
ObJavila:
zbirke pesama
- To Je To
- Pravo Stanje Stvari
- Podela Uloga
- Nocni Razgovori
- IstoriJa MelanholiJe
- Priche I Druge Pesme
- Zimogroznica
- Iz Anamneze
- Doroti Parker Bluz
- In Vivo
knjigu antiratne prepiske - Vjetar Ide Na Jug Obrce Se Na Sjever-
(sa Biljanom Jovanovic,Radom Ivekovic i Marushom Krese)
antologiJu savremene zzenske poeziJe - Machke Ne Idu U Raj -
pokretach chasopisa za zzensku knjizzevnost - ProFemina -
dobitnica nagrade ''Desanka Maksimovic''
Jedan je od najprevodeniJih srpskih savremenih pesnika na engleski jezik.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Ljubavna Moneta


Ne visim na chiviluku
Da me uzmesh kad ti se prohte,
Kao kabanicu ili slameni sheshir.

Zavisno od toga
Da li na tebe grme i sevaju,
Ili ti przze i onako usijano teme.
Na kome bih i ja mogla ispeci shtoshta "na oko".

Ali meni je vishe stalo do tvoga mesa.
Do roshtiljanja.
Meso uz meso,
Pozzeljno je i "u".

To je vazzeca moneta.
Apoeni od - do uzdaha "ah" i "oh".
Razmena sokova, bez rechi.
Bez kusura.

Takve Pesme Pishem


Trebalo bi da imam novog ljubavnika,
ovog da se ratosiljam
kao konzerve kojoj je istekao rok upotrebe.
Trebalo bi brza kola da vozim
kroz prozor kosa da mi vijori
kao kod kakve rozamunde
shto na konju jezdi.
Takve pesme pishem.
Trebalo bi do podne da spavam,
da se izlezzavam na shirokom krevetu
kao poleglo zzito po "majchici" zemlji.
Trebalo bi da ne marim za vreme;
da ne kaskam, da ne zzurim.
Da ispijam dan za danom, do dna - naiskap!
noc po noc, kao cigaretu za cigaretom.
pa, opushke - pod potpeticu!
Rechi na zzar. Vrucicu u pesme.
Takve pesme pishem.
Trebalo bi usku haljinu da nosim.
Ramena krznom da ogrcem.
Na visoke shtikle da se penjem.
Da se nafrakam i nakindjurim,
kao bozzicna jelka - da me ne prepozna ni rodjena majka.
Trebalo bi da sam vedra, nasmejana, zavodljiva.
Da pevam i pleshem do tri izjutra.
Da sam svesna svojih zzenskih drazzi
kad mi kakav pastuv pridje.
Takve pesme pishem.
Trebalo bi da me ne dotichu
zzaoke, bodlje, bumbara i osa.
Maramicom kao kap znoja sa chela
da obrishem svaku boru, brigu.
Trebalo bi da imam dovoljno love
za kiriju, porez i josh pride.
Lova dobro dodje kad ponestane ostaloga.
Kad zature se poljupci, kad iscure rechi.
S lovom mogu disati na kredit!
Trebalo bi telo svoje da suncham
na kakvoj steni,
daleko do dokova sunovrata.
Trebalo bi iz zemlje apatije
u zemlju zzelja da emigriram,
sve da zzelim nicheg da se odrichem.
Trebalo bi u mirishljavoj peni da se kupam
zzilet veni da primichem.
Takve pesme pishem.

Pospremanje


Pokosila sam oko kuce,
Gnev i prkos.
Pomela po sebi,
Tudje tragove,
Tudja tumaranja.
Tavnicu i nepca
Opajala sam od mashtanja.

Izbacila stare stvari,
Staru ljubav, zlu veshticu
Proterala kroz odzak.
Dobrim patuljcima dala
Dobro srce.

Placeno i preplaceno uzdasima,
Bacila sam na djubre.
Potkresala drevne ruzze,
Opshta mesta.

Sela,
Prekrstila noge i ruke.
Zamanjkalo mi sebe.
Zamanjkalo mi neba.

Metafizika Sumraka


Prekasno je da ichemu uchim srce.
Naizust znam azbuku patnje.
Proveravam uzzivo.

Vreme je stalo. Kakvo blazzenstvo je u proticanju?
Stvarnost podseca na umoljchan dzemper –
Ovo su stihovi.
Zzivot ipak shepa, poput kakve uboge devojke
Koja bi dobro da se uda
Iako u srcu nosi ozziljke uspomena –
Zzivotopis vatre i vode.
To su zaludne i bolne zalihe
Sa kojima se polazi na dug i neizvestan put
Koji je nasha lichna otadzbina,
Na koju svachija noga stupa kao chizma.

Od Kaina starija je svaka patnja,
Pa i ova koja je kao rodjaka iz daleka
Doshla na tri dana a ostala,
Raskomotila se, zauzela svaki kutak.
O odlasku ni da bekne!

Vreme chuda je za nama.
Vreme gradjenja kula,
Rajskih i ovozemaljskih vrtova
Iz chitanki i stihova.
Tzv. grchka sreca cheka nas
Tamo gde nikada necemo stici.
Zato napoj cvece i srce
Iz istog krchaga, ako ikako mozzesh.
Vreme ne presahnjuje,
Niti ubrzava korak, kako vele.
Vreme guta sopstvene slike kao sopstvenu decu.

Znaj, nece ti pomoci
Nikakvo navlachenje jorgana na glavu,
Makar te pod njim chekalo drago telo,
Nikakvo stavljanje voska u ushi –
Sirenina pesma bice deo tvog urlika.

Rodjeni srecni i manje srecni
Umiru pre smrti svojih tela,
Vlastito lice nosice kao tudju odecu,
Poput likova sa slika Hijeronimusa Bosha.

Onaj ko je napisao nebo, zemlju, more,
A narochito ko je napisao sneg i snove,
Mesecheve mene, boje lishca, nasha lica –
Dalek se chini i hladan kao Severni pol.

Ne zovi to nihilizmom i bogohuljenjem.
Pogreshna sintaksa, losha dikcija
Beshe stvaranje sveta.
Toliko je jabuka razdora bacheno medju nas,
Da ce se jedna dokotrljati i do tvojih nogu,
Mozzda bash onda kada budesh skupio letinu,
Sveo rachune,
Kada budesh zabacio ruke iznad glave,
Terajuci uvis kolutove dima i sanje.
Mrtvorodjeno bice tvoje zelje,
Udovichka svaka nada.
A ljubavi ni koliko da namazesh na krishku hleba.

Preljubnichka Balada


Nigde sam. S tobom sam.
Oponasham zivot. Josh jednom. Josh jednom.
Skinula sam haljinu. Srce sam ostavila na pragu.
Mushkarci zzele spremnu zzenu
Koju mogu odmah posedovati, kazze Bodrijar.
Svaka shovinistichka svinja dobije shto zasluzuje.

Zar ne? Ti imash mene sad.
Golu poput kokoshije shije iz supermarketa.
Pa, hajde, otopi me. Stavi me na vatru.
Supica ce biti jestiva.
Tanjir pun do ruba. Bice i "josh" ako treba.
Srchi me al' tako da ostanem cela. Smrtna sam
I nichija. Gorim kao indijski shtapic.
Zasjam. Zamirishem. Zgasnem.
U svakoj rechi - skinutom nebu. I u sebi.

Kao iz bivsheg zzivota polje belih rada
Tako krhko slamam se,
Na suncem zastrtom podu,
Tu kraj otvorenog prozora.
Haljine tvoje zzene vise prazne
Kao strashila za ptice.
Nekoliko mene stalo bi u svaku od njih.
Mogla bih da zamahujem krilima kao slepi mish,
Ako koju obuchem.
Mogla bih nocu da udaram o prozore.
Dok kraj nje lezzish da ti se objavljujem.
Da ti udaram u srce, da tuchem kao Big Ben.
Umesto da suze pushtam niz prozore,
Da grgoljim niz oluke. Kao sad. Kao juche.

Izmedju mojih stopala visi rastegnuto nebo
Izbledelo kao isprano rublje siromaha.
To me tera na plach. To ili neshto drugo.
"Kazi da me volish. kazi da me volish" -
Mada znam, s tim se ne rachuna.
Al' treba mi vazduha.
Ljubav je kozja stazica,
Da se uzverem treba mi vishe od zelje,
Neshto stvarnije. Rezzanj tvog srca.
"Daj da zagrizem. Daj da zagrizem"
Tvoje srce nije Rajska jabuka,
Progledati necu.
Istina, machje sam slepa.
A takve bacaju u vodu. U vodu,
U prvobitnu noc.

Hocu te sad. Sad je zauvek.
Sad se blizzim gorko-slatkom plodu
Nevina poput neba, zacheti necu -
Rodicu se iznova. Ruzichasta. I besmrtna.
Ja bicu prvorodjena. Ti od moga rebra.
Moja je orfejska lira. Opevacu shto hocu.
I zvuk svojih potpetica u odlasku
Iz tvog zivota.

Zabac


Spljoshten i raskrechen.
Zelen.
Sa shtiklom u srcu
lezish na plochniku
na kojem te ostavih
neki sat ranije, zivahnog
i spremnog na prichu:
,,Draga...itd’’.

Dosta je bilo
kreketanja i brchkanja
u barci metafora.

Sad malo lezi mrtav.

Obrok


Ne krchkash vishe u meni kao u pretish loncu,
Iskochio je sigurnosni ventil,
Razleteli se po meni tvoji parchici
Kuvani sa lovorom, lukom,
I ostalim gorko - slatkim mirodjijama,
Koje smo uzajamno dodavali.
Sada te tako raskomadanog
Stavljam u posudice, na led.
Da te sachuvam za buduce dane
Kada mi ponestane svezze hrane.
Kada u tanjiru ne budem imala
Nishta od zelenisha,
Nijednog od momchica,
Koji se lako vari.
Tada cu u zamrzivach zaviriti,
izvaditi te, odmrznuti,
I podgrejati - na laganoj vatri.
Dok ne zamirishesh na toplo i poznato.
Na ono od chega ne boli glava.
Samo ponekad naidje muchnina
Kao od jela vishe puta podgrevanih
I kusanih dan za danom.
Ali i zato ima leka,
Mogla bih te ponuditi nekome
Ko ima dobar stomak il ko ne bira jela.
Ili cu te izbaciti pred vrata,
Neka te pokusa ona vrtirepka - kuja,
Shto se ovuda mota vec neko vreme.

Kost U Grlu


....
Pa shta ako tu i tamo neshto visi, bora se.
I dekor-zavese i prekrivachi rachunaju na to.
Koza mi je grgurava i kruta kao brokat.
Ali ispod gejziri – aktivni josh.
Uokolo nikog. Napustili brod.
Mushkarci, ha! Svaki je imao mamuzu.
Zar je chudo shto sam ih zbacivala na zemlju,
Jednog po jednog. Zalim sluchaj!
Samo pod jednim se ugibah,
Jedoh mu shecer iz ruku.
Samo njemu lizah chizmu.
Okusih i to. Shtavljenu kozu i balegu. Fuj!
Ljubav sad koristim u proshlom vremenu.
Mada srce josh kostreshi se.
I rado bi da uchestvuje u borbi petlova,
Iako rasparano je po svim shavovima –
Jer ga vukoh i cimah,
Kao besna devojchica krpenu lutku.
Sad se zajedno krchkamo u zemaljskom loncu,
Kost i iznutrica,
Shto jedna drugu glodju.
Za kotao na nebu ne ostaje nishta.
Ni rebarce!
Zaprechicu se u sopstvenom grlu.

Moj Chova


"Vechiti dechko",
Tako se zove rod kome pripada.



Preshao je pedesetu.
Teme mu je pista za lake letilice.
Trbushchic mu kipi preko kaisha kao testo.



Ali sve to nema veze s njim!



Mlade curice - slatke pilulice,
Guta pogledom,
I okrece se za njima kao navijen ringishpil.



Radi se o takvom primerku
Chiji se pimpek sve vishe klati
Kao prerezana kokoshija shija
Ili prebijena pseca shapa.



Ali to nema veze s njim!



Treba ga samo drzzati obema rukama
Milovati ga i tepati mu,
Kao da se radi o ratnom invalidu
Koji nije dobio zasluzen orden,
Pa mu ga morate dati ovoga chasa.
Shto neizostavno i chinim.



Radi se o takvom primerku roda,
Do chijeg srca vodi slepa ulica.
O takvom primerku
Koga nikad ne vidite izjutra
U svom ogledalu
Sa penom za brijanje na licu.



O takvom primerku,
Iznoshenom kao roba iz Second Handa.



Ali s mojim chovom to nema veze!



Moje srce igra
Kao Dzindzer Rodzers i Fred Aster,
Chim ga ugledam.

Nije Nikakva


Pogledaj je, nije nikakva.
Ochi su joj kao zrna bibera.
Zubi su joj kao u veverice,
Usta prevrnuta charapa.
Toroche bez prestanka,
Brunda kao medved,
Krekece kao zaba.

Za razliku od mene.

Pogledaj je, nije nikakva.
Noge su joj kao dorski stubovi,
Ruke su joj bokserske.
Ide kao pokretna bachva,
Valja se kao bure,
Ne mozzesh je obujmiti,
Debela je kao klada.

Za razliku od mene.

Pogledaj je, nije nikakva.
Oblachi se kao popadija,
Suknjama mete zemlju,
Na njima je kilo blata,
Ispod....
Sigurno nije nishta bolje.

Za razliku od mene.

Pogledaj je,
Stoji kao kecher,
Koji je upravo odneo pobedu
Na vazznom takmichenju.

Za razliku od mene.

Ljubav I Nishta


Volim tvoj palac na nozi.
Volim ga i ljubim.
Oblizujem ga i grickam kao lilihip.
O, moj slatki dragi, shecerlemo moja,
Ljubim te,
Od palca do vrha nosa,
I izmedju.
Shta bi na ovo rekle moje druge,
Zzalopojne muze i frigidne Eve -
Deve bajne,
One shto na usta radjaju,
I u mushkim cipelama gaze?
Shta bi rekle,
Na ovo tako nisko spushtanje usana,
Na beskrajno svijanje vrata,
Na nadugachko i nashiroko prichanje
Mog jezika po tvom telu?
Jer ne mogu prestati da spushtam usne
I da svijam vrat.
Opet i opet.
Da nastavljam tradiciju onih
Shto stavljaju glavu u kragnu giljotine.

Brachna Postelja


Moj se bok uz tvoj ne primiche vishe.
Niti tvoja krma uranja u moje morske dubine.
Pod mojim okom ti si pokvashena shibica,
Ja sam paketic smrzlog mesa u frizu tvojih grudi.

To je dovoljno i preko mere,
Da se ne srecemo vishe pod ovim krovom,
Da se ne mimoilazimo kao na peshachkom prelazu,
Jer nismo ni sustanari ni rodjaci,
Razlichite su nam krvne grupe dushe.

Moje grudi nisu biro za izgubljene stvari,
Da bih te tu drzzala, chuvala,
Dok te neko ne pronadje,
Raspakuje, slozzi, po svojoj meri
Kao shto ja nekad uchinih.

Postelja ova nije raka da lezimo u njoj kao mrci.
Nismo ti i ja Romeo i Julija
Da bih nad nashim leshom sad lila suze,
A i oplakivanja zzivih mi je preko glave.

Necu vishe da naklapam, da se cenjkam
Na temu: volish - ne volish.
Moje je srce analfabetsko,
Necu da ga opismenjavam
Za shah-mat, za uzimala-davala.

Svaka prava cura zna shta joj treba,
Neko ko ce joj gristi usne umesto srca,
Ko ce joj paliti mashtu pod noznim prstima.

Takvog hocu, takav mi treba.
Za volan sedam i dajem gas.
Ni tebi ne preporuchujem rikverc.
Bolji recept nemam.

Ja Sam Staromodna Cura


Ja sam stromodna cura
Volim kuce prizemljushe krastavih zidova
Sa dvorishtima krcatim starudijama,
Umesto oblakodera i apartmana
U kojima se budim i spavam.
Mushkatle u prozorima i u loncim na tufne
Vise volim od imitacija, od veshtaka....
Ja sam staromodna cura
Shto vishe voli vespe umesto automobila.
Tamndrkanje tramvaja i kloparanje parnjache,
Vise od zvizduka mlaznjaka.
Puteljke umesto avenija i bulevara,
Kojima moje potpetice odzvanjaju.
Ja sam staromodna cura
Shto voli miris opranog vesha
Koga vetar naduvava
Do moga lica, preko moga nosa
I sve ono shto veje iz predhodnog zivota.
Ja sam staromodna cura
Josh slusham longplejke i tipkam Oliveti,
Govorim hvala, izvinite, molim.
Volim da mi dasa pripali cigaretu
Otvori vrata, pridrzi kaput, primakne stolicu,
Da me svlachi krpicu po krpicu.
Ja sam staromodna cura
Shto voli kich scene sa zalascima sunca,
Modne zurnale i porodichne albume,
Od okretnih igara "stiskavac" jedino razumem.
Ja sam staromodna cura,
Ne zujim i ne skitaram kojekuda,
U kuci drezidim povazdan,
Ko glineni cup susheci se na promaji
Samoce i zadovoljstava,
Mamurna od snova.
Ja sam staromodna cura
O ljubavi i strasti malo shta znam
Devichijeg srca rodjena udovica,
Pod chijim nogama zivot kulja
Kao para iz shahta
Koju zaobilazim brzim koracima.
Ja sam staromodna cura
Ne kupujem po snizenoj ceni
Ni osmehe ni svilu.
Ne nosim mini suknje i dekoltee,
Bilo bi to lako oruzje za nekog
Ko je nameran da osvaja bez.

Ja sam staromodna cura
Shto se kuvam u sopstvenom loncu
Marke hocu- necu.
Kao kerusha sama lizem sopstvene rane,
Umreti skoro necu.
Ja sam staromodna cura
Niti psujem, niti zvocam, niti besnim,
Mozzete me mazati na hleb.
Al s medom se uvek dobije malo otrova,
Ljubavi u smrtonosnim dozama.
Ja sam staromodna cura
Zuljash me kao nova cipela
Koju moram izuti, promeniti,
Za jednog udobnog ko patika
Ili razgazenog ko susetkina sandala.
Ja sam staromodna cura
Dobra sam prema mushkarcima,
Kao prema onim koji se plashe mraka,
Lifta i prelaska ulice van peshackog prelaza.
Sa njima volim da idem u bioskop
I gledam nove filmove na stari nachin,
Iz zadnjeg reda bioskopske polutame,
Dok mi odabrani zavlache ruku ispod suknje.

Ja sam staromodna cura,
Drevna ko Kartagina,
Minimalno oshtecena zubom vremena.
Muzejski komad koga nema na aukciji.
Pipanje nije dozvoljeno.
Uzmi ili ostavi.