JNA -vojska, armija ....i nešto više-dok je bilo....

First topic message reminder :

Većina muskaraca ima tu "čast" da jedan period života provede u uniformi .Koji rod ste služili, da li ste imali neki čin, u kakvom vam je sećanju ostala vojska, šta mislite o civilnom služenju vojnog roka?

zirafa ::

Shvatam ja majke ali imam odmah i jedno pitanje za nju.Mala smo država i momentalno imamo 16000 hiljada vojnika i oficira(aktivne vojske),Može li se ta šaka jada suprostaviti neprijatelju koji ima recimo 130000 hiljada naoružanih boraca.

Da prihvatimo da 16 hiljada ne može protiv 130 hiljada, ali hajde da budemo objektivni, kako i sam kažeš mala smo država, pa koliko onda možemo budžetski podneti da imamo vojnika? 50 hiljada? 100? To je opet manje od 130.
Ma kakva rezervna vojska, kakvi bakrači. Profesionalnost, bato moj, pa ko voli-nek' izvoli. Vid' koliko imamo policije, a opet je i to malo kolika je naša potreba. Ili oni ne rade ono što bi trebali? Jebeš više bilo šta na silu. Dokazano je šta sila radi.

Ma pričam o obuci...Ako imamo para za onoliki državni auto park,za kompletnu državnu strukturu,zar nije bolje sve to smanjiti i....Ma džabe pričam...

zirafa ::

Ma čoveče,ti si potpuno u pravu ali ja sebe jednostavno pitam :jer imam sina od 24 godina,koji je bio u vojsci 6 meseci.Kako će ti momci,koji služe u staračkom domu na primer,braniti svoje porodice.Ne slažem se sa rato ni u kakvom vidu,ali,po meni izbegavanje služenja i tih 6 meseci nije dobro.O tome govorim.

E tu se slažemo .Više vredi jedan dobro obučen profesionalac nego deset rezervista . To je i poenta zamisli "profesionalne vojske" Mala, mobilna, dobro opremljena , dobro obučena za sve uslove . Ja sam praktično 9, 5 meseci bio na obuci -no zato i dan danas znam pucati od PAP-ovke do bestrzajnog topa .
Ovo što deca NE ŽELE da služe vojsku pod oružjem , govori nešto drugo .Dosta im je raznih priča -ne veruju više u to , i ne žele da budu topovska hrana nikome i nizasta .
Rat se danas više ne vodi partizanski -što više ljudi , pa daj svakome pušku . Niti smo videli odakle nas tuku-niti smo čuli .Da su hteli-sravnili bi nas sa zemljom . Pokazalo se da je korisniji bio onaj pekar iz Vojvodine koji je znao rukovati raketama , pa je skinuo onog "stelta" nego ceo naš PVO koji je besomučno tukao u nebo -iako nisu ni videli ni čuli eventialni cilj.
A kad se brani svoja kuća i porodica -veruj da nema problema .Ja sam na samoj granici ,na pola Dunava je - i 90 tih smo imali samoorganizovane ulične straže -bez problema . Našli se i ljudi i oružje. I bili su disciplinovaniji nego oni u uniformi i pod "državnim" oružjem . Ko je imao dobar podrum , sa betonskim pločama -otvorio ga je za komšije , žene i decu. A muškarci su bili napolju -zlu ne trebalo . I nije bilo ni zabušanata ni pobegulja -jer su se svi bojali "invazije" Strah za kuću i porodicu ujedini , i niko ne želi da pokaže kukavičluk.

Danubius ::

. Pokazalo se da je korisniji bio onaj pekar iz Vojvodine koji je znao rukovati raketama , pa je skinuo onog "stelta" nego ceo naš PVO koji je besomučno tukao u nebo -iako nisu ni videli ni čuli eventialni cilj.
.

"Pekar" iz Vojvodine je inace Zoltan Dani koji je bio aktivno vojno lice i pripadnik tog istog PVO-a koji je kako kazes "besomucno tukao u nebo-iako nisu ni videli ni culi eventualni cilj".Nakon penzionisanja je otvorio pekaru u Kovinu.

P.S. Cisto zbog pravilnog informisanja.

Crna_ovca ::

"Pekar" iz Vojvodine je inace Zoltan Dani koji je bio aktivno vojno lice i pripadnik tog istog PVO-a koji je kako kazes "besomucno tukao u nebo-iako nisu ni videli ni culi eventualni cilj".Nakon penzionisanja je otvorio pekaru u Kovinu.

P.S. Cisto zbog pravilnog informisanja.

Parafrazirao sam , jer smo otišli u priču o obučenim i neobučenim vojnicima.

No imaš pravo .Evo tačne informacije .



Zoltán Dani - Wikipedia, the free encyclopedia




Quote:





Zoltán Dani (Hungarian name, Hungarian name order: Dani Zoltán) is a
former colonel of the Yugoslav Army and former commander of the 3rd
battery of the 250th Missile Brigade, which shot down an F-117 Nighthawk
near the village of Buđanovci on March 27, 1999, during the Kosovo War.
The hit was achieved with modified SA-3 Goa missiles.

Dani claimed that his battery also shot down an F-16[1] which according
to NATO was lost due to "mechanical failure".

Since retiring from military service, Dani has been working as a
baker in his native village Skorenovac. He is an ethnic Hungarian.

Vojna obaveza kao zakonska prestaje od 1.01 2011.
Vojska Srbije postaje profesionalna , a primiće 2000 dobrovoljaca koji žele da je služe u sadašnjem trajanju od 6 meseci. Pa ko voli rat i oružje , neka uživa .

Aj da budem malko forumski arheolog , da vadim temu iz naftalina

Beše davne 1987 god. , nekog septembra kad sam stigao u Bitolj , na sluzenje voj.roka VES 1101/ strelac ,rod pešadija, ali mi nije nikako jasno koji sam q. nosio RB M57 . Jeste da nisam svakog dana drnčao-čistio pušku kao ostali , ali... što me uvališe u protov oklopni vod ?

U pomenutom gradu sam proveo svih 12 meseci, grad je MNOGO "ubav" :thb: .

Ali vojska ne bi bila vojska ,da nam nije MALKO zagorčavala život , 15 dana teren 30 km. od grada , naravno peške , 2 puta za vreme obuke + 10 paklenih dana provedenih na Krivolaku .A kad se vraćamo u kasrnu svi srećni kao da stižemo u klikni .Većina nas iz Srbije nije ni pomišljala da pobegne kući , pitanje je dal bi i do Skoplja stigli , voz putuje na relaciji Beograd - Bitolj 12 sati , na svakoj stanici prisutna vojna policija. Slovenci vikend onaj redovni od 5 dana nisu ni koristili , treba im 24H da stignu do kuće, 24 h da se vrate. E to su bila vremena čelične JNA , bato .

Pa onda nam se skupila država od "pranja" , dal zbog lošeg praška , pa aj iz Vranja u Suboticu na sluzenje voj. roka "ljubi ga majka"

Da,bila je čelična JNA,samo sam ipak uspeo da je zajebem i da se oslobodim.
Kumanovo,specijalna jedinica po kazni prebačen iz Skoplja,pešačenje do Krivolaka,Ali.......kada su mislili da su me ukrotili,isfolirah neki napad pri čemu sam se malo i sam povredio i ćao vojnici.ostajte za uvek van moje svere interesovanja.
Ali sad ozbiljno.
Ubijalo me igranje rata.
I mogu da kažem,prezirem vojsku,ali jedina gde bih možda i uspeo da izdržim do kraja je NATO,jer vidim svrhu postojanja te armije.Ostalo je sve zajebavanje.

Danubius ::

Većina muskaraca ima tu "čast" da jedan period života provede u uniformi .Koji rod ste služili, da li ste imali neki čin, u kakvom vam je sećanju ostala vojska, šta mislite o civilnom služenju vojnog roka?

Nisam muskarac, ali.. I mi devojke imamo eka secanja u vezi vojske, ili bolje receno, vojnika.

Rasla sam u vreme dok je jos bila JNA. Svaka devojka je imala nekog vojnika kome je pisala pisma, i cekala odgovor iz kasarne, pa makar to bio i brat, rodjak ili vec.. Mladici na osluzenju vojnog roka, da li zbog promene sredine, uslova, ko bi ga znao, umeli su da budu veoma romaticni, osecajni..
Sve sto se izdogadjalo posle, i dolazak nekih civilnih, profesionalnih i ko zna kakve vec vojske sve mogu da budu, odnelo je to vreme u nepovrat , kad je vojska bila ponos, cast, cekanje, radost i tuga u isto vreme...

Sta VI mislite o danasnjoj vosjci, jel tesko mladim vojnicima kao sto je bilo tesko onima kad je vojska trajala mnogo duze nego sad?


Danasnja vojska je igra u odnosu na vojsku JNA. Mozemo mi da pljujemo sami po sebi koliko hocemo, a umemo to odlicno, ali kad pricam sa ljudima iz bilo kog kraja sveta, svako se sa osmehom seca tog vremena, i te vojske, a sve posle je.............
Svako ima svoju pricu iz vojske, ali ma koliko dugo trajala onda, imala je nekog smisla, koji je naglo izgubljen, i mora neko vreme da prodje, da se sve vrati na svoje mesto.
Vojska treba, po mom misljenju da bude neprimetna u drzavi, ali da se drzi one - Mi i dalje ucimo i radimo kao da ce stotinu godina biti mir, a spremamo se kao da ce sutra biti rat. Za domovinu....S'...sada SAMI ...

ovdje recimo mozes da biras .....da sluzis vojsku ovdje....ili da to odradis negdje u Norveskoj....ili da ides negdje gdje mozes da izgubis glavu....i sto je jos gore....dosta momaka pristane jer im bukvalno zamazu oci novcem koji ce dobiti za to vrijeme...recimo taj novac im dobro dodje da vrate drzavi dug koji su duzni za skolovanje...sto ovdje i nisu bas male sume....neki dan smo bas o tome razgovarali...od moje rodice momak inace zivi u Becu....kada je trebao da sluzi vojsku odbio je....ali je morao da odradi....radio je sa djecom sto je bilo i vise nego dobro....njegova dva prijatelja...otisli su jedan na Kosovo....drugi u Somaliju....ili tako nesto bjese....poginuli su obojica......nekada kao sto rece Sonja....bilo je malo drugacije....kao ono kad se vrati iz vojske e tad je muskarac moze da se zeni......moj muz je zaglavio na sluzenju redovnog vojnog roka u Hrvatskoj....pocetak rata i taj haos tamo....ono sto se tada desilo zauvijek ce da pamti...poslije toga povratak u Bosnu...i sve to ponovo....ne ponovilo se nikada i nikome.....bes vojsku....da nam nikad ne zatreba....

OFICIRKAMA SEVNULI MINIĆI!

Subota, 16. April, 2011.|





BEOGRAD - To je nama naša borba dala!
Na dvodnevnom skupu „Zaštita ljudskih prava pripadnika oružanih snaga: stari i novi izazovi“ u Palati Srbija, umesto predsednika, ministra i ombudsmana, najviše pažnje privukle su buduće oficirke. Njih je posebno pozdravio ministar odbrane Dragan Šutanovac, koji je naglasio da će u septembru biti prve oficirke u istoriji koje su završile Vojnu akademiju.

O ženama u srpskoj vojsci govorio je i predsednik Srbije i vrhovni komandant oružanih snaga Boris Tadić:
- Od muškaraca i žena koji nose uniforme očekuje se da, vršeći svoje profesionalne dužnosti. Učešće žena u vojsci izuzetno pozitivno utiče na borbenost naših oružanih snaga i na taj način se istovremeno pokazuje da predrasude nemaju nikakvog opravdanja. Naravno, predrasude nije moguće ukinuti, ali se protiv njih moramo boriti.

Eeeeee, protiv ovih bi se dalo boriti .Ma , prsa u prsa :rlol:

Danubius ::

Većina muskaraca ima tu "čast" da jedan period života provede u uniformi .Koji rod ste služili, da li ste imali neki čin, u kakvom vam je sećanju ostala vojska, šta mislite o civilnom služenju vojnog roka?

pitanje lici na otkrivanje nekadasnje vojne tajne...cudi me da nisi napisao da napisemo koji smo VES imali...

sluzio sam na granici u bivsoj JNA...

ostala je u dobrom , iako je bilo gluposti kao i u svakoj vojsci itd.

inace sam za civilno sluzenje , odnosno ukidanje vojske uopce...

jer neka mi netko objasni koja ce to "sila" nas da napadne i porobi...cista bivsa komunisticka farsa...

da se zene pitaju ne bi bilo ni vojske ni rata...a , opet se zbog njih najvise ratovalo...

Otkriven recept pasulja iz JNA!


Zahvaljujući specijalnom kuvaru objavljenom na internetu, svi sada mogu da napokon uživaju u hvaljenim jelima vojske JNA


Foto: Tanjug
Svi koji su služili vojsku u JNA
ne preskaču priliku da pohvale određena jela koju su baš zahvaljujući
vojnim kuvarima stekla kultni status – poput nenadmašnog pasulja.
Sada, zahvaljujući specijalnom kuvaru objavljenom na internetu, i
civili mogu da napokon uživaju u hvaljenim jelima vojske JNA.


Na sajtu se mogu naći brojni recepti za jela koja su bila dostupna
vojnicima Jugoslovenske narodne armije uključujući razne supe, čorbe,
jela od ribe kao i jela od mesa.

Pored recepata, kuvar nudi i brojne praktične savete koji vam mogu pomoći pri kuvanju nekih od, sada antologijskih, recepata.

Pored tačnih, vojničkih, mera za sve sastojke koji idu u jelo, tu su
naravno i preporučene količine priloga i hleba koje treba da se nađu uz
jela kako bi celokupan doživljaj bio što sličniji onom u kantini.

Pogledajte sve recepte na sajtu JNA kuvar – Recepti Jugoslovenske narodne armije
_________________
Najveća tajna pasulja iz JNA ,u smislu koliko je bio "ukusan" je u tome da smo bili večito gladni kao pseta ,i pojeli bi i blato sa čizama .

Zatim ...druga jela su bila tako grozna ,da je pasulj bio "siguran" .
Ukoliko tog dana niste bili dežurni u kuhinji ,pa znali da ste istresli pasulj iz prljavih džakova ,a kupus za salatu predhodno šutirali čizmama okolo pre seckanja .
Teško da je pranje šmrkom "sterilisalo" išta od nabrojanoga -ali smo ipak jeli ,nekada i tražili "repete" .

Ja ga bas nesto nisam ni voleo , bas kad sam moro , inace pasulj volem i dobro ga kuvam .

Vojska??? Ovde bi trebalo da pišu majke čija su deca služila vojsku, pa onda staviti na kantar majčine emocije i tu vojničku čast.

Cuj tetu moju, vojnicka cast?

Da odem u vojsku i da me naprave ubicom, tj. me uce. Kad se zaratuje, poglavari veceraju u Parizu,London, Madrid itd.A ja u rovovima punog blata i molim Boga da ostanem ziv i da se vratim citav kuci.

Ili dogovaraju se i djele teritorije po njihovoj volji itd.

Ukino bi ja vojsku na licu mjesta i to u cijelom svijetu. :329340: 

Samouka ::

Vojska??? Ovde bi trebalo da pišu majke čija su deca služila vojsku, pa onda staviti na kantar majčine emocije i tu vojničku čast.

Vojska naravno po defaultu ne bi trebalo da bude nikakva poželjna stvar svakome normalnom,jer zna se šta je osnova svake vojske ,ubiti ili bar osakatiti neprijatelja (formula je "eliminisati" ,"neutralisati" )  -ako izbacimo one floskule oko "odbrane naroda i zemlje " itd.
Nije tako  jednostavno .
Činjenica je da je nekadašnja JNA imala kodeks časti i prerogativ  "dobrih momaka" kojima je isključiva uloga -odbrambena .
Videli smo na čega je to došlo na kraju ,i šta su u stvari danas ,vojske .
Gomile avanturista ,plaćenika ,neobrazovanih,fanatika i raznih izopačenih likova  koji za to dobiju dobar novac ,oružje i dozvolu da rade što hoće kada obuku uniformu .
Slažem se da na ovoj temi zaista treba da se čuje reč majki, žena i sestara onih kojima je vojska ,u ime te neke  "časti" i "patriotizma" vratila sinove kao psihičke i fizičke bogalje ,ili još gore ,a takvih je na hiljade u ex Yu .
Sve vojske na kraju rade isto -ubijaju ,pale ,siluju ,pljačkaju ,i tako je od postanka sveta ,a svi ratovi se na kraju pretvore u izgovor za pljačku i otimačinu . Zločin prati sve vojske ,i nema opravdanja  ako je počinjen iz "odmazde" .

Citat :

Sada, zahvaljujući specijalnom kuvaru objavljenom na internetu, i
civili mogu da napokon uživaju u hvaljenim jelima vojske JNA.


Na sajtu se mogu naći brojni recepti za jela koja su bila dostupna
vojnicima Jugoslovenske narodne armije uključujući razne supe, čorbe,
jela od ribe kao i jela od mesa.

gde sam ja bio kad ovo nisam ni video a ne da sam jeo

Danubius ::

šta mislite o civilnom služenju vojnog roka?

Jedini moguci posteni nacin sluzenja vojnog roka. Placenika bas dupe boli hoce li odbraniti neciji prag. Zanima ga da ga opljacka.

Presrecna sam sto moji sinovi NIKAD nece uzeti pusku u ruke!
Neka sluzi vojsku ko hoce i kako hoce, moji nece!
Cetiri brata su bila vojnici JNA. Jedan je dao zivot toj vojsci.Previse je!

Uzeto sa Brđaninovog FB



Momci koji su išli na služenje vojnog roka u JNA sigurno se sećaju ovoga: SDO (suvi dnevni obrok) koji se dobijao prilikom izlaska jedinice na teren ili kad se radila "generalka" (generalno čišćenje kuhinje u kasarni). Sastojao se od konzerve sardine, konzerva pasulja sa kobasicom ili đuveč (rizi-bizi), glikoza, KVIK bonbone, dva pakovanja dvopeka (tz."cigle" jer je to bio najtvrđi dvopek na svetu ) i kesica instant čaja.
-----
Ovo je A obrok -a postojao je i B,C,D i E .

Zavisno od onoga šta vojsku čeka .

Ako ste dobili E-tu je bila bočica ruma ,10 cigareta ,kandirano voće ,tablete soli ...to je bilo "ratno sledovanje" -vrag odneo šalu ,čim vojnika "časte" .

Citat :

Većina muskaraca ima tu "čast" da jedan period života provede u uniformi .Koji rod ste služili, da li ste imali neki čin, u kakvom vam je sećanju ostala vojska, šta mislite o civilnom služenju vojnog roka?

Veliki sam bio protivnik JNA (ideološki), imao sam i probleme zbog toga, ali sreća, već se bio pojavio Janez Janšta, tako da sam u Slovencima imao strava prijatelje i saborce protiv JNA. Išao sam sa njima na raporte, pritvore, ali bez obzira šta pričaju, kada sam se oslobodio, svi Slovenci iz kasarne su došli da me isprate. Rekli su da im je žao što nisam Slovenac. Zaista sam ih podržavao u svemu, po pitanju JNA. U to vreme, posebno mi se svidela ideja o teritorijalnom služenju vojnog roka. Naravno, potpuno ukidanje služenja vojske je bio tada samo moj fantastični san, to nisam smeo da kažem čak ni najboljim prijateljima iz Slovenije.
JNA je zločinačka organizacija od svog postanka, još iz Rusoa.
Maštao sam da sam Kraljev Vojnik, ali iskreno, par puta sam se zapitao da li bih voleo da budem u Kraljevoj Gardi, i nisam bio siguran. Lepo je pričati, ali ima neko ko nije za vojsku.
Moj moto je, bolje je biti žrtva nego ubica.
Mislim da ne postoji štansa da me neko natera da pucam u drugog, makar i u samoodbrani.
Jedini ubilački instikt mi se može roditi na stadionu, na Derbiju, ali to je adrenalin a ne realan osićej. Ipak, ako bih morao, samo bih mogao da pucam u okršaju Partizan-Zvezda, ovo jeste sramota, ali želim da iznesem svoj stvarni osećaj. Jedina mržnja koja me može naterati da budem i ubica je mržnja prema Krcunovoj Zvezdi, koja je i danas udbaška tvorevina.
Malo se zezam, ali daleko od časti. Obući uniformu za čoveka koji voli rock, umetnost i lepe stvari je samo poniženje.
Čin nisam imao, terali su me, ali sam se zbog toga i oslobodio. Nisam želeo. Najpre sam imao problem jer su me terali u ŠRO. To je bilo u BG, jer sam bio vezista, ali nisam hteo ni da čujem. A pri tome, bio sam u kauznenoj kasarni Karpoš u Kumanovu. Odeljenje veze pri izviđačima, ko je bio u vojsci, zna kakav je to užas.
Otišao sam sa 98 kg, posle 5 meseci se vratio sa 76 kg. Zareko sam se bio da do kraja života nikakve fizičke aktivnosti neću upražnjavati. Najebo sam.
Žale se na hranu.
Ja od očaja nisam mogao da jedem ništa. Nisam ni hteo. Tako da su me hranili u stacionaru infuzijom. Želeo sam da umrem.
Nije mi ništa bilo teško, osim poniženja, da mi neka nepismena stoka naređuje. Ne mgu se pomiriti da slušam komandu, bez obrazloženja. To je za životinje, to je ono što ljude razlikuje od životinja.
Neposlušnost.
I kada sam bio sam na straži, uvek sam u sebi vodio svoj rat protiv svih.
Tu sam naučio i nešto o nacijama u SFRJ.
Moje južnjake iz Vranja, Leskovca, Niša sam najviše prezirao. Jer su bili polsušnici. Pa onda su sledili crnogorci i bosanci. Strašno. A Bosanci su me gotivili. Ali su bežali od prejakih plitičkih priča.
Ja sam najviše voleo Slovence, Beograđane, Zagrepćane. Novosađani su bili ok, ali pičkice.
I iznenadićete se, ali su me Šiptari obožavali. Svi su navijali za Partizan, a brat od boksera Pecija me je stalno izvlačio u grad kad mu dođe poseta. Baš smo bili drugari.
NISAM ZA CIVILNO SLUŽENJE VOJNOG ROKA.
To mi je baš bez veze.
Ja sam za kratko služenje ako mora, ali samo vezano za oružje i ta vrsta obuke. Mene je ubijalo, što sve jedno koji si rod, svi su prolazili obuke za čistačice i spremačice. To su gluposti.
Protiv sam vosjke, ali ako već mora, obuka za ubijanje, to je vojska. Pa ko voli, nek izvoli.
Inače, puška mi je zarđala skroz bila. Dobio sam je 25 posto načetu, a kad sam pošao, 100 posto upropašćena. Mislim da sam jedini koji sam nešto simbolično morao da platim u mom vojnom odseku. Oov kome god priča, ne veruje mi. Ali imam svedoke.
Prosto, zezao sam se i oprao sam je u potoku, ostaio, i bila je ujutru sva crvena od rđe. Posle me naterali da je čistim, ali nije bilo pomoći.
Ja nisam nikada pucao iz svoje puške, čak ni na gađanju. Pa je bilo problema, kapetan me naterao da pucam sa nekim manevarskim metkovima, provalio da neću da prljam pušku. Hahahah, a šiptar mi dao 3 pakle marlbora za 5 manevarskih metaka. Voleo čovek da puca. Hahahahh.
Ne znam jbt, sad kad pišem, ma kao da mi je po malo bilo i nekih prijatnih uspomena.

Prvi put posle zakletve smo trebali ići u grad. Ne računam onaj dan kad smo imali posete.
Mislim da je bio četvrtak izlazak.
Kapetan čita, pa kao napeto, svi čekaju.
Ja se zezam.
On gleda u mene, kao drži atmosferu kao da deli nešto. Kad me pitao jel očekujem da izađem, odgovorio sam mu da me sramota da se u uniformi šetam po gadu.
Bio sam na raposrtu, 3 dana pritvora, a zatim su me kaznili da kad god je izlaz, moram da izađem u grad. Naravno, pratili su me.
ja izađem i sednem pored puta na onaj kamen graničnik i presedim ceo dan.
Ponovo sutra raport, pa razgovor, pa sam išao kod nekog psihologa hahaaha

debilko ::

Ponovo sutra raport, pa razgovor, pa sam išao kod nekog psihologa hahaaha

I djaba sve...nist nije pomoglo....ljubim te...pa ti mazohista...sam sebe tako kazniti...alal vera Munevera.

Astra ::

debilko ::

Ponovo sutra raport, pa razgovor, pa sam išao kod nekog psihologa hahaaha

I djaba sve...nist nije pomoglo.....

  :rlol: :rlol: :rlol: :rlol: :rlol: :rlol: 

Ne barkajte mi Debijaaaaaaaaa! Ja'b ga izmislila da ga neJma:)       

Zox Zoja najbolji pisac pisama vojnicima. Moraću da pretrkeljišem kutije al garant negde imam sačuvan rokovnik u kom ima bar petnaestak VP adresa. Zaštitni znak mi bio plava koverta. Na ferijalnoj od tatine koleginice dobila stotinak (ako ne i više) komada. U jednom momentu provaljeno da pošta gleda kroz prste ako ne staviš markicu kad je pismo za vojaka a nazad žemsko ime kao pošiljalac. To se valjda zove muška solidarnost i sećanje na vojničke dane.

Pre par godina srećem drugara kojeg nisam videla godinama (odselili u drugo mesto) i čujem da njegova žena hoće da me upozna po svaku cenu. Kaže ostao bez ručka jer je gospoja mu našla vojnička pisma i zadubila se u čitanje mojih literarnih radova. Čak sam završila i na časovima srpskog njegove mlađe ćere kad su radili neku temu o pismima. QQ meni mora da su ona deca umirala od smeha slušajući sve gluposti koje sam pisala.

Nisam pristalica obaveznog vojnog roka ali smatram da nam ne bi škodila ozbiljna obuka iz DSZ (društvena-samozaštita) kako se to nekad zvalo. Kao narod smo totalno neobučeni kako postupiti u slučaju zemljotresa, požara, poplave ...

zatim su me kaznili da kad god je izlaz, moram da izađem u grad. Naravno, pratili su me.
ja izađem i sednem pored puta na onaj kamen graničnik i presedim ceo dan.
Ponovo sutra raport, pa razgovor, pa sam išao kod nekog psihologa hahaaha


  vala ti si opičen bio od mladosti...buntovnik... :zubi3: ...

U odnosu prema vojsci sam prvi put primetio kakav lažni moral i licemerje vlada među našim ljudima.
Najveći kritičari vojske među kojima su bili recimo Bora Đorđević i ne mogu sad da se setim, milion ih je. Pričaju kako je to užas, ali ako gledate između redova, užas je za njih, tatine i mamine sinove. Ipak, kao deca vojnih lica, ipak se raduju da pokažu sposobnost vojničku. To nisu pravi protivnici vojske.
Sam Bora nešto priča, kao nedisciplina, a onda se kao uozbilje se i kad počiste krug, pokažu kako su najsposobniji. Pun mi je kurac bilo takvih.
Iamao sam jednog druga, otac mu vojno lice, a on se uhvatio mene, pa kao hože da bude protivnik vojske. Pljujemo zajedno. Jednom se našli na nekom terenu, on nije znao da ga slušam, zvoe kući i ovim rečima :
"Tata, jeste,....položio sam za desetara, da..-.- majke mi, u sredu dobijam čin!"
Zgadio mi se. A toliko je pljuvao po tome.
Ja znam po sebi. Moja cela porodica je prezirala vojsku. Mislm da bi me čak i roditelji, i deda i baba zezali da sam kojim slučajem dobio značku primernog vojnika.
Zaista, iskreno, ne uvažavam vojsku, niti oficire.
Ali je još gora ona ogromna većina, koja kao pljje vojsku, a ovamo bi voleli da budu primerni vojnici.
pa onda ono oko hrane, gusenica u salta i slično.
Jbt, vidim svi se otimaju za hranu. Ok. Poštujem ko je tu došao i časno služi vojni rok.
Ali oni koji se žale na hranu, to su obični foliranti i razmažena derištad.
Ponavljam. u duhovnom očaju, nikad nisam poćeleo ni mrvu hleba. Ćale mi donese Kraški vrat 5 kg, ja bacim samo ortacima, nisam ga porbao.
Nije mi jasno ko u takvom sranju može usta da otvori.
Ko preživi sam ulazak u kasarnu, šišanje, i taj čin, mislim da mu ni pakao neće teško pasti. Naravno, ko se oseća slobodnim čovekom.

Ko preživi sam ulazak u kasarnu, šišanje, i taj čin, mislim da mu ni pakao neće teško pasti. Naravno, ko se oseća slobodnim čovekom.
--------------------------------------

deba šta je za tebe raj,ako je bivša JNA pakao..?   
moj ćale kaže da su mu to bili najlepši dani..služio je u Derventi..

Kijara-brm ::

zatim su me kaznili da kad god je izlaz, moram da izađem u grad. Naravno, pratili su me.
ja izađem i sednem pored puta na onaj kamen graničnik i presedim ceo dan.
Ponovo sutra raport, pa razgovor, pa sam išao kod nekog psihologa hahaaha


  vala ti si opičen bio od mladosti...buntovnik... :zubi3: ...

Uvek sam tvrdio, lakše bi mi bilo da idem u zatvor. Jer znam, kažnjen sam i to je to. Ovako, obraćaju mi se kao da mi je to čast, a ja je osećam kao kaznu.
Niko od mog društva (bilo nas je 10-ak) nije do kraja služio vojsku. Takmičili smo se, ko će se pre osloboditi. I tu sam slab, tek sam se oslobio posle 5 meseci.
A recimo, sve iz ekipe i mene takođe, privodili su na regrutaciju. Znači, cepali smo pozive za regrutaciju, regrutovan sam tek kad sam bio prva godina fakulteta i to me privela uveče pred regrutaciju policija i spavao sam tamo u centru za regrutaciju.

Jbt ti kao da si stvarno u paklu bio.Tebi bi goli otok bolje legao...  ...
Au,doživljaja.Imaš ti tu materijala.Ajde malo više piši.Gde si služio?Čemu toliki otpor...?

Debi ovo što ti sad pišeš o ulasku u kasarnu, šikaniranju fazana i slične stvarii slušala sam milion puta od prijatelja i rođaka. A ako je suditi po filmovima i knjigama to nije bila specijalnost samo JNA nego je to specifičnost vojske kao takve. Širom ovog našeg plavog klikera.

Meni to strašno liči na one obrede prelaska od dečaka u muškarca u primitivnim plemenima. Moraš da prođeš inicijaciju inače ne možeš da budeš punopravni član plemena niti da uživaš privilegije koje iz tog proizilaze. Što je Cojle negde napred rekao da je važilo pravilo ko nije vojsku služio nije mogao da se oženi tako lako.

I što je čudno, a možda i nije, da oni koji su par meseci ranije prošli takva šikaniranja sve to zaborave i nastavljaju takvu tradiciju. Svi koji su "bili neki čin" (desetari) sad pričaju kako nikad nisu šikanirali vojsku a svaka klasa gde god da je služila je puna priča o sadistima s čvarkom. Možda svaki deseti će reći da je imao normalnog podoficira/oficira kao nadređenog.

Kijara-brm ::

Ko preživi sam ulazak u kasarnu, šišanje, i taj čin, mislim da mu ni pakao neće teško pasti. Naravno, ko se oseća slobodnim čovekom.
--------------------------------------

deba šta je za tebe raj,ako je bivša JNA pakao..?   
moj ćale kaže da su mu to bili najlepši dani..služio je u Derventi..

I moj ćale takođe, hahaha.
Ali je znao da ću ja da popizdim, da mi se kosa na galvi diže od toga da sam primeran omladinac. Uvek sam voleo i trudio se da budem hooligan.
Vidi Kjara, iz istih razloga mi nikad nije palo da idem na radnu akciju. To nikad. Čak i vojska pre do toga.
Čak smo se tukli ovde u kraju sa akcijašima kad su dolazili u Železnik nešto da rade, pa su ih na kraju povukli. Bio pravi rat.
Tu me nerviralo, jel sam voleo rock muziku, a ona je bila u službi režima, pevali po radnim akcijama.
zato sam oberučke prihvatio Punk kad se pojavio. Uprvao zbog bunta protiv društva.
Ma ne želim ni u kom slučaju i varijanti da budem primeran građanin.

hahaha koje si ti zlo bio od mladosti...mora da si bio i nevaljalo dete... :zubi3: .
i na kraju koliko si skupio meseci u JNA..i gde si služio?

ZoxZoja ::

Debi ovo što ti sad pišeš o ulasku u kasarnu, šikaniranju fazana i slične stvarii slušala sam milion puta od prijatelja i rođaka. A ako je suditi po filmovima i knjigama to nije bila specijalnost samo JNA nego je to specifičnost vojske kao takve. Širom ovog našeg plavog klikera.

Meni to strašno liči na one obrede prelaska od dečaka u muškarca u primitivnim plemenima. Moraš da prođeš inicijaciju inače ne možeš da budeš punopravni član plemena niti da uživaš privilegije koje iz tog proizilaze. Što je Cojle negde napred rekao da je važilo pravilo ko nije vojsku služio nije mogao da se oženi tako lako.

I što je čudno, a možda i nije, da oni koji su par meseci ranije prošli takva šikaniranja sve to zaborave i nastavljaju takvu tradiciju. Svi koji su "bili neki čin" (desetari) sad pričaju kako nikad nisu šikanirali vojsku a svaka klasa gde god da je služila je puna priča o sadistima s čvarkom. Možda svaki deseti će reći da je imao normalnog podoficira/oficira kao nadređenog.

Pa u pravu je Cojle, vidiš i ja se nešto polu-oženi.
Izvukao sam zaključak, da čovek koji ne služi vojsku, ne može biti veran samo jednoj ženi, već voli da menja. Hhahahhaha
Nije to bre što pričaš.
Ako si gledala film Kosu, ja sam ga gledao preko hiljadu puta, i to mi je životni moto.
E vidiš onog seljačića zbog koga Bergen poginu. Jbg. Upravo to.
Dopraćaju neke sa presetom i to, i ja sad sa njim kao tu nešto da se družim, ma nema šanse.
E vidi, ja namerno i na silu, počnem prvo veče u hodniku da plačem i čekam da mi neko nešto kaže da mu jebem mater.
Izazvao sam tuču, ali nisam ja učestovvao, skočio neki Beograđanin umesto mene, stari vojnik. Ali ja uzeo na sebe pa sutradan prebačen u kaznenu kasarnu.
A to sam priželjkivao.
A vidi, imao sam sređeno Dom JNA, ali sam upraov zbog toga požurio da napravim sranje da ne proradi ta veza.
To je nešto ćale na svoju ruku sredio. Plašili se on i keva kad sam pošao.
Inače sam hteo da pobegnem preko, ali keva iskukala da ipak odem da služim vojsku.

Gledala sam Kosu dovaljan broj puta da je napamet znam. Shvatam tvoje razloge i bunt i smejem se jer mi je jedna luda ideja pala na pamet.

Većina vas ovde je iz generacija šezdeset i neka. Verovatno se sećate da je tamo krajem osamdesetih uvedeno da devojke mogu da služe vojni rok (i posle par klasa ukinuto kao nerentabilno). Ja sam htela da se prijavim. Upravo iz razloga iz kog si ti bežao i pravio njesra. Da budem drugačija, da iskočim iz šablona, da razbijam tabue ... Na žalost ova moja ideja se izjalovila. Ostala sam dobro i primerno dete ko što je i red   

Kijara-brm ::

hahaha koje si ti zlo bio od mladosti...mora da si bio i nevaljalo dete... :zubi3: .
i na kraju koliko si skupio meseci u JNA..i gde si služio?

Ma 5 meseci u Kumanovu.
Najteže mi bilo, kada partizan igrao finale u hokeju sa Jesenicama, i ovi moji ortaci me pozdarvljaju i viču preko tv moje ime. Jbt, istrčao sam napolje i zacenuo se od plača. Nisam propuštao ni jednu utakmicu partizana do tada.
Inače, ko je služio vojsku u Makedoniji zna za Kraste i Krivolak. To je tenkovcki poligon sa nekom crvenom zemljom, strašno. Mi smo išli tamo sto puta pod punom artnom opremom, 50 km. Ali mi to nije bilo ništa teško. Nego šišanje, brijanje i slično.

ZoxZoja ::

Gledala sam Kosu dovaljan broj puta da je napamet znam. Shvatam tvoje razloge i bunt i smejem se jer mi je jedna luda ideja pala na pamet.

Većina vas ovde je iz generacija šezdeset i neka. Verovatno se sećate da je tamo krajem osamdesetih uvedeno da devojke mogu da služe vojni rok (i posle par klasa ukinuto kao nerentabilno). Ja sam htela da se prijavim. Upravo iz razloga iz kog si ti bežao i pravio njesra. Da budem drugačija, da iskočim iz šablona, da razbijam tabue ... Na žalost ova moja ideja se izjalovila. Ostala sam dobro i primerno dete ko što je i red   

Sećam se, moje neke drugarice su služile vojsku.
Ma kod mene u kasarni bile neke tri ribe, medicinske sestre u stacionaru. strava ribe. Ova jedna se bila natovrzla na mene, jer sam je podsećao na nekog njenog. A sve su bile slomljene i ucveljene, spetlajle se bile sa nekim vojnicima pa im posle oni dali nogu kad odsluže vojsku.
A meni to nije jasno.
Ma koje ribe bre, ja sam svaki dan osežao kao poslednji. Nisam se setio da ni da postoje. Istini za volju, meni devojka dolazila svake nedelje skokro. I popizdi. Izađemo, odemo u hotel, ja prepalačem celo veče, neću nigde da idem. Ona popizdela, kao neće više ni da dolazi ako tako stalno joj upropastim vikend. Ma nisam ni zvao da dolazi. A ona se sažali pa opet dođe.

debilko ::

Kijara-brm ::

hahaha koje si ti zlo bio od mladosti...mora da si bio i nevaljalo dete... :zubi3: .
i na kraju koliko si skupio meseci u JNA..i gde si služio?

Ma 5 meseci u Kumanovu.
Najteže mi bilo, kada partizan igrao finale u hokeju sa Jesenicama, i ovi moji ortaci me pozdarvljaju i viču preko tv moje ime. Jbt, istrčao sam napolje i zacenuo se od plača. Nisam propuštao ni jednu utakmicu partizana do tada.
Inače, ko je služio vojsku u Makedoniji zna za Kraste i Krivolak. To je tenkovcki poligon sa nekom crvenom zemljom, strašno. Mi smo išli tamo sto puta pod punom artnom opremom, 50 km. Ali mi to nije bilo ništa teško. Nego šišanje, brijanje i slično.

hahaha e baš si mimo sveta..ajde razumem navijač si..ali  šišanje ,brijanje..pa nešto što spada u usnovnu higijenu.
biće da nisi voleo red,a u vojsci je postojao..
u tvoje vreme koliko se služila JNA..12 meseci..pa izdržao bi svako..
 usijana glavica... ;)


Zox..po priči koliko sam ja upućena..da je vojni rok za žene ukinut što ih se 80% vraćalo trudnih..
sad da li je priča..nisam mnogo upućena...

EDIT-debi ..dođe i meni da plačem što te više čitam...     
jadna devojka..zapuca dole..a ti cendraš..o bemte  

Kjara, nije to u pitanju red, nego nisam sebe mogao da zamislim u JNA. Zaista sam JNA i sve što je društveno tada bilo iz dna duše mrzeo.
Dobro, sad ne govorim što mislim u ovom trenutku, ali sam bio na strani onog lika što je davio u Splitu vojnika u tenku, zato sam kao Srbin bio i na strani Hrvata, samo protiv svega što je SFRJ. Nikada nisam navijao za reprezantaciju te zemlje, a još kao klinac, prezirao sam himnu Hej Sloveni. Ne znam, ali sam zasita od kad pamtim, mrzeo sve što je Jugoslovensko.
Ma voleo sam da se sve zove Hrvatska ili bilo kako, samo ne Jugoslavija.
Ne znam, ali sam imao otpor uvek ogroman.
Evo još jedne dogodovštine.
Odemo na teren u Krvu Palanku, to su neke planinčine i Bugarska ganica.
I sad, u planini iznad logora straža.
Samo ko je smeo, javio se da ide an stražu. Šuma, mrkli mrak, ima risova čak, vukova i slično. Baš divljina. Nisam do tada znao da postoji kod nas tako nešto.
Ja se javim naravnoprvi. Sve mi jedno.
I još odem na stražu bez puške, žulja u pm. A tu smo jedini put punili pušku pri odlasku na stražu. u kasarni dobiješ metke, ali ih držiš u fišekliji.
Ja kao ma koji će mi kurac, ostavim i pušku i odem onako goloruk gore na stražu.
Jebote neki zvuci čudni.
Ali ja otupeo, sve mi jedno.
I odjednom, vidim nešto ispred meen, dahće. Ja budala mislim ker. I kao kuc, kuc, i krenem prema njemu. Jbt, kad skoči na mene, ja padnem i kotrljam se jedno 400 metara između drveća, sav sam bio krvav i pocepan. Ono divlja svinja i imala male. Kasnije ej tu videli.
Dole uzbuna u logoru, kad su me videli,ja od grana skroz krvav.
Posle mesec dana kad smo ponovo došli na to mesto sam se i oslobio, napravio jednu avanturicu i ispalo tako.
Ali nešto drugo.
Aliovo za divlju svinju, to su pričali u kasarni posle sedam osam godina, ko je služio tamo, pa se vratio, pričalo se kako je jedna budala otišla bez ičega na srtražu.

:rlol:  :rlol:  :rlol:  :rlol:  vidim da je tebi JNA stvarno bila tuga...
u sred vukoebine on bez puške...omg..
dobtro si preživeo i tih par meseci...

jbt nije mi jasna ta tvoja mržnja..ali ajde...
očito nismo skovani od istih emocija...moje su još uvek pozitivne i lepe...nadam se da mržnja nikad neće pokucati u moje srce...
brate ..ti si unikat... 

John Doe ::

... bila je čast služiti JNA... Sarajevo-Tuzla-Sarajevo 1981./1982. PVO...
... nije bila čast učestvovati u ratu 1991./1992. Baranja  PVO...

Ovo drugo ....Džoni ,to se nikada nije desilo -pa mi (Srbija ,tada SRJ ) nismo bili u ratu .   

To je bila "vojna vežba" (isto kao i ona u zimu 1992/93 . Tako je i upisano u vojnu knjižicu -vojna vežba -i još upisano i mesec dana manje ,jer je važio zakon da možeš biti na "vojnoj vežbi" najviše 60 dana )
Komandir OTP ,bio u komšiluku -na samoj granici (Bezdan-Batina -Zmajevac ) Dovikivali se sa "neprijateljem" preko Dunava ,oni kuvali "fiš" a mi riblji paprikaš (kotlić naravno na topovskoj cevi od tenka -"snađi se druže" )  :nnnnn: 



Usput ,da znaš -to se ne upisuje u radnu knjižicu ,ne priznaje ti se kao "radni staž" -jer se nije ni desilo ,"nismo bili u ratu" .

NATO 1999 se upisuje ,to čuh ovih dana ,pa pošto je kod nas penzija sve dalja ,nikada skupiti "staž" , idu ljudi da im se tih mesec-dva i "upiše" (vojna knjžica ,potvrda iz vojnog odseka ,pa u socijalno )
I ne samo to -sud u Strazburu je presudio da Srbija mora da isplati ratne dnevnice veteranima rata 1999 (za čega se u Apatinu malo ko "prijavio" jer svako ko ima malo časti -ispod časti mu je da se za njega "bori" Srpska radikalna stranka ,koja je to i "organizovana" ) no 1991,92 i 93 (a tu je mobilizacija i odziv bio 98 % ,dakle radi se o velikom broju ljudi )  "ne potpada " pod to -jer se "nije desilo"    
Ne ponovilo se nikada -moj sin dobio poziv da se "javi radi upisa u vojnu evidenciju" ,koja se izgleda, ipak radi -iako služenje vojnog roka više nije obavezno po zakonu .

Danubius ::

Ne ponovilo se nikada -moj sin dobio poziv da se "javi radi upisa u vojnu evidenciju" ,koja se izgleda, ipak radi -iako služenje vojnog roka više nije obavezno po zakonu .

A šta misliš za šta oni silni vojni referenti po Opštinama primaju platu ako bar jednom godišnje ne naprave spisak momaka koji imaju 17-18 godina. Jeste da postoji Matična služba, da država treba da ima spisak svih svojih građana ali zašto bi lezilebovići u Vojnom odseku bili tehnološki višak pa nisu oni bili jednaki onom 1.000.000 radnika iz fabrika koji su ostali bez posla.

Apropo ove teme setila sam se porodične anegdote. Moj najstariji stric, najveći zaebant u familiji inače, kad se spremao da pođe u vojsku dobio nekih dvadesetak dopisnica od matere mu. Znala ga kakav je pa mu izbila iz ruku adut "nisam imao dopisnice pa zato nisam pisao". Pregleda mu otac stvari koje treba da ponese i nađe te pomenute dopisnice. One adresirane i ISPISANE. Na svakoj od njih:

Dragi Bato, Mama i ostali ja sam dobro što i vama svima želim. Nije mi ništa teško ali ako možete pošaljite paket ovog meseca.

Na sledećoj je pisalo "pošaljite malo novaca ako možete". I tako naizmenično paket-novci.

Srednji stric bio TRI godine u mornarici. Sem što mu je stvarno lepo stajala uniforma meni ni danas nije jasno kakvu je eventualnu korist vojska mogla da ima od njega u slučaju rata kad je bio stotinama kilometara udaljen od mesta i roda vojske u kojoj je bio obučavan.

John Doe ::

[b]... bila je čast služiti JNA... Sarajevo-Tuzla-Sarajevo 1981./1982. PVO...
b]

Na 20-ak kilometara od mene....Zato sam ja tih osamdesetih bila tako bezbrižna   

justicija ::

...Zato sam ja tih osamdesetih bila tako bezbrižna    

I mogla si bit*     

Danubius ::

John Doe ::

... bila je čast služiti JNA... Sarajevo-Tuzla-Sarajevo 1981./1982. PVO...
... nije bila čast učestvovati u ratu 1991./1992. Baranja  PVO...

Ovo drugo ....Džoni ,to se nikada nije desilo -pa mi (Srbija ,tada SRJ ) nismo bili u ratu .   

To je bila "vojna vežba" (isto kao i ona u zimu 1992/93 . Tako je i upisano u vojnu knjižicu -vojna vežba -i još upisano i mesec dana manje ,jer je važio zakon da možeš biti na "vojnoj vežbi" najviše 60 dana )

Please dostavite mi i kopiju knjizice, za moj "record" ahahhahahahahahahahahahahaha

Saaaaaaalim seeeeeee!   :rlol: :rlol: :rlol: :rlol: :rlol: :rlol: :rlol: :rlol: 

Danubius ::

John Doe ::

... bila je čast služiti JNA... Sarajevo-Tuzla-Sarajevo 1981./1982. PVO...
... nije bila čast učestvovati u ratu 1991./1992. Baranja  PVO...

Ovo drugo ....Džoni ,to se nikada nije desilo -pa mi (Srbija ,tada SRJ ) nismo bili u ratu .   

To je bila "vojna vežba"

... zeznuo si se... u mojoj knjižici je evidentirano učešće u ratu... ćem da je skeniram...

AstrinaKomsinica ::

Please dostavite mi i kopiju knjizice, za moj "record" ahahhahahahahahahahahahahaha

Saaaaaaalim seeeeeee!   :rlol: :rlol: :rlol: :rlol: :rlol: :rlol: :rlol: :rlol: 

Ima na forumu ...jednom prilikom je trebalo malo začepiti usta " velikim patriotama" što bi ratovali sa tuđom decom do istrebljenja .
I ne dobih njihov "copy" -stala tema .  

John Doe ::

... zeznuo si se... u mojoj knjižici je evidentirano učešće u ratu... ćem da je skeniram...

Moguće ,ti si verovatno bio subotički korpus ,mi iz novosadskog smo izgleda bili inkognito .Ili je stvar u tome gde si bio -jer si bio stacioniran "preko granice ",mi smo se motali samo okolo ,i išli da pijemo "preko" .
Sredi to u socijalnom ,u nekim godinama je važno otići u penziju koji mesec ranije . Da je pravde -i redovno služenje bi nam treba uzeti kao radni staž -odrapili smo godinicu pošteno ,i pošteno odrintali .

U ovogodišnjoj klasi Vojne Akademije ,najbolji kadeti  su ove godine -tri žene ? 



Mlade potporučnice imaju prosek skoro 10 ,00 .
Koliko je logistika važna ,zna svako ko je bio vojnik  ,a ako ovakve osobe budu o tome brinule ,nema za čega da se brine .
Bravo, devojke .

Mala kasarna, mala varoš u CG-Danilovgrad.
Jedna ulica, jedan hotel koji ne radi osim leti terasa sa muzikom, jedna poslastičarnica, jedna pljeskarnica i jedna mala pošta. I reeeeeeeeeeeeed za dve kabine za telefoniranje.
Devojke nismo smeli ni da pogledamo.
Jedan drugar se okuražio i jedno veče sa jednom prošetao glavnom ulicom, potpuno nevino jedno pored drugog.

Ujutru, zorom su kod komandira zaglavili otac, tri strica, dva brata od te devojke.
Da se taj vojnik po naredjeju oženi njihovom Milanijom, da ne puca bruka po varoši!

Moja majka je u drugom braku bila udata za Titovog sinovca.
Nosila je prezime Broz naravno.
Kada je došlo vreme za vojsku moje pitanje časti i poštenja nije želelo da to koristim, kao ni visoki čin oca potpukovnika u SSNO. Bilo bi me sramota pred mojim drugarima rasutim po celoj bivšoj Jugi.

Takodje ni u kasarni nisam nikome pričao. Kako drugovima vojnicima, tako ni starešinama.
Pokušavao sam tamo da se sndjem kako znam i umem. Pokušavao da pokrenem folklornu sekciju u varoši, ali uzalud. Naravno, sve to radi češćih izlazaka iz kasarne. Inače je u samoj kasarni bio jako strog princip oko izlazaka i dobijanja noćenja. Za  devojku sam morao da lažem da mi je verenica, što mi nije teško padalo.

Elem, posle 7 meseci najavi se majka sa suprugom, dolazi u posetu. Ćutim ja o tome. Dodje ta subota ujutru, spremio se ja. Čekam
Kad trči dežurni oficir i pita gde sam. Ovi moji se izbečili. Traži me dežurni i kaže: "Vojniče zove te komandir kasarne!!!" (momci znju o čemu pričam )

Odem ja i već mi je negde jasno šta se zbilo. Došli njih dvoje na kapiju dali LK i dežurni video prezimena! (inače radi se o sredini osamdesetih)
Ispre kancelarije me čeka komandir i pita:
"Vojniče, zašto JA nisam znao ko ti je očuh!?!?!"
"Druže majore nisam smatrao bitnim za moje služenje vojnog roka!"
"Za tvoje da...a o nama ostalima nisi mislio'"
"Ne razumem druže majore." (sad se već žestoko foliram )

Da skratim. Dobih prenoćište do utorka uveče. A u nedelju ODMAH bi organizovano predavanje drug Broza o Desantu na Drvar u kome je učestvovao pri Generalštabu. Ja u prvom  redu, pored majora!

Kad su otišli u utorak, odmah sam bio pozvan na raport kod majora na razgovor šta želim da radim do kraja vojnog roka? I dobih folklornu sekciju i izlaz svaki dan po potrebi.
I pitanje na kraju: "Može li drug Broz da učini nešto za moj premeštaj u Beograd?"
"Naravno druže majore, postaraću se da na prvom odsustvu popričam sa očuhom!"
Dobih ga prvi vikend! Po povratku sam rekao da sam razgovarao sa drugom Brozom i da je obećao da će učiniti šta može. (slagah i ne trepnuh iskusna vojnička kuka! )

Svako od nas pamti svoje vojničke dane. Stekao sam tamo nekoliko prijatelja za navek i zavoleo nekoliko gradova gde sam služio. Ja mislim da bi današnji momci trebali da provedu bar nekoliko meseci tako, da malo očvrsnu, postanu muškarci, a ne babe u dvadesetim.
Jna je imala jedan veliki problem koji joj je došao glave. Nije napravljena da brani zemlju nego da brani politički sistem i čim je sistem počeo da puca po šavovima oni zaboravili na zakletvu i razbežali se. Čast izuzecima. Naravno, mislim na oficire, ne na obične redove. Bilo ih je dovoljno da predstavljaju važan faktor ali su se oni uglavnom brzo podelili po nacionalnoj osnovi i svesno i nesvesno učestvovali u farsičnom ratu za teritorije, koji u stvari služio da se ljudi pod strahom preseljavaju u matične republike. Iz toga smo dobili novonastale državice koje imaju svoje žrtve, patnju, razaranja, heroje... sve što je potrebno potegnuti kad god se pomene pitanje osiromašenja naroda i strmoglavog pada svih vrednosti društva.

Nisam služila vojsku, ali sam pisala pisma vojnicima :D
Dva moja drugara, otišli posle srednje u vojsku, a bili su mi kao...sestre :D Stvarno! ( Uvek sam imala više drugova nego drugarica i nekad sam im zahvalna na svim muškim forama kojima su me naučili).
Elem, kad su ova dvojica otišli, nisu imali devojke. Jedan ode u Skoplje, drugi u Niš. Pisali su mi bar jednom nedeljno, a ja revnosno odgovarala, prepričavala im šta ima novo, ko se s kim smuvao, viđamo li se... E, negde posle desetak meseci, dođe meni na vrata neko, prepoznam ga, lik iz kraja, a on samo stane na vrata i pruži buket cveća. Ja u čudu, ne shvatam šta je, on mi objasni: Steva mi je dao pare da ti kupim cveće kad se skinem i vratim kući!
I ja se rasplakah.
:)