JNA -vojska, armija ....i nešto više-dok je bilo....

First topic message reminder :

Većina muskaraca ima tu "čast" da jedan period života provede u uniformi .Koji rod ste služili, da li ste imali neki čin, u kakvom vam je sećanju ostala vojska, šta mislite o civilnom služenju vojnog roka?

justicija ::

...Zato sam ja tih osamdesetih bila tako bezbrižna    

I mogla si bit*     

Danubius ::

John Doe ::

... bila je čast služiti JNA... Sarajevo-Tuzla-Sarajevo 1981./1982. PVO...
... nije bila čast učestvovati u ratu 1991./1992. Baranja  PVO...

Ovo drugo ....Džoni ,to se nikada nije desilo -pa mi (Srbija ,tada SRJ ) nismo bili u ratu .   

To je bila "vojna vežba" (isto kao i ona u zimu 1992/93 . Tako je i upisano u vojnu knjižicu -vojna vežba -i još upisano i mesec dana manje ,jer je važio zakon da možeš biti na "vojnoj vežbi" najviše 60 dana )

Please dostavite mi i kopiju knjizice, za moj "record" ahahhahahahahahahahahahahaha

Saaaaaaalim seeeeeee!   :rlol: :rlol: :rlol: :rlol: :rlol: :rlol: :rlol: :rlol: 

Danubius ::

John Doe ::

... bila je čast služiti JNA... Sarajevo-Tuzla-Sarajevo 1981./1982. PVO...
... nije bila čast učestvovati u ratu 1991./1992. Baranja  PVO...

Ovo drugo ....Džoni ,to se nikada nije desilo -pa mi (Srbija ,tada SRJ ) nismo bili u ratu .   

To je bila "vojna vežba"

... zeznuo si se... u mojoj knjižici je evidentirano učešće u ratu... ćem da je skeniram...

AstrinaKomsinica ::

Please dostavite mi i kopiju knjizice, za moj "record" ahahhahahahahahahahahahahaha

Saaaaaaalim seeeeeee!   :rlol: :rlol: :rlol: :rlol: :rlol: :rlol: :rlol: :rlol: 

Ima na forumu ...jednom prilikom je trebalo malo začepiti usta " velikim patriotama" što bi ratovali sa tuđom decom do istrebljenja .
I ne dobih njihov "copy" -stala tema .  

John Doe ::

... zeznuo si se... u mojoj knjižici je evidentirano učešće u ratu... ćem da je skeniram...

Moguće ,ti si verovatno bio subotički korpus ,mi iz novosadskog smo izgleda bili inkognito .Ili je stvar u tome gde si bio -jer si bio stacioniran "preko granice ",mi smo se motali samo okolo ,i išli da pijemo "preko" .
Sredi to u socijalnom ,u nekim godinama je važno otići u penziju koji mesec ranije . Da je pravde -i redovno služenje bi nam treba uzeti kao radni staž -odrapili smo godinicu pošteno ,i pošteno odrintali .

U ovogodišnjoj klasi Vojne Akademije ,najbolji kadeti  su ove godine -tri žene ? 



Mlade potporučnice imaju prosek skoro 10 ,00 .
Koliko je logistika važna ,zna svako ko je bio vojnik  ,a ako ovakve osobe budu o tome brinule ,nema za čega da se brine .
Bravo, devojke .

Mala kasarna, mala varoš u CG-Danilovgrad.
Jedna ulica, jedan hotel koji ne radi osim leti terasa sa muzikom, jedna poslastičarnica, jedna pljeskarnica i jedna mala pošta. I reeeeeeeeeeeeed za dve kabine za telefoniranje.
Devojke nismo smeli ni da pogledamo.
Jedan drugar se okuražio i jedno veče sa jednom prošetao glavnom ulicom, potpuno nevino jedno pored drugog.

Ujutru, zorom su kod komandira zaglavili otac, tri strica, dva brata od te devojke.
Da se taj vojnik po naredjeju oženi njihovom Milanijom, da ne puca bruka po varoši!

Moja majka je u drugom braku bila udata za Titovog sinovca.
Nosila je prezime Broz naravno.
Kada je došlo vreme za vojsku moje pitanje časti i poštenja nije želelo da to koristim, kao ni visoki čin oca potpukovnika u SSNO. Bilo bi me sramota pred mojim drugarima rasutim po celoj bivšoj Jugi.

Takodje ni u kasarni nisam nikome pričao. Kako drugovima vojnicima, tako ni starešinama.
Pokušavao sam tamo da se sndjem kako znam i umem. Pokušavao da pokrenem folklornu sekciju u varoši, ali uzalud. Naravno, sve to radi češćih izlazaka iz kasarne. Inače je u samoj kasarni bio jako strog princip oko izlazaka i dobijanja noćenja. Za  devojku sam morao da lažem da mi je verenica, što mi nije teško padalo.

Elem, posle 7 meseci najavi se majka sa suprugom, dolazi u posetu. Ćutim ja o tome. Dodje ta subota ujutru, spremio se ja. Čekam
Kad trči dežurni oficir i pita gde sam. Ovi moji se izbečili. Traži me dežurni i kaže: "Vojniče zove te komandir kasarne!!!" (momci znju o čemu pričam )

Odem ja i već mi je negde jasno šta se zbilo. Došli njih dvoje na kapiju dali LK i dežurni video prezimena! (inače radi se o sredini osamdesetih)
Ispre kancelarije me čeka komandir i pita:
"Vojniče, zašto JA nisam znao ko ti je očuh!?!?!"
"Druže majore nisam smatrao bitnim za moje služenje vojnog roka!"
"Za tvoje da...a o nama ostalima nisi mislio'"
"Ne razumem druže majore." (sad se već žestoko foliram )

Da skratim. Dobih prenoćište do utorka uveče. A u nedelju ODMAH bi organizovano predavanje drug Broza o Desantu na Drvar u kome je učestvovao pri Generalštabu. Ja u prvom  redu, pored majora!

Kad su otišli u utorak, odmah sam bio pozvan na raport kod majora na razgovor šta želim da radim do kraja vojnog roka? I dobih folklornu sekciju i izlaz svaki dan po potrebi.
I pitanje na kraju: "Može li drug Broz da učini nešto za moj premeštaj u Beograd?"
"Naravno druže majore, postaraću se da na prvom odsustvu popričam sa očuhom!"
Dobih ga prvi vikend! Po povratku sam rekao da sam razgovarao sa drugom Brozom i da je obećao da će učiniti šta može. (slagah i ne trepnuh iskusna vojnička kuka! )

Svako od nas pamti svoje vojničke dane. Stekao sam tamo nekoliko prijatelja za navek i zavoleo nekoliko gradova gde sam služio. Ja mislim da bi današnji momci trebali da provedu bar nekoliko meseci tako, da malo očvrsnu, postanu muškarci, a ne babe u dvadesetim.
Jna je imala jedan veliki problem koji joj je došao glave. Nije napravljena da brani zemlju nego da brani politički sistem i čim je sistem počeo da puca po šavovima oni zaboravili na zakletvu i razbežali se. Čast izuzecima. Naravno, mislim na oficire, ne na obične redove. Bilo ih je dovoljno da predstavljaju važan faktor ali su se oni uglavnom brzo podelili po nacionalnoj osnovi i svesno i nesvesno učestvovali u farsičnom ratu za teritorije, koji u stvari služio da se ljudi pod strahom preseljavaju u matične republike. Iz toga smo dobili novonastale državice koje imaju svoje žrtve, patnju, razaranja, heroje... sve što je potrebno potegnuti kad god se pomene pitanje osiromašenja naroda i strmoglavog pada svih vrednosti društva.

Nisam služila vojsku, ali sam pisala pisma vojnicima :D
Dva moja drugara, otišli posle srednje u vojsku, a bili su mi kao...sestre :D Stvarno! ( Uvek sam imala više drugova nego drugarica i nekad sam im zahvalna na svim muškim forama kojima su me naučili).
Elem, kad su ova dvojica otišli, nisu imali devojke. Jedan ode u Skoplje, drugi u Niš. Pisali su mi bar jednom nedeljno, a ja revnosno odgovarala, prepričavala im šta ima novo, ko se s kim smuvao, viđamo li se... E, negde posle desetak meseci, dođe meni na vrata neko, prepoznam ga, lik iz kraja, a on samo stane na vrata i pruži buket cveća. Ja u čudu, ne shvatam šta je, on mi objasni: Steva mi je dao pare da ti kupim cveće kad se skinem i vratim kući!
I ja se rasplakah.
:)

John Doe ::

Sibila_ ::

Nisam služila vojsku, ali sam pisala pisma vojnicima :D
Dva moja drugara, otišli posle srednje u vojsku, a bili su mi kao...sestre :D Stvarno! ( Uvek sam imala više drugova nego drugarica i nekad sam im zahvalna na svim muškim forama kojima su me naučili).
Elem, kad su ova dvojica otišli, nisu imali devojke. Jedan ode u Skoplje, drugi u Niš. Pisali su mi bar jednom nedeljno, a ja revnosno odgovarala, prepričavala im šta ima novo, ko se s kim smuvao, viđamo li se... E, negde posle desetak meseci, dođe meni na vrata neko, prepoznam ga, lik iz kraja,  a on samo stane na vrata i pruži buket cveća. Ja u čudu, ne shvatam šta je, on mi objasni: Steva mi je dao pare da ti kupim cveće kad se skinem i vratim kući!
I ja se rasplakah.
:)

... i šta je bilo posle... skidanja?

Eh Johnny šta je bilo, vojnik se ne odbija, nije ljudski, a naša Sibila je pre svega čovek

Žao mi je što ću vas razočarati, ali ja sam već bila "za drugoga naručena kod Boga" ;)

Muškarci! Tja...

Sibila_ ::

Nisam služila vojsku, ali sam pisala pisma vojnicima :D
Dva moja drugara, otišli posle srednje u vojsku, a bili su mi kao...sestre :D Stvarno! ( Uvek sam imala više drugova nego drugarica i nekad sam im zahvalna na svim muškim forama kojima su me naučili).
Elem, kad su ova dvojica otišli, nisu imali devojke. Jedan ode u Skoplje, drugi u Niš. Pisali su mi bar jednom nedeljno, a ja revnosno odgovarala, prepričavala im šta ima novo, ko se s kim smuvao, viđamo li se... E, negde posle desetak meseci, dođe meni na vrata neko, prepoznam ga, lik iz kraja,  a on samo stane na vrata i pruži buket cveća. Ja u čudu, ne shvatam šta je, on mi objasni: Steva mi je dao pare da ti kupim cveće kad se skinem i vratim kući!
I ja se rasplakah.
:)

Skoro pa i ja  . 

Teško je ovim mlađim generacijama da shvate . Onda nije bilo mobilnih telefona ,ni interneta . Jedva da je bilo i fiksnih po kućama ,a u kasarni -jedna govornica i red od 50 ljudi u svako doba . I to još radi na "petodinarke" . Pa kad i konačno sačekaš red (brada ti narasala ) i počneš da ubacuješ kovanice ...ili se veza prekine ,ili ti ih "nestane" . Pre bi ti neko krv dao ,od onih koji čekaju ,nego 5 dinara ,da "nastaviš" . 
Elem -pisma su bila jedina veza sa porodicom ,devojkama ,svetom uopšte (devojke su vojnike obično "ostavljale "već pre kraja pešadijske obuke ,dakle za 3-6 meseci ,a šta i očekivati od veza tako mladih ?JNA je "trajala " godinu dana ,uz dva "odsustva" ,a napolju je bio ŽIVOT . To je večnost za one van žice , suviše "iskušenja" ,i lepo ......."raskidanje" ) 
Ne može se danas opisati taj osećaj kada stoji jedno 100 nesrećnika u stroju ,i sve gleda u ruke onog desetara što deli poštu ,a drži samo desetak pisama . 
Pa sreća do neba ,ako te prozove ,ili se kupiš kao prebijeno pseto ,ako "nema" . 
U takvim okolnostima ,raduješ se pismu i od drugarice ,sestre ,pa i ružne komšinice . 
Tako da razumem ovo što Sib_ piše . 
Najviše smo mrzeli one srećnike ,koji su imali zaista pravu devojku (ili "vjerenicu" ,što je imao jedan Bosanac ) koji su SVAKI DAN dobili ne jedno ,nego i po pet pisama . 
Pominjali smo im majku i familiju  ,kao da su oni krivi što mi tog dana nismo dobili pismo .

Ja onda ne smem da se javim.
Ja od devojke za 340 dana "čiste vojske" dobih 435 pisama.
Pa kad zakači praznik sastavi se po 5-6 na gomili.
Mrzeli me ko Nemca!
A i paketima da ne pričam.
Muški znaju šta je paket u vojci. Deli se.
A ja se prvo zaključam, pa odvadim šta je samo za mene. Tipa...nova kaseta neke grupe, tipa nove slušalice za vokmen. Uzmem par kolača za sebe, a onda hitro otvorim vrata, gurnem onaj paket sa kolačima i čujem lomnjavu napolju!

brdjanin ::

Muški znaju šta je paket u vojci. Deli se.

Naravno . A vojnik zna i šta je glad (mada se ne može reći da hrane nije bilo ,jeste ......ali jesmo uvek bili gladni ?) 
Kad je hrana bila u pitanju ,nisu važile nikakve "zabrane" verske prirode (niko to nije ni pominjao ,kamoli da je neko bio "isključiv" ) 
Naši drugari muslimani su motali prasetinu i slaninu ,bez problema ,isto kao što smo i mi ovčetinu ,jaretinu i sve drugo (ja čak pre toga nikada ovčetinu nisam ni video Prvi put sam i čuo za "tufahije" recimo ) 
I jesmo delili -na ravne delove ,ama baš sve što stigne od kuće . Bilo je to lepo ....bilo ko da je "dobio paket" ,nekako smo pomalo svi "dobili paket" . 
Ja sam dobio za Novu godinu ,baš na taj dan ,a gulili smo neku stražu već par dana .Promrzli ,neispavani ,zlovoljni ....
Paket mi poslalo društvo iz srednje škole -,pored klope , konfete,ukrasi za jelku ,baloni , svakojake gluposti koje mogu da smisli samo grupa mladih ludaka i ludakinja od 20 godina iz Novog Sada . 
Mi to sve pokačili po stražarnici ,nakidali borovih grana ,napravili neki novogodišnji ugođaj" u smrdari ,među municijom i oružjem  ,svi nekako veseli (možda i od one dve litre konjaka što su nam "propustili" ,bilo u paketu ....) 
Posle jedno sat dva ,siti i pripiti ,kako se ponoć približila ,gledam ja ....svi se umirili ,neki i plaču ??? 
Setili se kuće ,i da je Nova Godina .

Dany u naše vreme vojni rok je bio 15 meseci. 12 su služili samo posebni.

Kica/Praja ::

Dany u naše vreme vojni rok je bio 15 meseci. 12 su služili samo posebni.

Pa ,ja sam bio "poseban"   Tačno 366 "radnih" dana . Primerni vojnik ,nagradna odsustva ,daj krv ...malo sam skratio . 
U pravu si ,15 meseci -čitava večnost ,i za onoga ko "guli",i za onoga ko "čeka" . 
Iz najbolje namere (upoznaj svoju domovinu ) potrudili su se da nas pošalju u najdalju vukojebinu koju su mogli pronaći,što je znatno smanjivalo i mogućnost "posete" . Kičevo ,Demir Kapija ,Vrhnika i slična egzotična mesta ,za koje nisi znao ni da postoje . 
Meni su roditelji bili samo na "zakletvi" . 
A posle ,one "vojske" , je to bila šala . Iz Apatina si ,služiš u Somboru ,možeš peške svaki dan kući . Stigneš kod mame na večeru. 

Nosim neka neprocenjiva iskustva iz JNA. Posle Banja Luke bio sam na Kosovu, gde je za vojsku bilo vanredno stanje, posle demonstacija za otcepljenjem Albanaca. Nema izlazaka, nema kući, nema opuštanja jer su starešine vazda tu, nikad ne idu svojim kućama. Najupečatljiviji momenat mi je ostao kada smo nas 7 bili na nekom zadatku na planini Goleš. Naletimo na selo koga na mapi nema, do koga ne vodi nikakakv put, prosto neverovatno. U selu mali trg, asfalt, kafana, neka radnja nalik bakalnici iz 19 veka sa robom nepoznatog porekla. Mirni, ljubazni ljudi koji ne znaju ni reč našeg jezika. Prođemo mi kroz centar i sednemo malo dalje od naših kuća. Izvalimo se na neki proplanak. Onda primetimo decu kako vire iza drveća. Pozovemo ih i oni kao životinjice priđu ali veoma oprezno. Mi u kasarni nismo imali Albanaca ali je jedan Crnogorac iz Gusinja znao nekoliko albanskih reči. Mali Albanci su nas posmtrali razgoračenih očiju, imao sam utisak da nikad nisu čuli ni reč Srpsko - Hrvatskog, Makedonskog ili bilo kog drugog jezika. Jedna devojčica izuzetno lepog bledog lica i krupnih očiju nije odvajala oči od mog Kalašnjikova. Ostali su imali klasične puške. Dozvolio sam joj da naravno bez municije nišani i repetira. Sijala je od sreće. Pre nego su se vratili u selo, a mi krenuli dalje, doneli su nam malo svežeg cveća.

Kica/Praja ::

Ja mislim da bi današnji momci trebali da provedu bar nekoliko meseci tako, da malo očvrsnu, postanu muškarci, a ne babe  u dvadesetim.

Sa ovim se potpuno slažem.
Čak i kada su u pitanju moji sinovi, koji su inače dobri momci.
Pa makar i tri - četiri meseca, da osete šta znači "moraš" pa i kada ti se ne dopada. Da malo spavaju pod otvorenim nebom, malo da stražare i požarče. Da znaju kako je imati samo SDO ili po dva para čarapa i gaća i zimi kupanje samo jednom nedeljno. Itd....

E zato ce moj sin od marta da guli cijelu godinu....istina cesto moze kuci,ali ipak znaci to neko celicenje u vojsci.

Pronađoh ovaj tekst jednog mog "saborca" tokom rata sa NATO ,i moram ga kopirati u celini .(pisao ga je apropo "inicijative Srpske Radikalne Stranke za naplatu "ratnih dnevnica" ) 
Zašto ?Jer je bilo upravo ovako kako on kaže ,sve je istina do poslednjeg detalja . 
Dnevnicu nisam tražio ,a nisam ni išao da mi upišu "staž" (to možda i hoću ,kako su počeli ovo sa penzijama ,radićemo do smrti ) 

Baš danas je u novinama izašlo da Haški Tribunal traži jednog našeg sugrađanina , izvesnog Jovu Ostojića ,bivšeg komunalnog redara (kojeg je moj pokojni otac otpustio ,jer je obio vagon na željezničkoj stanici i pokrao ugalj,što je on smatrao sramotnim za "radnika opštine ") a početkom rata "vođe dobrovoljaca" i kasnijeg "četničkog vojvode" .Elem ,sa još dvoje članova SRS optužen je da je zastrašivao i podmićivao dva svedoka protiv Vojislava Šešelja koji su promenili iskaze . 
Ne  ulazim u to šta je radio tokom rata u Hrvatskoj i Bosni sa svojom "jedinicom" ,niti me zanima ,ali čisto istine radi ,da se vidi da nas je bilo dve vrste "boraca " -"rezervisti" i "dobrovoljci" 


Vojvoda Ostojić 

Nijednog pripadnika rezervnog sastava ,ili tadašnje JNA (sem nekoliko  pukovnika i generala ,po komandnoj odgovornosti) niko ne traži ni za pljačku ni za neki zločin ,za razliku od "dobrovoljaca" koji su na desetine osuđeni od srpskih sudova . 
------

''Где се деле дневнице, и ја сам у рупи пардон рату био! И ови моји радикали пардон мунгоси сви су за дневнице!''

Све лепо плаво на зеленкасто све са тамнијим туфницама пише:  '' ... признаје се у пензијски стаж као посебан стаж проведен у оружаним акцијама ...''

U "moje vreme" vojni rok je bio 18 (osnovci i srednjoškolci) ili 12 meseci (VS ili VSS).
Služio sam 10 meseci i 10 dana. (2 puta po 10 dana nagradnog odsustva, i izašao za toliko ranije.)
Bio sam vezista.

U vojsci sam se uverio da je Ajnštajn imao pravo kada je rekao:
"Svemir i ljudska glupost su beskrajni, mada za svemir još nema dokaza!"

Dobar vojnički pasulj sam jeo samo jedan jedini put: kada smo bili na vežbi pa su starešine i vojnici jeli iz istog kazana!
Sve ostalo bile su splačine.

Što se tiče "obuke" bila je takva da neki i pred demobilizaciju nisu znali da koriste poljski telefon. Centralu i rukovanje njome da i ne pominjem.

U dve reči: izgubljeno vreme!

Nije neuobičajeno da se vojska angažuje za razne "civilne " aktivnosti . 
Kad sam ja bio u vojsci ,sadili smo drveće ,gasili požare ,rašćišćavali teren ,bili streljački vod na sahranama ,vadili smeće iz mora , zidali ,nosili džakove sa peskom tokom poplava ,  čak i brodove istovarivali ,ništa čudno ,sve gde treba pomoći narodu ,vojska je bila tu . 
Ali ...da ministar Vojni (Gašić, onaj keramičar koji će "sigurno biti hitno smenjen ,kako reče Vučić) angažuje Vojsku Srbije kao konobare tokom proslave Nove Godine u rodnom mu Kruševcu ,i to na (masno plaćenom,od narodnih para ) koncertu Cece Ražnjatović -e to je već malo previše .
To je ponižavanje uniforme ,vojnika ,podoficira i oficira Vojske Srbije .

E dosao i taj dan.....od sutra imam vojnika....ljubi ga majka.

Monte Ceneri


E pa sa srecom Andrejko.

Astra ::

E dosao i taj dan.....od sutra imam vojnika....ljubi ga majka.

Monte Ceneri


E pa sa srecom Andrejko.

Nek mu što pre prođu soldatski dani. A i mami i tati.

Hvala Zox.....i volim sto ide,a opet me nesto steglo,kako ce se snaci.

Astra ::

E dosao i taj dan.....od sutra imam vojnika....ljubi ga majka.

Monte Ceneri

Brdska pešadija ,Gebirgsjäger ? Ili će biti "kolega " marinac (jer ima i vode i planine na slici ?) 
Neka je sa srećom ! Ovo moja keva sačuvala ,i ovo je bila JNA ...a ne ove vikend vojske što sad imamo  . 





Za desant ,spremi se ! 



Zamnom -juriš ! 



(e tako se onda komandovalo -komandir ide prvi !Daješ lični primer svojim dupetom ,a ne kao danas ,gde vojska gine ,a komandiri i komandati sede u bezbednoj pozadini i "bodre" ) 

I eto i juriša -do pojasa u more .Sistem "Dan D" ,Normandija .Mnogo lepo ,ako se dešava u jesen ili zimu -a "dešavalo se"  



Sve su ovo bili svršeni srednjoškolci i studenti ,stotinu najboljih iz cele vojne oblasti (na kraju nas je ostalo 9 ,kao instruktora ) , i svakom od njih si život mogao poveriti . Izdresirali su nas za 9 meseci po šumama i gorama ,vodi i kamenjaru da zadnju kap vode deliš sa drugima (a mnogo puta smo bili i gladni i žedni ,pokisli ,prljavi ,smrznuti..) Ponosim se što sam "služio" sa takvim ljudima .
Kada padneš na maršu ,jer više ne možeš ,dvojica te nose između sebe ,tvoju opremu (ranac, 24 kg ,municija ,bombe ) nosi neko drugi (samo pušku nikada nisi smeo skinuti sa sebe ,ako ćeš krepati -krepavaj sa puškom )dok se ne sastaviš da možeš da nastaviš .
Svi su morali stići na odredište -makar ih nosili ,ne ostavlja se niko . 

To je bila vojska ,i drugarstvo ,i obučenost i tim i kolektiv ,i poštovanje uniforme i starešine ,ovo danas je smešno . 

Istine radi -nijednu reč od ovoga što piše nisam izgovorio ,niti bi , to je nakalemio  verovatno "oficir za borbeni moral" -ali nije laž nijedno slovo ,tako je bilo . 

Ja se slabo razumijem u te rodove i prevela bih onako laicki ...moj sin je vojna policija na motoru(nesto kao oni sto idu ispred konvoja,sad muski neg nadju koji je to rod)....najveci dio sluzbe ce imati dupe na motoru kako sam shvatila,cega se istina malo i bojim u tim brdima

Astra ::

Ja se slabo razumijem u te rodove i prevela bih onako laicki ...moj sin je vojna policija na motoru(nesto kao oni sto idu ispred konvoja,sad muski neg nadju koji je to rod)....najveci dio sluzbe ce imati dupe na motoru kako sam shvatila,cega se istina malo i bojim u tim brdima

Opa? Onda će da "duži" ovo : 



Ali ne moraš se nervirati -neće oni divljati ,vojska je to ,nije zezanje ,niti je tamo da se obučava za moto trkača . 
Ima da se voze k*o penzosi .

JNA - bila je jedna izgubljena godina. Mozda je za drzavu bolja neplacena vojska ali za pojedince je gubljenje vremena

Astra ::

Da ne bih smarala narod po forumu,ja cu ovdje,a koga zanimam ja,naci ce vec i ovo pisanje.
Ne pogadjate....hocu da ispricam prve utiske moga sina iz vojske Helevetie.
Kako da se ne smijem prvoj opaski.....ovi domoroDci Sviceri,svi ko jedan...dijeli unifirme....42...42....42....42...nas trojica smo novopeceni Svicarci...ova dvojica dobise 48 i 50....za mene nema broja.Oni Sviceri stali jedan iza drugog,ma iste su i visine i sirine,a ramena i kukovi u istoj ravni,onako blijedi,ko kopije jedan drugoga,a ja ne mogu moju kosulju da zakopcam na vratu....maleno,a dugacka do pola butina..
Za pocetak,mars,5km,sa rancem i oruzjem....to je nekih mozda 30 kila....vjeruj,odhodah ja taj mars bez problema,a neki od onih blijedih kako stavise ranac na ledja posli da placu....nekako jedva izgurase rutu....kad se vratismo,oficir baci kapu,znak za sklekove....ja padnem na zemlju i gore-dole....mlatim sklekove...pogledam opet one blijede,drhte im ruke,pa na pola,nisu ni gore ni dole.....vidim ja bice veselo ovo moje vojskovanje.
Koliko mi to sve smjesno,kazem sebi....e,ti si se smijala svom sinu kad ti je sa 3 godine za rodjendan trazio da mu kupis tegove....kad je prije skole isao da optrci 3 x selo,pa tek onda dorucak i u skolu....e sad se tek vide rezultati.

Da ne spamujem kod Astre na blogu ja ću ovde da piskaram malo.

Ovo što Andy priča me podsetilo na mog tatu i njegovo soldatovanje. Tamo krajme šezdesetih nije bilo baš uobičajeno da momci imaju metar žive vage. Moj tata tje merio 105 kad je otišao u vojsku. Tad nije bilo mobilnih, fiksni je u selu imala Milicija pa kad stigne pismo od vojnika čućeš kako je. Do tad sedi i plači.

Srećom jedan komšija s drugog roglja je bio u istoj kasarni gde je moj tata otišao kao regrut. I tako se podesilo da je došao za vikend kući. Naravno došao kod mojih da kaže da je video Niku i tako to. I na pitanje kako je odgovorio: Ma lepo je njemu. Ne radi ništa, samo spava u pritvoru i ide preko reda u menzi.

Moj deda šok. Uhvatio se za glavu i zakukao nešto u stilu "Crni Niko nisi tri dana sastavio u vojsci a već u pritvor završio". Bruka i sramota. Dok nisu čuli da su ga u pritvor smestili jer nemaju uniformu za njega. Dok mu ne sašiju ne može onako razdrljan ni u spavaonu ni međ ostalu vojsku pa ga smestili u pritvor dok ne reše pitanje uniforme i opasača.

Ja nešto nisam baš verovala u ovu priču kad je tata pričao ali kad sam je čula od čika-Pere (tog što je doneo tu vest) nisam više imala razloga da sumnjam da je samo vojnička priča.

Hvala Andiju što me podseti na ovo i nasmeja me svojim opisom "domorodaca".

Ali moj sin nema tonu,bre,neg 90kg(istina zadnji period je nabio te kile,skupljao rezervu za vojsku) i visok je tu negdje blizu 180....nego sirokih ramena ,vrata kao u ragbijasa.....mislim,neproporcionalno gradjan za ovdasnje norme...ahahahhaha

Kako sam se samo smijala opisu....sirina guzice i ramena im jednaka....ahahahhahaha

To je i kod mog Nike bio problem. Za njegovih 183-185 cm visine ramena mu bila preširoka po tadašnjim standardima. Ovo što si ti napisala me podsetilo na tu pričicu i na tatu i baš sam se fino nasmejala. Baš mi drago što naš momak ne kuka i što to vojnikovanje prihvata uz dozu humora.

Otac sluzio MORNARICU ( tada se zvala ratna mornarica ) 3 god , pricao mi ovo ono , bilo lepo , prosao celo jugoslovensko primorje , bio na brodovima i Ja , na neko moje insistiranje dobijem na regrutaciji u vojnu knjizicu pecat POMORSTVO ( MORNARICA )

I tako , stigne mi poziv i u njemu pise da se tog i tog dana javim u Travnik ???
Brze bolje karta , pogledam u centralnoj bosni ?
Vidim protice tu i neka reka LASVA .
Dobro , rekoh sebi , sigurno je tu i recna MORNARICA .
Odem ja tako, nadjem kasarnu , i dezurni oficir vise u cudu nego ja .
Kaze ovo je kasarna za teh sluzbe ti si trebalo da ides u PULU ali tek za 6 meseci i da te ne bih sada vracao kuci pa da za nekoliko meseci ponovo dobijas poziv , sad cu ja tebi da promenim ROD , i preko onog pecata MORNARICA NAZVRLJA HEMIJSKOM TEHNICKA SLUZBA ???
U chudu ja , ali sta cu gde cu , od tog dana mi pocela obuka za 12121 AUTOELEKTRICARA .
2 meseca trajala obuka a zatim sam bio prebacen u Skoplje .
Uglavnom , narod u Bosni i Makedoniji pamtim po lepom .


Inace i dan danas mi je zao kad pogledam vojnu knjizicu i vidim kako mi je preko onog lepog pecata POMORSTVO , onaj oficir nadrljao hemijskom teh.sluzba .

LepoJebiTiFin ::

U  chudu ja , ali sta cu gde cu , od tog dana mi pocela obuka za 12121 AUTOELEKTRICARA .
  ----

Inace i dan danas mi je zao kad pogledam vojnu knjizicu i vidim kako mi je preko onog lepog pecata POMORSTVO , onaj oficir nadrljao hemijskom teh.sluzba .

Pa bar si tamo naučio nešto korisno ,što si mogao iskoristiti u civilstvu . Autoelektričar uvek treba ,"struja" je obično najslabija karika i kod "izučenih" automehaničara . 
Od toga što te nauče kako zadaviti čoveka komadom žice ,ili gde treba zabiti nož da smrt bude trenutna ,zaista nema nikakve koristi.
Kod vojske ne valja to da svaki majmun sa činovima može da te pošalje u smrt ,i to nizašta .Njima je važno samo "brojno stanje" .
Ja sam u JNA prošao specijalističku obuku ,vratio se sa 4 VES ,pa me neki rezervni kapetančić tokom ratova 90 tih "odredio" za komandira oklopnog transportera ,koga sam pre toga jedva i video ,sem na strelištu gde je bilo par olupina koje smo bušili RB -om bar jednom nedeljno  .Da ne kažem da je neki ludi major u Trebinju "ocenio" da nama koji imamo medicinsku školu "nije potrebna" obuka za ratne bolničare ,pa nas razbacao po celom primorju (gde su neki zaglavili Vis i Lastovo ,gde pošteno ni vode nije bilo )umesto da lepo uživamo u belim mantilima i cipelama ,kao oni puno srećniji što su ,isto kao i mi , dobili "sanitet"(što je i bio logičan vojni raspored  po završenoj školi ) 
A kad su stigle "karakteristike" ,tj ,naši vojni CV-i , tokom NATO bombardovanja ,za dlaku nisam završio na Kosovu u snajperskom vodu . Srećom pa bio neki normalan pukovnik koji je odredio da sam više potreban u štabu ,usput kao i  "lični pratioc" . 
Od onih desetak "odabranih" troje se nije vratilo ,a jedan se vratio bez ruke . 
Danas je priča sasvim drugačija .Za tkzv "dobrovoljno služenje" se mladi ljudi (i žene ) odlučuju isključivo što se posle obuke nadaju poslu u Vojsci Srbije . Momak moje nećake je "zamrznuo status"na Medicinskom fakultetu , ( na trećoj godini ) ,i čim "odsluži" ovih par meseci ,dobija posao kao laborant "pri vojsci" ,pa će onda da vidi da li će nastaviti studije na VMA za lekara ,ili će uz priznate ispite polagati razliku za Visoku medicinsku .

U Jna su komande bile na ekavici, a sve službene beleške, natpisi, dokumenti i armijska štampa su bili ne latinici. Velika većina vojnika je služila dalje od svog mesta stanovanja, a oficiri su često menjali nameštenja i uglavnom do penzije obilazili sve jugoslovenske republike. Ta armija se smatrala četvrtom najjačom u Evropi, odmah iza Sovjetske, Britanske i Francuske. Vojni stručnjaci toga vremena su smatrali da je Jugoslaviju nemoguće osvojiti konvencijalnim ratnim sredstvima. (sve osim nuklearnog napada)

Kica/Praja ::

U Jna su komande bile na ekavici, a sve službene beleške, natpisi, dokumenti i armijska štampa su bili ne latinici. Velika većina vojnika je služila dalje od svog mesta stanovanja, a oficiri su često menjali nameštenja i uglavnom do penzije obilazili sve jugoslovenske republike. Ta armija se smatrala   četvrtom najjačom u Evropi, odmah iza Sovjetske, Britanske i Francuske. Vojni stručnjaci toga vremena su smatrali da je Jugoslaviju nemoguće osvojiti konvencijalnim ratnim sredstvima. (sve osim nuklearnog napada)    

Koncepcija vojske "bratsvo i jedinstvo" i "opštenarodna odbrana" uopšte nije bila loše zamišljena . Narod je zaista voleo svoju zemlju i vojsku ,i teoretski ,za svakog mogućeg okupatora bi "kopnena agresija" bila noćna mora ,jer se tu ne bi radilo o loše naoružanim "partizanima" ,nego o konvencionalnoj armiji sa visokim borbenim moralom i za ono vreme ,veoma pristojnim naoružanjem ,a tu je bila i civilna zaštita i druge pozadinske službe . (Pokazalo se da ona silna skloništa građena tokom mirnodopske Jugoslavije su itekako dobro došla tokom nesrećnih NATO bombardovanja ,makar i u psihološkom smislu ) 
Praktično ,svaki muškarac ,žena i dete bi bili na neki način mobilisani ili samovoljno angažovani na odbrani zemlje .
Okupatori bi se ,naročito u gradovima ,proveli gore nego u Avganistanu ,jer ih ni deo naroda ne bi gledao kao neke "oslobodioce" ,i sem vojne sile ,suočili bi se sa gerilom ,sabotažama ,zaprekama na putu ,svačim . 
Nekada mislim da je velika greška ,što na samom početku nacionalističkih svinjarija ,JNA i Generalštab nisu napravili puč ,pohapsili  "nacionalne tribune" ,obračunali se sa paravojskama i uveli vanredno stanje sa vojnom upravom na neko vreme ,možda bi Jugoslavija ostala sačuvana ,no izgleda da su nacionalsitički separatisti imali odavno "krtice" u sistemu ,naročito u KOS-u ,koji je imao veoma prljavu ulogu u celoj priči . 
Jedan Ratko Mladić ,ili Veselin Šljivančanin ,ili mnogi drugi ,koji jako dugo nisu  skidali  uniformu JNA i "petokraku" ,možda bi danas bili stvarni heroji ,a ne ......

Da , po malo je simptomaticno da skoro uvek evociramo lepe uspomene iz JNA
Daleko od toga da je pretezno tako bilo.
Stekla su se neka nova saznanja , iskustva ali i prijateljstva.
Recimo, stekao sam druga iz Zagreba koga nikada ovako u civilstvu ne bih upoznao i  koji  me je dosta toga naucio , pokazao , usmerio , dolazio je  kod mene u kucu par puta i obratno .
A onda je djavo dosao po svoje , zagrmeo rat , ja zaglavio na ratiste a on srecom nekoliko meseci ranije otisao u Ostin da studira i sada je Inzenjer ( softverski )
Kad je pocelo ludilo , pametni su otisli u svet ,  a mi ostali ( bez obzira ne VES i obuku ) smo mesecima kasnije dangubili po kojekakvim vojnim vezbama koje su se na kraju pretvorile u krvavo puskaranje .
Sve je u zivotu stvar izbora . . . . i pameti

Ja ne bih JNA povezivao sa događajaima posle 91. Tad se sve već raspalo, pa i jna. Ne bih je povezivao ni sa svetskim i globalnim kretanjima nego sa ličnim iskustvima. Tačno je da pamtimo ono lepo, ,a ružno zaboravljamo ali i to ružno je imalo svoju svrhu. Očvrsli smo na tom "ružnom" sreli se sa nepravdom, sa lošim ljudima, tasterima, dvoličnima, osionima, koje do tad u svom tinejdžerskom životu nismo ni primećivali. Nema tate, nema mame, nema tetki i stričeva, baba i dedova, bolećivih lekara koji daju opravdanja za školu i nastavnika koji poklone ocenu. Odjednom budeš sam sa gomilom "samaca" i sve je na tebi. Dobro za sazrevanje.

Slazem se s tobom Kico i s te strane mi je drago da mi sin sluzi vojsku.

Kica/Praja ::

Tačno je da pamtimo ono lepo, ,a ružno zaboravljamo ali i to ružno je imalo svoju svrhu. Očvrsli smo na tom "ružnom" sreli se sa nepravdom, sa lošim ljudima, tasterima, dvoličnima, osionima, koje do tad u svom tinejdžerskom životu nismo ni primećivali. Nema tate, nema mame, nema tetki i stričeva, baba i dedova, bolećivih lekara koji daju opravdanja za školu i nastavnika koji poklone ocenu. Odjednom budeš sam sa gomilom "samaca" i sve je na tebi. Dobro za sazrevanje.  

"Otisnuo" sam se od kuće sa nepunih 19 godina. (Studirao sam kasnije.) Zbog lošeg sluha i loše organizovane (tadašnje) regrutacije pozvan sam u vojsku sa nepunih 27 godina.
Ako dotle nije postignuta ta svrha - neće nikada! (Ne tvrdim da je postignuta! )

Kica/Praja ::

Ja ne bih JNA povezivao sa događajaima posle 91. Tad se sve već raspalo, pa i JNA . 

Ali ,dok je trajala ,bila je vojska ,a ne ovaj cirkus od 91 pa do danas . 
Gledaš onu propagandnu tv seriju ,"Vojna akademija" , pa ne veruješ svojim očima . Eto ,i devojke sa lakoćom sve savladaju ,pa uniforme ,oznake ,prostorije ,naoružanje ....ni Amerika nije ravna . 
Da nisam bio tamo ,pa da ne znam kako su se proveli studenti Fakulteta odbrane i zaštite koje poslaše na "praksu" ? Padali u nesvest od sunca i žeđi po kamenjaru ,ostajali zakačeni po bodljikavoj žici ,vrištali kao devojčice kad ih zatvoriš u tank 15 minuta sa gas maskom pa pustiš "gas" (u stvari ,neškodljiv ,obojeni dim )A sve sam "Rambo" na oko . 
Ne radi se o tome da kažem da su vojnici JNA bili supermeni ,nego su bili obučeni . 
"Vojska ne sme da leži" (uzrečica mog kapetana ) ,i bilo je tako -obuka ,obuka ,obuka . 100 puta uradi nešto ,znaš i žmureći ,100 puta ćeš da radiš još ,isto to . Znaš gde ti noga ide automatski i kada se penješ na "pinca" ,i kada iskačeš iz desantnog čamca ,i kada istrčavaš iz helikoptera . Pa sve to -na štopericu ,dok 20 ljudi ne rade kao mašine . 
Vežba se dok ne poludiš ,dok ti pokret ne postane dovoljno brz i automatski ,i to takve stvari koje normalnom čoveku izgledaju suludo ."Zaleganje" ,"atomski sleva" ,"zaklon" ,"puni gotovs" i sl .Suludo -ali u tim okolnostima spasava glavu. 

Oružje ti čisto ? Dođe desetara pa ti zabije cev u zemlju .Pa tako i po pet puta dnevno . 
Umeš da rastaviš automat za određeno vreme ? Ok ...onda ,isto to ,ali vezanih očiju . 
Krevet i kaseta uredni ? Jedan nek nije ,dlaka da ima na njemu -ruši se cela spavaonica . 
Ko je prošao "dril" ,i dobio "čvarke" -isti taj dril je primenjivao na novim regrutima . To je i suština vojske -visoko obučeni ljudi koji tačno znaju kako se ponaša u svakoj situaciji ,koji u dušu poznaju svako oružje (i oruđe ,bogami) koji ne razmišljaju ,nego izvršavaju,i gde svako može da zameni bilo gde onoga koga nema .  
E zato je sve moralo da bude savršeno i pod konac -od kreveta i wc ,pa do čizama ,uniforme ,oružja i oruđa . Tek sa takvim ljudima se može napraviti formacija koja će biti efikasna . Kada je svaka ,i najmanja formacija obučena i efikasna -imaš armiju . 
Evo jedne slike iz tog vremena . Ovo može da bude bilo koja "spavaonica" u bilo kojoj kasarni JNA u ex YU .
SVE su bile takve,uvek i svakako ,ma iz koje šumetine ,blata ili planinčine došli .Ako legneš i dva minuta -moraš vratiti krevet u ovo stanje ,i ne samo ti -nego svi . "Red" se znao ,i "uterivao" na nimalo ugodan način ,ali ga je onda i bilo ,i bilo je i vojske .
Ovo ,od 90 tih ,ne znam kako bi nazvao ,naoružana rulja ? 
Možda grešim dušu ,možda "vojnici po ugovoru" moraju da rade kao što smo morali mi ,ali sumnjam ...čim ti možeš da izlaziš svaki čas ,da se "civilizuješ" i ostalo -tu nema reda .

Danubius ::

Ali ,dok je trajala ,bila je vojska ,a ne ovaj cirkus od 91 pa do danas . 

Stičem utisak da nas dvojica nismo služili u istoj državi i u istoj vojsci!

1970./71. služio sam u četi veze.
Ne mogu da se setim broja ali nas je bilo preko 40.
Bilo je takvih "vezista - telefonista" koji su se demobilisali a nisu znali da koriste telefon koji je tada bio u upotrebi u JNA!
Da je bilo neopisivo maltretiranje i iživljavanje - jeste.
Da je bila neka stvarna obuka u bilo čemu - nije!

S D O

suvi obrok , bilo je tu svega , od , sardine ,pastete pirinac ( rizi nizi ) , kesica nekog surogata chaja , bombone ( kao vocne ) pa neke presovane kockice suvog voca ( cini mi se najvise smokve ) ponekada tubica meda i onaj tvrdi biskvit ( zvali smo ih cigle ) ali najvisr mi je u uspomeni ostao NAREZAK ,
Nikada vise nisam uspeo da osetim takav ukus iako sam cesto kupovao i menjao proizvodjace , ko zna mozda zato sto sam ga jeo u prirodi a i bio sam gladan

Problem kod bivse vojske nije bila disciplina (uglavnom) nego neobucenost da se prezivi ozbiljna situacija. To se i pokazalo 90-tih. Bilo mi zao tih momaka koji su samo hteli da pobegnu kuci svojima. Bilo je i onih drugih koji su samo promenili uniformu ali o njima ne zelim da diskutujem...svako je znao svoje.
U biti imali smo oficire koji nisu imali veze sta i kako(cast izuzecima) pa kad to spojis sa momcima koji su isti dobijes katastrofu.
Da je vojska bila drilovana ko u Rusiji, Americi ili Iraelu verujem da danas ne bi bili tu gde jesmo ili bar ne bi bilo toliko uzaludnih zrtava i razaranja.

Po meni, to je bila partijska milicija,a ne vojska, koja je sluzila da zastiti vlast komunisticke partije.Nije bila trenirana za moderno ratovanje.Pala je na ispitu 1972 godine kod operacije radusa (operacija feniks,bugojinska skupina), pokazala se nesposobna, i brutalna, 1981 na Kosmetu, i naravno 1991, kod Vukovara, kada je stvarno pokazala svu svoju nesposobnost,od komandnog kadra, do vojnika.

el_vibrador ::

Po meni, to je bila partijska milicija,a ne vojska, koja je sluzila da zastiti vlast komunisticke partije.Nije bila trenirana za moderno ratovanje.Pala je na ispitu 1972 godine kod operacije radusa (operacija feniks,bugojinska skupina), pokazala se nesposobna, i brutalna, 1981 na Kosmetu, i naravno 1991, kod Vukovara, kada je stvarno pokazala svu svoju nesposobnost,od komandnog kadra, do vojnika.

Slučaj iz 1972 je analiziran kada sam ja bio u JNA (1980/81) u okviru specijalističke obuke antiterorističkih jedinica kao fatalna greška zasnovana na tadašnjoj "doktrini JNA " Za hvatanje i likvidiranje naoružane 19 člane terorističke grupe angažovana je jedna četa vojne policije ,četa redovne polcije i oko 2000 "rezervista" TO . Niko od njih nije imao iskustva niti je bio obučen za takvu vrstu akcije ,te su bukvalno išli "na juriš",po "brisanom prostoru"  ???

To je rezultiralo sa 13 (nepotrebnih ) žrtava ,uglavnom pripadnika TO ,praktično -civila (10) . Tada je i uočena potreba za malim ,mobilnim ,dobro obučenim i naoružanim jedinicama ,pa su se takve i formirale u JNA ,kao preteča današnjih SAJ i "Kobri" .

Za Kosovo 1981 odlično znam ,jer smo bar 3 puta sedeli u helikopterima pod punom borbenom opremom za "akciju" .Radilo se uglavnom o pobuni studenata kojima se pridružio i deo stanovništva ,ali je tada odlučeno da se upute tenkovske jedinice iz bližih garnizona JNA ,a kao "pešadija" uglavnom veliki broj pripradnika tadašnjeg "združenog MUP" .Zvanično je poginulo 9 ljudi ,nezvanično oko 20 (nijedan vojnik ili policajac ) a cela situacija je bila jedna velika zbrka . Demonstranti su nosili Titove slike ,tražili "autonomiju " , uglavnom ,silom i tenkovima su rasterani već koliko za dan -dva ,no biće da je baš tada počelo ono što će kasnije eskalirati na područuju KiM u narednim godinama i decenijama .

1991 kod Vukovara ,JNA je već bila u stanju raspada .Iako se kao takva nije predstavljala ,bilo je jasno da je JNA praktično "srpska vojska" koja je ratovala protiv Hrvata .U svom sastavu ,šta redovnom ,šta rezervnom su opet imali veliki broj i Hrvata ,i pripadnika drugih manjina ,koji taj sukob nisu smatrali "svojim ratom" . Nasilna mobilizacija (od koje su bežali naveliko i Srbi ) i dopuštanjem da se na "linijama" pojavi veliki broj pripadnika paravojnih formacija ,JNA je konačno devastirana i izgubila svako poverenje kod naroda ,ako ga je još i bilo posle događaja u Sloveniji . 

Konkretno ,u toku opsade Vukovara ,JNA je imala stalno angažovanih 30-35  000 vojnika (u pojedinim fazama i po pojedinim izvorima  i 80 000 ) 1600 tenkova ,980 artiljerijskih oruđa ,350 protivavionskih topova (to je 760 "cevi" ) itd .

 Hrvatska strana je imala oko 1.800 do najviše 2.000 ljudi u samom gradu, a pred sam pad grada, najviše 6.700; 26 tenkova i oklopnih transportera; 52 topa do 100 mm; 32 topa preko 100 mm; 1 VBR te 68 minobacača.

Dakle ,disproporcija je bila ogromna ,no i pored toga je opsada trajala 87 dana .

Nijedna strana nije ,do dana današnjeg dala tačan broj poginulih i ranjenih ,niti broj uništenih oklopnih vozila (cifre se kreću ,po podacima i jedne i druge strane po oko 1000 ) ali se može pretpostaviti da u odnosu na broj vojnika i upotrebljenog "oklopa" taj broj u jedinicama JNA je u stvari ,višestruko veći ,i iznosi više hiljada poginulih i ranjenih ,čak i više desetina hiljada .

Tkzv "trpinjska cesta" je bila pravo groblje tenkova (300-600,podaci centar "Veritas" ) ,da se ne lažemo ,a pošto je udarna sila ,sem beogradske Gardijske brigade bio subotički i novosadski korpus sa svojim rezervnim sastavom ,odgovorno tvrdim da nema mesta u Vojvodini gde nema više grobova poginulih kod Vukovara (što se i dan danas krije )

Konačan kraj JNA mislim da je doživela tokom povlačenja iz Bosne i Hercegovine ,a šta se kasnije događalo sa njenim resursima i oficirskim kadrom ,bolje i da ne počinjemo na ovoj temi .
Mi ,koji smo je "služili" i u miru (a i kao pripadnici "rezervnog sastava" u ratu ) volimo je pamtiti onakvom kakva je bila pre 90 tih .

Dobro čovek kaže .I u JNA (kako reče Đole Blašević ) su prvo došli popovi ,pa lopovi (topova je bilo dosta ) ,i to je bio kraj . 

"Podelio" sam objavu Milana Stepanovića na fb.
Evo odgovora koji sam dobio:

Diplomirani Duduk ::

"Podelio" sam objavu Milana Stepanovića na fb.
Evo odgovora koji sam dobio:

Pa lepo ti objasnio .Ovo je SrBska -a ne građanska država . Ustav mu nešto nije poznat ? 
Istorija takođe nije jača strana ? Srpska vojska je uvek gubila ratove uz ogromne žrtve ,a "pobeđivala" samo uz jake (strane ) 
saveznike .Doduše ,možda je od onih što tvrdi da smo "dobili" i sve ratove u ex Yu + pobedili NATO na Kosovu ?
Mož* da bude . 
A što se tiče "Titovog pionira" ,biće da je mlađi ,pa je vojni rok služio "civilno" ili nikako . 
Ti su obično izrazito militantni ,i puni hvalospeva za Vojsku i jedinospasavajuću Crkvu .

Sve to stoji da je JNA vrijedila, da je bila disciplina, da se sazrijevalo, da ne valja civilni rok...a opet - mnoge bi tate koje su bile u JNA, kad bi im sinčina trebao u tu istu vojsku, sve učinii da ne ide, pa čak i ako je "teški mir" i nema šanse da izbije rat.

Danubius ::

Diplomirani Duduk ::

"Podelio" sam objavu Milana Stepanovića na fb.
Evo odgovora koji sam dobio:

Pa lepo ti objasnio .Ovo je SrBska -a ne građanska država . Ustav mu nešto nije poznat ? 
Istorija takođe nije jača strana ? Srpska vojska je uvek gubila ratove uz ogromne žrtve ,a "pobeđivala" samo uz jake (strane ) 
saveznike .Doduše ,možda je od onih što tvrdi da smo "dobili" i sve ratove u ex Yu + pobedili NATO na Kosovu ?
Mož* da bude . 
A što se tiče "Titovog pionira" ,biće da je mlađi ,pa je vojni rok služio "civilno" ili nikako . 
Ti su obično izrazito militantni ,i puni hvalospeva za Vojsku i jedinospasavajuću Crkvu .

Nažalost, čoveka lično znam. Zajedno smo radili. I tada je znao da "zabrazdi" u mnogo čemu.
Rođen je 1941. i koliko se sećam služio je vojsku.
Uprkos svemu, ne želim da ovde iznosim njegove privatne podatke. Mogu jedino da kažem da upravo on ne bi smeo da govori o zaštiti Srpstva.
Odgovorio sam mu privatnom porukom i pomenuo mu to. Budem li dobio odgovor i u njemu nešto što se može objaviti (ma šta pisao, i ma kako vređao, neću iznositi njegove privatne podatke), pisaću opet.

1983
Razmišljam o današnjim devojkama i mladićima. Razmišljam o uskrećenosti generacija.
Razmišljam o tome kako danas vole muziku, koju smo mi slušali 80-tih, kako slušaju o vremenu bezbrižnosti, vremenu komunizma, Tita, crvenog pasoša, kupovinama u Italiji, o vojsci, o maštanjima o udajama i radjanju, o strogoći roditelja, o buntu. 
Da li smo mi bili u prednosti ili oni danas, koji žive potpuno opušteno bez zabrana, apsolutno ubedjeni u ispravnost shvatanja i ubedjenja. 
Sećam se 1983-e godine, mog punoletstva, kao neko predkazanje, išla sam na praksu u opštinu Vračar, naravno ne sanjajući da ću radni vek provesti baš u opštini, i nesbične pomoći divnih matičara koji su mi zahvaljujući nekim potvrdama omogućili da mi na proslavu 18-tog rodjendana dodju  brat i dečko koji su bili u vojsci, da dobiju po nekoliko dana odsustva i zajedno proslavimo, moj ulazak u svet odraslih,  u Restoranu "Park" pored Kalemegdana. Brat je sužio u Bileći, vezista, dečko na karauli Djevdjelija, graničar. 
Te godine, napisala sam oko 400 pisama i isto otprilike toliko i dobila. Koliko sam suza prolila, koliko patila, ali ipak mislim da su se tada, hvala Bogu, vratili živi i zdravi i neuporedivo zreliji. 
Prošlog leta sam prošla kroz Bileću, pored kasarne, čuvene Škole rezervnih oficira ŠRO u junu a sticajem okolnosti na putu za Grčku u septembru, čekajući na granici, stajala u redu kolima baš ispod karaule na Djevdjeliji. Bujica prelepih uspomena proletela kroz mozak, jedina razlika je vremenski period od tridesetak godina i to što su to sad neke druge države. 
Hm, kako to danas približiti našoj deci. 😊  Uostalom i čemu pokušavati. Svako nek uživa u svojim uspomenama, oni tek stvaraju svoje....
Ovo je definitivno tema vas muških a ovo je samo vidjenje sa moje, ženske strane, nekoga ko je čekao, i sačekao vojnika.

Mima65 ::

Razmišljam o današnjim devojkama i mladićima. Razmišljam o uskrećenosti generacija.

Glupost koju sam video i doživeo u vojsci zaista je uskraćena današnjim mladima!
Imaju oni svoje, ali su vojne gluposti nedostižne!

"Ko nije nikad bio zatvoren ne zna da ceni slobodu"

Nekadašnji drugovi vojnici ,podoficiri i oficiri ,srećan vam praznika NAŠE ARMIJE .