DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.
Moj grad-moj kraj-slikom i slovom BFuWx

DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALTražiRegistruj sePristupi

Delite
 

 Moj grad-moj kraj-slikom i slovom

Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2, 3, 4, 5  Sledeći
AutorPoruka
Danubius
Čuvar Vatre
Danubius

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Empty
PočaljiNaslov: Moj grad-moj kraj-slikom i slovom   Moj grad-moj kraj-slikom i slovom EmptySub Maj 17, 2008 3:30 pm

Predstavite grad i kraj u kome živite.Sa obzirom da smo sa raznih strana , čak i sveta, moglo bi biti zanimljivo ...
Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.forumsr.com/ Na mreži
Danubius
Čuvar Vatre
Danubius

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Empty
PočaljiNaslov: Re: Moj grad-moj kraj-slikom i slovom   Moj grad-moj kraj-slikom i slovom EmptySub Maj 17, 2008 3:42 pm

APATIN
U severozapadnom delu prostranih bačkih ravnica, na levoj obali Dunava, smestio se Apatin, jedan od najlepših gradova Vojvodine.

Izuzetno povoljan geografski položaj, blizina reke i prirodna bogatstva ovog kraja (plodno zemljište, šume pored reke, obilje ribe po ritovima i rukavcima i divljač u šumama) oduvek su privlačili ljude da se ovde naseljavaju, pa se tako još u praistoriji smenjuju kulture Sarmata, Kelta, Gota i drugih naroda.

U I veku, za vreme rimskih osvajanja, naselje je pretvoreno u vojni šanac sa utvrđenjima i imalo je značajnu ulogu u odbrani provincije Panonije. U VI veku dolaze Sloveni, a 896. godine Mađari i na ovom prostoru osnivaju svoju državu u kojoj su ipak Sloveni činili većinu stanovništva.

Apatin se prvi put spominje u pisanim dokumentima 1011. godine, a ime je dobio po opatiji Kaločke biskupije.

U XIV i XV veku na ovim prostorima su feudalna imanja, čiji su gospodari podigli dvorce oko kojih se naseljavaju ribari, lovci, lađari i vodeničari. Apatin se 1417. godine spominje kao posed Stefana Lazarevića. Pod tursku vlast pao je 1541. godine i bio pod njom punih 140 godina.

Deo izbeglica iz velike seobe pod Arsenijem Čarnojevićem 1690. godine naseljava se u Apatinu, Somboru i Prigrevici. 1748. godine u Apatin dolaze nemački kolonisti, a srpska naselja su silom raseljena, uglavnom u Stapar. Kolonisti su došli iz raznih krajeva. Sabirni centar je bio u Ulmu, a odatle su prevoženi Dunavom do Apatina, koji je postao glavna baza nemačke ekspanzije u Vojvodini, dobijajući pritom i posebnu podršku u razvoju. Nedaleko od pristaništa podignuta je crkva i izgrađen centar sa trgom. Podižu se javne zgrade, škole, ribarske stanice, zanatske radionice i stambene zgrade. Dvorska komora ubrzano podiže i privredne objekte: 1756. pivaru i pecaru, a 1764. jednu od najvećih tekstilnih radionica u Bačkoj. 1760. godine Apatin je proglašen za grad i stalno trgovište sa posebnim statusom.

Krajem XVIII veka katastrofalna poplava prodrla je u stari centar, uništila ga sa svim objektima, te sa sobom odnela i pola naselja. Novi centar formiran je severoistočno od Pivar e, čime je utemeljeno uobličavanje grada koje se u velikoj meri sačuvalo i do danas. Tokom XVIII i prve polovine XIX veka Apatin je doživeo snažan ekonomski uspon, pre svega zahvaljujući zanatstvu, trgovini i brodogradnji. Već 1869. godine osnovane su banke i štedionica, čime su otvorena vrata i ubrzanom industrijskom razvoju. Veliki broj ciglana (36) proizvodio je ciglu i crep, a njima su građeni i pokriveni mnogi objekti u Beču i većina u Pešti. 1912. godine Apatin je povezan železničkom prugom sa Somborom i Sontom. 1920. godine osnovano je brodogradilište, koje je u novije vreme modernizovano i jedino na celom toku Dunava opremljeno specijalnim liftom za brzo izvlačenje brodova na dok.

Posle kapitulacije Jugoslavije 1941. godine Apatin je ušao u sastav Hortijeve Mađarske. Za vreme Batinske bitke front se protezao sve do Apatina i Bogojeva, a sam grad je postao prava ratna baza. Partizanske jedinice oslobodile su Apatin 24. oktobra 1944. godine.

Prema planu kolonizacije, novembra 1945. godine, u Apatin su stigle prve boračke porodice iz Like i nacionalni sastav grada je promenjen. Do 1953. godine ukupno je naseljeno 1.061 porodica sa 6.258 članova.


Stanovništvo
Apatin je opština koja po popisu iz 2002. godine ima 32.813 stanovnika. Od ukupnog broja stanovnika ove opštine najviše je Srba i to 20.216 ili nešto malo više od 61%. Približno isti broj je upisanih Mađara i Hrvata: 3.785 stanovnika apatinske opštine izjasnilo se kao Mađari, a 3.766 stanovnika se izjasnilo da je hrvatske nacionalnosti.

Stanovništvo apatinske opštine čine još i Rumuni kojih je 1.191, Crnogorci kojih je 109, Jugoslovena je 727, Albanaca je 26, Bošnjaka 3, Bugara 2, Bunjevca 41 i samo jedan Goranac. Kao Makedonci izjasnila su se 32 stanovnika ove opštine, Muslimana je 45, Nemaca 159, Roma 524, Rusa 6, Rusina 9, Slovaka je 39, Slovenaca 25, Ukrajinaca 3, a kao ostali izjasnio se 81 stanovnik opštine Apatin.

U apatinskoj opštini u kategoriju Neopredeljeni upisalo se 1893 popisanih, u kategoriji Nepoznato upisano je 71 lice, dok je regionalnu pripadnost iskazalo 59 stanovnika ove opštine.

U samom gradu Apatinu živi 19.289 stanovnika, u Kupusini 2.370, Prigrevici 4.786, u Svilojevu 1.354, doku u Sonti živi 4.994 stanovnika. U apatinskoj opštini, u odnosu na popis iz 1991. godine, prisutan je prirodni priraštaj, ali samo na nivou grada Apatina, dok je u seoskim sredinama primetan negativan natalitet. Tako u gradu Apatinu danas živi 1.379 stanovnika više nego 1991. godine, dok su seoske zajednice "siromašnije" za 370 stanovnika.


Privreda
U opštini Apatin izvoz je u prvih deset meseci protekle godine bio veći od uvoza i to sa indeksom od 107,12%. Konkretnije, apatinska opština izvezla je robe u vrednosti od 11.863.867 $, dok je za isti period uvezeno robe u vrednosti od 11.074.962 $.


Privatizacija
Putem javne aukcije i tendera u apatinskoj opštini privatizovano je 10 preduzeća i to "Apatex", brodogradilište "Apatin", "Apos", "Hladnjača", "Korpara", "Metal", "Podunavlje", "Prvi maj", "Vojvodina", svi iz Apatina i društveno preduzeće "Sonta" iz Sonte. Prodajna cena svih navedenih preduzeća iznosila je 162.283.000 din, dok je minimum investicija u ova preduzeća 146.382.000 din. Ukupan broj zaposlenih u privatizovanim preduzećima, u momentu njihove prodaje, bio je 1.456.
Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Opstin10

LINKOVI: http://www.turizam.apatin.com/
http://www.apatin-city.com/
http://www.mojapatin.com/
http://www.apatin.org/
http://www.banja-junakovic.co.yu/
http://www.yuta.co.yu/sr/tp/Junakovic.asp
Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.forumsr.com/ Na mreži
Danubius
Čuvar Vatre
Danubius

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Empty
PočaljiNaslov: Re: Moj grad-moj kraj-slikom i slovom   Moj grad-moj kraj-slikom i slovom EmptyPet Maj 23, 2008 3:06 pm

Evo, proleće definitivno došlo.....proradile fontane u mom gradu
Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Font110
Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Font210
Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.forumsr.com/ Na mreži
Storm_z

Storm_z

Godina : 50
Location : Olujna polja
Datum upisa : 07.02.2008

Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Empty
PočaljiNaslov: Re: Moj grad-moj kraj-slikom i slovom   Moj grad-moj kraj-slikom i slovom EmptyPet Maj 23, 2008 7:51 pm

Moj grad-moj kraj-slikom i slovom 1910
Nazad na vrh Ići dole
komunikativn@
Fatal Femme
komunikativn@

Godina : 47
Location : tu i tamo -:)
Datum upisa : 02.02.2008

Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Empty
PočaljiNaslov: Re: Moj grad-moj kraj-slikom i slovom   Moj grad-moj kraj-slikom i slovom EmptyPet Maj 23, 2008 11:08 pm

ako vas zanima sto o wienu ,utipkajte na google.. www.geschichte wien.at
lijena sam pisati to ce te mi oprostiti zar ne ? :scratch: Moj grad-moj kraj-slikom i slovom 20050512
Nazad na vrh Ići dole
komunikativn@
Fatal Femme
komunikativn@

Godina : 47
Location : tu i tamo -:)
Datum upisa : 02.02.2008

Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Empty
PočaljiNaslov: Re: Moj grad-moj kraj-slikom i slovom   Moj grad-moj kraj-slikom i slovom EmptyPet Maj 23, 2008 11:12 pm

Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Koc59b11
Nazad na vrh Ići dole
komunikativn@
Fatal Femme
komunikativn@

Godina : 47
Location : tu i tamo -:)
Datum upisa : 02.02.2008

Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Empty
PočaljiNaslov: Re: Moj grad-moj kraj-slikom i slovom   Moj grad-moj kraj-slikom i slovom EmptyPet Maj 23, 2008 11:13 pm

Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Statue11
Nazad na vrh Ići dole
slatkicass
Frumos si de foc
slatkicass

Godina : 58
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Empty
PočaljiNaslov: Re: Moj grad-moj kraj-slikom i slovom   Moj grad-moj kraj-slikom i slovom EmptySub Maj 24, 2008 10:35 am

Moj grad.....BOR
Malo o istoriji jer mi se čini interesntnom...protutnjali su mnogi

Osnovni istorijski podaci o nastanku Bora, počev od rimljana do današnjih dana. Bor i njegova okolina su na prelazu iz stare u novu eru delili sudbinu dobrog dela Evrope. Ovo područje bilo je pod rimskom vlašću, a o vremenu dolaska Rimljana na ove prostore postoji nekoliko priča.
Područije Bora i njegove okoline, prema arheološkim istraživanjima, biva naseljavano tek od početka upotrebe bakra. Prema nedovoljno proverenim podacima, najstariji nalazi iz Bora i okoline pripadaju kraju vinčanske kulture. To su pre svega nalazi sa starih rudokopa u Boru, Tilva Roš i iz Rgotine. Izuzetno je značajno napomenuti i nalazište Rudna Glava i Dnevni kop koji je najstariji praistorijski rudokop na centralnom Balkanu, potiče iz IV milenijuma pre naše ere.

Sa širom upotrebom bakra počinju da se razvijaju i prva naselja. To su lokaliteti Zlotska pećina i Čoka lu Balaš kod Krivelja. Naselje u Zlotskoj pećini egzistira od IV milenijuma pa do VII veka pre naše ere i imalo je karakter zanatskog centra u kojem su izrađivane alatke, nakit i oružije.


Rimljani:

Bor i njegova okolina su na prelazu iz stare u novu eru delili sudbinu dobrog dela Evrope. Ovo područje bilo je pod rimskom vlašću, a o vremenu dolaska Rimljana na ove prostore postoji nekoliko priča.
Po jednoj priči, severna granica rimske provincije Makedonija bila je često ugrožavana od strane varvarskih plemena. Kako bi kaznili krivce, Rimske legije su povremeno preduzimale vojne pohode. Nijedan od ovih pohoda nije imao za rezultat izlazak Rimljana na Dunav. Prvi koji je stigao do obala Dunava bio je makedonski prokonzul Gaj Skriboni Kurion u pohodu od 75. do 73. god. pre naše ere, međutim podatke o posledicama ovog pohoda nemamo. Pripajanje ovih krajeva Rimskoj imperiji odlagano je do pohoda Marka Licinija Krasa. Ovaj dogadjaj datuje se u 29. do 27. god. pre naše ere.
Razlog za dolazak Rimljana na naše prostore je mogao biti sledeći: akcija Rimljana na konačnom pokoravanju Skordiska, varvarskog plemena. Poduhvat je bio poveren Avgustovom sestriću i budućem caru Tiberiju. Pohodi su započeli 15. god. pre naše ere i bili su izuzetno uspešni. Nema sumnje da oblast između Save i Dunava, ukoliko do tada nisu bile pokorene, sada dolaze pod rimsku vlast.

Osvajanjem naših krajeva, Rimljani su stekli kontrolu nad prirodnim bogatstvima, pre svega rudnom bogatstvu. Stoga su i naselja osnovana na teritoriji Bora imala rudarsko-metalurški karakter. Nastala su u III veku nove ere, a to su: Tilva Roš (u Boru), Argentares (Rgotina), Cetace (kod Bukove Glave), Kraku lu Jordan (kod Brodice) i Romuliana (Gamzigrad).


Srednji vek, period turske vladavine, I, II srpski ustanak i prisajedinjenje Srbiji 1833:

U ranom srednjem veku teritorija Bora bila je pod vlašću cara Dušana, a nakon Nikopoljske bitke 1436. godine pada pod Tursku vlast u okviru Vidinskog sandžaka. U popisima se spominju sledeća naselja: Porodim, Luka, Vrazogrnac, Sumrakovac, Krivelj (Kriveljac), Šarbanovac, Karadža Slatina, Bela Reka(Bila Rika), Jasikova, Podgradice, Brestova, Zlatina i Bučje. Upisan je i jedan manastir, manastir sv. Arhangela (kod Zlota).

Zbog teškog zuluma koji su Turci nanosili narodu i prevelikih nameta stanovništvo je počelo da napušta naše krajeve. Zabeleženo je da je ovaj kraj bio ne nastanjen čitavih sedam godina o čemu svedoči i sledeci citat: "Priča se da je nekada pod Turcima, a to je po kazivanju narodnom davno moralo biti, taj kraj tako bio zapušten da u njemu za 7. godina nije ni petao kukureknuo i da je stoga prozvan Crna Reka, koji docnije i pređe na celi okrug." - Dragoljub K. Jovanović.
Tokom četiri rata, koji su vodjeni izmedju Austrije i Turske, dolazi do smenjivanja austrijske i turske vlasti. Za nas je posebno interesantan IV austrijsko-turski (1788-1791) rat jer su u njemu učestvovali i dobrovoljci iz sela u okolini Bora. Dobrovoljci su bili organizovani u tri odreda ili tzv. frajkora koji su dejstvovali po Timočkoj krajini sa puno uspeha, sve dok se Austrija nije obavezala Pruskoj da će sve osvojene teritorije, na desnoj strani Dunava, vratiti Turskoj. Takvo stanje ostaje sve do I srpskog ustanka.

Početak I srpskog ustanka nije odjeknuo u Timočkoj krajini, tek početkom 1805. godine dolazi do organizovanije borbe na čelu sa Milisavom Đorđevićem (iz Lesova), Radisavom Jovanovićem (iz Planinice) i Ivkom iz Krivog Vira. Godine 1806. na ratnu scenu stupa i hajduk Veljko Petrović. Nakon proterivanja Turaka uspostavljana je ustanička vlast, zemlja je bila podeljena na nahije, hajduk Veljko Petrovic je postavljen za vojvodu banjske nahije, knez Milisav Đorđević u Crnoj Reci (dolina Crnog Timoka), a Miša Karapandžić u Krajini. Godine 1813. dolazi do sloma ustanka i do ponovnog uspostavljanja Turske vlasti. II srpski ustanak je obuhvatio teritoriju beogradskog pašaluka i nije uticao na dešavanja u Timočkoj krajini. Sve do 1833. godine oblast Timočke krajine je bila pod Turskom vlašću, kada dolazi do pobune i konačnog oslobođenja od Turaka. Nakon oslobođenja, knez Miloš je aktivno učestvovao u sređivanju prilika u ovom delu Srbije. Boravio je u Brestovcu gde je i izgradio svoj konak (1837). Na njegov poziv, vode Brestovačke banje je ispitao baron Herder, koji je utvrdio da voda je Brestovačke Banje izuzetno lekovita, a pored toga obavio je ispitivanja u Boru i utvrdio da Bor lezi na značajnom rudnom bogatstvu. Međutim, nisu pokrenuti radovi za otvaranje rudnika.
U banji su pored kneževog konaka izgrađene i zgrade za smeštaj gostiju, potom kralj Aleksandar Karadjordjević gradi svoj dvor (1856).


Iako je baron Herder utvrdio postojanje značajnog rudnog bogatsva 1835, nije došlo do otvaranja rudnika, to se dogodilo 1903. godine nakon istraživanja koje je finansirao Đorđe Vajfert, a koje se odvijalo pod diregentskm palicom inžinjera. Šisteka. Investitori borskog rudnika bili su banka Mirabo i Pijerari i komp. Osnivanje rudnika je bio ključni momenat za razvoj Bora i njegove okoline. Od tada Bor počinje naglo da se razvija i raste. U periodu od 1933. do 1940. godine Bor je dobio novo naselje, Nova (Južna) kolonija, podignuta je bolnica i nova škola, a rudnik je prerastao u jedan od najvećih u Evropi. Status grada Bor je dobio tek nakon II svetskog rata, tačnije 30. maja 1947. godine kada je imao 11.000 stanovnika, dok danas broji oko 50.000 sa 36 nacija.
Nazad na vrh Ići dole
slatkicass
Frumos si de foc
slatkicass

Godina : 58
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Empty
PočaljiNaslov: Re: Moj grad-moj kraj-slikom i slovom   Moj grad-moj kraj-slikom i slovom EmptySub Maj 24, 2008 10:49 am

Moj grad jeste rudarski, ali zato ima predivnu okolinu.
Borsko jezero

Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Borsko10

Brestovačka banja mala ali meni najlepša

Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Bresto10Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Bresto11

Zlotske pećine
Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Bresto11

Planina Stol

Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Planin10

Crni Vrh

Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Crni-v10

Dubašnica

Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Dubasn10

http://www.bor030.net/portal/
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost
Anonymous


Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Empty
PočaljiNaslov: Beograd   Moj grad-moj kraj-slikom i slovom EmptyPet Jul 25, 2008 9:26 pm

Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Dobrab10

Kao grad veoma burne istorije, Beograd je jedan od najstarijih u Evropi - njegova zvanična istorija traje punih 7000 godina.
Vinča je praistorijski lokalitet na samoj obali Dunava, sa ostacima materijalne kulture praistorijskog čoveka (neolitska plastika). Antički izvori pominju najstarije poznato ime Beograda - Singidunum.
Tokom VI veka, koristeći slabosti u odbrani vizantijske granice, Sloveni sve češće prelaze Dunav i naseljavaju ovo područje. Zidan u kamenu, grad koji se ukazivao uzdignut nad vodenim površinama nazvan je Beli Grad.
Beograd se od XVI do XIX veka pominje pod mnogim imenima, na raznim jezicima: Alba Graeca, Alba Bulgarica, Bello grado, Nandor Alba, Griechisch Weissenburg, Castelbianco... Svi ovi nazivi su prevod slovenske reči Beograd.


Poslednji izmenio Ka5an Storm dana Pet Jul 25, 2008 9:48 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost
Anonymous


Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Empty
PočaljiNaslov: Re: Moj grad-moj kraj-slikom i slovom   Moj grad-moj kraj-slikom i slovom EmptyPet Jul 25, 2008 9:29 pm

Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Lepabg10

Smešten na ušću Save u Dunav, Beograd je jedan od najstarijih gradova u Evropi i, pored Atine, najveća urbana celina na Balkanu. Najstariji arheološki nalazi sa njegovog područja sežu u peti milenijum pre nove ere. Pripadnici keltskog plemena su osnovali Singidunum u 3. veku pre nove ere, dok prvo pominjanje Beograda datira iz 878. godine. Tokom svoje duge i burne istorije, Beograd je osvajalo 40 armija, a 38 puta je podizan iz pepela.
Beograd je glavni grad Srbije, sa oko 1,6 miliona stanovnika. Ima prvorazredni saobraćajni značaj, kao značajno drumsko i železničko čvorište, a takođe i međunarodno rečno i vazdušno pristanište i telekomunikacijski centar. Prostire se na 3,6 % teritorije Srbije, a njemu živi 15,8% stanovništva Srbije i radi 31,2% svih zaposlenih u Srbiji.
U Beogradu su razvijeni značajni privredni i poljoprivredni kapaciteti, posebno metalska, metaloprerađivačka i elektronska industrija, zatim trgovina i bankarstvo. Na širem području Beograda, Smedereva i Pančeva, na obalama Dunava, locirana je na 2000 kvadratnih metara slobodna trgovinska zona. U Beogradu se stvara 30% društvenog proizvoda Srbije.
Beograd je prestonica srpske kulture, obrazovanja i nauke. U njemu je najveća koncentracija institucija iz oblasti nauke i umetnosti od nacionalnog značaja. Tu je Srpska akademija nauka i umetnosti, osnovana 1886. kao Srpska kraljevska akademija; Narodna biblioteka Srbije, osnovana 1832; Narodni muzej, osnovan 1841. i Narodno pozorište, osnovano 1869. Grad je takođe i sedište Beogradskog univerziteta, osnovanog 1808. kao Velika škola, i Univerziteta umetnosti.
Beograd ima status posebne teritorijalne jedinice u Srbiji, koja ima svoju autonomnu gradsku upravu. Njegova teritorija je podeljena na 17 opština, koje imaju svoje lokalne organe vlasti.
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost
Anonymous


Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Empty
PočaljiNaslov: Re: Moj grad-moj kraj-slikom i slovom   Moj grad-moj kraj-slikom i slovom EmptyPet Jul 25, 2008 10:10 pm

Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Kalis10

BEOGRADSKA TVRDJAVA

Beogradska tvrđava podignuta je na grebenu iznad ušća Save u Dunav u razdoblju od I do XVIII veka kao kompleks odbrambenog karaktera. Tvrđava je danas svojevrstan muzej istorije Beograda. Ovu celinu čini sama Beogradska tvrđava, podeljena na Gornji i Donji grad, i park Kalemegdan.

Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Stambo10

Zbog izuzetnog strateškog značaja na ovom mestu je, krajem I veka naše ere, podignuto utvrđenje - rimski kastrum, kao stalni vojni logor IV Flavijeve legije. Posle rušenja od strane Gota i Huna, utvrđenje je obnovljeno u prvim decenijama VI veka. Nepuno stoleće kasnije, razaraju ga Avari i Sloveni.
Uz utvrđenje na bregu iznad ušća Save u Dunav, nastao je antički Singidunum, a na istom mestu i slovenski Beograd. Beogradska tvrđava često je rušena i obnavljana. Iznad rimskih zidina stoje srpski bedemi, a preko njih, turske i austrijske fortifikacije. U XII veku vizantijski car Manojlo Komnin podigao je na rimskim ruševinama novi kastel. U prvim decenijama 14. veka. ovo malo utvrđenje na bregu prošireno je do rečnih obala.
Pod vlašću despota Stefana Lazarevića, kao novo središte Srbije, Beograd je ojačan prostranim utvrđenjima Gornjeg i Donjeg grada. U starom kastelu podignut je despotov dvor, a na Savi je dograđeno ratno pristanište. U okviru bedema razvio se napredan srednjovekovni grad.
Novo razdoblje započelo je austrijsko-turskim ratom. Kao ključno utvrđenje u središtu ratnih sukoba tokom XVIII veka, Tvrđava je tri puta rekonstruisana. Porušen je stari kastel, a veliki deo srednjovekovnih bedema prekrile su nove fortifikacije. Pod austrijskom okupacijom, 1717-39. godine, posle izgradnje novih modernih utvrđenja, Beogradska tvrđava je predstavljala jedno od najjačih vojnih uporišta u Evropi. Građena je prema projektima generala Nikole Doksata Demoreza, Švajcarca u austrijskoj službi. Igrom sudbine, u svitanje jednog martovskog dana 1738. godine, zbog poraza kod Niša, upravo pred bedemima Tvrđave streljan je njen graditelj. Povratku Turaka u Beograd 1740. godine, prethodila su rušenja svih novopodignutih utvrđenja. Do kraja XVIII veka Beogradska tvrđava je dobila konačni oblik. U ratnim razaranjima tokom proteklih decenija porušeni su gotovo svi objekti u Gornjem i Donjem gradu, a bedemi znatno oštećeni.
Prema Beogradskoj tvrđavi vode ulice Knez Mihailova i Uzun-Mirkova. Na tom pravcu su glavne kapije - Stambol-kapija (unutrašnja i spoljna) i Sahat-kapija. U srednjovekovno utvrđenje ulazilo se sa istočne strane (pored današnjeg Zoološkog vrta), kroz Zindan-kapiju i Despotovu kapiju Gornjeg grada. Donjem gradu prilazi se Bulevarom vojvode Bojovića (Vidin-kapija) i iz Karađorđeve ulice (Mračna kapija).
[quote]
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost
Anonymous


Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Empty
PočaljiNaslov: Re: Moj grad-moj kraj-slikom i slovom   Moj grad-moj kraj-slikom i slovom EmptyPet Jul 25, 2008 10:53 pm

Равелин Краљ капије

Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Rkk10

Налази се испред Краљ капије и његова изградња је почела у време прве аустријске окупације Београда 1689. године. Приликом опсаде и бомбардовања Тврђаве, од стране Аустријанаца, августа 1717. године, равелин је претрпео велика оштећења. Већ наредне године поново је из темеља саграђен.
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost
Anonymous


Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Empty
PočaljiNaslov: Re: Moj grad-moj kraj-slikom i slovom   Moj grad-moj kraj-slikom i slovom EmptyPet Jul 25, 2008 10:56 pm

Зграда у којој је смештен Завод за заштиту споменика културе града Београда

Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Zgrada10

Ова зграда грађена је крајем XIX века за потребе српске војске. Током Првог светског рата претрпела је знатна оштећења, па је од 1923. до 1927. реконструисана и дограђена у балканском стилу. Од 1934. године у овој згради налазио се део поставке Војног музеја посвећен убиству краља Александра у Марсеју. С друге стране «Победника» налазила се слична, нешто старија зграда, у којој је такође био смештен Војни музеј, а која је порушена 1958–1959. године.
Од 1960. године у овој згради се налази Завод за заштиту споменика културе града Београда.
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost
Anonymous


Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Empty
PočaljiNaslov: Re: Moj grad-moj kraj-slikom i slovom   Moj grad-moj kraj-slikom i slovom EmptySub Jul 26, 2008 12:07 am

Кула Небојша

Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Nebojs10

На крају доњоградског североисточног бедема налази се најбоље очувана и највећа средњовековна кула Београдске тврђаве. Кула је подигнута око 1460. године на самој обали реке и штитила је улаз у средњовековно пристаниште. Кула је осмоугаоне основе, висока је око 22 м и има пет етажа. На сваком спрату налази се по шест отвора за топове. Ову кулу у XVI и XVII веку турски и европски путописци помињу као Белу или Темишварску кулу. Ново име добила је по највећој и најбоље брањеној кули Горњег града – Кули Небојша, која је разорена после експлозије барутног магацина 1690. године. Тридесетих година XVIII века, у време аустријске реконструкције тврђаве, детаљно је обновљена. Турцима је кула Небојша служи као тамница. Ту је 1798. године живот оставио грчки песник, патриота и поборник ослобођења балканских народа од турске власти – Рига од Фере. Са пропашћу Првог српског устанка многи Срби били су сужњи у Кули Небојша. У ратним годинама 1914–15. ова кула је знатно оштећена. Обновљена је 1938, а последњи велики конзерваторско-рестаураторски радови су изведени 1963. године.
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost
Anonymous


Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Empty
PočaljiNaslov: Re: Moj grad-moj kraj-slikom i slovom   Moj grad-moj kraj-slikom i slovom EmptySub Jul 26, 2008 12:11 am

Велики барутни магацин

Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Baruta10

Укопан је у стени западног подграђа или тзв. Дунавске падине и настао је у време велике аустријске реконструкције Београдске тврђаве. Градња је трајала само две године, од 1718. до 1720. године, са циљем да се што пре направи безбедно склониште за барут, место заштићено од непријатељске артиљерије. Око ове грађевине, средином XVIII века изграђен је изузетно јак заштитни бедем.
Данас је Велики барутни магацин делимично обновљен и уређен. У првој сали налази се поставка римских камених споменика, стела, саркофага и жртвеника који су током низа година прикупљани и доношени са многобројних налазишта Београда, Космаја и Костолца.
У Великом барутном магацину или Барутани повремено се одржавају концерти и позоришне представе.
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost
Anonymous


Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Empty
PočaljiNaslov: Re: Moj grad-moj kraj-slikom i slovom   Moj grad-moj kraj-slikom i slovom EmptySub Jul 26, 2008 12:16 am

KALEMEGDAN

Мало и Велико Степениште

Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Baruta11

Први објекат парковске архитектуре у Београду су степенице према Париској улици, настале у првој деценији XX века по пројекту Јелисавете Начић, прве жене архитекте у Србији. У близини степеништа налази се декоративна чесма настала у истом периоду. По завршетку Првог светског рата настављени су радови на уређивању Савског шеталишта. Радови су завршени 1928. године изградњом нових Великих степеница, у духу романике, према пројекту архитекте Александра Крстића.
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost
Anonymous


Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Empty
PočaljiNaslov: Re: Moj grad-moj kraj-slikom i slovom   Moj grad-moj kraj-slikom i slovom EmptySub Jul 26, 2008 12:18 am

Спомен-биста Кости Таушановићу

Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Kosta10

Спомен-биста Кости Таушановићу, рад је вајара Ђорђа Јовановића из 1905. године.
Коста Таушановић (1854–1902) истакнути српски политичар, министар и привредник.
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost
Anonymous


Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Empty
PočaljiNaslov: Re: Moj grad-moj kraj-slikom i slovom   Moj grad-moj kraj-slikom i slovom EmptySub Jul 26, 2008 12:20 am

Спомен-биста Стевана Мокрањца

Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Mokran10

Спомен-биста Стевана Мокрањца постављена је 1964. године и рад је вајара Ристе Стијовића.
Стеван Мокрањац (1856–1914) композитор, музички педагог, академик. Био је хоровођа Београдског певачког друштва и професор Српске музичке школе. Бележењем народних мелодија постаје оснивач српске етномузикологије, а његова дела црквене музике спадају у најистакнутија дела православног богослужења.
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost
Anonymous


Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Empty
PočaljiNaslov: Re: Moj grad-moj kraj-slikom i slovom   Moj grad-moj kraj-slikom i slovom EmptySub Jul 26, 2008 12:22 am

Спомен-биста Радоја Домановића

Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Domano10

Спомен-биста Радоја Домановића постављена је 1973. године и рад је вајара Небојше Митрића
Радоје Домановић (1873–1908) књижевник, приповедач и сатиричар. Његове чувене сатире Данга, Мртво море, Страдија и Размишљање једног обичног српског вола одсликавају људске односе невезано за време и географски простор.
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost
Anonymous


Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Empty
PočaljiNaslov: Re: Moj grad-moj kraj-slikom i slovom   Moj grad-moj kraj-slikom i slovom EmptySub Jul 26, 2008 12:24 am

Спомен-биста Јовану Дучићу

Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Ducic10

Спомен-биста Јована Дучића постављена је 1993. године поводом педесет година од смрти песника. Рад је Дринке Радовановић.
Јован Дучић (1871–1943) књижевник и академик. Прешао пут од учитеља по српским школама у Аустроугарској, до дипломате у европским градовима од 1912. до 1941. године. Писао песме, путописе, есеје о књижевности и афористику.
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
Danubius

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Empty
PočaljiNaslov: Re: Moj grad-moj kraj-slikom i slovom   Moj grad-moj kraj-slikom i slovom EmptySub Nov 22, 2008 7:23 pm

Nazad na vrh Ići dole
http://danubius.forumsr.com/ Na mreži
Storm_z

Storm_z

Godina : 50
Location : Olujna polja
Datum upisa : 07.02.2008

Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Empty
PočaljiNaslov: Re: Moj grad-moj kraj-slikom i slovom   Moj grad-moj kraj-slikom i slovom EmptySub Nov 22, 2008 7:35 pm

Jedan od kafica,narodska"ludnica"


Nazad na vrh Ići dole
Storm_z

Storm_z

Godina : 50
Location : Olujna polja
Datum upisa : 07.02.2008

Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Empty
PočaljiNaslov: Re: Moj grad-moj kraj-slikom i slovom   Moj grad-moj kraj-slikom i slovom EmptyUto Nov 25, 2008 11:39 pm

Moji Sepci-danas :cry:


Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Img0037640x480dt8
Nazad na vrh Ići dole
Storm_z

Storm_z

Godina : 50
Location : Olujna polja
Datum upisa : 07.02.2008

Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Empty
PočaljiNaslov: Re: Moj grad-moj kraj-slikom i slovom   Moj grad-moj kraj-slikom i slovom EmptySre Nov 26, 2008 12:28 am

Selo Sepci se nalazi na tromedji tri opstine Raca,Smederevska Palanka i Topola.Kroz selo protice reka Lepenica koja deli selo na dva dela i to:Polje i Brdo.U selu izvire nepresusni potok LJubotic koji bez obzira na vremenske prilike tece istom merom.Selo je prema pisanim izvorima,nastalo sredinom 18.veka u doba druge seobe.Seoske litije su sv.Jeremija 14.maja.
Sepacki atar,prema podacima katastarske uprave u Raci ima 1662,41 hektara povrsine.
prva skolska zgrada sazidana je 1880.god.prica se da je u zaseoku Sepaca Marica rodila Karadjordja,zna se tacno na kom mestu.1962.god.Aleksandar Lazarevic na tom mestu zasadio je borove i postavio kamen za temelj u nameri da sav svoj imetak i novac dobiven iz Amerike ulozi i podigke manastir.U tome ga je sprecila udba iz Topole,njega uhapsila,a novac oduzela.Danas o tome svedoci jedan bor i kamen koji je pao nize u jarugu.
Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Karadjordje
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Empty
PočaljiNaslov: Re: Moj grad-moj kraj-slikom i slovom   Moj grad-moj kraj-slikom i slovom Empty

Nazad na vrh Ići dole
 
Moj grad-moj kraj-slikom i slovom
Nazad na vrh 
Strana 1 od 5Idi na stranu : 1, 2, 3, 4, 5  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: GEOGRAFIJA PREBIVALIŠTA/ETNOSI :: GRADOVI I SELA :: GRADOVI-
Skoči na: