Malo o verskim praznicima ....

Godina : 54 Location : Olujna polja Datum upisa : 07.02.2008

Malo cemo pisati o nasim verskim praznicima za one koji neznaju :D

Godina : 54 Location : Olujna polja Datum upisa : 07.02.2008

[You must be registered and logged in to see this image.]

ЗАДУШНИЦЕ – ДАН ПОСВЕЋЕН МРТВИМА
Најважнији помен за преминуле је Проскомидија која се служи на свакој Светој Литургији. За Проскомидију је потребно пет хлепчића (просфора). Просфора значи принос, према обичају из најранијих дана хришћанства, када су хришћани доносили (приносили) хлеб и вино за службу. Свака просфора има на горњој страни квадратни печат са крстом и словима: ИС ХС НИ КА, што на грчком значи - Исус Христос побеђује. Просфоре се користе по строго утврђеном канонском реду и честице из сваке од њих имају посебно место и намену. За спомен преминулих хришћана, када се њихова имена помињу пред Богом Живим и Царством Небеским, ваде се честице из пете просфоре. Тим литургијским помињањем: "У склопу Свете Тајне Евхаристије - Тајне спасења света, преминулима се опраштају греси". Зато је најважније давати имена покојника, да се помињу у цркви.
Поред ових помињања и молитава за преминуле, Црква је установила посебне дане кад се сећамо наших драгих покојника и обилазимо њихове гробове.
Задушнице су дан за душе преминулих. Увек падају у суботу, јер је то и иначе, у току читаве године, дан кад се сећамо преминулих. На гробље и у цркву се носи кувано жито - кољиво. Жито нас символично подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у земном мраку, него у светлости сунца. Жито је символ смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског.
Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се залечују ране греха.
Свећа је символ светлости Христове. Он је рекао: "Ја сам светлост свету." Та светлост треба да нас подсети на светлост којом Христос обасјава душе преминулих. Свећа је малена жртва Богу, који се за нас жртвовао.
Даће и подушја се не дају да се "нахрани" покојник, односно, да душа његова "једе", него да се сиротиња нахрани и у молитвама помене покојника.

Godina : 54 Location : Olujna polja Datum upisa : 07.02.2008

Наш Патријарх стално говори, саветује и упозорава да даће никако не смеју да буду гозбе са много скупоцених јела и пића. Уместо на нехришћанске гозбе, новац треба да се употреби у племените сврхе и то према могућностима. Колико ко може, треба да помогне некој сиромашној породици, избеглицама, болеснима или сирочади. Патријарх даље каже: "Није ли боље и племенитије свима да поступамо хришћански, него да, угледајући се на неразумне поступке појединаца, преступамо заповести своје Цркве - заповести којих су се наши преци свето држали."
На дан задушница се иде у цркву, где се служи Света Литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито, после службе се иде до гробова покојника. Тамо се пале свеће, а свештеник обави кратки обред и окади гробове.
Ако су наши покојници сахрањени далеко и није могуће отићи на гробље, увек може да се оде у цркву, где се одслужи помен, а Господ види и зна.
На задушнице се дели милостиња. Како на гробљима тада има највише просјака, треба сваком уделити по неки прилог, јер је боље поћи са благословом, него да иза леђа просјаци проклињу.
Постоји још један вид милостиње који је код нас заборављен: духовна милостиња. Духовна милостиња је поклањање духовних књига.
Књига духовног садржаја се може, на спомен и за помињање у молитвама, дати неком ко не може да је купи, затим, такве књиге се могу поклањати библиотекама, где ће већи број људи моћи да дође до праве литературе, а то је право дело духовне милостиње, или духовну књигу поклонити црквеној библиотеци.

Godina : 54 Location : Olujna polja Datum upisa : 07.02.2008

SILAZAK SVETOG DUHA NA APOSTOLE - duhovi - trojice

Poslusavsi reci Hristove, apostoli se vratise po Njegovom Vaznesenju, u Jerusalim i tu na molitvi sacekase silazak Duha Svetoga. Deseti dan po Hristovom Vaznesenju, pojavi se Duh Sveti u vidu velike plamene buktinje i razdeli se plamenim jezicima na sve apostole. Tada oni dobise cudesne moci, izmedju ostalog moc da govore mnogim jezicima i da cine cudesa.
Mnogo ljudi tada poverova u Hrista i krstise se u Njegovo ime.

Nasa crkva praznuje ovaj dogadjaj u 50-i dan posle Vaskrsenja ili 10-i dan posle Vaznesenja Hristovog (Spasovdan) i zove se DUHOVI ili TROJICE.

Za ovaj praznik se u nasim hramovima sluzi Sveta Liturgija, unosi se sveza trava i cvece i posle molitve klececi i moleci se Bogu, pletu se venci, koji se odnose kucama i stavljaju pored slavskih ikona i kandila.

To je crveno slovo, ne radi se, i slavi se tri dana. Uvek pada u nedelju.

Godina : 54 Location : Olujna polja Datum upisa : 07.02.2008

TROJICE - NARODNI OBIČAJI:

Ostaci verovanja i obreda iz prehrišćanskih vremena, vezani za ovaj dan, retki su, jer su pokriveni plaštom hrišćanskih učenja i običaja. Danas je sačuvan običaj unošenja bilja u hramove. Klečeći, prave se venčići od bilja, koji se nose kući kao zaštita od demona i zlih sila i stavljaju se na ikone, vrata i prozore.

U mom kraju se Trojice slave kao obetina-Slava zemlje.

Naslov: Re: Malo o verskim praznicima .... Pon Jan 05, 2009 5:43 pm

KOLEDA je narodu ime za običaj po kojem je od Božića do Bogojavljenja grupa maskiranih ljudi i mladjih ljudi obilazila svaku kuću u selu i pevala KOLEDARSKE pesme, izvodeći pri tom i razne magijske radnje, sve sa željom da se utiče na zdravlje ukućana i da se dočara obilje i napredak kuće.

KOLEDJANI, ili KOLEDARI su zauzvrat dobijali poklone u hrani od svake kuće. Kod zapadnih Srba se običaj odavno izgubio, te su podaci vrlo retki: kod Srba u Bosni, na Ozrenu i oko Maglaja, gde su
KOLEDAVCI,KOLEDARE,KOLEDARICE, VJEŠALICE(decu plaše da će ih vešati overige) u grupama od 1o do 15 momaka i mladjih oženjenih ljudi obilazili odredjeni zaselak. Pošto otpevaju pesmu, ulaze u kuću,
dobijaju razne namirnice..

»Pesma od kolede«, peva se domaćinu

Domaćine,koledo
Gospodine,koledo
Zastasmo te,koledo
Za večerom,koledo!
Gde večeru,koledo!

Ti večeraš,koledo!
Belim grlom,koledo!
vino piješ,koledo!
I očima,koledo!
biser brojiš,koledo!
I rukama,koledo!
Gajtan pleteš,koledo!

Dodaj nama,koledo!
Kraj gajtana, koledo!
Na čem*ćemo,koledo!
Boga molit* ,koledo!
Za staroga,koledo!
Za Badnjaka, koledo!
Za mladoga,koledo!
Za Božića,koledo!

Božić baje,koledo!
Po svem svetu,koledo!
, Po svem svetu,koledo!
Po ovome,koledo!
Slava i čast,koledo!
domaćinu!koledo!
Tebe na čast,koledo!
gospodine,koledo!……

POVORKE KOLEDARA su poznate svim Slovenima, u čijoj su pradavnini , izražavajući moć radjanja i obnove života u prirodi, bili neizostavni učesnici svetkovine mladoga sunca i novoga leta, ali su najbolje
sačuvane kod Južnih Slovena
Iz panonskih predela su počele da nestaju u prvoj polovini prošlog veka, u čemu je crkva imala značajnog udela, progoneći ih kao neznabožačke.Posle Banata, vremenom su koledarske povorke proredjivane i južno od Save i Dunava,. U punoj svežini su u Srbiji do danas očuvane povorke koledara u GORNJOJ PČINJI i LESKOVAČKOJ MORAVI.Povorku sačinjavaju po pravilu muškarci.

Koledarska pesma iz zbirke »Ženske narodne pesme« J.Prodanovića

JORDAN teče,koledo
Kroz dolove, koledo
Po njim plovi,koledo.
.t'nka šajka,koledo
I u šajki …………….
.božja majka……….
U ruke joj…………
.milo čedo,…………..
Milo čedo,koledo,
,mali bože,koledo

Od milosti,koledo
od radosti…………….
Šajka mu se…….
.poljuljuje…………….
Zlatno veslo……
.odsjajuje…………….

Gledali ga,koledo
čobančići……………..
Ostaviše……….
.belo stado…………….
Potrčaše………..
.čobančići……………..
Da preteknu…..
brzu šajku……………,
Da pozdrave,koledo.
božju majku,koledo

Naslov: Re: Malo o verskim praznicima .... Pon Jan 05, 2009 5:50 pm

Vo vrska so obrednite koledarski ognovi e i obichajot koledica. I denes, kako i vo minatoto, vo selata i vo gradovite, vo site kraishta na Makedonija, pomali ili pogolemi grupi deca palat ogan, peat prigodni pesni i odat po kukite kade shto dobivaat podaroci kako shto se: pari, orevi, kosteni, jabolka, portokali i dr. Edna od najpopularnite pesni shto i sega se pee vo ovie sluchai "Kolede lede"

Kolede, lede!

padnalo grede,

utepalo dede.

Dedo se machi,

baba go kvachi,

so chetiri jajca

guskini, guskini!

O. O. kolede!

So Bozik zapochnuva periodot od 12 - te denovi t. n. nekrsteni ili pogani, a nekoi gi vikaat i ristosovi denovi shto traat do Vodici, period ispolnet so mnogu aktivnosti na negovite demoni, so religiozen strav i razni magiski zashtiti. Spored narodnoto veruvanje od Bozik do Vodici, koga Isus ne bil krsten, a Bogorodica bila leunka, razni zli demoni kako vampiri, karakonjuli, veshterki i dr. gi izveduvaat svoite orgii i se obiduvaat da mu napakostat na chovekot. Duri na Vodici koga se krshteva vodata se paraliziraat i nivnite dejstvija. So Bozik e povrzana i poslovicata: "Pred Bozik zad Bozik kaj da si, doma da si" shto ima dvojno znachenje: za vreme na golemiot praznik treba da se bide vo krugot na semejstvoto i tuka da se slushne i da se proslavi radosnata vest za raganjeto na Spasitelot, no ne e na odmet da se potseti deka vo najstudeniot period od godinata ispolnet so snezni vejavici, no i so drugi opasnosti, sepak najprijatno i najbezbedno e vo sopstveniot dom.

Čuvar Vatre Godina : 63 Location : Datum upisa : 19.01.2008

Sveta tri kralja

Zagreb, 06.01.2008. [You must be registered and logged in to see this image.]

Misa, izravni prijenos HTV2 06.01.2008. 11:00
Svetkovina Bogojavljenja pojavljuje se početkom 3. stoljeća u Aleksandriji.
To je prvobitni blagdan Isusova rođenja u Istočnoj Crkvi, a vrlo brzo mu je pripojen i spomen njegova krštenja i prvog čuda na svadbi u Kani. U drugoj polovici 4. stoljeća obje su strane prihvatile blagdan rođenja - istočni i zapadni.
Istok je slavio 25. prosinca Isusovo rođenje i dolazak mudraca, dok je 6. siječnja posvetio spomenu Isusova krštenja i svadbe u Kani.
Zapad je međutim 6. siječnja slavio dolazak mudraca, Isusovo krštenje i prvo mu čudo kao očite znakove njegova bogojavljenja. U pučkoj pobožnosti srednjeg vijeka "Sveta tri kralja" postali su tako važni da je Bogojavljenje nazvano blagdanom Triju kraljeva.

ps na ovaj dan svešteno lice, ili domaćin kuće na vratima kredom ispisuje početna slova Tri kralja (G+M+B) Gaspar, Melhior , Baltazar i cela kuća se okadi tamjanom.Sem toga, noćas je Bogojavljenska noć , i ima ono narodno predanje da treba gledati u najsjajniju zvezdu, i poželeti želju,,,,

pps možda ovome nije mesto ovde-ali ne mogu da ne kažem....Moj kum je jedan od najvećih vernika -laika (ljudi odani veri u rangu svsetenih lica, ali to nisu iz nekih razloga ,recimo zato sto su vec ozenjeni kad su spoznali Boga ) i pozove me da vidim kako je to lepo odradio u prostorijama Nemačkog kulturnog centra ..Imam šta videti ...sve lepo miriše na tamjan, i na svim vratima su ispisani G+M+B.....izmedju ostalog, i na vratima Wc-a rabbit

:245916:

[You must be registered and logged in to see this image.]

Čuvar Vatre Godina : 63 Location : Datum upisa : 19.01.2008

Bogojavljenje

[You must be registered and logged in to see this image.]
Bogojavljanje prilikom Isusovog krštelja.

Bogojavljenje (grč. Επιφανεια) je manifestacija Boga na ovom svetu, bilo telesna bilo direktnim delom. Primeri su začeće sina Božijeg i javljenje Svete Trojice prilikom Isusovog krštenja od strane Jovana svetitelja u Jordanu.
Bogojavljenje je jedan od petnaest najvećih hrišćanskih praznika. 30. godine naše ere Isus Hristos je kao drvodelja živeo sa svojom majkom i njenim mužem Josifom, a tada u svojoj tridesetoj godini pozvao je Jovana Preteču da ga krsti u reci Jordan. Po Bibliji, odmah po krštenju, a ono je obavljeno tri puta porinjanjem u vodu, otvorilo se nebo i začuo se glas Boga Oca koji je objavio da je Isus sin njegov, a tada na rame Isusa slete Sveti Duh u obličju goluba. Ovim krštenjem je Isus označio početak svoje misije i propovedi.
[You must be registered and logged in to see this link.]
Narodni običaji

Kod Srba se Bogojavljanje slavi veoma živopisno. Veruje se da se na taj dan, u ponoć, otvaraju nebesa i da se tada svaka želja može ispuniti. Bogojavljanjem se završava božićno svetkovanje, pa su u nekim krajevima Srbije, do ovog dana išle povorke koledera ili korinđaša, kao i vertepaša i vodičara. U narodu se ovaj dan zove još i Vodice ili Vodokršće upravo po imenu povorke. Ovaj običaj je vezan za verovanje u lekovitost i čudotvornost bogojavljanske vode - vodice. Većina običaja i obreda je bila podstaknuta željom za zdravljem, pa je bilo uobičajeno, a to može samo onaj ko je zdrav, da se izjutra, pre sunca obavi ritualno kupanje u reci.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Datum upisa : 09.01.2008

SRECNA SLAVA SVIMA,U ZDRAVLJU JE MNOGO GODINA SLAVILI.

Datum upisa : 23.10.2008

NEKA JE SRECNA SLAVA SVIMA, KOJI JE DANAS PRAZNUJU I SLAVE

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pjer Datum upisa : 13.10.2008

Bogojavljenja i tradicionalno plivanje za Časni krst

U Zemunu prvi do Časnog krsta stigao je Bojan Rašković, na Adi do krsta doplivao Pavle Dragišić,na Tisi u Čurugu do krsta je doplivao prvi Miloš Djakonov iz Vrbasa

[You must be registered and logged in to see this image.]

» ZENE - kroz istoriju
» Malo i o KUPATILU ...
» Moj grad-moj kraj-slikom i slovom