Milutin Milanković

[You must be registered and logged in to see this image.]

Milutin Milanković (1879 - 1958), srpski geofizičar,građevinski inženjer, klimatolog, astronom, osnivač katedre za nebesku mehaniku na Beogradskom univerzitetu i svetski uvažavan naučnik, poznat po teoriji ledenih doba, koja povezuje varijacije zemljine orbite i dugoročne klimatske promene. Ova teorija je poznata pod imenom Milankovićevi ciklusi.
Milanković je rođen 28. maja1879. godine u Dalju, blizu Osijeka (tada Austro-Ugarska, danas Hrvatska). Pohađao je Bečki tehnološki institut, gde je diplomirao građevinu 1902. i stekao doktorat iz tehničkih nauka 1904. Kasnije je radio u tada čuvenoj firmi Adolfa Barona Pitela -{Betonbau-Unternehmung}- u Beču. Gradio je brane, mostove, vijadukte, akvadukte i druge građevine od ojačanog betona, u tadašnjoj Austro-Ugarskoj. Milanković je nastavio da se bavi građevinom u Beču, do jeseni 1909, kada mu je ponuđena katedra primenjene matematike na Beogradskom univerzitetu, (racionalna mehanika, mehanika nebeskih tela, teorijska fizika). Godina 1909. označava prekretnicu u njegovom životu. Mada je nastavio da se bavi istraživanjem raznih problema u vezi sa primenom ojačanog betona, odlučio je da se skoncentriše na fundamentalna istraživanja.
Tek što se Milanković doselio u Beograd, usledili su burni događaji: Balkanski ratovi, a zatim i Prvi svetski rat. Kada je 1914. izbio rat (tek što se oženio), Austro-Ugarska vojska je internirala Milankovića u Nesider, a kasnije u Budimpeštu, gde mu je bilo dozvoljeno da radi u biblioteci Mađarske akademije nauka. Već 1912, njegova interesovanja su se usmerila ka proučavanju solarne klime i planetarnim temperaturama. Dok je bio interniran u Budimpešti, Milutin Milanković je posvetio svoje vreme radu na ovom polju, i do kraja rata je završio monografiju o ovom problemu, koja je objavljena 1920, u izdanju Srpske akademije nauka i umetnosti u Parizu, pod naslovom -{Théorie mathématique des phénomènes thermiques produits par la radiation solaire}- (Matematička teorija termičkih fenomena uzrokovanih sunčevim zračenjima). Milutin Milanković Rezultati ovog rada su mu doneli značajnu reputaciju u naučnom svetu, mahom zbog njegove krive insolacije na zemljinoj površini. Ova solarna kriva nije potpuno prihvaćena sve do 1924. kada je veliki meteorolog i klimatolog Vladimir Kepen (Wladimir Köppen) sa svojim zetom, Alfredom Vegenerom (Alfred Wegener), predstavio krivu u svom radu, pod naslovom Climates of the geological past. Posle ovih prvih priznanja, Milankovoć je 1927. pozvan da sarađuje u dve važne publikacije: prva je bila priručnik iz klimatologije (Handbuch der Klimatologie), a druga je bila priručnik iz geofizike (Guttenberg's Handbuch der Geophysik). Za nju je napisao uvod Mathematische Klimalehre und astronomische Theorie der Klimaschwankungen (Matematička nauka klimata i astronomska teorija varijacija klimata), objavljen 1930. na nemačkom, a 1939. preveden na ruski. Ovde je teorija planetarnih klimata dalje razvijena sa posebnim podacima o Zemlji.
Za drugu knjigu, Milanković je napisao četiri odeljka razvijajući i formulišući svoje teorije: teoriju sekularnih pokreta zemljinih polova i teoriju glacijalnih perioda (Milankovićevi ciklusi), koja je izrađena na ranijem radu Džejmsa Krola (James Croll). Milanković je uspeo da unapredi Krolov rad delom zahvaljujući poboljšanim računanjima zemljine orbite, koje je 1904. objavio Ludvig Pilgrim (Ludwig Pilgrim). Svestan da je njegova teorija solarnog zračenja uspešno kompletirana, i da su papiri koji se bave ovom teorijom razbacani u više radova, Milanković je odlučio da ih sakupi i objavi pod jednim naslovom. Kanon osunčavanja zemlje i njegova primena na problem ledenih doba (1941), Milutina Milankovića, naslovna strana Pred sam početak rata u Jugoslaviji, 1941. je završeno štampanje obimnog i najznačajnijeg dela Kanon der Erdbestrahlung und seine Anwendung auf das Eiszeitenproblem (Kanon osunčavanja zemlje i njegova primena na problem ledenih doba), na 626 strana, objavljenog u izdanjima Srpske kraljevske akademije. Ovo delo je prevedeno na engleski 1969, od strane Izraelskog Programa za Naučne Prevode, pod naslovom Canon of Insolation of the Ice-Age Problem.
Kritike Milankovićeve teorije ledenih doba počele su ' 50 godina. Kritike su potekle uglavnom od meteorologa koji su tvrdili da su insolacione promene zbog promena u zemljinoj orbiti isuviše male da značajnije izmene klimatski sistem. Ipak, kasnih ' 60. i ' 70, istraživanja sedimenata duboko u morima su dovela do široke potvrde Milankovićevih stavova, jer je otkriven perioditet (100.000 godina), koji se blisko poklapao sa orbitalnim periodom (videti Ledeno doba za više podataka). Naučni genije Milutina Milankovića dobio je nesumnjivo međunarodno prizanje 10. decembra 1976. godine kada su u časopisu "Nauka" (Science) objavljeni konačni rezultati opsežnog petogodišnjeg projekta čiji je predmet bio da da odgovor na pitanje jesu li Milankovićevi proračuni bili tačni ili ne. Tada je utvrđeno da su varijacije Zemljine orbite indikacije ledenih doba. Milankovićevi radovi tada su postali predmet intenzivnog izučavanja timova stručnjaka, budući da je njegov rad duboko zadirao u probleme ne jedne već više naučnih disciplina.
Godine 1988. u Peruđi (Italija) organizovan je naučni skup pod nazivom "Ciklo-stratigrafija". Na njemu je zvanično promovisana nova istraživačka metoda koja u osnovi ima Milankovićeve cikluse osunčavanja, a koja u ritmičkim smenama slojeva stena detektuje hladnije i toplije cikluse kroz koje je prošla naša planeta.
Kao dodatak naučnom radu, Milanković je uvek pokazivao veliko interesovanje za istorijski razvoj nauke. Napisao je knjigu o istoriji astronomije, kao i dve knjige za širu čitalačku publiku: prva - Kroz vasionu i vekove govorila je o razvoju astronomije, a druga, nazvana Kroz carstvo nauka, se bavila razvojem nauka.
Datoteka:Milutin Milankovic marka.jpg Milutin Milanković je u svom bogatom stvaralačkom životu uradio i predložio, između ostalog, reformu gregorijanskog i julijanskog kalendara, koja je vodila izgradnji jedinstvenog, do sada najpreciznijeg kalendara (Milankovićev kalendar) i koja je prihvaćena na Svepravoslavnom kongresu u Carigradu1923. godine. Milanković je detaljno pisao o ovom svom pokušaju u izveštaju Srpskoj kraljevskoj akademiji po povratku sa Kongresa, u svojim memoarima i u "Kanonu osunčavanja", napominjući da mu nije jasno zašto reforma, koja je jednoglasno usvojena 30. maja 1923. godine u Carigradu, i pored svih svojih prednosti, kasnije nije primenjena.
Milanković je objavio i autobiografiju iz tri dela: Uspomene, doživljaji i saznanja. Ova autobiografija nije prevedena na engleski jezik. Njegov sin, Vasko Milanković je napisao biografsko delo: Moj otac, Milutin Milanković.
Godine 1920. izabran je za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti, a za redovnog člana 1924. Za dopisnog člana Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti izabran je 1925, bio član Nemačke akademije Naturalista "-{Leopoldine}-" u Haleu, kao i član mnogih naučnih društava kako u zemlji, tako i u inostranstvu.
Kada su nemačke okupacione vlasti u Drugom svetskom ratu1941. godine tražile od profesora Beogradskog univerziteta da potpišu Apel srpskom narodu (i podrže okupaciju zemlje), Milutin Milanković je jedan od nekolicine profesora koji je odbio da to učini.
Po završetku Drugog svetskog rata i komunističke revolucije Sud časti Beogradskog univerziteta je procenjujući podobnost Milutina Milankovića, za novi poredak, doneo sledeću karakteristiku u kojoj se priznaje da se Milanković istakao kao odličan stručnjak i naučnik koji se bavi astronomijom i nebeskom mehanikom, ali je "vrlo star i o nekom njegovom ličnom razvoju nema ni govora". Doduše, i on je dobar pedagog, ali "predavanja jedva otaljava". "Po političkoj orijentaciji pripada poznatoj matematičkoj kliki... Marksizam-lenjinizam uopšte ne poznaje niti pokazuje ikakav interes. Smatramo da je naš politički neprijatelj i da će kao takav umreti. Može se iskoristiti kao nastavnik i naučnik" (1. jul1950).
Milutin Milanković je jedan od najcitiranijih naučnika (svih vremena) u svetu.

Izvor: Wikipedia

Kao shto ynate u vreme Tita,ovaj cenjeni nauchnik je bio tabu tema...nije ga bilo u udzbenicima i to ne samo u osnovnoj i srednjoj shkoli vec ni na fakultetima..Jedan od 10 najcenjenijih svetskih mozgova u sopstvenoj zemlji je ostao slabo poznat..nasha deca sada imaju prilike da chuju za njega ali radeci jednu anketu medju studentima,od njih 26 koji su izashli na ispit,njih 20 nije znalo da kaze ni jednu prosto ,proshirenu rechenicu..sramota za nash narod

Земља се тетура, зато је хладно

По доласку у Београд 1909. године, Милутин Миланковић отпочео је изучавање астрономских узрока из чега је произишло незаборавно дело „Канон осунчавања Земље”, у којем је све растумачио. Kада ће овај великан ући у школску лектиру, као у Немачкој?

Присуствовао сам једном расправи на тему ко је највећи српски научник: Никола Тесла, Михајло Пупин или Милутин Миланковић. Изнети су многи разлози у прилог свакога понаособ, али ми је посебно звучала чињеница да су прва двојица своја велика дела остварили у Америци и да их неко може звати америчким научницима српског порекла, а да је трећи све по чему је познат урадио у Београду, у својем кабинету у Капетан Мишином здању на Студентском тргу.

Милутина Миланковића (Даљ, 28. мај 1879 – Београд, 12. децембар 1958), потпредседника Српске академије наука, директора београдске Астрономске опсерваторије и професора Београдског универзитета, зна сваки старији образовани Немац, пошто је његово ремек-дело популарне науке, књига „Кроз васиону и векове” било годинама лектира у тамошњим школама. У историју науке ушао је као научник који је објаснио појаву ледених доба, спорим променама у осунчавању Земље изазваних различитим утицајима због којих она мења нагиб осе и одлике кретања око Сунца.

Милутин Миланковић започео је каријеру у Бечу, где је убрзо постао виши инжењер у једном грађевинском предузећу. На позив да дође у Србију и допринесе образовању свога народа, напустио је ову европску престоницу, а указ о постављењу за ванредног професора примењене математике, коју су чиниле рационална механика, небеска механика и теоријска физика, потписао му је министар просвете и црквених послова Љубомир Стојановић 9. септембра 1909.

Три главна узрока

Почетком 20. века научнике је увелико копкала загонетка четири велика ледена доба у Европи у минулих 600.000 година. Последње се завршило пре нешто више од 10.000 година, а у највећим налетима хладноће на многим местима било је као данас на Антарктику. По доласку у Београд, Милутин Миланковић отпочео је изучавање астрономских узрока који утичу на настанак ледених доба сматрајући да до оваквих појава могу да доведу три узрока:

1. Промене нагиба Земљине осе између 22 и 24,5 степени с периодом од 41.000 година, услед чега се мењају услови осунчавања на некој изабраној тачки на површини.

Да бисте разумели зашто је ова промена битна, замислимо шта би било када такав нагиб не би постојао. У току целе године на свакој тачки било је увек исто годишње доба. На северу вечита зима, што би довело до ширења леденог покривача и продирања ка југу, а у Европи би завладало вечито ледено доба.

2. Прецесија због које се пролећна или гама тачка (тачка на небу у којој се привидно налази Сунце на почетку пролећа) помера дуж привидне годишње Сунчеве путање, с периодом од 22.000 година, што утиче на трајање годишњих доба.

На своме путу око Сунца Земља се понаша као чигра која се споро врти и оса описује површину купе, и ова појава се назива прецесија. Месец додатно утиче на „тетурање” наше планете које астрономи називају нутација. Како то може да мења количину топлоте која долази са Сунца?

Ако би неко поставио питање када је наша планета најближа Сунцу, колико би их одговорило да је то зими (ове године 3. јануара)? Управо због тога, она се брже креће него лети када је најдаља (4. јула), па у Европи најхладније годишње доба траје седам дана и 14 сати краће него најтоплије. Услед прецесије то ће се мењати и наступиће време када ће трајати дуже. Наиме, топлији део године у Европи је време када се Сунце привидно креће од пролећне до јесење тачке, од пролећне до јесење равнодневице. Пролећна тачка се креће дуж привидне путање Сунца, у стварности се помера место на елиптичној путањи Земље када почиње пролеће. Уколико пролеће почиње када је Земља најближе или најдаље од Сунца, топлија и хладнија половина године су исте дужине. Ако је она најближа Сунцу усред зиме, као што је то сада, или лета, разлика у трајању топлије и хладније половине године је највећа.

3. Промена ексцентричности Земљине путање око Сунца с периодом од 100.000 година, због чега се мења удаљеност од Сунца, а то има утицај и на трајање годишњих доба.

Померање пола

Милутин Миланковић се нашао пред недоумицом како посматрати ове утицаје или, другим речима, шта мерити. Уочио је да су за настанак ледених доба важнија хладна лета него хладне зиме. У Сибиру температура се зими спусти до 50 Целзијусових степени испод нуле, а лети нарасте до 30 степени изнад, и зато нема глечера (високе летње температуре истопе снег). А велики део Гренланда, на којем је зими око десет испод, а лети осам изнад нуле, налази се под снегом и ледом. Зато је наш научник израчунао како се у протеклих 600.000 година мењала географска ширина тачке која у току лета прими одређену количину Сунчеве топлоте (зрачење). И тако је добио своју чувену криву осунчавања Земље, чији су се минимуми потпуно поклапали с геолошки установљеним леденим добима!

Главна питања оспоравалаца била су: Због чега су се дуготрајна и изразита ледена доба у Европи јављала само у последњих 600.000 година, а не и раније и зашто су трајала веома дуго (а минимуми осунчавања, настали преклапањем астрономских узрока, били краткотрајни)?

Да би одговорио на прво питање, Милутин Миланковић је 1932. смислио чувену диференцијалну једначину кретања Земљиних полова. Нашао је да је пре око 300 милиона година Европа била у таквом положају да се Северни пол налазио у Тихом океану, а данас се креће према својем крајњем, равнотежном положају у Сибиру, близу места где река Печора утиче у Северни ледени океан.

Своје решење тајне ледених доба имао је разасуто у 28 чланака и увидео је потребу да научној јавности стави на располагање јединствен рукопис.Тако је настало најзначајније дело, „Канон осунчавања Земље и његовог утицаја на проблем ледених доба”, написано на немачком језику, у којем је изложио целокупно решење загонетке.

"Kroz vasionu i vekove" preporuchujem svim roditeljima da je prochitaju zajedno sa svojom decom..

Milutin Milanković - nebeski mehaničar i „nostradamus“. Neće biti (skoro) propast sveta, predviđanje je "velikog putnika kroz vasionu i vekove", ali će ga zadesiti teški udarci i teške krize (ilustracija: krater na Marsu koji nosi ime Milankovića)
[You must be registered and logged in to see this image.]

"...Nikli ste, ali daleko izrasli iz naše sredine.Vi ste naš ponos i nebeski znak koji će naš narod , uvenčan bojnom slavom, dostojno poneti i zastavu misli koju ste vi razvili u svetlosti dana i visoko je izdigli... "


Ove reči, koje je Milutin Milanković (Dalj 1879-Beograd1958.), u svom telegramu, uputio Nikoli Tesli, povodom obeležavanja 75. rođendana, slobodno se, danas, mogu i na njega odnositi, u godini kada se navršava 130 godina od njegovog rođenja i 70 godina od početka rada na "Kanonu osunčanja". Kako i ne bi kada spada u najveće naučnike među Srbima. NASA ga je uvrstila u 15 najvećih naučnika svih vremena koji su se bavili naukom o planeti Zemlji i koji su "načinili prevrat u razumevanju klime, atmosfere, okeana i životne sredine"; toponimi na nebeskim telima nose njegovo ime.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Ovaj najcitiraniji srpski naučnik (ovo važi i za celu teritoriju bivše Jugoslavije), građevinski inžinjer, prvi Srbin koji je doktorirao na Visokoj tehničkoj školi u Beču (Nikola Tesla je bio prvi Srbin sa počasnim doktoratom), pisac je do danas neprevaziđenih dela u oblasti poplarne nauke "Kroz vasionu i vekove", nebeski mehaničar, tvorac najtačnijeg kalendara, statičkog projekta "Apsolutne zidanice", najveće zgrade koja se može izgraditi i teorije koju je napravio sam uz pomoć olovke i papira, bez računske mašine, samo uz pomoć šibera i logaritamskih tablica, gledajući "kroz velike četvorokrilne prozore na nekadanju Veliku pijacu", Dunav i zvezdano nebo iz svog kabineta na Filozofskom fakultetu u Kapetan-Mišinom zdanju u Beogradu. A geolozi, paleontolozi i geomehaničari, posle petogodišnjeg projekta vađenja sedimenata sa dna indijskog okeana i potrošenih miliona dolara - onih čiji su naučnici negirali njegovu teoriju - Milankovićevu hipotezu potvrdili su tek 1976.godine.


Uvek je verovao u svoju teoriju "ciklusa" pa i kada je počela da se dovodi u sumnju. "Mnoge naučne tekovine, daleko zamašnije no što su bile moje, čekale su do potpunog priznanja i prihvatanja godine i decenije. A znao sam i ovo. Ako je moje delo stvaran prinos nauci, naći će svoj put bez ičije pomoći, preporuka i pohvale."

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nije gubio nadu ni na poslednjem kogresu na kome je Milanković prisustvovao, 1952. u Rimu, kada amerikanski geograf Ričard Flint (izgleda da je značajan samo po tome što oduzeo reč Milankoviću), lupanjem nije dozvolio da do kraja izloži svoju teoriju, smatrajući je prevaziđenom, a kada je Milanković uprkos tome nastavio, on ga je uhvatio za rukav, na opšte razočaranje prisutnog auditorijuma, koji su "svi osuđivali bezobzirnost Amerikanca".


Da je stvorio velika dela duboko je bio svestan i kada je bio u dilemi da li da proda očinski dom u Dalju zbog nedostatka sredstava za održavanje. Dilemu razrešava tako što odlazi na groblje svojih "starih", da se sa njima o tome "posavetuje", gde im je pognute glave došanuo da je, tražeći istinu, potrošio "sve zemaljsko blago koje su oni stekli i njemu ostavili".


"Zamolio sam da mi to oproste i uvaže kao olakšavajuću okolnost da sam im ime sačuvao čisto i podigao mu, svojim delima, trajniji spomenik no što su oni kameni koji stoje na njihovim grobovima. Moji stari su me saslušali i dali mi, bez prekora, svoj pristanak; nikom više nemam da odgovaram... Imetak može imati različite oblike, pa ne mora biti uvek materijalan, nego sme da bude duhovni. Ako dozvolite taj oblik, onda neću biti beskućnik, neću biti sirotinja...A šta ja, nerealan sanjalica, stekoh u nauci, ostaće i iza groba...Duhovnu svojinu... nju zaista smatram za svoj feudalni posed. Njega ne mogu otuđiti, sve kad bi to hteo. Zato ne mogu osiromašiti."

Šta sve niste znali o Milutinu Milankoviću
blic

Nauka je odavno Milutina Milankovića svrstala u sam vrh najvećih umova 20. veka, ali ima mnogo toga zanimljivog iz njegovog života o čemu se malo zna.

Milanković je samo uz pomoć papira i olovke matematički objasnio uzroke, nastanak i trajanje ledenih doba na Zemlji, dokazao vezu između nebeske mehanike i klime na Zemlji. Svetska nauka ga je uvrstila među pet najvećih naučnika 20. veka, a NASA među 15 umova svih vremena koji su se bavili planetom. Astronom, geofizičar, klimatolog, matematičar, inženjer pronalazač, doktor tehnike, univerzitetski profesor i književnik, rođen je u Dalju, u Hrvatskoj, 28. maja 1879. Na poziv Jovana Cvijića, Mihaila Petrovića i Bogdana Gavrilovića, Milanković je napustio unosni posao u Beču i prihvatio mesto profesora primenjene matematike na Univerzitetu u Beogradu.
[You must be registered and logged in to see this image.]

Iz gimnazijskih dana


- Kada je 1909. došao u Beograd, živeo je u blizini hotela „Moskva“, a potom u Profesorskoj koloniji u Ljube Stojanovića. Sam Milanković je projektovao kuću, na njoj je danas spomen-ploča i u privatnom je vlasništvu - kaže Slavko Maksimović, predsednik Udruženja „Milutin Milanković“ u čijim je prostorijama u Beogradu u toku stalna izložba posvećena delu i životu velikog naučnika. Mila­nković je umro u Beogradu 12. decembra 1958, a osam godina kasnije ispunjena je njegova poslednja želja i njegovi posmrtni ostaci preneti su u rodni Dalj.


- Još za života je svoju arhivu ostavio Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Na digitalizaciji građe radimo već tri godine i ove bi trebalo da u Udruženju bude otvoren centar gde će biti moguć pristup raznim dokumentima - kaže Maksi­mović.


U njegovom životu bilo je mnogo toga zanimljivog, a ovo je samo deo toga.



Poznanstvo sa Pajom Jovanovićem

Milutin Milanković je upoznao Paju Jovanovića na izložbi u Beču. Postali su prijatelji i kasnije su u Beogradu nastavili druženje.
- Milanković je Jovanoviću bio tutor i sve što je Paji u životu trebalo, Milutin je rešavao. U Beogradu je Jovanović uradio i Milankovićev portret koji se sada nalazi u SANU - kaže naš sagovornik.
[You must be registered and logged in to see this image.]

BEOGRADSKA KANALIZACIJA
- Doktorirao je 1904. na Velikoj tehničkoj školi u Beču i ubrzo je dobio posao u poznatoj bečkoj građevinskoj firmi, kod barona Pitela. Među prvim projektima koje je vodio bio je projekat kanalizacije i savskog kolektora u Beogradu - navodi Maksimović. Milanković od 1905. do 1909. radi kao građevinski inženjer u nekoliko bečkih firmi. Afirmaciju stiče kao projektant armirano-betonskih građevina, a projektovao je ili je učestvovao u projektu deset hidrocentrala.


KALENDAR
- Milanković je tvorac dosad najpreciznijeg kalendara, u kojem je kalendarska godina svega 2 sekunde duža od sadašnje godine. Na Vaseljenskom saboru u Carigradu 1923. njegov kalendar će biti prihvaćen, ali ne i u potpunosti primenjen - kaže Maksimović.


GRADITELJ

[You must be registered and logged in to see this image.]
Milanković je još kao mlad građevinski inženjer postao poznat u tehničkom svetu time što je izveo osnovne jednačine za određivanje armature betonskih nosača. Već na početku karijere, poverena mu je i izrada armirano-betonske konstrukcije jednog krila zgrade Tehničkog fakulteta u Beču. Imao je šest priznatih građevinskih patenata, a na 25 objekata u Jugoslaviji, Austriji, Italiji, Mađarskoj i Rumuniji su primenjena njegova građevinska rešenja.


MOSTOVI
[You must be registered and logged in to see this image.]
Na mnogim projektima širom zemlje biće angažovan i po dolasku u Beograd 1909.
- Svih 19 mostova na deonici pruge Niš-Knjaževac građeni su od armiranog betona po istom modelu. Time je državi uštedeo dosta novca, a tražio je da mu se plati samo 600 dinara za put do Beča. Međutim, počeo je Balkanski rat i za taj novac je kupio opremu. Sredinom dvadesetih godina radiće i velike hangare na svim vojnim aerodromima Kraljevine - kaže sagovornik.


TORANJ
[You must be registered and logged in to see this image.]
Kliknite za uvećanje(+)

Tri godine pred smrt Milanković objavljuje rad “Vavilonski toranj moderne tehnike” koji odgovara na pitanje do kojih visina bismo se mogli popeti. Zamislio je građevinu sazidanu od betona, poluprečnika osnove 112,84 km i visine 21,646 km, a što predstavlja teorijsku granicu visine koja se zbog građevinske statike ne može prekoračiti. Toranj bi imao široku platformu na vrhu za meteorološku i astronomsku opservatoriju.



BRAČNO PUTOVANJE
- Pred početak Velikog rata venčao se sa Hristinom Topuzović. Krenuli su brodom Dunavom na bračno putovanje - u Dalj, pa Beč, ali su Milankovića uhapsili u rodnom mestu i odveli u logor. Tek nakon intervencije mnogih uglednih ljudi, biće interniran u Peštu. Tamo mu je omogućeno da se bavi naukom, koristeći i biblioteku Mađarske akademije nauka. U Pešti će im se roditi i sin Vasilije. Nakon pet godina vratiće se u Srbiju, brodom „Gizela“, istim onim kojim su i krenuli na medeni mesec - navodi Maksimović.

KANON
- Rezultate svog rada objedinio je u delu „Kanon osunčavanja i njegova primena na problem ledenih doba“. Samo što je odštampan, Beograd je bombardovan 1941. Knjiga je nađena ispod ruševina i kasnije doštampana - kaže sagovornik.