LJudi, pomagajte!/problem sa detetom

Više nemam ni reči ni ideja.
Moja ćerka, ima jedanaest i po godina, ne izlazi iz kuće već mesec dana. I možda bi to i bilo u redu da se bavi nekim sitnicama, piše dnevnik igra se bilo čime... Ali ona ili gleda TV ili vrti neku igračku po ruci ne igrajući se sa njom.
NJeno objašnjenje je da nema sa kim da izađe napolje, a glupo joj je da ide sama. Brat je zove da idu zajedno da voze bajs ili rolere ali njoj je glupo i sa njim da ide.
Hoće da ja sedim sa njom da nešto pričamo ali nenalazi temu.
Na pitanje zašto ne pozove neku drugaricu kaže da one neće da se druže sa njom i da se pored njih oseća suvišnom, da je izbegavaju.
Ako neko ima neki save.
Da li je vreme da odem do psihologa.
Niko joj ne valja i niko je ne razume. Svi u kući smo krajnje tolerantni, posvećujemo joj vreme, razgovaramo...
Često se zaplače jer je navodno svi lažu.
I priča ide u nedogled.
I kuda sad?

Odgovor će ti dati Nut, ona je iz struke.

Nije to ništa čudno. Današnja deca su takva. Ja i moga zateknem da sedi po 8 sati na kompu .Bar da priča sa nekim-ne.
Isto kad mu kazem da zove nekog druga , neće. jer su ovakvi i onakvi. Još zna reći -dosadno mi je . Isto ima i bicikl, i motor, rolere , skejt-ali ne bi izašao napolje , nema teorije .
E onda dodje period da ga ne mozes zaustaviti . Tako to njima dodje . Ali nisu kao mi, ne druze se. Njih trojica idu iz iste ulice u isti razred-mislis da idu u skolu zajedno -ne . Jos zna otici kod babe i reci kako tata samo gleda tv ili komp -a njega ne gleda.
Jeste to problem...pa ne mogu ja ići sa njim da igram fudbal ili da gledam crtane u bioskopu . Moraju se sami "naci " u drustvu.

Hvala Gazda!
Lakše je kada čuješ da nemučiš sam istu brigu.
Ako je Nut strčna volele bih da čujem njeno mišljenje. Valjda će pročitati ovo što sam napisala.

Ivana_258 ::

Više nemam ni reči ni ideja.
Moja ćerka, ima jedanaest i po godina, ne izlazi iz kuće već mesec dana. I možda bi to i bilo u redu da se bavi nekim sitnicama, piše dnevnik igra se bilo čime... Ali ona ili gleda TV ili vrti neku igračku po ruci ne igrajući se sa njom.
NJeno objašnjenje je da nema sa kim da izađe napolje, a glupo joj je da ide sama. Brat je zove da idu zajedno da voze bajs ili rolere ali njoj je glupo i sa njim da ide.
Hoće da ja sedim sa njom da nešto pričamo ali nenalazi temu.
Na pitanje zašto ne pozove neku drugaricu kaže da one neće da se druže sa njom i da se pored njih oseća suvišnom, da je izbegavaju.
Ako neko ima neki save.
Da li je vreme da odem do psihologa.
Niko joj ne valja i niko je ne razume. Svi u kući smo krajnje tolerantni, posvećujemo joj vreme, razgovaramo...
Često se zaplače jer je navodno svi lažu.
I priča ide u nedogled.
I kuda sad?

Mislim da mi ovde vec imamo teskoce pubertetskog uzrasta,i to je nesto neizbezno u odrastanju...

Ivana ti sigurno znas sve o pubertetu.. imas to u svakom udzbeniku koji se na bilo koji nacin bavi covekom,pre svega njegovim stadijumima psiho fizickog razvoja...a,svakako si i sama kroz svoju individuaciju(sazrevanje Jungov termin ) prosla taj peruod..mogu ti dati samo neke odrednice ,koje bi ti mogle pomoci da shvatis svoje dete bolje...nemam dovoljno podataka o njoj, da bih dala bas savet da li da ide traziti strucnu pomoc....

Ali ovako;Ti u kuci ,po svojoj prilici imas vec ''na putu'', tinejdzera, a njegov profil bi trebalo da karakterise i u tom nekom prelaznom periodu kome se priblizila tvoja devojcica da se odjednom od ,verovetno veselog i sigurnog u sebe deteta , pocinje jasno da oseca svu nesavrsenost sebe, zavisnost od stvari i od svojih vrsnjaka..

.Okrenutost sebi ,stalna potreba da ocenjuje samog sebe cini ga veoma ranjivim.(Mozda ti to i ne znas..ono samo sa sobom ucestvuje u toj prici...)

Cini mu se da svi nista drugo ne rade ,vec samo njega posmatraju,ocenjuju,njegove postupke i izgled..

Najvaznije za tinejdzera je odnos sa ljudima i zato oni,cesto, potiskuju u drugi plan i ucenje i zabavu.Ali,upravo skoncentrisanost na samog sebe ometa razumevanje sa okolinom.Odnosi u porodici cesto postaju vrlo napeti.Tinejdzer oseca potrebu da se udalji od roditelja,da u svojoj svesti prevazice njihov nepokolebljivi autoritet.
Svoje roditelje dozivljava potpuno drugacije od onoga kako ih je to tog momenta posmatrao..

Neverovatno je koliko su on i roditelji razliciti ljudi,razlicitih ukusa,misljenja,vrednosti!Prirodno..svoje stavove tinejdzer smatra jedino tacnim .a,roditeljske zastarelim i dosadnim..

Uplaseni promenama koje se desavaju u svakom detetu ,roditelji hitno pocinju da ga vaspitavaju...cime knacno kvare odnose...Ali tvoja cerka ce verovatno zakljuciti da sa vama nema o cemu da se razgovara...Istovremeno,ona ce patiti od usamljenosti,sa zeljama,da obnovi kontakt,ali ne zna kako?Zato se udaljava od porodice ,i svim silama se trudi da povremeno istakne svoju ravnodusnost...


Posebnu ulogu u zivotu tinejdzera imaju njegovi drugari,vrsnjaci... Cak mnogi idu u skolu samo zbog druzenja sa vrsnjacima.. ....Tinejdzer tezi da misli,da se oblaci i govori ''kao svi nasi''...Ako je u datom kolektivu sramota biti odlikas,to dete moze namerno da prestane da radi domace zadatke da bi se ''uklopilo''...Uloga bele vrane ili izroda za njega je mnogo gora od bilo kakvih represija od strane roditelja i ucitelja..!

Ocigledno, da tvoja devojcica ima problema u prilagodjavanju grupi kojoj pripada...i ne ostavlja utisak koji bi ona zelela...Verovatno je i preosetljiva ...pre svega specificnim dobom,godinama koje za sobom nose haos ,u dusi i nesklad na svim poljima ...''tipicno batrganje izmedju lutaka i pravih ljudi''-ako razumes sta sam htela reci...
Takodje ,plakanje je cesta karakteristika tinejdzera ....emocionalno nezadovoljstvo,frustracija,nedostatak razumevanja,inat,preosetljivost..sve su to stvari koje mogu izazvati nedolicno i problematicno ponasanje...

Ne znam koliko si me razumela..zapravo,koliko sam ti pomogla,ali nadam se da jesam... makar malo...

Savet: Naoruzati se strpljenjem, razumevanjem,uvazavanjem,nista silom...ona tek ulazi u burne godine...slusati ako zahteva paznju,tolerancija maksimalna,ali kontrola mora postojati..ne treba navaljivati...i pratiti situaciju.. sta se dogadja oko nje i u njoj ..pa prema tome reagovati...

Nije na odmet cesto pregledati knjige sveske...skolsku torbu..sve sto nosi u skolu,uopste van kuce...

Nut, puno ti hvala!
Pronašla sam se u ovome što si rekla. Naročito je tačno to da sada kada osećam da je situacija krizna, ja počinjem da je vaspitavam. Ja sam prema mojoj deci uvek bila suviše tolerantna. Tu mislim i na ono ''dobro možeš da gledaš TV ili ideš napolje iako nisi završio domaći.....'' I shvatam da je takvo moje ponašanje, bez jasnih granica koje deca trebaju, izrodilo problem. Verovatno kada možeš sve i nema specijalnih kazni tada i prestaje stremljenje i nesposobnost da se postavi cilj.
Razumela sam ceo teks.
Nastojaću da se ponašam prema tvom savetu, strpljenje, tolerancija, pažnja, kontrola.

Ivana_258 ::

Nastojaću da se ponašam prema tvom savetu, strpljenje, tolerancija, pažnja, kontrola.

I ja spadam u "bolecive" no Nut je u pravu .
KONTROLA mora postojati , a i reč NE i NE MOŽE i tačka.
Ja sam moga navikao da dobije gotovo sve što pozeli, i kako raste , tako su zelje vece . Sad je aktuelan motor . E ja smatram da balavcu od 14 ne treba motor -pogotovu što vec 2 godine ima onaj na "struju"
I šta se desilo ? Sad se priklonio majci -koja mu ga je obecala .
Tako se deca kvare, uce se da manipulisu roditeljima .
Kako god to nama ne bilo u "duši" MORA postojati "čvrsta ruka"

U pravu si.
A priklone se bilo kome ko će im uslišiti želje. Kod mene je to moja keva. Što je naj gore živimo sa njom.
Ponekada pomislim da je balansiranje između dece, muža, keve jedino što radim. Koliko puta sam htela da ''skrenem'' zbog toga. Ali, znaš šta, čovek uči ceo svoj život, pada pa ustaje, očajan je pa ga ogreje sunce.
Ja ću učiniti sve što mogu da moja ceda dobiju od mene naj bolje moguće. Teško je, ali sigurna sam da svaki novi dan pruža novu šansu.

Ivana@

Citat :

Ponekada pomislim da je balansiranje između dece, muža, keve jedino što
radim.

,...

Ne znam ko se ovde pita,ali ne smes dozvoliti da ti majka resava stvari oko deteta......kakvo balansiranje...deca su takva ...naravno uglavnom se priklanjaju tamo gde mogu ..odluke moraju donositi roditelji i to istovetne, pa makar se jedan od njih i ne slagao sa istom.
Mnogo je problema sa vaspitno zapustenom decom (to su i oni koje vaspitavaju bake i deke...) ..ok..oni decu vole na svoj poseban nacin....ali ne treba dozvoliti mesanje u odluke koje donose roditelji...

Pročitah šta ste pisali, i samo bih još dodao da su "klinci" surovi !
Kada kod nekoga vide neku slabu tačku, umesto da mu pomognu, namerno gađaju baš tamo gde je najranjiviji, i to kod nedovoljno snažnih ličnosti može da izazove stanje slično ovome koje je Ivana navela!
Nemojmo misliti da su depresije samo "odlika" odraslih, i klinci znaju da "upadnu" u takvo stanje...
Negde sam pročitao da je Candida u 80% slučajeva uzročnik depresija, jer njeni mikotoksini blokiraju imuni sistem, a kada se namnoži zna da pravi haos u organizmu, čak i psihičke smetnje ....

Nut ::

Ivana@

Mnogo je problema sa vaspitno zapustenom decom (to su i oni koje vaspitavaju bake i deke...) ..ok..oni decu vole na svoj poseban nacin....ali ne treba dozvoliti mesanje u odluke koje donose roditelji...

Vaspitno zapustena deca, su ona koja nemaju nikakvo vaspitanje, ni od koga. Prepustena sama sebi. Gde roditelji i bliznji ne posvecuju im paznju.

Ako roditelj donosi odluke o tome sta je dobro, a sta nije on i vaspitava decu, mozemo samo govoriti o manjoj iil vecoj uspesnosti vaspitanja.

Sport, zdrava izhrana tu moze pomoci. Vise paznje prema djetetu i traziti zajednicki interes.

A mozda dijete ima sa vama problem a ne obrnuto. Naprimjer, drugi partner u kuci itd.itd.

Problemi se trebaju traziti u korijenu a ne na povrsini.

Biti majka je najteži posao na svetu!

passiv ::

Biti majka je najteži posao na svetu!

Sem ako nisi samohrani otac . [You must be registered and logged in to see this image.] Onda je otac i majka, i kuvarica ,i pralja ...i sve drugo -što žene genetski bolje umeju da rade ,zar ne ?

Zaista je jako tesko,biti otac,kad nema majke....upravo u mojoj familiji,ostao je jedan divan otac sa troje djece....divim mu se i dusa me boli...ja mogu samo finansijski da ga podrzim,a vjerujem da ce on da uspije ostalo.

Biti majka je najteži ali i najlepši posao na svetu. Isto važi i za oca.
Naravno da je u današnjim uslovima jako težak zadatak napraviti čoveka,
odhraniti, vaspitati i školovati.. ali to je naše dete!!!
Nije nas ono teralo da ga rodimo! Ništa nije teško kad se voli. Manje pažnje sebi, više samoodricanja i to je to.. više poklanjanja pažnje i vremena detetu.