GLJIVE

Domaće
ime: maglen, kozja noga

Šešir: Prečnika
je od 7-12cm, mesnat, nepravilnog oblika. U početku je smeđe boje,
zatim sve tamniji, da crno-smeđ. Prekriven je sitnim dlačicama po celoj
površini.
Cevčice: Bele,
spuštaju se niz dršku. Pore veoma široke, mnogougaone,
bele, zatim žućkaste.
Drška: Visoka 3-5cm, debela oko 2cm, uvećana u bazi i postavljena postrance u odnosu na šešir. Boje od krem do smeđe.
Otisak spora:
beo.
Meso: Žućkasto-belo, elastično, bez mirisa, ukus podseća na lešnike.
Stanište: U svim tipovima šuma u jesen. U suštini veoma retka.
Upotreba: jestiva


Tekst i fotografija:
Mirjana Davidović

Agrocybe
cylindracea (Brig.) Fayod

Domaće
ime: jablanovača, topolovača
Šešir:
prečnika do 10(20) cm, mesnat, polukuglast,
zatim raširen, na kraju često udubljen; smeđ dok je
mlad, zatim više bledi, na kraju krem-beo; kožica glatka,
svilenkasta, tamnija u sredini sa kapljičastim udubljenjima.
Stariji se raspuca u nepravilnim linijama, gde proviruje
belo meso.
Listici: gusti,
pomešani kracima, tanki, široki, pričvršćeni zupcem
ili blago silazni; beličasti do žućkasto-sivi, kod
starih glineno smeđi, s valovitom oštricom. Otisak
spora je smeđ.
Drška: 5-15 X 1-3
cm, u bazi često tanja, bela ili oker smeđa, puna, žilava, vlaknaste srukture,
sa trajnim belim prstenom koji stoji visoko, ubrzo se skupi u smedju kožastu
krpicu.
Meso: belo,
meko u šeširu, u dršci vlaknasto, prijatnog mirisa,
ukusa na lešnike.
Stanište: raste
busenasto, od ranog proleća do zime, na jablanu i
topoli, retko na drugom drveću.
Upotreba: jedna
od najboljih jestivih gljiva, od davnina poznata;
lako se uzgaja. Dovoljno je da zrele gljive izmrvimo
u vodi i pospemo po jablanovom ili topolovom panju
ili deblu.
Zamena: nije
moguća sa otrovnim gljivama.

Tekst i fotografija:
Siniša Radić

Agaricus
bohusii

Domaće
ime: busenasta rudnjača
Šešir:
prečnika od 20-50cm. Smeđe je boje,
raspucale kožice i prekriven je smeđim čupercima koji
su smešteni u koncentričnim krugovima. U mladosti je
poluloptast, kad se otvori postaje tanjirast, rub mu
je malo podvijen.
Listici: slobodni
su, dugo svetli, ružičasto-smeđi, na kraju čokoladni.

Drška: visoka je
20cm, debela 3cm, sužena u bazi i zbijena u buket sa ostalim drškama.
U jednom grmu može biti više od 20 pečurki.
Meso: belo,
delimično pocrveni, debelo, prijatnog mirisa.
Otisak spora:
čokoladne boje.
Stanište: svi
tipovi šuma, u stelji od lišća i iglica, tokom vrelih
letnjih dana, od juna do oktobra. Raste na južnim
pozicijama i nadmorskoj visini do 300m. Nađena u Južnoj
Evropi, najsevernije u Mađarskoj.
Upotreba: jestiva
i izdašna.


Tekst i fotografija:
Mirjana Davidović

Aleuria aurantia (Pers.:Fr.)
Fuckel-Domaće ime: jesenje
babino uvo, narandžasto-crvena zdeličarka

Plodno
telo: 2-8 cm široko, ima oblik zdelice, kasnije
više nepravilna, valovitog ruba. Unutrašnja strana je narandžasta sa crvenom
nijansom. Spoljna strana je u sličnom tonu, ali svetlija. Plodni sloj se
nalazi iznutra i na dodir izbaci oblačić sa sporama. Otisak spora je beo.
Drška: gotovo
da je i nema, plodoi telo raste direktno iz tla.
Meso: krhko, bledo
narandžasto, mirisa neugodnog, ukusa prijatnog.
Stanište: raste na
peščanom tlu šumskih proplanaka ili pored puteva, leti i u jesen.
Upotreba: jestiva,
sirova sa šećerom i likerom. Može se konzervirati u sirćetu.
Zamena: moguća sa
manjim crvenim zdeličarkama.

Tekst i fotografija: Siniša
Radić

Amanita
caesarea

Domaća imena: kneginja,
jajčara, paradajzara, blagva, rujnica



Šešir: prečnika
oko 20cm, jarko narandžaste boje.
Listići: jarkožuti,
gusti.
Drška: visoka
15-20cm, debela oko 3cm, jarko žute boje. Nosi široku
žutu manžetnu. Izlazi iz bele kožaste, nalik vreći
ovojnice bele boje, koja obavija čitavu gljivu u mladosti.
Otisak spora: beo.
Meso: svetlo
krem-žućkasto, bez mirisa, blagog ukusa.
Stanište: listopadne
šume, naročito hrastove, tokom leta i rane jeseni,
na osunčanim, južnim pozicijama.
Upotreba: Jestiva
čak i u sirovom stanju.


Tekst i fotografija:
Mirjana Davidović

Armillaria
mellea

Domaće ime: medenjača,
puza


Šešir: prečnika
do 15cm, boje meda, sa primesama tamno smeđe i zelene
boje. U mladosti posut smeđim čekinjama.

Listići: prljavo
beli, ubrzo dobiju smeđe pege.
Drška: dužine
20cm, debljine 1,5cm, cilindrična, veoma žilava. Nosi
beli venčić.
Otisak spora: beo.
Meso: žilavo,
miris prijatan - na gljive.
Stanište: parazitira
listopadno drveće, najčešća je na hrastu.
Upotreba: Uslovno
jestiva, teško svarljiva.


Tekst i fotografija:
Mirjana Davidović

Auricularia auricula
- judae

Domaće ime:
judino uvo, zovino uvo

Plodno
telo : Oblika je uveta ili školjke. Tamno smeđe
do crvenkastosmeđe boje. Za drvo je priraslo minijaturnom drškom. Unutrašnja
površina je glatka i žilasto naborana, spoljna je zrnasto-baršunasta. Struktura
je želatinozna i donekle hrskavičava. Tokom sušnog i vetrovitog vremena
se stvrdne, a sa narednom kišom lako rehidrira. Veličina mu je do 10cm.
Stanište: Mrtve grane
zove (Sambucus nigra),
vrlo retko druga belogorična stabla. Retko na živom drvetu. Javlja se
tokom cele godine nakon jakog kišnog perioda.
Upotreba: jestiva
u potpuno sirovom stanju.


Tekst i fotografija: Mirjana
Davidović

Agaricus albertii

Domaće ime: kračun


Šešir:
loptast, prečnika i preko 25 cm. Beo je i veoma mesnat,
na dodir blago požuti. Ivica je nazubljena od ostataka prstena.
Listići: slobodni,
u početku veoma bledi, zatim ružicasto-sivkasti i na kraju boje čokolade.


Drška: je visoka oko 10
cm i debela oko 4 cm, puna, bela, sa žućkastim dlačicama. Prsten je opnast,
nazubljene ivice.
Meso: belo, sa tendencijom
da blago požuti i posmeđi. Miris je blag, na bademe, ređe na anis.

Spore: u masi čokoladno
smeđe.
Stanište: javlja
se u kasno leto na planinskim proplancima, livadama, pašnjacima.
Upotreba: jestiva,
odlična.


Tekst i fotografija:
Mirjana Davidović

Agaricus campestris

Domaće ime: poljska
pečurka

Šešir:
prečnika od 6-10 cm, bele boje sa crvenkastim i smeđim
prelivima, mesnat sa sitnim čupercima i ostacima parcijalnog ovoja po obodu.
Listići: u
mladosti ružičasti, zatim postaju čokoladne boje, na kraju sasvim pocrne.

Meso: belo, sa tendencijom
da pocrveni, naročito uz listiće i na mestu spajanja drške i šešira. Miris
je prijatan, tipičan za sve vrste iz ovoga roda čije meso ima tendenciju
da pocrveni.
Spore: u masi čokoladno
smeđe.
Stanište: javlja
se od leta do jeseni po livadama, pašnjacima, šumskim proplancima, u velikim
grupama i krugovima, od nizina do planinskog pojasa.
Upotreba: odlična
jestiva vrsta.


Tekst i fotografija: Mirjana
Davidović

Agaricus silvaticus

Domaće ime: šumarica

Šešir:
prečnika od 4-15 cm, prvo zaobljen, zatim se raširi
i postane sasvim ravan, ali ostaje ispupčenje u centru. Posut je sitnim
čupercima crvenkasto-smeđe boje. Tankog je mesa, izuzetno prijatnog mirisa
i tipičnog ukusa. Listići: u
mladosti sivkasto-smeđi, zatim dobiju čokoladnu boju i na kraju pocrne.


Drška: tanka i vitka, visoka i
do 15 cm, posuta nežnim belim čupercima, koji imaju tendeciju da pocrvene,
zatim posmeđe. Nosi beli prsten.
Meso: belo, zatim
dobija ružičasto-crvene tonove, na kraju posmeđi.
Spore: u masi čokoladno
smeđe.
Stanište: raste u
velikim grupama u četinarskim šumama, najčešće skrivena od pogleda, ispod
opalih iglica. Javlja se od juna do oktobra, tokom kišnog vremena i u
nizijskom i u planinskom pojasu. Veoma česta gljiva.
Upotreba: odlična
jestiva vrsta.


Tekst i fotografija:
Mirjana Davidović

Boletus aereus

Domaće ime: medvedara,
crni vrganj



prečnika preko 20cm, jastučast, crno-smeđe boje.

Cevčice: u mladosti sasvim bele,
kao i pore, zatim postaju žute i na kraju maslinasto-zelene.
Drška: visoka oko
12cm, debela 8cm, u sredini najdeblja, crvenkastosmeđe boje bronze (aereus),
sa mrežicom iste ili bele boje, koja je naročito izražena u gornjem delu.
Otisak spora: Maslinasto
smeđe boje.
Meso: belo, nepromenljive
boje, debelo, opojnog mirisa i ukusa.
Stanište: hrastove
šume južnih, veoma osunčanih pozicija.
Upotreba: jestiva.


Tekst i fotografija: Mirjana
Davidović

Hranljiva
vrednost gljiva


Visok sadržaj proteina 1-7% i niska kalorična vrednost
su glavni razlozi hranljivosti gljiva. Za razliku od biljaka, gljive
sadrže sve esencijalne aminokiseline koje su neophodne za sintezu čovekovih
vlastitih. Za razliku od životinja, gljive sadrže minimalne, sasvim
zanemarljive količine lipida. Najveći deo njihove mase čini voda od
77-93%. Najvažnija organska jedinjenja u gljivama su na bazi azota,
čiji sadržaj varira od 1,5-7,5% suve materije. On se najčešće javlja
u obliku proteina, čak oko 2/3, dok ostatak azota ulazi u druga organska
jedinjenja: hitin, nukleinske kiseline, slobodne aminokiseline i neka
nisko molekularna jedinjenja. Utvrđeno je da je sadržaj azota veći u
gljivama koje rastu na podlozi bogatoj jedinjenjima amonijaka nego na
podlogama koje sadrže nitrate.

Ugljeni hidrati su zastupljeni sa oko 4% i uglavnom se nalaze u obliku
koji ljudski organizam može da iskoristi. Ugljenik se javlja u polisaharidima:
glikogenu, manitolu, galaktanima, hemicelulozi, glukanu i drugima, a
njegova ukupna količina je manje promenljiva pod dejstvom faktora okoline
nego kada je u pitanju azot. Neka od ovih jedinjenja, kao što su: hetero-ß-D-glikani
koji sadrže ß(1-3)-D-glukan, i njihovi proteinski kompleksi, imaju izraženu
antikancerogenu aktivnost. Polihidroksilni alkohol manitol kao izomer
sorbitola zajedno sa njim i glukozom pripada grupi osmotskih diuretika.
Oni deluju na bazi velike koncentracije u krvi. Manitol deluje na otekline
u mozgu, na povišen pritisak u mozgu i na povišen pritisak u oku. Upotrebljava
se i u prevenciji prestanka rada bubrega.

U gljivama su najzastupljeniji vitamini B kompleksa:
tiamin (aneurin B1), riboflavin (laktoflavin B2), nikotinska kiselina,
biotin (H), piridoksin (adermin B6), cianokobalamin (B12). Upravo zbog
toga su već od davnina nazivane šumskim mesom. Od sterola se značajno
ističe ergosterol (provitamin vitamina D2 ). Naročito ga ima u gljivama
Ganoderma kompleksa i u japanskoj gljivi šii take (Lentinula edodes),
koja se sve više i kod nas uzgaja. Osim toga u gljivama su nađeni takođe
i b-karoten (provitamin vitamina A) i vitamin C.

Od minerala se Na, Ca, Mg, Mn, Se, Si, Cl, Fe, P, Al,
Zn, K, S najčešće mogu naći u plodnim telima gljiva. Njihova količina
i zastupljenost zavise od sastava podloge na kojoj gljive rastu.



Obzirom
na hitinski ćelijski zid, gljive su zbog njegove čvrstine teško svarljive.
Osim toga, samo oko 70% belančevina iz gljiva naš organizam može da
preradi.
Gljive se radi toga preporučuju u umerenim količinama, najviše do 1
kg različitih vrsta
tokom jedne sedmice, dakle kao ukusan dodatak jelima ili začin.

Kratki
istorijat konzumiranja i gajenja gljiva


Procenjuje se da u prirodi ima oko 1,5
milion vrsta gljiva ali je opisano tek oko 5%, tj. oko 70000. Od tog broja
ukupno opisaniha vrsta, pretpostavlja se da je samo oko 1000 vrsta jestivo,
a tek deseti deo od toga se uzgaja u veštačkim uslovima radi masovne ljudske
ishrane. Od toga se opet i najveće količine gljiva i najveći broj vrsta
uzgaja u Kini.

Ipak, ljudi i u svakodnevnoj ishrani, a
da to i ne znaju koriste gljive. Pre svega treba podsetiti da su kvasci
široko rasprostranjene vrste. Pekarski kvasac koristimo u pravljenju hleba.
Pivski kvasci dovode do alkoholnog vrenja i fermentacije ječma, vinski
kvasci to isto čine u procesu proizvodnje vina. Sve vrste kvasaca su izuzetno
bogate vitaminima B-kompleksa. Tako se pivski kvasac koristi kao prirodni
izvor ovih vitamina u terapiji kod njihovog nedostatka. Vinski kvasci
se opet koriste kao osnova za pravljenje raznih osvežavajućih napitaka:
kvas, kefir, boza, kombuha.

U Kini se gljive gaje već nekoliko
hiljada godina. Zato i ne čudi da je ova zemlja danas na prvom mestu u
svetu po njihovoj proizvodnji. Prema podacima Svetske organizacije za
poljoprivredu i ishranu FAO iz 1999. godine možemo u tabeli koja sledi,
videti da od ukupne svetske proizvodnje gljiva, Kina proizvodi više od
50%.

Danas se u
svetu, a ponajviše u Kini, uzgaja veliki broj različitih vrsta gljiva,
koje radi ishrane, koje radi njihovih lekovitih svojstava. Tako osim vrsta
koje su obrađene u ovoj rubrici mogu se uzgajati i neke druge: Agaricus
blazei, Cordiceps militaris, Cordiceps sinensis,
Dictiophora duplicata, Volvariella volvacea, Lepista
spp., Clitocybe spp., Meripilus giganteus, Dendropolyporus
umbelatus, Tremmela foliacea, Tremmela mesenterica
i mnoge druge.

Pečurke u "šlafroku" na francuski način

Potrebno je:
32 pečurke srednje veličine (samo glave)
50 g maslaca
1 kašika sardel-paste (može iz tube)
16 zelenih ili crnih maslina bez koštica
5 dl testa za pohovanje
ulje za prženje
biber
so

Priprema:
Očišćene, oprane glave od pečuraka posoliti, pobiberiti i ostaviti na stranu. Penasto umutiti maslac i umešati sardel-pastu. Izvaditi pažljivo koštice iz maslina, zatim ih ispuniti sardel-maslacem služeći se špricem. Staviti po jednu maslinu izmedju dve pečurke, umočiti u testo i ispržiti u dobro zagrejanom ulju. Pržene pečurke izvaditi, ocediti od masnoće i staviti na činiju preko salvetica od hartije da upiju preostalu masnoću.

Punjeni vrganji


POTREBNO JE
Za 2 osobe, 2 krupna ili 4 manja vrganja, 1 veza zeleni, 1 crvena paprika, so, ulje, beli biber
PRIPREMA
Drške od vrganja i povrće iseckajte na kockice, posolite, pobiberite i
dinstajte 15 minuta. S donje strane šešira odstranite cevčice i
napunite masom koju ste dobili dinstanjem. Tako pripremljene šešire
vrganja kratko zapecite u rerni i servirajte tople.

Salata od gljiva i testenine


POTREBNO JE
Za 4 osobe, 500 g testenine, 1 teglica mariniranih gljiva, maslinovo ulje, limunov sok, so, beli biber
PRIPREMA
Skuvajte testeninu i pomešajte s mariniranim gljivama isečenim na
listiće. Zatim dodajte maslinovo ulje, limunov sok, so i beli biber po
ukusu. Servirano jelo možete da aranžirate listom žalfije

Namaz od mariniranih gljiva


POTREBNO JE
Za 4 osobe, 4 parčeta tost hleba, 1 teglica mariniranih gljiva, 2 dl kisele pavlake, seckani list peršuna ili celera
PRIPREMA
Marinirane gljive isecite na listiće i pomešajte s pavlakom, pa tako
pripremljenu masu raporedite na hleb kao za sendvič. Odozgo aranžirajte
sendviče listićima zeleni

Lazanje sa gljivama

Sastojci:
1 kg mješanih gljiva

20 dkg kuhane šunke
20 dkg trapista
2 vrečice parmezana
3 vrečice topljenog sira
zelene lazanje
vegeta, sol
bešamel.

Priprema:
U zdjelu
stavimo češnjak, ulje, dodamo gljive i lagano
dinstamo. Dodajemo zaćine, vegetu, malo soli. Kad je
dinstanje gotovo pustimo da se masa ohladi. U drugoj
posudi skuhamo lazanje i pripremimo litru bešamela.U
tepsiju veličine 50x30 cm posložimo red lazanja, na
lazanje stavljamo red gljiva, red sireva.
Mjestimično dodajemo malo bešamela. Takvo slaganje
ponavljamo u redovima dok ne potrošimo sav
pripremljeni materijal. Na zadnji red složenca
prelijemo sav preostali bešamel. Sve to stavimo u
pećnicu i pečemo na 200C stupnjeva otprilike 30 min.

SALATA
OD GLJIVA

500
gr. gljiva; 3 cena belog luka; persunov list; ulje, so, biber, sirce

Ociscene
i dobro oprane gljive skuvamo u posoljenoj vodi. Ocedjene gljive isecemo
na tanke listice i stavimo ih u ciniju za salatu. Zatim ih prelijemo uljem
i sircetom, po ukusu posolimo i pobiberimo. Pre sluzenja u salatu umesamo
izgnjeceni beli luk i seckan
persunov list.

SVEDSKA
SALATA OD GLJIVA

500
gr. gljiva; 200 gr. sunke; 4 kisele jabuke; 100 gr. crnih maslinki; 3
kisela krastavcica; 1 kasicica secera; so, beli biber, majonez

Oprane
gljive kuvamo da omeksaju. Ociscene jabuke narendamo, a sunku, krastavcice
i kuvane gljive sitno iseckamo. Sve sastavimo i dodamo polovinu maslinki.
Sipamo dosta bibera i posolimo. Dobro izmesamo uz dodavanje majoneza.
Salatu ukrasimo preostalim maslinkama i ostavimo u hladnjaku do sluzenja.

HLADNO
PREDJELO OD GLJIVA

250
gr. gljiva; 2 cena belog luka; 2 jajeta; persunov list; so, biber, ulje,
sirce

Gljive
ocistimo, operemo i isecemo na krupne komade. Sav luk sitno isecemo i
zajedno sa gljivama kuvamo na pari. Kada sve omeksa, sklonimo sa vatre i
ostavimo da se ohladi. Jaja tvrdo skuvamo i oljustimo. U ciniju stavimo
gljive sa lukom, jedno jaje isecemo na kriske, a drugo izgnjecimo i dodamo
ga gljivama. Zacinimo uljem, sircetom, posolimo pobiberimo i dodamo
seckani persunov list. Jelo ukrasimo kriskama jajeta.

KREM-CORBA
OD GLJIVA

250
gr. gljiva; 150 gr. paradajza; 100 gr. Hleba; 1 glavica crnog luka; 2 dl.
kisele pavlake; 3 zumanceta; pola veze mirodjije; so, biber, ulje

Na
ulju proprzimo seckani luk; kada postane staklast, dodamo isecen paradajz
i dinstamo uz mesanje. Gljive operemo, isecemo na listice i dodamo
paradajzu. Nalijemo toplom vodom, po ukusu posolimo i pobiberimo, pa
kuvamo oko pola sata. Posebno umutimo pavlaku, zumanca i mirodjiju i kada
je corba gotova, izmaknemo je sa vatre i zacinimo Hleb isecemo na kockice,
proprzimo na ulju i u svaki tanjir stavimo po krisku przenog hleba,
prelijemo corbom i sluzimo odmah.

GLJIVE NA PROVANSALSKI NACIN

500 gr. gljiva; 1 kasika zeleni; 3 cena belog luka;
Pola case ulja; limunov sok; so po zelji; biber u zrnu po zelji

Gljive ocistimo i izrezemo na sitne kockice.
Napravimo preliv od ulja, soli, bibera i celih cena belog luka, prelijemo
njime gljive i sve ostavimo da odstoji vise sati, pri cemu nekoliko puta
promesamo. Zatim izvadimo gljive, procedimo ih, preliv zagrejemo u tiganju,
ponovo dodamo gljive i nastavimo dinstanje 20 min. pri cemu stalno mesamo.
Pred kraj, dodamo zelen i limunov sok.

SUPA
OD GLJIVA

500
gr. gljiva; 10 dl. supe od mesa; 50 gr. slanine; 1 dl. Ulja; kasicica seck.
persuna; 2 kasicice maslaca; ribani parmezan; 1 jaje; so, biber

Gljive
ocistimo i izrezemo na rezance. Na polovini ulja i maslaca proprzimo
iseckanu slaninu i persun, dodamo gljive, so, biber, pa dinstamo na tihoj
vatri dok ne uvri. Zatim dodamo vrucu supu od mesa i kuvamo sve jos
nekoliko minuta. Na kraju, jaje pomesamo sa dosta parmezana i uz stalno
mesanje, dodamo u supu.

PAPRIKAS OD GLJIVA

300 gr. gljiva; 1 glavica crnog luka; 1 kasika
brasna; ; 2 paradajza; 2 sveze paprike; ulje, so, biber

Na ulju proprzimo sitno secen crni luk, pa gljive,
seceni paradajz i paprike. Posolimo, pobiberimo, i pospemo kasikom brasna.
Nalijemo vodom da ogrezne i dinstamo dok ne omeksa. Na kraju dodamo seceni
persunov list.

GLJIVE SA SIROM

300 gr. gljiva; 200 gr. ementalera; par listova
celera; timijan; sok od limuna;
ulje, so, biber




Ociscene, oprane i iseckane gljive barimo, dok
neomeksaju. Seckan celer, so, biber, sok od limuna, timijan, ulje i
strugani ementaler dobro izmesamo i prelijemo po gljivama. Jelo se
priprema neposredno pred sluzenje.

CORBA
OD KROMPIRA I GLJIVA

200
gr. Gljiva; 500 gr. krompira; 1 sargarepa; 3 kasike ulja; 1 glavica crnog
luka; 1/2 dl. kisele pavlake; 1/2 veze pers. lista; so, biber

Krompir
i sargarepu oljustimo, operemo i presecemo na pola, odnosno na kolutove;
stavimo u vrelu vodu, posolimo i kuvamo da omeksaju, pa sve propasiramo.
Na zagrejanom ulju dinstamo seckani luk, dodamo gljive isecene na listice,
pa jos dinstamo da omeksaju. Dodamo pasirani krompir, posolimo, pobiberimo
i ostavimo da jos jednom prokljuca. Na kraju, dodamo pavlaku i seckani
persunov list.

KUVANE GLJIVE

500 gr. gljiva; 50 gr. maslaca; 1 kasicica brasna;
1/2 dl. ulja; 1 glavica luka; supa od mesa; so, biber, parmezan

Gljive ocistimo i ostavimo ih cele, osim velikih
primeraka. Dinstamo ih u 2-3 dl. uzavrele vode; dodamo ulje, maslac,
seckani luk, seckani persun, so, biber i sve dobro promesamo pa dodamo
brasno i lagano dinstamo oko 20 min. dodajuci postepeno supu od mesa. Na
kraju, pred samo sluzenje jelo pospemo ribanim parmezanom.

Mariniranje pecuraka

recepti-gljive1