HERMAN HESE

Naslov: HERMAN HESE Sre Nov 03, 2010 12:22 am

[You must be registered and logged in to see this image.]

Hese je gradjanin sveta i vizionar budućnosti, neophodan svakom pojedincu koji oseća potrebu za radikalnim menjanjem svojih nazora, svoje ličnosti i načina života. Piše jednostavno i nadahnuto, iskreno i poetično. Hese lako i brzo osvaja čitaoce svojom neposrednošću, istinitosću, magičnim prizvukom svojih rečenica i mudrim porukama svog ogromnog životnog iskustva.

Gost

Hese-je jedan od poslednjih velikih klasicnih humanista naseg veka...Njegovo poznavanje proslosti covecanstva,njegova obavestenost o zbivanjima u sadasnjici,bili su ravni erudiciji jednog Klodela,Mana ili Pasternaka,ali njegova vizija buducnosti,njegov prorocki pogled unapred,prelazio je intuitivnu obdarenost velikih pisaca naseg veka...Uporedo sa ovim istancanjem sluha za buducnost,rasla je njegova nenametljiva skromnost koja je poslednjih desetak godina porasla do asketske izolovanosti...

''Covek mora umeti da se uvuce potpuno u samoga sebe kao kornjaca...Nema nijedne,nijedne duznosti za probudjene ljude osim ove:traziti samoga sebe ,postati cvrst u samome sebi,napipati svoj vlastiti put koji vodi unapred,kuda god bilo da vodi''...

Naslov: Re: HERMAN HESE Sre Nov 03, 2010 9:20 pm

Odlučivši u dobi od 13 godina da bude "pesnik ili ništa",Hese je u početku pisao romantične pesme i priče.
1896, njegova pesma „Madona" pojavila se u jednom Bečkom časopisu.
1899. godine izdao je knjigu pesama „Romantične pesme" i knjigu sa kratkim pričama "Sat posle ponoći".
Obe su prošle finansijski katastrofalno.
1903.godine ugledni izdavač Semjuel Fišer objavio je prvi Heseov roman "Peter Kamencid",i od tada je Hese mogao da živi kao slobodan umetnik.
Nakon što je s prvim romanom stekao slavu, oženio se sa Marijom Bernouli i naselio se kraj jezera Konstanca. Sa njom je imao tri sina. Ovde je napisao roman, „Ispod točka", koji je objavljen 1906. godine. A potom se opet posvetio pesmama i kratkim pričama.
1907. "S ove strane", pripovetke, pojavljuju se kod S. Fišera, Berlin. Hese gradi i useljava se u sopstvenu kuću.
"Na Erlenlou" u Gajenhofenu.
1908. "Susedi", pripovetke, pojavljuju se kod S. Fišera, Berlin.
Početkom 20. veka svet je ponovo otkrio dela Artura Šopenhauera, za koja se zainteresovao i Hese. Počeo je da otkriva budizam i teozofiju, te obnovio svoju staru želju da poseti Indiju. Ovo je period u kojem se udaraju temelji jednog od njegovih najboljih romana, "Sidarta", koji će, doduše, izaći tek 1922. godine.
1910. godine izdaje treći roman, "Gertruda", za koji će sam kasnije tvrditi da predstavlja njegov umetnički "pobačaj".
1911. "Uzgred", pesme, pojavljuju se kod Georga Milera, Minhen. Putovanje u Indiju sa prijateljem slikarem Hansom Šturcenegerom.
1912. "Stramputice", pripovetke, objavljene kod S. Fišera, Berlin. Hese napušta Nemačku i sa porodicom se preseljava u Bern (Švajcarska) u nekadašnju kuću prijatelja slikara Alberta Veltija.
1913. "Iz Indije", zabeleške s puta po Indiji pojavljuju se kod S. Fišera, Berlin.
1914. "Roshalde", roman, pojavljuje se kod S. Fišera, Berlin. Početkom rata Hese se prijavljuje kao dobrovoljac, ali biva odbijen zbog nesposobnosti i dodeljen Nemačkom poslanstvu u Bernu, gde u službi "Nemačkog staranja o zarobljenicima" snabdeva lektirom stotine hiljada ratnih zarobljenika i interniraca u Francuskoj, Engleskoj, Rusiji i Italiji, izdaje i rediguje zarobljeničke časopise (npr. "Nemačke internirske novine") i osniva svoje izdavačko preduzeće za ratne zarobljenike ("Izdavačka kuća književne centrale za nemačke ratne zarobljenike") u kome se od 1918. do 1922. pojavljuju 22 sveščice.

Gost

Velikan je',bio i ostao,-taj cudesni, genijalni umetnik! Svojim raskosnim izrazom, doziva citaoca da vec od 15- godina, bude primecen, i zauzme stalno mesto na policama ili u rukama:i to, za ''ispitivanje nivoa sopstvene dokazivosti u trajanju'',uz pojacano strahopostovanje usled ogromne moci misli i izraza, prema njegovoj sustinskoj neshvatljivosti ! I ja ga tad, prvi put citah ali, i doziveh, kao neku bajkovitu predstavu sa elementima horora''

(jooooj,da me sada pronadju neki ''kriticari'' i ljubitelji njegovog dela,al,bi se provela...pa takvog nobelovca sam svrstala u ''zemlju nedodjiju''' i usudjujem se da o njemu pisem gluposti...)

Kakav covek,kakav umetnik..kakav caroban talenat,u traganju za sopstvenom dubinom citavog zivota,u potrazi za celinom svog cudesnog i suptilnog bica!Ostvarujuci postepeno u sebi sintezu kasnog evropskog romantizma, obogatio je covecanstvo stihovima koje mogu da udju u svaku svetsku antologiju pesama,parom divnih pastelnih akvarela i brojnim romanima od kojih su,kao sto je vec pisano, najpoznatiji Demijan,Sidarta,Igra staklenih perli...

Ovaj genijalni pisac je uvek nekako uspevao da u raznim periodima svoga zivota ,uvek u sebi pronadje ostatke iscrpljene snage i da ispliva na povrsinu.Tako je i napipao svoj vlastiti put i njime odlucno zakoracio u buducnost...tako je i preobratio jednog od ''svojih zlih ''u ''dobrog,valjanog momka''...Teska neuroza,bolesni kompleksi puni strahova,nesigurnosti,depresije,u jednom momentu svog zivota doveli su ga do pokusaja samoubistva...Sopstveni napor, je ovaj veliki pisac ulozio, da se''preobrati'' i zaodene ''plastom dobrote,pravednosti i uspona'',ali u tome mu je narocito pomogao psihoterapijska analiza dr Jozefa Langa,talentovanog Jungovog ucenika...

Datum upisa : 17.10.2009

- moja zapažanja:obratite pažnju na poslednju rečenicu.

Hese Herman (1877 – 1962)

Njemačko-švajcarski romanopisac,poeta,esejist čija su djela puna psiholoških zapažanja o sveopštim ljudskim konfliktima,između duha i tijela,uma i nagona,emocija i intlekta,umjetnosti i života.Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1946.
Ispoljio protvljenje njemačkom šovinizmu u prvom svjetskom ratu,a kasnije Hitleru,optužujući nacista zbog ugnjetavanja.
U radovima koristio podsvijesne simbole (stepski vuk – životinja koja simbolizuje usamljenost,izdvojenost,nemir).
U svom najambicioznijem radu „Igra staklenih perli“ (1943) pokušava da dovede različite prenapregnutosti moderne civilizacije u jednu utopiju odgoja.
Svojim pozivom za samorealizaciju i njegova aura ka istočnjačkom misticizmu,poslije smrti čine da je Hese postao kulturna figura mladih u previrućem engleskom govornom području.
Neka istraživanja (SAD) pokazala su da su djela Hesea imala možda više udjela u spasavanju američke omladine od narkotika nego djelatnost psihologa i ljekara.

» Herman Hese