Plašite li se smrti?

First topic message reminder :

" Naveca tragedija u zivotu nije SMRT, vec je ono sto umire u nama, dok smo mi jos zivi"

Lepo reče Meša Selimović: Boj se ovna, boj se g... vna, pa kad ću da živim?

Što da se plašim? Prirodna pojava kao i rodjenje. Ko se rodio taj mora i da umre. Ne mislim o tome.
Više se bojim bolesti i nekog invaliditeta.

Zamisljam da nisam ziv, tako nemoram ni da umrem.
Nego vise se zena bojim sa oklagijom i koja je pametnija od mene.

Dolinac ::

Zamisljam da nisam ziv, tako nemoram ni da umrem.
Nego vise se zena bojim sa oklagijom i koja je pametnija od mene.

Kako zamišljaš da nisi živ? Legneš ukočiš se i ne dišeš. :rlol:

ne mogu ovdje da pisem,kad se smijem,a tema nije za smijeh...

Samouka ::

Dolinac ::

Zamisljam da nisam ziv, tako nemoram ni da umrem.
Nego vise se zena bojim sa oklagijom i koja je pametnija od mene.

Kako zamišljaš da nisi živ? Legneš ukočiš se i ne dišeš. :rlol:

Pa jednostavno, zamisljas da ovo sve nije realno. Tako nije ti kasnije ni zao, kad znas da nije realno.

Da li je smrt kraj?

Albert Ajnštajn je nakon smrti starog prijatelja izjavio: „Beso je otišao s ovog čudnog sveta malo pre mene. To ne znači ništa. Ljudi poput nas…znaju da je razlika između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti samo tvrdoglavo uporna iluzija.“

Sadašnji dokazi nastavljaju da ukazuju na to da je Ajnštajn bio u pravu – smrt jeste iluzija.

Naš uobičajeni način razmišljanja se zasniva na verovanju da je svet objektivno mesto nezavisno od posmatrača. Ali dugačak spisak eksperimenata pokazuje upravo suprotno. Mislimo da je život samo aktivnost ugljenika uz dodatak molekula – živimo neko vreme i zatim trulimo u zemlji.

Verujemo u smrt jer smo naučeni misliti da umiremo. Takođe, naravno, jer se poistovećujemo sa telom, a znamo da ono umire. Kraj priče. Ali biocentrizam – nova teorija svega – nam govori da smrt možda i nije konačna na način na koji mi mislimo. Neverovatno, ali ako dodamo život i svest u jednačinu, možete objasniti neke od najvećih naučnih enigmi.

Na primer, postaje jasno zbog čega prostor i vreme – pa čak i svojstva materije – zavise od posmatrača. Takođe postaje jasno zbog čega se čini da su zakoni, sile i svemirske konstante izuzetno fino podešeni za postojanje života.
Sve dok ne prepoznamo svemir u našim glavama, pokušaj shvatanja stvarnosti će ostati put koji ne vodi nigde.

Biocentrizam je koncept kojeg je 2007. predstavio američki doktor medicine Robert Lanza, naučnik u poljima biologije i regenerativne medicine. Teorija predlaže da je biologija središnji pokretač nauke u svemiru, a razumevanje ostalih nauka vidi kao oslanjanje na dublje razumevanje biologije. Teorija kaže da su život i biologija središte bića, stvarnosti i kosmosa – život stvara svemir, a ne obratno.

Biocentrizam tvrdi da trenutne teorije o fizičkom svetu ne funkcionišu i da nikada niti neće sve dok u potpunosti ne uključe život i svest. Dok se fizika smatra osnovom za proučavanje svemira, a hemija temeljem za proučavanje života, biocentrizam pokušava da smesti biologiju ispred ostalih nauka kako bi se stvorila teorija svega.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Razmotrite vreme „napolju“: Vidite plavo nebo, ali ćelije u vašem mozgu se mogu promeniti tako da ono izgleda zeleno ili crveno. U stvari, uz malo genetskog inženjeringa mogli bismo učiniti da sve što je crveno vibrira ili da stvara buku ili čak učiniti da poželite da imate polni odnos s nekim pticama.

Mislite da je napolju svetlo, ali vaši se moždani krugovi mogu promeniti tako da vam se čini da je napolju mrak. Mislite da je vruće i sparno, ali tropskoj bi žabi to delovalo hladno i suvo. Ova se logika primenjuje gotovo na sve. Poenta: Ono što vidite ne bi moglo biti prisutno bez vaše svesti.
U stvari, ne možete videti išta kroz kost koja okružuje vaš mozak. Vaše oči nisu portal sveta. Sve što vidite i iskušavate upravo sada – čak i svoje telo – je vrtlog informacija koji se dešava u vašem umu.

Prema biocentrizmu, prostor i vreme nisu čvrsti i hladni objekti kakvim ih smatramo. Mahnite rukom kroz vazduh – ako se sve oduzme, što ostaje? Ništa. Ista se stvar primenjuje za vreme. Prostor i vreme su samo sredstva pomoću kojih se sve zajedno sastavlja.

Uzmite u obzir poznati eksperiment sa dvostrukim prorezom. Kada naučnici posmatraju česticu koja prolazi kroz dva proreza u barijeri, one se ponašaju poput metka i prolaze kroz jedan od dva proreza. Ali ako ne posmatrate, ponašaju se poput talasa i mogu proći kroz oba proreza istovremeno. Kako čestica može menjati svoje ponašanje zavisno o tome da li je posmatrana ili nije? Odgovor je jednostavan – stvarnost je proces koji uključuje vašu svest.

Ili uzmimo u obzir poznati Heisenbergov princip neodređenosti. Ako onde zaista postoji svet prepun čestica koje samo skakuću naokolo onda bismo trebali moći izmeriti sva njihova svojstva. Ali ne možemo. Na primer, stvarna lokacija i zamah čestice ne mogu biti poznati istovremeno.

Zbog čega bi onda čestici trebalo da bude važno šta ste odlučili da merite? I kako se parovi isprepletenih čestica mogu trenutno povezati na suprotnim stranama galaksije kao da prostor i vreme ne postoje? Odgovor je ponovo jednostavan: Zato što nisu „tamo negde“ – prostor i vreme su jednostavno oruđe našeg uma.
Smrt ne postoji u bezvremenskom, bezprostornom svetu. Besmrtnost ne znači beskrajno postojanje u vremenu nego ona živi izvan vremena uopšte.

Naš linearan način razmišljanja o vremenu je takođe nedosledan uz sledeću seriju nedavnih eksperimenata. Naučnici su 2002. pokazali da čestice svetlosti, „fotoni“, znaju – unapred – šta će njihov udaljeni parnjak učiniti u budućnosti. Testirali su komunikaciju među parovima fotona. Dopustili su da jedan od fotona dovrši svoje putovanje – morao je da odluči da li želi da bude talas ili čestica. Istraživači su povećali rastojanje koje je drugom fotonu bilo potrebno da stigne do vlastitog detektora.

Međutim, mogli su dodati konverter koji bi ga sprečio od urušavanja u česticu. Prva je čestica nekako znala šta će istraživači učiniti pre nego što se to dogodilo i trenutno na udaljenostima kao da između njih ne postoje prostor i vreme. Odlučili su da ne postanu čestice još i pre nego što je njihov parnjak stigao do konvertera. Nije važno kako postavimo eksperiment. Naš um i njegovo znanje su jedina stvar koja određuje kako će se ponašati. Eksperimenti konstantno potvrđuju ove efekte zavisne o posmatraču.

Bizarno? Uzmimo u obzir još jedan eksperiment koji je nedavno objavljen u prestižnom naučnom časopisu ‘Science’. Naučnici u Francuskoj su ispucali fotone u aparate i pokazali da su oni mogli retroaktivno da promene nešto što se već dogodilo u prošlosti. Nakon što su fotoni prošli račvanje u aparatima, morali su da odluče da li će se ponašati kao čestice ili talasi kada su stigli do razdelnika.

Kasnije – nakon što su fotoni prošli račvanje – ispitivač je mogao nasumično uključiti ili isključiti razdelnik. Pokazalo se da ono što je posmatrač u tom trenutku odlučio je određivalo šta će čestica u stvari uradite na račvanju u prošlosti. U tom trenutku, ispitivač bira svoju prošlost.

Naravno, mi živimo u istom svetu. Ali kritičari tvrde da je ovakvo ponašanje ograničeno na mikroskopski svet. Ali u ovom „dvosvetnom“ pogledu (to jest, jednom svetu sastavljenom od fizičkih zakona koji se odnose na malene objekte i, drugom, koji se odnosi na ostatak sveta koji uključuje i nas) nema razumne temelje i dovodi se u pitanje u laboratorijama širom sveta.

Pre nekoliko godina su istraživači objavili dokument koji pokazuje da se kvantno ponašanje proširuje u svakodnevnu realnost. Parovi vibrirajućih jona su bili spareni pa su njihova fizička svojstva ostala međusobno vezana kada su bili razdvojeni na velike udaljenosti („sablasno delovanje na daljinu“, kako je to Ajnštajn rekao).

Drugi eksperiment s velikim molekulima nazvan „Buckyballs“ takođe pokazuje da se kvantna realnost proširuje izvan kvantnog sveta. 2005. KHC03 kristali su pokazali isprepletene grebene visine 1,5 inča što je kvantno ponašanje koje se pomera u uobičajeni svet objekata ljudskih razmera.

Uopšteno odbacujemo višestruke svemire Zvezdanih staza kao fikciju, ali pokazalo se da postoji nešto više od samog komadića naučne istine ovog popularnog žanra. Jedan od poznatih aspekata kvantne fizike jeste taj da se posmatranja ne mogu apsolutno predvideti.

Umesto toga, postoji raspon mogućih zapažanja, a svaki od njih uz različitu verovatnoću. Jedno uobičajeno objašnjenje, „višesvetovna“ interpretacija, smatra da svako od tih zapažanja odgovara drugačijem svemiru („multiverzumu“).
Postoji bezbroj univerzuma i sve što god bi se moglo dogoditi odvija se u nekom od njih. Smrt ne postoji u bilo kojem stvarnom smislu u tim scenarijima. Svi mogući univerzumi postoje istovremeno bez obzira na to šta se događa u bilo kojem od njih.

Život je avantura koja transcendentira naš linearan način razmišljanja. Kada umremo, mi to ne činimo u nasumičnoj matrici bilijarske kugle nego u matrici neizbežnog života. Život ima nelinearnu dimenzionalnost – to je poput višegodišnjeg cveta koji se vraća kako bi procvetao u multiverzumu.

„Uticaj čula“, rekao je Ralf Valdo Emerson, „je kod većine ljudi savladao um do te mere da zidovi prostora i vremena izgledaju čvrsto, stvarno i nepremostivo; a razgovor unutar tih granica sveta je znak ludila.“

Izvor: Vestinet


Sad mogu i d'umrem ne plašim se uopšte.

jok ja,zahebala sam je par puta,posto zivim ovako kako zivim,ha,msm da je odustala od mene i pobjegla glavom bez obzira...djubre ko ja nikad ne umire :trava :

Ne....umreti se mora kad tad, danas jesmo...sutra nismo i tako to treba shvatiti.

Ne,samo mi je zao onih sto ostaju na ovome svetu,onih koji su mi mnogo privrzeni

Ma nama nije strah, nego vise zao. Ovakav divan svijet napustiti, pogotovo ovaj forum i Facebook

Plašim se da ne dodje iznenada a još toliko
toga sam planirala

Ne bih je zelela ali..kada bude doslo vreme za to samo da ne bude muke

Aj sta se plasite, docicu i ja tamo,kad tad. :zubi3:

Ne...biće kad bude samo da neplaču na sarani..... :329340:

lavanda ::

" Naveca tragedija u zivotu nije SMRT, vec je ono sto umire u nama, dok smo mi jos zivi"

Da,velika istina .
U meni je toliko toga već umrlo ,da se zaista često osećam kao zombi.
Jedino ,u posebnim trenucima se pojavi neko ko udahne život ...i onda se može dalje ,do nekog datuma koji je svima nama već negde zabeležen.

Bilo bi zalosno...pa ko bi kuckao na forumu da nas nema

Do jednog trenutka, ne da se nisam bojala nego na to nisam ni pomislila, medjutim kad se desi situacija da te samo jedan korak dijeli od te druge strane onda shvatis koliko ustvari zelis da zivis...i da bojim se smrti, al malo vise patnje i boli koja joj prethodi.

Ne ,ali upravo idem na sahranu kolegnice .
I to koleginice sa kojom sam izveo milion šala ,šta u saradnji ,šta nad njom samom -a nije mi ni ona nikada ostala dužna .
Nikada joj ništa nije falilo .Pre par nedelje su primetili da se ponaša "čudno" -nije naplatila pacijentima ništa ,sve kroz smeh ,a kada se to ponovilo za koji dan ponovo ,posumnjali su na Alchajmer ,sklerozu.....samo ne na neoperativni tumor na mozgu kakav se viđa jednom u 50 godina ,toliko je redak.
Čak i kada smo čuli ,niko nije mislio da je prognoza tako tragična -još smo se zezali tipa ,ma biće to u redu ,Sojka nikada pameti nije ni imala,pa ako pola mozga ne radi, opet dobro.......
A eto...završilo se ovako ,u teškim mukama ,komi......strašno .
E toga se plašim ,takve smrti ,ipak. Smrti kao smrti ,ne .

sunasce ::

Bilo bi zalosno...pa ko bi kuckao na forumu da nas nema

Ne sekiraj se suncana...i tamo ce se skupimo,samo pod
[You must be registered and logged in to see this link.] net...ahahhaha

Astra ::

sunasce ::

Bilo bi zalosno...pa ko bi kuckao na forumu da nas nema

Ne sekiraj se suncana...i tamo ce se skupimo,samo pod
[You must be registered and logged in to see this link.] net...ahahhaha

Pardon, tamo se membership placa, muahahahahahahaha

dje cu se ba plasiti kad me tamo Totem ceka i demoncici...

Savladajte strahBojite li se smrti?




[You must be registered and logged in to see this image.]


Strah od smrti uobičajena je i normalna pojava, te
povremeno obuzme svakoga od nas. No, ovisno o tome koje je vrste taj
strah i koliko vas 'paralizira' i ometa normalan život, s njim je lakše
ili teže živjeti.






Svi se mi donekle bojimo smrti. No, budući da istraživanja pokazuju da je daleko teže živjeti i umrijeti mirno i spokojno ako imamo fobiju od smrti, važno je za života suočiti se s ovim strahom i nadvladati ga.


Neka ozbiljnija istraživanja pokazuju da žene općenito pokazuju veći
strah od smrti od muškaraca, moguće i zato jer je ženama lakše priznati
i razgovarati o toj temi nego muškarcima.


Zanimljivo istraživanje iz Tajvana, objavljeno u Journal of Pain and Symptom Management,
pokazalo je da se strah od smrti, zapravo, ne smanjuje s godinama. No,
isto istraživanje je otkrilo da se strah od smrti smanjuje nakon što je
pacijent primljen na odjel za palijativnu medicinu i hospicij. Ovaj
program za neizlječivo bolesne i njihove obitelji, u vlastitom domu ili
ustanovi, iznimno je koristan. Stručnjaci smatraju da znanje i potpora
koju primaju pacijentima znatno umanjuje tjeskobu.


Znate li da iznimno religiozne osobe olako prelaze preko ceste,
nesmotrenije nego većina drugih? Ovo je vjerojatno posljedica malog ili
nikakvog straha od smrti, pokazalo je jedno istraživanje. Nada u
uskrsnuće daje veliku snagu onima koji je posjeduju, no ne bi trebali
ići u krajnosti. Svoj stav bi trebali uravnotežiti pokazujući veće
poštovanje prema životu, kao što je to primjerice činio Isus kad je
odbio skočiti s visokog zida i tako iskušati Boga (to bi bilo logično
jer većina religioznih, uključujući sve kršćane i muslimane, ali i
pripadnike mnogih drugih religija, doživljava Isusa kao vjerskog
učitelja).


Vrste straha od smrti



Strah od boli i patnje



Mnogi se boje bolne smrti, a ova je fobija česta kod oboljelih od
raka i drugih bolesti. Sasvim je prirodno strahovati od boli i patnje
koje ponekad prethode smrti, stoga je mudro na vrijeme poduzeti
uravnotežene mjere prevencije koje će smanjiti mogućnost da doživimo
bolnu smrt i spriječimo razvoj neke opake bolesti.


Strah od nepoznatog



Smrt je krajnje nepoznato stanje. U našoj je prirodi potreba za
razumijevanjem i davanjem nekog smisla svijetu oko nas, ali nitko ne
može reći da u potpunosti razumije što je to smrt.


Strah od nepostojanja



Mnogi se boje da će smrt dovesti do prestanka njihovog postojanja.
Pa i u Bibliji piše: 'Spomeni se čovječe da si prah i da ćeš se u prah
pretvoriti.' Zato ovaj strah nije prisutan samo kod ateista i agnostika,
nego i kod religioznih osoba. Ipak, mnogi se pribojavaju da njihovo
vjerovanje u zagrobni život nije stvarno.


Strah od vječne muke



Začudo, ovaj strah ne muči samo one koji vjeruju. Mnogi se boje da
će nakon smrti biti kažnjeni zbog onoga što su činili ili nisu činili za
života. Strah od pakla i sličnih mjesta danas je zbog boljeg
razumijevanja svetih spisa ili potpunog gubitka religioznosti ipak
slabiji nego u prošlosti, no nije nestao u potpunosti.


Strah zbog gubitka kontrole



U ljudskoj je prirodi da želi kontrolirati situaciju. Ali smrt
izlazi iz okvira naše kontrole. Neki će zato pokušati uvesti kontrolu
ekstremnim ponašanjem – iznimnom brigom o zdravlju i opreznim
ponašanjem. Pitajte svoje bližnje jeste li možda pretjerali oko brige za
zdravlje.


Strah od toga što će biti s voljenim osobama



Ovo je najčešće slučaj kod mladih i samohranih roditelja – boje se
što će biti s djecom ako njih ne bude. Razumljivo je da se možda bojite i
smrti voljene osobe. A ako se bojite da će vaša smrt biti težak udarac
za vaše voljene, to je također prirodno. Ipak, treba prihvatiti da ne
možemo sve kontrolirati. Dovoljno je ako učinite neke razumne korake,
kao što je sastavljanje oporuke, pronalazak osobe koja je spremna
brinuti se za vašu djecu ako umrete, plaćanje životnog osiguranja ili
pogrebne pripomoći.


Nezdravi strah od smrti



Strah od smrti može biti prava fobija ako ometa svakodnevni život.
Može vam biti stalno u mislima i utjecati na odluke koje donosite. Ako
je to slučaj kod vas, bolujete od tanatofobije ili nekrofobije.
Tanatofobija je strah od stvari povezanih sa smrću ili smrtnosti, poput
trupala ili groblja, a njezina je podvrsta nekrofobija, strah od
trupala. Zbog ovog nezdravog straha biste trebali potražiti stručnu
pomoć.


Zdravi strah od smrti



Zar je moguće da strah od smrti bude zdrav? Itekako. U mnogim
slučajevima to je ono što nas drži na životu i sprečava u donošenju
nepromišljenih odluka prilikom vožnje ili drugih riskantnih situacija.
Osim toga, zdrav strah od smrti podsjeća nas da živimo relativno kratko i
da život trebamo provesti smisleno, okruženi onima koje volimo i baveći
se aktivnostima koje nas zaista usrećuju.

Ne,zasto bih
tesime sto znam da niko nece ostati
svi ce jednog dana zamnom doci

..svoje ne ali svojih bliznjih da...toliko sam sahranila rodjenih i bliskih da mi to postaje fobija..

Ne same smrti, to je logički sled stvari...Bojim se bolesti i nemoći. :durise3:

A kad nesto pritisne....vuna bato.

Kad se niko ne boji smrti,sto bjezimo pred poplavom,orkanima,sto se skrivamo pred zemljotresom....sve su to suplje price,kad dogori do prstiju,fata se za zadnju slamku.

Normalno se bojati,ali nije normalno ju cekati i samo o njoj misliti.

Astra ::

A kad nesto pritisne....vuna bato.

Kad se niko ne boji smrti,sto bjezimo pred poplavom,orkanima,sto se skrivamo pred zemljotresom....sve su to suplje price,kad dogori do prstiju,fata se za zadnju slamku.

Normalno se bojati,ali nije normalno ju cekati i samo o njoj misliti.

Astra, ja sam mislila na prirodnu smrti. Hteli ili ne, bojali se ili ne ona će svakako doći.Stvarno ne bih želela da me pronalaze pod ruševinama..
to svakako ne :durise3:

Kad si mrtav zar je bitno,da li u krevetu,u moru ili pod rusevinama?

Astra ::

Kad si mrtav zar je bitno,da li u krevetu,u moru ili pod rusevinama?

ebla vas tema...ajd bre pishite o seksu :rlol:

Sex? Gdi? Imam nos za to, kad netko pise sex :rlol:

Koliko je ljudi u poslednjih mesec dana umrlo( u mom okruženju),nije mi svejedno .I to od 19 do 55 g...

Nije kod ljudi primaran strah od smrti ,kao takve ,jer naše poimanje sebe ne može u stvari da apsolvira taj osećaj . Ljudi umiru pored nas -ali mi nekako uvek nađemo neko "objašnjenje" -bio je bolestan ,star ,nesrećan slučaj ,tragedija ....niko u stvari ne misli da je to mogao biti i on ,tog trenutka .
Onoga trenutka kada postanete SVESNI SVOJE SMRTNOSTI ,i shvatite da je to "tu" -možda i sutra ,onda dolazi i strah .
Svako se boji smrti u trenutku kada zaista postane svestan neminovnosti tog trenutka ,i svako onda poželi da kupi još neko vreme ,čak i ako ju je puno puta u životu i "prizivao" .

Što sam starija sve više...
Verujem da je to  podsvesno što mnogo ljudi oko mene nestaje brzinom munje,bez obzira na godine...

Danubius ::

Nije kod ljudi primaran strah od smrti ,kao takve ,jer naše poimanje sebe ne može u stvari da apsolvira taj osećaj . Ljudi umiru pored nas -ali mi nekako uvek nađemo neko "objašnjenje" -bio je bolestan ,star ,nesrećan slučaj ,tragedija ....niko u stvari ne misli da je to mogao biti i on ,tog trenutka .
Onoga trenutka kada postanete SVESNI SVOJE SMRTNOSTI ,i shvatite da je to "tu" -možda i sutra ,onda dolazi i strah .
Svako se boji smrti u trenutku kada zaista postane svestan neminovnosti tog trenutka ,i svako onda poželi da kupi još neko vreme ,čak i ako ju je puno puta u životu i "prizivao" .

Tako je,kad dotjeramo cara do duvara,onda je svima pomalo trta...sad kad pomislim na to,nekako mi vise zao sto znam koliko bi tugovala moja djeca,nego cinjenica da mene vise nece biti.

Danubius ::

Nije kod ljudi primaran strah od smrti ,kao takve ,jer naše poimanje sebe ne može u stvari da apsolvira taj osećaj . Ljudi umiru pored nas -ali mi nekako uvek nađemo neko "objašnjenje" -bio je bolestan ,star ,nesrećan slučaj ,tragedija ....niko u stvari ne misli da je to mogao biti i on ,tog trenutka .
Onoga trenutka kada postanete SVESNI SVOJE SMRTNOSTI ,i shvatite da je to "tu" -možda i sutra ,onda dolazi i strah .
Svako se boji smrti u trenutku kada zaista postane svestan neminovnosti tog trenutka ,i svako onda poželi da kupi još neko vreme ,čak i ako ju je puno puta u životu i "prizivao" .

Ja sam jedna od onih koji racionalizuju smrt kao pojavu. Prihvatam je kao neminovnost, biološku neminovnost. Da li se bojim? Pa naravno da se bojim, živ čovek sam nisam mašina. Neki moj racio kaže da smrt nije "konačan prekid filma" da ima nešto još. Različite religije su na ovome sagradile svoje temelje. Mislim na smrt i život posle smrti. Da li ima (ja smatram da ima) i kako je "tamo" ne znam jer nisam bila. I da ko zna koji put citiram mog oca koji je govori "Mora da je tamo mnogo dobro kad se niko ne vraća da kaže kako je".


Jedino što ne mogu da racionalizujem to je smrt dece. Sva moja uverenja klecaju pred tim. Mada opet pokušam onim Anđeo međ Anđele.

..jedan cudan test..

Ova vežba predviđa koliko vam je još ostalo života

04. 12. 2014. 07:00 | Komentara: 22
Vladimir Tanacković | Foto: YouTube: WeBeFit
Doktori iz Brazila razvili su test za merenje fleksibilnosti. Za njega vam nije potrebna nikakva oprema – potrebno je samo da sednete i ustanete bez poteškoća i pridržavanja. Na ovom testu možete da zaradite maskimalno 10 poena i na osnovu njega možete približno da odredite koliko ćete još živeti.

Jednostavna vežba sedanja i ustajanja bez pridržavanja i poteškoća može da vam nagovesti koliko ćete još živeti, tvrdi grupa doktora iz Brazila koja je na ovaj način merila fleksibilnost i snagu svojih pacijenata.

Oni koji su na ovom testu osvojili tri boda ili manje bili su pod pet puta većim rizikom da umru u narednih šest godina nego oni koji su osvojili osam bodova.

Klaudio Žil Araujo sa Gama Filho univerziteta u Rio de Žaneiru jedan je od doktora koji su razvili ovaj test. Test je prvobitno razvijen za brzo određivanje fleksibilnosti kod atleta, a sada se koristi da se pacijenti ubede da treba da se trude da budu aktivni kako bi održali snagu mišića i imali dobru ravnotežu, pa samim tim i živeli duže.

Kako starimo, naši mišići postaju sve slabiji i slabiji. Zato doktori koristeći ovaj test pokušavaju da navedu starije ljude da vežbaju i da se kreću.

Da biste sami kod kuće uradili ovaj test, nije vam potrebna nikakva oprema.

U jednoj brazilskoj studiji u kojoj su učestvovali ljudi stari od 51 do 80 godina, rađena je ova vežba.
Otkriveno je da su oni koji su imali osam bodova pod dva puta većim rizikom da umru u narednih šest godina u odnosu na one koji su imali maksimalnih 10 bodova.

Ova vežba se počinje sa 10 bodova, a po jedan bod se oduzima svaki put kad se osoba osloni na ruku ili koleno dok seda ili ustaje, dok se pola boda oduzima za gubljenje ravnoteže.
[You must be registered and logged in to see this image.]

Oni koji su osvojili tri boda ili manje bili su pod pet puta većim rizikom da će umreti u narednih šest godina u odnosu na one koji su imali osam bodova.

TESTIRAJTE SE

UPOZORENJE: Nemojte da pokušavate da uradite test ukoliko imate artritis ili neko drugo stanje prilikom koga se možete povrediti.

1) Obucite udobnu odeću, izujte se i stanite tamo gde imate dovoljno prostora oko sebe.

2) Spustite se i sedite na pod ukrštajući pri tom noge u turski sed.

3) Ustanite ne koristeći ruke i noge da se odgurnete ili oslonite.

4) Uradite test sa nekim ko će pratiti vaše pokrete ili ispred ogledala, kako vam ništa ne bi promaklo.

5) Maksimalan broj bodova u ovom testu je 10.

6) Oduzmite po jedan bod svaki put kad upotrebite ruke i noge da se odgurnete ili oslonite prilikom sedanja ili ustajanja.

7) Oduzmite pola boda svaki put kad izgubite ravnotežu, kada padnete ili se zaljuljate.

..sedam bez problema,a dva boda sam oduzela prilikom ustajanja..pa sad :smtzle:

Hej Laki, odradila ja jutros taj test.Po njemu zivecu ja jos ihaha

Ne moram ni da ga radim ja sam već mrtva po tome. Mislim letos sam taj "test" svakodnevno upražnjavala i usatjem uz pomoć svih osam ekstremiteta koje imam.

Zoxy the oktopod ustajući

Neću ni da probam , kakve sam sreće ispašće da sam juče gekno

Ne, apsolutno.
Jedva čekam, ovo i jeste samo iskušenje za večni život koji dolazi posle.

Trenutno ne.Bila je faza (kad je počela da nestaje sve više moja generacija)- kad sam se utripovala da sam i ja negde na redu. Pu,pu.

Ne -svi moramo umreti .
Ali...itekako se bojim demencije, i neke od teških malignih bolesti .
Svi moramo umreti od "nečega" -ali "to"...Toliko se čovek nagleda tih stvari u svojoj okolini ,da realno razmisli -a što bih ja bio izuzetak?

Bio sam s one strane, pre 5. godina, teškom mukom uĆerali stent.

Neću živjeti vječno jer niko ne živi vječno. Kakav će biti kraj, to ne znam. Spasi me bože samo patnje.

Ne, to je jedan proces. Svi mi moramo proci kroz to. Vise se bojim kad posta dodje i racuni koje moram da platim.

Ne....tako ću nekom skinuti teret što mora da me trpi.