DŽ I N - R E M I
Džin-Remi mnogi smatraju najzanimljivijom igrom na Svetu za 2 igača, a često se zbog svoje ogromne popularnosti, u literaturi odvaja u zasebno poglavlje.
Džin-Remi je Američka igra, a varijanta kojom se upravo bavimo je „Standardni Džin-Remi“.
Već poodavno se igra u celom Svetu, ali je u Americi najzastupljenija igra sa kartama.
Kod nas je ova igra došla nešto kasnije i to kroz literaturu, koja je u SFRJ bila jako siromašna.
Sve je bilo podređeno šahu, dok su se igre sa kartama smatrale nekako nepodobne.
Gin se pojavio u prvim knjižicama i skriptama koje su štampane u jako malom tiražu, a tek kasnih 70-ih, opisuju se u nešto bogatije ilustrovanom Hrvatskom izdanju.
I upravo tih godina, mnogi se upoznaju sa mnoštvom igara poput Džina, koje su jako popularne, čak smo za njih čuli, ali pravila su uglavnom ostala tajna.
KARTE : Koristi se standardni špil, od 52 karte.
Kec je samo „nizak“ i u Nizu ne može doći iza Kralja.
DELJENJE : Delitelj deli protivniku i sebi, jednu po jednu kartu, dok ih obojica ne dobiju po 10.
Sledeća se okreće i spušta na sto pored Ostatka, a predstavlja početak Hrpe za Odbacivanje.
Delitelj je uvek igrač, koji je izgubio predhodno deljenje.
TOK IGRE : Prvi se izjašnjava Nedelitelj, a ima šansu i da igra prvi.
Naime, on može vući otvorenu kartu sa talona i na taj način započeti igru.
Ako mu ona nije potrebna, govori „Dalje“, pa tu istu mogućnost ima i delitelj.
U slučaju da je odbije i delitelj, potez se ponovo vraća prvom igraču i on sada vuče sa Ostatka.
Bez obzira na to, odakle se karta „kupuje“, potez se uvek završava odbacivanjem na Hrpu .
U daljem toku igre, svako vuče sa Ostatka, ili Hrpe, bez razlike.
Sparene Kombinacije se tokom igre ne izlažu na sto.
Svako može završiti igru u tekućem deljenju, kada od jednog broja karata formira propisane Kombinacije, a u preostalim nesloženim karatama ima manje od 10 bodova.
On tada vuče jednu kartu, izlaže, nesparene karte spušta pored njih otvoreno, a poslednju odbacuje na Hrpu za Odbacivanje.
Posle toga, izlaže i protivnik šta ima spareno u rukama.
On pri tome, niti vuče novu kartu, niti na kraju odbacuje, ali zato ima pravo prilagati na protivničke izloške.
Na kraju svog poteza, on takođe svoje nesparene karte spušta otvoreno pored kombinacija.
Igrač, koji je zatvorio, odnosno prvi izlagao, mora imati manje bodova u nesloženim kartama od protivnika.
U tom slučaju se razlika između njih, upisuje njemu.
Ako je broj bodova u nesloženim protivničkim kartama manji, razlika odlazi protivniku, ali i dodatna nagrada od +25 bodova.
REMI : Ako igrač koji zatvara izloži sve svoje karte bez ostatka, on je izveo „Remi“.
Pri tome poslednju može uvrstiti u neki Izložak, ili sa njom Zatvoriti.
Protivnik zatim izlaže svoje sparene kombinacije, ali sada nema pravo prilaganja na tuđe.
Igrač koji je izveo Remi, dobija bodove iz nesloženih karata protivnika i nagradu od +25 bodova.
„Remi“ se ovde češće naziva „Džin“.
Prilikom zbrajanja bodova u nesloženim kartama, Kec vredi 1 bod, Slike po 10 bodova, a ostale karte, prema svojim brojnim vrednostima.
UPISIVANJE BODOVA : Upisivanje bodova je prilično originalno, pa ga je najbolje objasniti na primeru.
[You must be registered and logged in to see this image.]U I deljenju,igrač A je izveo REMI, a u nesloženim kartama njegovovg protivnika je ostalo 12 poena. Igraču A se za to deljenje,upisuje samo u I kolonu 37 bodova.
U II deljenju, takođe pobeđuje igra A, a pri tome mu u nesloženim kartama ostaje 4 poena. Kako se kod protivnika našlo 25 poena, razlika od 21-og boda se upisuje igraču A. Ona se odmah sabira sa njegovim predhodnim rezultatom, što ispada 58 bodova, ali se rezultat iz II deljenja upisuje i u II kolonu, gde je to za sada jedini zapis.
III deljenje dobija igrač B, pa se njemu u I kolonu upisuje razlika od 16 bodova.
U IV deljenju ponovo pobeđuje igrač A i upisuje mu se razlika od 12 bodova, ali ovoga puta, to se čini u sve tri kolone.Svako sledeće deljenje,u kome pobedi igrač A, evidentiraće se u sve tri kolone. Deljenje, u kome bude pobedio igrač B, zapisivaće se u I i II kolonu, a tek od sledeće njegove pobede, zapisi kreću u sve tri kolone i za njega.
Znači, svakome se prva pobeda upisuje samo u I kolonu, druga u I i II, a posle treće pobede, počinje se upisivati rezultat u sve tri kolone.
Kada jedan igrač u I koloni dostigne rezultat od 100 i više bodova, ona se zatvara, a nastavak partije se igra za preostale dve.
Kada se na ovaj način zatvore sve 3 kolone, cela partija je završena, pa se prelazi na završno svođenje rezultata.
Najpre se obračunava, jedna po jedna kolona:
Igračima se, za svaki ostvaren zapis u toj koloni, dodaju po 25 bodova.
Onaj igrač, koji ju je zatvorio, dobija kao dodatnu nagradu još 100 bodova.
U slučaju da je kolona završena, a da protivnik u njoj nije ostvario ni jedan zapis, pobedniku se dodaju još 100 bodova.
Na taj način se obračunava svaka kolona posebno.
Ovo se takođe može videti na primeru:
[You must be registered and logged in to see this image.]U I koloni,igrač A ima 4 zapisa, što znači da dobija 4x25=100 bodova. Kako je on i završio kolonu, dobija i 100 bodova za pobedu.
To ukupno iznosi 104+4x25+100 = 304 boda.
Igrač B ima 2 zapisa, odnosno, 2x25=50 bodova narade za njih.
Njegov rezultat u I koloni je : 2x25+13 = 63 boda.Igračima se zatim saberu bodovi iz sve 3 kolone, a pobednik je onaj, čiji je konačan zbir veći.
Napomena: Igrači se mogu pre početka partije dogovoriti, da igraju na veći broj kolona, npr, na 5. Zapisivanje rezultata počinje od prve kolone, a sa svakom pobedom, igrač uvodi još po jednu u igru.
U našem primeru, tek sa petom pobedom svakog igrača, njegov rezultat počinje da se upisuje u svim kolonama, ako do tada neke od prvih već nisu i završena.
Ovaj način pisanja se naziva „Holivudsko pisanje“.
Postoji i standardno, gde dvojica suparnika igraju samo na jednu kolonu, a vrednost nagrada je istovetan prethodno opisanim.
