KUDA IDE SRBIJA ?

Da li je Ivo Andrić bio u pravu?

“Dugotrajno robovanje i rđava uprava mogu toliko zbuniti i unakaziti
shvatanje jednog naroda da zdrav razum i prav sud njemu otančaju i
oslabe, da se potpuno izvitopere. Takav poremećen narod ne može više da
razlikuje ne samo dobro od zla, nego i svoju sopstvenu korist od
očigledne štete.”

Meni se sve više čini da jeste . Šta vi mislite , da li će se pojaviti neki vizionar tipa Zorana Djindjića i povesti Srbiju putem evropskih integracija , ili ćemo i dalje imati neku vrstu mešavine Miloševićevske /Koštuničine politike , pa i dalje tapkati u mestu i inatiti se sa celim svetom -na svoju štetu?

Danubius ::

pa i dalje tapkati u mestu i inatiti se sa celim svetom -na svoju štetu

Još dugo ćemo biti u ovoj fazi. Vizionari se rađaju jednom u 2-3 veka, mi smo imali tu sreću, ali su zlotvori ubili nadu.
Kada sam pročitala naslov teme, prva pomisao mi je bila: "Srbija ide u tri lepe..."

Intervju: Čedomir Jovanović

Srbija je tragično skupa država



Irena Radisavljević | 09. 05. 2010. - 00:02h
| Foto: B. Belić | Komentara: 31




Srbija
je tragično neefikasna i skupa država. Pre više od godinu dana smo
izašli sa predlogom vlade sa 12 ministarstava, ali ne sa ciljem da
jedan ministar preuzme poslove koje će podjednako loše raditi kao
njegov prethodnik.
[You must be registered and logged in to see this image.]Čedomir Jovanović





Zato za nesposobnost 24 ministra koji drže 26 resora ne treba
cenu da plati nekoliko stotina državnih službenika koje su ministarske
partije godinama gurale u državnu administraciju, a sada planiraju da
ih otpuste. Nisu oni uzrok problema, niti će njihovo otpuštanje rešiti
problem – kaže u razgovoru za „Blic nedelje“ Čedomir Jovanović, lider i
poslanik LDP.




– Vladajuća većina je donela odluku o otpuštanju državnih
službenika, a da pri tom nije rekla kojim poslovima ova zemlja želi da
se bavi.


Većina stranaka, pa delimično i LDP, bavi se uglavnom „visokom politikom“, a obični ljudi nemaju od čega da žive?
– Većina stranaka se bavi opštim parolama i sitnim potkupljivanjem
birača u svakoj, parlamentarnoj ili lokalnoj izbornoj kampanji. LDP to
ne radi. Zbog toga smo, dok su drugi poklanjali ovce, koze i naočari u
Aranđelovcu, mi povećali broj glasova, bez priče o visokoj politici i
bez šlepera milostinje koju su donosile ministarske partije.


Država premalo ulaže u infrastrukturu, u Srbiji se godišnje izgradi desetak kilometara puteva i to nikome ne smeta?
– Ovakva država ne ulaže ništa u infrastrukturu, osim u neka nova
Potemkinova sela, u besmislene projekte kroz takozvani Nacionalni
investicioni plan. Svaka stranka ima svoj projekat za slikanje i
kampanju, samo što sve uzimaju iz inače plitkog budžeta.


Vlast i opozicija kao da imaju prećutni sporazum o zatvaranju očiju pred kriminalom i zloupotrebama u javnim preduzećima?
– Nekada složno ćute, a povremeno su i vrlo glasni kada ih suočimo s
posledicama partijskog gazdovanja i održavanja iluzije o moćnim
„gigantima“, zapuštenim i prezaduženim javnim preduzećima. Na politici
prema javnim preduzećima i privredi se najbolje vidi koliko je
superioran i revolucionarno drugačiji koncept LDP-a. Naš problem u
privatizaciji NIS-a nisu Rusi, već to što je mimo zakona poklonjen
značajan resurs. Pokazalo se, prilično istrošen, jer je navodno moćna
kompanija uprkos monopolu u ogromnim dugovima u gubicima, dok su
finansijski izveštaji godinama štimovani, kao i završni račun budžeta,
koji pod Koštunicom nikada nije ni napravljen. Prvi put kada je revizor
dao samo delimičan izveštaj, pokazalo se da je samo jedna Koštuničina
vlada, tokom 2005. i 2006, bukvalno bacila 200 miliona evra iz
privatizacije na bespovratne pozajmice stubovima javnog sektora: NIS-u,
JAT-u, Železnicama. Samo Železnice imaju preko milijardu evra
akumuliranih gubitaka.


Na šta ste sve naišli kada ste “preuzeli” pojedine ustanove
u Beogradu? Vaša stranka se zalagala za instituciju konkursa, ali su
izbori kadrova obavljani na drugi način?
– To je jedna od stvari koja će ostati kao veliki rezultat aktiviranja
LDP-a u upravi Beograda. Javni konkurs za sve visoke pozicije je sada,
na naš predlog, obaveza koja je uneta u Statut Beograda. Da imamo 37, a
ne samo sedam odbornika, onda bi to bio slučaj sa svakim mestom u
gradskoj upravi. Nijedan funkcioner LDP-a nije seo u direktorsku
fotelju u Beogradu, a na mnogim mestima su ljudi koji su čak bili, ili
su i sada članovi ili simpatizeri drugih stranaka.


Izdavanje građevinskih dozvola je posebno veliki problem, a
u Beogradu je to potpuno blokiralo građevinare i prateću industriju.
Čija je to politika?
– Danas nam više ništa ne znači to što smo bili u pravu kada smo Vladi
ukazivali da će zakon na osnovama populizma, demagogije, nestručnosti i
arogancije države, umesto neophodnog novog sistema, produbiti stari
haos. U najvećoj meri je vlast odgovorna za uništeno tržište nekretnina
na kojem je beogradski kvadrat skuplji od kvadrata u Londonu ili
Dubaiju, pad aktivnosti građevinske industrije od 90 odsto,
investicionu klimu koja je kontaminirana inflacijom ministara
graditelja i transferom kapitala u konkurentnije sredine u regionu.
Jasno je da nam je potrebna moderna tržišna ekonomija umesto atmosfere
Černobilja. Zato ćemo predložiti novi zakon, kao prvu meru u efikasnoj
promeni koja više ne sme da se odlaže. Moramo da razgovaramo sa
lokalnim samoupravama, građevinskom industrijom, investitorima. Kroz te
kontakte ćemo precizno profilisati rešenja koja će odgovarati našim
potrebama, a ne slabostima vlasti koja je nesposobna da se menja, pa od
nas očekuje da je u tome pratimo.


Ministar i potpredsednik Vlade Božidar Đelić je nedavno rekao da će Srbija u EU 2020. Zašto tek tada?
– Ne može Evropa da bude večiti izgovor za sopstvenu nesposobnost.
Posao je političara je da pronađu snagu da taj proces ubrzaju. Vlast,
koja je napravljena na vrlo limitiranim, a često i međusobno
suprotstavljenim parolama, polako se suočava sa posledicama tih
dopadljivih poruka koje su privlačile najveći deo biračkog tela.
Međutim, posle ukidanja viza, odmrzavanja SSP i podnošenja kandidature
za članstvo u EU, Srbija mora da se ponaša kao pravi kandidat za
članstvo u Uniji. Ako društvo želi jasniju evropsku politiku, onda
treba ubuduće da glasa za stranku koja se tako politički postavlja.


Finansiranje stranaka je generator korupcije?
– LDP godinama insistira na uređenju odnosa između politike i krupnog
kapitala, kako bi se znalo ko je biznismen, šta radi poreska uprava, da
jednom podvučemo crtu i razdvojimo one koje rade po zakonu od onih koji
su u crnoj zoni. Tražili smo da DRI uđe u političke stranke, prvo u
LDP, prevrne sve poslovne knjige i javno kaže ko poštuje a ko krši
zakon, jer nismo svi isti.


Može li se problem Kosova rešiti u dogledno vreme da ljudi tamo počnu da žive normalno?
– Beograd kosovskim Albancima i Srbima treba da pomogne. Ako to nije u
stanju, onda ne sme da ograničava kosovske Srbe dok pokušavaju da, u
okolnostima za koje su najmanje sami krivi, postanu aktivni učesnici, a
ne žrtve. LDP ne prihvata pojam “posrednog priznanja nezavisnosti” koji
je sredstvo unutrašnje političke manipulacije. Svaki sastanak ili
susret koji doprinosi ubrzanju evropskih integracija pomaže i Srbiji i
njenim legitimnim interesima na Kosovu, i treba ga iskoristiti. Ne
smemo više vezivati sebi ruke u spoljnoj i regionalnoj politici. Put do
rešenja problema Kosova i danas vodi preko Brisela, a ne preko Haga,
interpretacije očekivanog savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda
pravde. Bez obzira na sadržaj mišljenja, ono ne sme biti osnov za novi
politički konflikt između Srbije i njenih najznačajnijih zapadnih
saveznika i suseda u regionu.




NATO obezbeđuje ekonomsku stabilnost



Sve je više ljudi na ulici koji rade a ne primaju plate i ne mogu da ostvare ni najosnovnija prava?
–
Reč je o društvenoj depresiji. Mi ne možemo da okrenemo glavu
ignorišući očajne ljude. Srbiji treba nova politika koja će kao svoj
prioritet definisati članstvo u EU i NATO. Sve stranke žele strane
investicije i nova tržišta, ali ćute pred pitanjem kako ćemo doći od
njih. Pogledajte zemlje u regionu, i jasno ćete videti kako se stvara
povoljna klima za investitore koji sada zaobilaze Srbiju i odlaze tamo
gde je njihov kapital sigurniji. Koliko god nam to bilo teško da
priznamo, razlog za to je NATO. Činjenica da je neka zemlja članica
Alijanse svedoči o njenoj punoj političkoj i ekonomskoj stabilnosti,
što ohrabruje investitore da slobodno ulažu u njenu ekonomiju. Radnici
su bolje plaćeni i s boljim uslovima rada samo tamo gde ima više
kapitala i investicija, a to je moguće tamo gde kapital može da napravi
profit. Želimo da u Srbiji profit bude pozitivan cilj kome teže mnogi
ljudi, ne kao sada samo tajkuni i monopolisti, već i vlasnici malog i
srednjeg biznisa. Zbog toga nam je potrebna nova ekonomska politika.


Šta predlažete?
– Ne smemo dozvoliti da sve propadne zbog naše nesposobnosti da
priznamo greške koje su toliko očigledne. Da li treba većina naših
preduzetnika da ima blokiran račun da bi shvatili da PDV treba da se
plaća po naplati? Jesmo za privatizaciju javnih preduzeća, ali to mora
da prati jasan plan. Moramo napraviti zaokret u poreskoj politici,
reformisati javni sektor, ne možemo više bežati od reindustrijalizacije
i demonopolizacije. Obrazovanje nam je na marginama, i bez njegove
modernizacije ne možemo očekivati bolje rezultate u ekonomiji. Srbija
je okrenuta na glavu onog trenutka kada je ljudima oduzeto pravo da
rešavaju svoje probleme, u ime politike koja je želela da im uzme
mogućnost da utiču na svoj život. Široka decentralizacija i prava za
koja se LDP bori potrebna su svakom delu Srbije. Ako govorimo o
regionalnom razvoju, onda je on nezamisliv bez odluke države da sva ona
prava koja ona sama ne ostvaruje na dovoljno dobar način prenese na
niže organe.

Zna Čeda šta priča .....Srbija je taoc korumpiranih političara koji samo sebe gledaju .

Citat :

Zna Čeda šta priča .....Srbija je taoc korumpiranih političara koji samo sebe gledaju .

Zna Čeda da priča o manama drugih ,ali u toj priči nema njega kao da ga se to i ne tiče .Godinama ne polaže račune o svom ličnom "prosperitetu " koji ima samo zahvaljujući mešetarenju u politici . Skupe vile ,bjesni auti i još mnogo što šta ,krasi Čedu ,ali toga nema u priči ,jer se podrazumjeva da samo Čeda zna da priča kad je u pitanju interes Srbije . Od izbora do izbora ista priča samo drugi akteri .

popovac ::

Zna Čeda da priča o manama drugih ,ali u toj priči nema njega kao da ga se to i ne tiče .Godinama ne polaže račune o svom ličnom "prosperitetu " koji ima samo zahvaljujući mešetarenju u politici . Skupe vile ,bjesni auti i još mnogo što šta ,krasi Čedu ,ali toga nema u priči ,jer se podrazumjeva da samo Čeda zna da priča kad je u pitanju interes Srbije . Od izbora do izbora ista priča samo drugi akteri .

Čeda , zajedno sa Nenadom čankom je najviše satanizovana figura u političkom svetu Srbije -zašto ? Zato što ima ...onu stvar da kaže kako jeste . Ja njemu ne zameram što se brine za sigurnost svoje porodice -ne treba zaboraviti da je bio na listi za odstrel još od studentskih demonstracija . Koga su slali u osinje gnezdo u Kulu, kod Legije? Koga su slali u Šilerovu kod Šiptara ? Kome su pokušavali podmetnuti sve-od droge pa do slanja čopora navijača u zgradu gde živi?
Tako da ja nemam problem sa tim treba li ili ne njegova deca da imaju zaštitu i on lično blindirani džip. Čeda je jedini imao --onu stvar da izadje iz DS kada su prestali da budu na liniji pokojnog Zorana . Čeda je i jedina opozicija u Skupštini Srbije . Ćeda ne kolabira sa onima koji su ovu zemlju doveli dovde -bilo da jezuitski pokazuju "ušminkano" lice.
No da se vratim na temu ...manje bih se brinuo kuda ide Srbija sa Čedom Jovanovićem , nego na mogućnost da vlast podeli "ušminkani radikali " sa "prodanim DS " I nevezano....Srbija mora ići ka Evropi, pa i ka NATO,ako treba -po svaku cenu ,a dok god smo taoci bilo koga i bilo kakvih suludih ideologija -to se neće desiti . Bojim se da smo dospeli u stagnacijsku žabokrečinu po receptu Koštunice .

Srbija ne ide nigde.Još uvek stoji.Krenula je 2000 ali se posle učaurila i olenjila,tako da sada stoji.Ne mrda kao steona krava.

Danubius ::

Da li je Ivo Andrić bio u pravu?

“Dugotrajno robovanje i rđava uprava mogu toliko zbuniti i unakaziti
shvatanje jednog naroda da zdrav razum i prav sud njemu otančaju i
oslabe, da se potpuno izvitopere. Takav poremećen narod ne može više da
razlikuje ne samo dobro od zla, nego i svoju sopstvenu korist od
očigledne štete.”

Meni se sve više čini da jeste . Šta vi mislite , da li će se pojaviti neki vizionar tipa Zorana Djindjića i povesti Srbiju putem evropskih integracija , ili ćemo i dalje imati neku vrstu mešavine Miloševićevske /Koštuničine politike , pa i dalje tapkati u mestu i inatiti se sa celim svetom -na svoju štetu?

I meni se cini da jeste. Kod nas sve neki vizionari. Nema odavno Djindjica, Milosevica, a i Kostunica nije na celu...Ne inatimo se, sta vise okrenuli zadnjicu Evropi na izvol'te, pa opet narod bedno zivi...
Nema drugog objasnjenja do onog sa pocetka citata...

Umesto Stafete Mladosti imacemo Paradu..... Ponosa? [You must be registered and logged in to see this image.]

Србија у периоду 2008-2010.

Српско друштво се у периоду од формирања нове владе Србије, дакле од 2008. нашло на самом дну по свим важнијим параметрима посматрања последње деценије.
Сматрамо да је то у ове две године испољено у тој мери, да је чак по неким показатељима демократије као што је рецимо слобода медија, пало и испод нивоа деведесетих година, када је земља на моменте била у ратном окружењу и сталним санкцијама дела западних држава.
Због лошег стања српске привреде која је годинама пре тога креирана у неолибералном правцу највише од кадрова странке «експерата» Г 17 Плус, а што је настављено и у Цветковићевој влади, Србија није могла да преживљава економски више без
сталног позајмљивања («трансфузије») средстава из иностранства. Тако се задуженост земље енормно повећала управо у двогодишњем периоду Цветковићеве владе узимајући кредите где год се то могло и углавном под врло неповољним финансијским условима. При томе се од стране владајућих кругова, користећи апсолутни монопол у медијима, целокупна одговорност за катастрофално економско стање уземљи, преваљивала на светску економску кризу.
Мишљења смо да се укупно посматрано ради о једној лошој економској политици током читвог периода деценије двехиљадитих, суштински неолибералног типа, и готово сигурно диктиране из Америке, која је, нарочито дугорочно посматрано,
погубна по грађане Србије. Она се састоји у олакој и сумњиво спроведеној приватизацији, и још више од тога у слабом улагању средстава у инвестиције и оживљавање привреде, нарочито индустрије, што би дугорочно давало резултате и опстајало привредни систем на ногама. Веома је важан, катастрофалан потез самог Динкића у растурању домаћег банкарског система још почетком двехиљадитих чиме је читава наша привреда изгубила важно логистичко залеђе (близу 80 % банака и капитала које данас послују у Србији су стране).
Са друге стране у медијима су ових година по питању привреде примат имали појединци који су водили економску политику неолибералног типа којих заправо и нема много међу самим стручњацима, али су у Србији били фаворизовани на сваки начин. Дакле, замерке можда и не иду толико ка самом вођењу фискалне политике протекле деценије, већ за укупно лоше вођење привреде земље по систему «продај, потроши, задужи се”.
Сво ово време у Србији је највише вођена тзв. неолиберална економска политика. У Србији је у посматраном периоду фаворизовано задуживање грађана и привреде као једна општа идеологија. То није случајно. Наиме од релативно, и за наше прилике солидних средстава које смо добијали од приватизације, различитим поводима из иностранства - помоћ после 2000, дознаке наших радника на западу и сл, а изнад свега директним задуживањем правних лица и државе при чему је овај дуг нагло
увећан па Србији прети и дужничко ропство, дакле од свих тих средстава девизних мало тога је уложено наменски у инвестиције (у индустрију, пољопривреду, стратешке саобраћајнице). Ово треба повезати са стимулацијом увоза свега и свачега, а између осталог то је омогућено и монетаристичком мером из саме НБС креиерања нереално прецењеног динара, што има за последицу превелики и ничим оправдани увоз а мали извоз.
Mедији су били под контролом сем ретких изузетака, и давали су пангерике нашој дугорочној економској пропасти. Ако посматрамо заједно политику у Србији поред ове економске и оне по најважнијим политичким питањима у истом периоду (разбијање заједничке државе Србије и Црне Горе, гушење Републике Српске, отимање Косова и Метохије, гурање статута Војводине, и сад планови за стварање региона изнад уобичајене децентрализације), онда је јасно да америчка политика и у економској сфери наставља укупан концепт деструкције Срба, само што је то у пракси економије изведено синтезом својих експонената у области политике и највећег дела медија.
Наравно овде није било речи о реформама у војсци, култури и неким другим областима, али то је заправо све повезано. Заједно са исхитреним притисцима за доношењем онаквог Статута Војводине, резолуцији о Сребреници и тд. Закон о информисању који је прогуран са "опозиционим" ЛДП у августу је био само један од предуслова за реализацију свега овога.
Процењује се да је Србија у протеклим годинама 2000-их на
бази приватизације, задуживања у иностранству и донација добила око 70 милијарди долара, а да је веома тешко навести где су заправо и да ли су уопште та средства уложена у привреду земље!?

Даљи развој кризе српског друштва

Средином 2010. криза у српском друштву као да достиже врхунац у односу на читаву протеклу деценију.
У области културе српско друштво се нашло у додатној кризи. Лоша материјална ситуација, али и агресиван идеолошки уплив сорошевске и неолибералне идеологије, спровођен најчешће од недовољно образованих и искључивих активиста «друге Србије», изузетно се лоше одразио на укупно стање српске културе. Недостатак средстава за откуп публикација културних и научних ствараоца као и општи крах рада књижара, услед велике економске кризе која нарочито захвата српско друштво током периода 2009-2010, доводи до осетног осиромашења и чакпропасти великог броја издавачких кућа и других културних установа. Са друге стране НВО и организације које се заснивају на у свету пропалој неолибералној идеологији, добијају
средства и из иностранства и из буџета пореских обвезника Србије. Огромна већина најзначајнијих српских стваралаца у науци и култури не партиципира са идеологијом и пројектима «друге Србије», али снажан медијски, идеолошки и финансијски притисак и протежирање, а у последње две године и уз помоћ институција власти, чини ситуацију у тим областимахаотичном и веома лошом. Тако је Народна библиотека Србије због наводног реновирања просторија затворена већ више година, са вишегодишњим прекорачивањем рока замишљене реконструкције, тако да читава генерација студената није имала прилике да уђе у ово важно здање националне науке и културе. Иста је ситуација са Народним музејем и низом других најважнијих културних и научних установа. За српску науку се годинама већ издваја вишеструко мањи део друштвеног брути производа него у другим земљама, да не истичемо да је и та основица због сиромаштва српске привреде вишеструко мања него у готово свим другим
европским државама. То дугорочно осуђује српску науку на таворење, што је далеко од прокламованих принципа Европе о којима из маркетиншких разлога стално говоре представници власти. Чини се да овако лоше стање усрпској науци и култури, која и поред тога својим стваралаштвом показује велику виталност, није случајно и продукт стицаја околности.
Духовнои здравствено стање нације је такође лошије него у протеклом периоду.
Материјално сиромаштво негативно утиче на могућност индивидуалног усавршавања сваког појединца, а огроман притисак медија на измену идентитета и духовног стања друштва, посебно младих генерација даје већ сада катастрофалне резултате. Подстиче се хедонизам, утилитарност и индивидуалан успех по сваку цену, а у исто време, за разлику од већине западних и других привредно успешних друштава, не пропагира се поштен и тежак рад као примаран начин да се до било каквог успеха дође. Према пороцима као што су пушење, алкохол, па чак и дрога заузима се «доста либералан став» у медијима, а пиво је најрекламиранији производ. Ту су фаворизоване игре на срећу, кладионице, у целини посматрано коцка, што се појединцу представља као могућност да најзад успе у животу.
Телевизијске емисије попут «Великог брата», «Фарме» које се здушно пропагирају и спроводе са проамеричких електорнских медија у Србији показују сво дно и друштвену патологију која се креира ван наших простора као део једне опште и шире стратегије према српском фактору.
Друштво, које наводно нема средстава да изврши и минималана откуп научних и културних дела штампаних у последње две године, у исто време даје велика средства за штампање бесплатних примерака разних издања са идеолошким предзнаком «друге Србије», у свету пропалог неолиберализма и сорошевске идеологије.
У области здравства је у порасту број пацијената готово свих хроничних болести, где посебно канцер узима свој данак. Из идеолошких разлога носиоца садашње власти у јавности се мало говори, а самим тим и мање ради на превенцији борбе против канцера, који на српским просторима достиже своју експанзију и као последица зрачења од НАТО бомбардовања 1999. године. Психичке болести су у порасту, ту се најбоље види последице опште аномије друштва дужег низа последњих година. Сувишно је истаћи да у једном готово пропалом друштву, улагања у здравство, културу и читаву тзв. «друштвену надградњу» највише трпи и да се ту доста закидало од основних права грађана. Са друге стране, за добро стојеће слојеве и појединце све ове услуге постоје у облику приватних услуга бројних и добро организованих фирми у тим областима. Ту се најбоље виде последице наглог раслојавања српског друштва последњих година, где је на жалост све већи број сиромашних и угрожених, а све мањи удео добростојећих. Међутим разлике у богатству између најбогатијих и најсиромашнијих слојева су драстично увећане. Многи од наведених трендова су уочљиви и у већини других транзиционих друштава земаља источне и јужне Европе. Међутим, у српском друштву су они комбиновани са додатним и специфичним проблемима, па су и размере аномије и кризе велике.
Демографски крах и бела куга је у експанзији и Србија сваке године се смањује за по један град средње величине (40 000-50 000 људи) као последица негативног приордног прираштаја. Иако и већина других европских народа, а посебно тзв. транзициона друштва имају сличне проблеме, у Србији се од стране државе веома мало предузима у том правцу. Број абортуса, је са друге стране у сталном порасту.
И друштвена патологија је у порасту. Од када САД и Британија држе под контролом Авганистан, а то је готово једна деценија, упадљиво се повећала површина под маком у тој земљи од кога се добија дрога хероин, најопаснија по својим разорним последицама по конзументе на свету.
Преко албанске мафије, Албаније и посебно нарко државе Косово огромне количине ове и других врста дрога са различитих меридијана, се лиферује за европски континент, а део остаје и за конзументе српских простора. Из наведених разлога дрога на српским просторима је релативно јефтина и доступна широј популацији којој се преко организованих дилера и међународне мафије нуди, што проширује удео конзумената нарочито код
млађег узраста. Граница годишта узимања дроге се стално смањује, и већ сад готово да нема основне школе у Србији која нема конзументе дроге...

(Извод из најновијег издања научне монографије
"Српске политичке странке", др Драган Петровић,
Виши научни сарадник Института за међународну
политику и привреду из Београда.)

Citat : M. Brkovic 　　


Do koske !!! 　


NEMA SVEST NI O SVOJOJ ...A KAMOLI O BOLESTI DRŽAVE .... 　

O, zar i ti sestro Angela, uzviknuo je srpski diktator Boris Tadic, nakon što mu je kancelarka diplomatskom poštom saopštila da za Srbiju, barem za njenog i Borisovog života, u Evropskoj uniji nema mesta. O, zar i ti draga Angela, kojoj sam tako verno služio, sve želje ispunjavao, zar ti koja si mi dala nagradu, i to pre nego Mihailu Gorbacovu, nemackom ujedinitelju, zar i ti da me izdaš, udario se po celu Boris Tadic i uzbudeno se okrenuo prema ministru svom, malom Vujici, pokazujuci mu rukom da svuce pantalone. Svaki prosecan analiticar ekonomskih prilika u Evropskoj uniji mogao je zakljuciti da Srbiji, u tom društvu, dugorocno gledano, nema mesta. Samo je srpski predsednik, proklinjuci birace, obecavao brz ulazak u Evropsku uniju. Sve što je obecao Boris Tadic pokazalo se kao sanak pusti. Cista prevara, smišljena laž. Drugi predsednicki mandat Boris Tadic je dobio na obecanju da ce, osim uvodenja u Evropsku uniju - sacuvati Kosovo! Samo desetak dana od njegove inauguracije po drugi put, privremene kosovske institucije su, uz punu podršku SAD i vecine zemalja EU, proglasile nezavisnost Kosova i Metohije. Opet je srpski predsednik poceo da obecava kako nikada nece priznati nezavisnost Kosova, da ce ga braniti mirnim putem, podnošenjem tužbe Medunarodnom sudu pravde u Hagu. Tacnije, srpski predsednik je smišljeno prevario gradane za racun svojih gospodara iz svetskih centara moci. On i njegov decko Vuk Jeremic nisu podneli redovnu tužbu Medunarodnom sudu pravde, jer bi presuda suda morala da se poštuje od svih clanica Ujedinjenih nacija, nego su zatražili, preko Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, savetodavno mišljenje Suda o nezavisnosti Kosova. I, gle cuda! Iz Haga je stigla vest da je Medunarodni sud pravde zakljucio da je proglašenje nezavisnosti Kosova pravno prihvatljivo! Dakle, više nema ''puta u EU, koji nema alternativu'', nema medunarodne podrške za ocuvanje teritorijalnog integriteta... Srpska privreda je razorena, Srbija je opljackana. Ali, ni to nije sve. Savet Evrope razmatra mogucnost da Srbiju iskljuci iz clanstva! Kao clanica Saveta Evrope Srbija je ratifikovala više konvencija, koje srpske vlasti na brutalan nacin zaobilaze. Prošle godine je gospodin Tadic brzopotezno potpisao Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju, kakav nije postojao ni u najcrnjim vremenima komunizma u zakonodavstima komunistickih zemalja. Iz Saveta Evrope stigla su upozorenja da je ovaj zakon neprimeren i surov. Njegovu primenu odložio je tadašnji v.d. javnog tužioca Srbije, nalažuci tužilaštvima da poštuju Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i osnovnim slobodama. Ustavni sud Srbije, na cijem je celu baba-devojka Bosa Nenadic, Tadiceva miljenica, za godinu dana nije našao vremena da ovaj zakon stavi van snage. Svaki diktator prvo napadne medije, stavi ih pod svoje šape, onda krene na sudije i tužioce. Tako je i reforma pravosuda, pod šapom Borisa Tadica, razbesnela evropske predstavnike u Savetu Evrope, da je Tadiceva lucprda Snežana Malovic 1. jula potpisala ukaz, sa Društvom sudija Srbije, da sudije i tužioci koji nisu reizabrani, primaju platu dok Ustavni sud Bose Nenadic ne odluci o njihovim žalbama. Srpsko pravosude je razoreno. Ono je postalo partijski sudstvo Demokratske stranke. Dakle, belosvetska šetnja i šepurenja Borisa Tadica - samozvanog lidera u regionu, postaju besmisleni. On ce sada poželeti da bude samo paša beogradski! Obaveštajna služba bugarske armije došla je do operativnih planova turske vlade da preko Bugarske i Srbije ude u Bosnu i okupira Republiku Srpsku! Tursku vladu podržava bugarski premijer Bojko Borisov, koji je ukljucen u sve mafijaške grupe, a cije predstavnike je nemilosrdno likvidirao da bi stekao kljucnu ulogu u Bugarskoj. Niko u Srbiji ne zna šta je Boris Tadic tražio u Istanbulu! Njegov kum Dragan Šutanovac, ministar odbrane, cesto je šenlucio u turskim hotelima, vracajuci se sa džakovima para. Iznenadna prevelika ljubav sa turskim islamistickim vodama koštace Borisa Tadica gubitka titule lidera u regionu. Ipak, jedno je sigurno: Boris Tadic žive glave nece otici s vlasti. To je za njega nezamislivo. On ce se braniti svim sredstvima, do poslednjeg gradanina. Lekari opisuju Tadica kao sve ludeg i ludeg, i neupucenog u vlastitu bolest. U nedostatku investicija i novca, sve veceg osiromašenja gradana i privrede, i katastrofalnog roda pšenice i voca, te pune propasti seljaka, Boris Tadic i njegov kljucni savetnik Srdan Šaper krenuce da zamajavaju narod hapšenjima ljudi koji su na nižim nivoima vlasti i partijske hijerarhije, svaljujuci na njih krivicu za propast života u Srbiji. U Srbiji ce se pod šapom Borisa Tadica masovno umirati, dok ce njegova preplacena partijska elita živeti sve raskošnije. Ali, tu je i rizik njegove politike. On ce vrlo brzo protiv sebe ujediniti sve unutrašnje snage, bez obzira na to što su one, za sada, dezorijentisane i slabašne. Uostalom, i Slobodan Miloševic je pao kada je tu odluku donela njegova partijska elita, jer im je postao kamen oko vrata. Ipak, pre nego što bude smaknut, Boris Tadic ce proliti mnogo krvi svojim gladnim gradanima.

****

P.S. A ta izlizana mantra o Đinđiću mi pravi hroničnu hipertoniju jer, to sa njim, od početka nije moglo ni da pije vodu !Bio je samo moneta za podkusurivanje i NIŠTA VIŠE . Samo je bilo pitanje vremena .... kada će biti > skinut < ....u pravom smislu te reči. Što i beše. Ko sa đavolom tikve sadi ....itd.itd... [You must be registered and logged in to see this image.]
Naš mentalitet i geografsko- strategijski položaj nam je ,, omogućio ,, da uvek imamo nekog ,, serviranog ,, koji će da nam u proseku ....od po 10 do 30 godina > tuca beli luk nad glavom < !!!!!!!!! Klasika !!!
S' bzirom , da su nam i ,, izbori ,, teledirigovano ,, dozvoljeni ,, .... koji se to pa onda ovde čeka MESIJA ? ? ?

Jedino, ako se Srbi napokon sami ne opasulje i dohvate ..... onih motki [You must be registered and logged in to see this image.]
U tom slučaju , i sama ću biti na bedemu da [You must be registered and logged in to see this image.] !!!



ŠEFE .... POZDRAV [You must be registered and logged in to see this image.]

Dali ovo uopšte treba komentarisati....Sve je ovo odavno bilo poznato,i znalo se da će se desiti,pa šta.Dali je bilo,ili dali se išlo uopšte ka boljem?Ko je doprineo ovolikoj inflaciji i dali je Jelašićeva ostavka podnešena na vreme?

Srbija kao država nemož' d' ide jer nema noge.
Srbija će stići tamo kuda je njen narod krenuo.
Narod kreće za vođom ili nasumično, svako na svoju stranu.
Koga će narod izabrati da ga vodi, zavisi dal' mu se sviđa vođin put, cilj i organizacija puta.
I šta sada tu nije jasno?
Srbija ide tamo gde smi mi izglasali da ide.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Koje ima vecu ladovinu...

Stidim se



Petar Popović | 27. 07. 2010. - 00:02h
| Komentara: 20




Pretučenog ne poznajem, ali u sebi danima ne
mogu da savladam osećaj stida. Predsednik države, šef pendreka i profi
udruženja mogu da osuđuju batinanje i da se zgražavaju nad napadom na
nedužnog putnika javnog prevoza, meni privatno jedino ostaje da se
stidim.
Stidim se jer sam rođen i ostario u gradu u kome polako ali
sigurno postaje normalno da se policajac nemilosrdno tuče na stadionu,
strani navijač ubija u srcu grada, jednoj hrabroj novinarki danima javno
preti a da se kolumnista pretuče. Stidim se jer su svi ti zločini
rađeni pred svedocima koji se nisu mešali da nasilje zaustave a potom
izgubili pamćenje za sudske procese u „reformisanom pravosuđu“. Stidim
se jer stari Zemun to nije zaslužio. Stidim se zbog grada u kojem je
krajem osamnaestog veka postojala prva dečja bolnica u Monarhiji. Stidim
se zbog Sinagoge u kojoj smo pre 40 godina krstili YU grupu. Stidim se
jer smo iz glavne ulice Zemuna izveli tada najpoželjnijeg neženju Zorana
Miščevića na svadbu. Stidim se jer je Zemun bio beogradski zapad.


Odatle su u moj grad stigli Johan Štraus Mlađi, Branko Radičević,
Nikola Tesla... Stidim se jer je ta beogradska opština tokom godina
urušavanja postala nesankcionisani model bezvlašća, nasilja i
brutalnosti pred kojim smo se predugo pravili blesavi.


Stidim se kao član odbora koji kandiduje Beograd za kulturnu prestonicu
Evrope 2020. Koje to vrednosti da ponudimo i garantujemo ako nismo u
stanju da zaustavimo životinjsko ponašanje? Stidim se nasilja kao
žalosne srpske svakodnevice. Živimo u zemlji koja obiluje gadostima svih
prema svima u najsurovijim formama. Majka udara sina sekirom po glavi,
otac zariva nož u srce četvorogodišnjoj devojčici koja gleda crtani
film. Deda pedofil siluje unuku. Bahati vozač na zadnjem točku motocikla
ubija dete na pešačkom prelazu. Onaj je pušten iz ludnice samo da na
brzinu pobije sve po kući. Stidim se zbog nasilja prema drugačijem
prezimenu, hendikepiranima, starima, deci, različitom sportskom dresu,
političkim neistomišljenicima...


Stidim se jer umesto obrazovnih televizijskih programa u Farmama,
Velikoj braći i Trenucima istine promoviše se i slavi polusvet koji
svojim ponašanjem legalizuje pravo na nasilje. Stidim se nacije koja
umesto knjiga čita tabloide sa detaljnim informacijama kako robijaške
dane provode okorele ubice ili kako letuju hermafroditi sa javne scene.
Stidim se grada koji se pravi blesav pred istinom da je odbrana Kosova i
nacionalnih interesa odavno alibi za razne bljutavosti.


Stidim se jer sam glasao za mnoge koji nas brukaju i ponižavaju. Stidim
se što 2010. godine živim u gradu sve većeg broja bezumnika. Stidim se
jer je normalno, moralno i pošteno u Beogradu pobeđeno ili emigriralo.
Stidim se u ime svih putnika i šofera sa autobuske linije 83 koji su
morali da prisustvuju vandalizmu nad Pančićem. Stidim se znajući kako su
onomad, sedamdeset i neke, goloruki građani Beograda ulicama i
parkovima jurili i savladali naoružane atentatore na turskog ambasadora.
Stidim se Beograda u kome šovinisti i dan-danas od aktera genocida
prave nacionalne anđele. Stidim se grada u kome je veći podvig
organizovati „Paradu ponosa“ nego ronjenje ispod Atlantika.


Umesto osude i zgražavanja nad batinanjem (još jednog) novinara,
apelujem na predsednika, Skupštinu, SANU, SPC i gradonačelnika da
angažuju mozak, snagu, silu ili tehnološku instituciju koja će
resetovati Beograd kao centar Srbije. Kao bolesno društvo koje je
stepenicama zla sišlo preduboko, mi smo debelo zabagovali.

EVROPA | 16.09.2010
Srbija na početku evrointegracija?



Beograd očekuje da na narednom Savjetu ministara dobije zeleno svjetlo za procesuiranje svog zahtjeva za kandidaturu. Iz Brisela poručuju da bi već trebalo razmišljati šta poslije toga.

Reakcije na usaglašavanje Rezolucije o Kosovu između Beograda i Brisela, kao i konsultacije između zemalja članica Unije povodom procesuiranja zatjeva Srbije za dobijanje mjesta kandidata za članstvo u Uniji, bile su teme o kojima se posljednjih dana često govorilo u Briselu. To je svakako bila i nezaobilazna tema današnjeg (16.09.) razgovora potpredsjednika Vlade Srbije, zaduženog za evrointegracije, Božidara Đelića, sa evropskim komesarom za proširenje, Štefanom Fileom.
„Ja uvažavam hrabar korak srbijanskih vlasti povodom podnijete Rezolucije UN. Dodajem svoj glas svima onima koji u EU smatraju da je sada trenutak za novi početak - ne samo u odnosima EU i Srbije već i u implementaciji evropskih aspiracija Srbije“, izjavio je komesar File.
O kandidaturi Srbije 25-og oktobra


Štefan File
Da Srbija ulazi u novi period „efektivnih evrointegracija“ koje bi trebalo da donesu konkretnu dobit i Srbiji i EU, smatra potpredsjednik Vlade Srbije, Božidar Đelić. On je poslije razgovora sa komesarom Fileom, naglasio da je Vlada Srbije pozdravila odluku belgijskog predsjedavanja Unijom, da na dnevni red sljedećeg sastanka šefova evropskih diplomatija, zakazanog za 25. oktobar u Luksemburgu, stavi i pitanje srbijanske kandidature za članstvo u Uniji: „Mi se nadamo da će se partnerstvo EU i Srbije materijalizovati tog dana u vidu „zelenog svetla“ koje će članice Unije dati Evropskoj komisiji, kako bi počelo razmatranje srbijanskog zahtjeva. Sa naše strane - mi smo spremni. Obavili smo tehničke pripreme i čim se takva odluka donese, naši administrativni kapaciteti će završavati naš dio posla najbrže i najbolje moguće.“
Šta nakon proslijeđivanja kandidature


Božidar Đelić nada se zelenom sjetlu iz Brisela
U Evropskoj komisiji su potvrdili da su u svakodnevnim kontaktima sa belgijskim predsedavanjem Unijom povodom daljeg procesuiranja srbijanske aplikacije za kandidaturu. Komesar File kaže da se nada da će se do slijedećeg ministarskog sastanka, postići konsenzus među članicama Unije povodom tog zahtjeva Srbije: „Od postizanja tog konsenzusa, biće nam potrebno nekoliko dana, najviše dvije nedjelje kako bi zvanično predali i upitnik Srbiji da radi na njemu. Odgovori Srbije bi tako trebalo da se naredne godine nađu pred zemljama članicama kao objektivan uvid u progres Srbije do sad, uključujući tu i prijedloge EK za slijedeće korake.“

Upravo će o narednim koracima Srbije na njenom putu evrointegracija, a poslije konsultacija sa evropskom šeficom diplomatije, Ketrin Ešton, Štefan File razgovarati sa vlastima u Beogradu, gde stiže danas popodne.

Autor: Marina Maksimović

Beograd je uvijek očekivao ,a zapravo nadao se ! Da ne idem u daleku prošlost da se samo prisjetimo koliko smo" evoluirali" od Kosovo je Srbija do onoga što i,mamo danas .Uvjek se nešto očekivalo ,a "šipak " je dolazio ! Danas je to tako evidentno ,da više ni malo djete nemožeš prevariti obećanjima ,ali zato Beograd zahvalno prihvata ista obećanja koja mu se serviraju kao ponuda da i dalje bude kooperativan . On to hoće , zna i može ! Tamo ide i Srbija ,pa propinjali se mi i na prednje noge !!

Citat :

Da li je Ivo Andrić bio u pravu?

“Dugotrajno robovanje i rđava uprava mogu toliko zbuniti i unakaziti
shvatanje jednog naroda da zdrav razum i prav sud njemu otančaju i
oslabe, da se potpuno izvitopere. Takav poremećen narod ne može više da
razlikuje ne samo dobro od zla, nego i svoju sopstvenu korist od
očigledne štete.”

Potpuno u pravu.....svedoci smo istinitosti gore navedenog citata !

Evo za sve "politicare" i one "druge" jedna divna pjesma koja ce vam reci dosta toga,naravno,ukoliko je razumijete na pravi nacin...

SRBIJA JE VELIKA TAJNA

Srbija je velika tajna:
Ne zna dan šta noc kuva,
Niti noc šta zora radja,
Ne zna grm šta susedni grm sanja
Niti ptica šta se dogadja
Izmedju granja.

Ne zna gušter šta puzi ispod kamenja,
Niti kukuruz struk sluti
Šta se u susednoj njivi sprema.
Svakog casa sve se menja,
Nijednog kuta ni lista nema
Da nije tajna.

Ko zna šta krije u sebi
I ta nevina rosa sjajna;
Ti seljacki poslovni krici
Što se s brda na brdo cuju
Zaveru možda kuju.

Ko ce u toj zemlji kada
Znati šta i devojka mlada
U nedrima netaknutim nosi;
Kakvu tešku tajnu
U rukama svojim drži dete;
I starica pogrbljena svaka
Do kakve se uputila mete.


U toj zemlji i vetri
I mirisi, potoci i reke,
I crkvena zvona
Potajno prenose vesti,
Na prvom zavijutku
Gde šuma pocinje ona
Ko zna šta možeš sresti.

U toj zemlji ni zecjoj stopi
Neprijatelj verovati ne sme,
Ni tragu volovskih kopita.
Dogovori su možda tajni
I žetelacke pesme
I udari šumskih sekira
I uspavanka uz kolevku skrita.

Desanka Maksimovic

PUNO JE REČENO ,AKO ZNAMO DA PROČITAMO... [You must be registered and logged in to see this image.]

Jedna od meni najdrazih pjesama koju rado preporucim svim "(ne)politicko raspolozenim" ljudima...

Da li je Ivo Andrić bio u pravu?

Jeste, ali ne u onom smislu kako bi ga rado tumačili zagovornici "skidanja gaća" i kolonijalnog podaništva.
I naravno, misao je univerzalna i za naše doba aktuelna za sve Balkanske narode.

Dakle, ako nemate elementarno samopoštovanje sopstvene tradicije i samobitnosti, ukoliko ne iznedrite dostojnu nacionalnu elitu kadru da prepozna prirodne i društvene resurse te prosvetiteljsko-stvaralačkom ulogom unapredi životne uslove sopstvenog naroda ne treba gajiti iluzije o "svetlim perspektivama".

Jednoumlje kominterovske internacionale je zamenjeno fetišom globalizacije.
Brkatog Josifa je na apostolskom prestolu zamenio ujka Sem.
Predsedničku diktaturu Slobo-kratije je zamenio carizam Borisa malog.

Pokriće za javašluk, krađu i razgradnju i onako bednih resursa je neki imaginarni proces EU integracija. I taj proces sam po sebi niko ozbiljnije i ne dovodi u pitanje ali je sporno šta se za vreme tih procesa dešava i u Srbiji ali i u širem okruženju.
Šta ste učinili na sebi samima u zemlji Srbiji?

Nesumnjivo, procesi su dokazali da Srbija nema dostojnu nacionalnu elitu.
Smenjivost političkih vlasti nije i ne može biti kompenzacija za izostanak izgrađenih institucija , demokratski poredak, adekvatan društveni standard i socijalnu sigurnost.
Zato je na duži rok neizbežna dijagnoza neizvesnosti, cikličnih kriza i svakojakih turbulencija. Manipulacija javnim mnjenjem, selektivna pravda i jačanje represivnih modela vlasti će dobiti primat.
Status običnog građanina će nužno biti vezan za kišobran zaštite političkih makroa a uloga intelektualaca će se banalizovati na uslužni servis aktuelne vlasti.
Svakako, ne treba očekivati veća politička trvenja unutar političkih blokova, imaju dovoljno kapaciteta da stupe u kohabitaciju i ne ugroze svoj opstanak ali će naravno cehove svojih "ugradnji" uredno zaračunavati u novim taksama i porezima.

Alternativa takvom mogućem scenariju u pogledu perspektiva i pogleda u budućnost naravno da uvek postoji i to su u našem slučaju, kao i svuda u svetu poznati modeli, il socijalna revolucija il evolucija.

U zavisnosti od domaćih ali i međunarodnih prilika pomenuti proces izgradnje nacionalne elite će imati svoj tok a s njim u direktnoj vezi i odgovor na pitanje - kuda ide Srbija.

Srbija još uvek nije umrla a kad će - NE ZNAMO!

Милош Васић, београдски новинар, објашњава како убијање Срба у Добровољачкој и Тузли није био злочин. Шта оћете глупи Срби, био рат... Генијалцу нико није објаснио да то што је у току рат не значи да у њему не може да буде ратних злочина... зато се и зову ратни, јер се дешавају у рату. Стока.
[You must be registered and logged in to see this link.]


Miloš Vasić, "Tportal.hr"
Kada je rat – rat?
3. septembar 2010.
Povijest zna biti tvrdoglava, čak i kada se pokušava pisati na sudu. To se upravo događa Srbiji i Bosni i Hercegovini. Dvije pravosudne epizode, jedna u Beogradu, druga u Londonu, čiji su akteri Ilija Jurišić i Ejup Ganić, a predmeti Tuzlanska kolona i Dobrovoljačka ulica u Sarajevu, povukle su sa sobom opet delikatno pitanje o okolnostima pod kojima se bivša JNA izvukla s teritorija BiH: legitimni ratni sukob ili ratni zločin?

U Beogradu je prije oko godinu dana iznenada uhapšen izvjesni Ilija Jurišić iz Tuzle i optužen da je izdao zapovijed za napad Teritorijalne obrane na kolonu JNA koja se svibnja 1992. izvlačila iz obližnje vojarne. Isti Jurišić dolazio je inače u Beograd redovito i mnogo puta i nitko ga nije dirao, što je također znakovito. Optužen je za ratni zločin i u prvom stupnju dobio cijelih 12 godina; predmet je u prizivu. Ta nesretna tuzlanska epizoda bila je teška: nekih devedesetak mrtvih i tridesetak ranjenih vojnika i nešto lokalnih gubitaka. JNA – zanimljivo – nikada nije dala točne podatke o vlastitim gubicima, ni u Hrvatskoj, ni u BiH, ni kasnije na Kosovu. Jurišić se branio na način uvjerljiv: da je on samo preko radioveze prenio zapovijed lokalnog stožera TO-a koja je glasila da se na vatru odgovori vatrom, i ništa više. Dok je Jurišić sjedio u pritvoru, došlo je do najmanje dva diplomatska incidenta jer su vrhovnici BiH bili izrazili želju da ga posjete, ali je Srbija to odbila. Sada je slučaj Jurišić postao značajan problem u odnosima dviju susjednih država.

Drugi slučaj još je čudniji, ali je u osnovi veoma sličan prvome. Riječ je o tjeralici za Ejupom Ganićem, članom ratnog Predsjedništva BiH u proljeće 1992. Po toj tjeralici Ganić je proljetos bio lišen slobode u Londonu, fasovao ekstradicioni pritvor, bio pušten da se brani sa slobode i zatim opet uhićen u pokušaju da napusti Ujedinjeno Kraljevstvo, što tamo ne vole. Tereti ga se da je izdao zapovijed za napad na kolonu JNA koja se početkom svibnja 1992. izvlačila iz Sarajeva. I tu je bilo poginulih i ranjenih, opet se ne zna točno koliko. Podsjećanja radi, u toj koloni je znani general Kukanjac, ne baš poznat po pameti (umro je u međuvremenu i nikada nije razumio što se dogodilo), držao kao taoca predsjednika BiH Aliju Izetbegovića. Ulovio ga je na aerodromu kada se vraćao iz posjete Londonu. U prepadu na kolonu Izetbegović je bio oslobođen, a JNA pretrpjela gubitke u ljudstvu i tehnici.

Od Londona pa do Ohrida

Tamo se, pred dosta oštrim londonskim sucem Timothyjem Workmanom, koji je dobio predmet Ganićevog izručenja, pokreće pravo pitanje. Srbijanska strana dostavila je dosta tanke optužbe (uglavnom izreske iz novina), bosanska je strana pak ustvrdila da je opet riječ o političkom progonu iz pragmatičnih razloga, skoro pa ucjeni. Naime, navodno je Srbija zahtijevala bosansku podršku njihovoj mlitavoj skupštinskoj rezoluciji o Srebrenici. I to se čini tankim objašnjenjem, ali s njima se nikada ne zna. Londonski je sudac tada postavio ključno pitanje: jesu li te dvije države u trenutku incidenta u Dobrovoljačkoj bile u ratnom sukobu?

U BiH je bilo proglašeno ratno stanje, a Jugoslavija se već bila raspala, Slobodan Milošević je tvrdio da 'Srbija nije u ratu' (i tako do 2000). Došlo se tako pred londonskim sudom do nekog 'Ohridskog dogovora' usmenog tipa, jer ništa napismeno nije ostalo: da će se JNA iz BiH 'izvući' bez ometanja. Podsjećam sada da su Miloševićevi mediji u to vrijeme javljali da je postavljen rok za 'izvlačenje' do 19. svibnja 1992. Rok je bio prekoračen. Priopćeno je također da će JNA svoje naoružanje i vojnu opremu razdijeliti svima u Bosni i Hercegovini, srazmjerno etničkom sastavu, ali se na to također zaboravilo. Jesu: razdijelili su sve Karadžićevim i Mladićevim trupama i nešto malo tek osnovanom HVO-u u Kiseljaku, Bošnjaci nisu dobili ništa. Sve se to dobro znalo u trenucima ova dva incidenta, sarajevskog i tuzlanskog.

Tko to tamo puca

'Dobro, pokažite mi taj dogovor iz Ohrida', rekao je britanski sudac prije neki dan srbijansku stranu. Nisu ga imali, bilo je 'usmeno'. Sudac je onda zaključio da je u Dobrovoljačkoj ulici riječ bila o legitimnom ratnom sukobu dvije uniformirane, naoružane i strukturirane vojne formacije, pak smo kvit, i pustio Ejupa Ganića kući. Sada bosanska strana, oslanjajući se na taj londonski pravorijek, traži od Srbije da oslobodi Iliju Jurišića jer da je tuzlanski incident bio isto to i da se na njega odnosi ista logika.

Stjecajem sretnih okolnosti bio sam u prilici razgovarati sa sudionicima oba incidenta s obje zaraćene strane, još prije Daytonskog mira. Njihove se analize ne razlikuju mnogo. Naime, svi se slažu da u oba incidenta nije bilo jasno tko je prvi pripucao i zašto, sve dalje odvijalo se po kaotičnoj logici svakog vatrenog okršaja. Kolona u Dobrovoljačkoj, međutim, bila je zaustavljena planski, ali s namjerom da se predsjednik Izetbegović oslobodi bez borbe; krenulo je krivo, kako to već biva. Oba incidenta snimljena su videokamerama kako-tako, ali analiza snimki ukazuje na to da su zaključci sudionika sukoba uglavnom ispravni.

U Dobrovoljačkoj se jasno vidi general Jovo Divjak kako skače po oklopnim vozilima i pokušava zaustaviti vatru, čudo da je preživio u tom kaosu. U Tuzli imamo lokalno stanovništvo koje spašava vojnike JNA (i oni su o tome svjedočili). Treba imati u vidu još neke okolnosti: obje strane bile su velikom većinom nenavikle na borbu i zaplašene jedna od druge, politička je situacija bila kaotična, bošnjačka je strana s pravom strahovala za vlastiti opstanak.

Pravorijek londonskoga suda, dakle, postavlja stvari na njihovo mjesto i daje bošnjačkoj strani za pravo: da je riječ bila o legitimnom ratnom sukobu. Sve je to srbijanska strana mogla znati na vrijeme – samo da se netko potrudio, ali to joj nije svojstveno. Plitka politika jest.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Srbijansko čudo od djeteta
Ima 12 godina i već se bavi politikom
Dvanaestogodišnji Rastko Pocesta iz Beograda već je autor dvije knjige, Internet kampanje protiv rasizma i neonacizma i učesnik debate o ulasku Srbije u NATO.

Rastko Pocesta
Uz to, najmlađi je borac za ljudska i manjinska prava u Srbiji, a opčinjen je međunarodnim javnim pravom, modernom historijom i američkim predsjednicima o kojima je napisao jednu knjigu.

Administrator je i jedan od istaknutih članova najveće antifašističke grupe u Srbiji. Fascinira ga politika, a njegov san je svijet bez rasizma, antisemitizma, mržnje i diskriminacije.

Prije nekoliko dana beogradska TV B92 napravila je intervju s Rastkom, a potom je isto uradio i BBC. Rastko je za englesku medijsku mrežu istaknuo kako njegove ideje nisu prihvaćene od srpskih nacionalista, te da su mu neki od njih uputili prijetnje smrću.

Ipak, naglašava kako neće odustati od svog pisanja.

"Zadnjih mjeseci sam još više fokusiran na politiku i oblast ljudskih prava. Volim čitati i pisati, rijetko izlazim vani i imam malo prijatelja. Ali, zato imam puno onih koji podržavaju ono što radim putem interneta", rekao je Rastko BBC-u.

Na svom blogu, između ostalog, je napisao:

"Ja sam SRBIN, ali...

1) priznajem Kosovo kao nezavisnu državu
2) priznajem Ratka Mladića i Radovana Karadžića kao ratne zločince
3) priznajem da se u Srebrenici dogodio genocid
4) volim EU i NATO
5) Novak Đoković mi NIJE omiljeni teniser
6) ne zanima me naša "slavna" prošlost, zanima me naša BUDUĆNOST!
7) smatram da se sve društvene podele trebaju prevazići kako bi se postigli viši ciljevi
8) protivim se svakom obliku nasilja
9) srpske devojke mi NISU najlepše na svetu!
10) Beograd mi NIJE najlepši grad na svetu!
11) poštujem kulturu i tradiciju svakog naroda ili države
12) ne mrzim
13) nacionalnost, rasa, vera, pol, seksualna orijentacija ili bilo šta slično ne ubraja se u razloge zašto da se družim s nekim ili ne!

JA SAM SRBIN, ALI SAM I REALAN!!!"

WOW !!!!!!

Evo posle "parade ponosa "imamo u našim redovima "Genijalce " čudo od djeteta ,koji već u tim svojim godinama (12 godina) rezonuje kao da mu je otac Adolf Hitler ili blaži oblik Ante Pavelić ! Nekada me sramota što sam Srbin...jer i ovakvi sebe nazivaju Srbinom !

Da li je Miloš samo po imenu ili mestu izveštavanja "beogradski", to je tema za sebe. Ali želim da jasno kažem sopstveni stav u vezi ratnih dešavanja nesretnih devedesetih.

Uveren sam da je oroz prva povukla komunistička mafija u međusobnim razračunavanjima oko feudalnih poseda. Naravno, u tome su imali logističku podršku zainteresovanih stranih faktora.
Organizacije sa nacionalnim obeležjima su dobile na značaju tek po eskalaciji sukoba i u mnogobrojnim primerima se na različitim stranama mogu zapaziti primeri kamufliranih komunista - socijalista, kadrova DBa i KOSa, kako se tobož grčevito bore za nacionalni interes "svoje" etničke zajednice.
Od JUTELa do SK-PJ ili na mah koekavih socijaldemokrata, promovisali su se kao poslednja odbrana (u dubokoj pozadini), kao i uvek što dalje od linije fronta i ratnih razaranja, koje su sami proizveli.
Bio je rat, a u ratu je kao i kroz vekove neizbežno - na svim stranama ima žrtava ali i zločinaca.
I kao i uvek - istoriju pišu pobednici a u ovim proteklim ratovima su metamoforzom kao pobednici izašli upravo oni koji su i povukli ratni oroz - presvučeni komunisti, socijalisti... vajne socijaldemokrate i nezaobilazni nalogodavci - strani faktori.

Kome će suditi - pre svega oponentima, domaćim nacionalistima ali ne i pravim vinovnicima!
Baš zato i jesu na udaru HDZ, SDA, SDS, radikali...
Zato su nekadašnji kominterovci ponovo uspostavili drugarsku solidarnost ali sada kao sledbenici socijalističkih...liberalnih i sličnih internacionala.

Primeri dobre prakse kominterninog nasleđa su Vuk Drašković, Jovan Divjak, Lagumdžija, Komšić, Goran Milić, Haris Silajdžić, Slobodan Milošević, Milo Đukanović, Ivica Dačić...i skoro sva tzv. vladajuća elita u svim novonastalim državama bivše SFRJ.

Mada po službenim tvrdnjama zvaničnika Srbija nije učestvovala u ratovima na prostorima drugih republika ipak ima u međunarodnoj zajednici tretman poražene strane a njeni građani itekako osećaju posledice licemerne vlasti, od Slobodana Silnog do Bote Groznog.

I čemu ta sprdnja sa režiranim sudskim procesima na svim stranama?
Ne zarad pravde i istine već radi uzajamnih namirenja vernika žutih i ružičastih internacionala i odstranjivanja opasne konkurencije i neželjenih svedoka.
Dozirana i selektivna pravda!?

Nema sreće ni pravde ali ni boljitka sa DECOM KOMUNIZMA!

Bauk komunizma ne da još uvek kruži zemljama Balkana već i jaše našim sudbinama, samo sa novim znamenjima.

A Srbija... nema nam spasa, moramo pobediti!
Zašiljiti glogovac pa zaokružiti Srpsko. To je prva presuda do pravde i boljeg života.

Onima što nam nameću Sotonu pokažimo da umemo i sami.
I svak svoje... pa da živimo kao dobre komšije, svak na svome.

Srbija, za koju deceniju (a, mozda i ranije)...

Slede vesti!

Posle petnaest iscrpljujućih godina pregovora predstavnici misije MMF-a,
predvođeni Ekremom Jevrićem, napustili su Beograd zadovoljni postignutim
dogovorom sa ekspertskim timom Vlade Srbije i guvernerom Stankom Subotićem
Canetom (koji se telefonski uključivao sa zaštićene lokacije), saopštivši
da su se stekli uslovi za odmrzavanje radnika i penzionera, koji su još
2008. godine proglašeni budžetskim balastom i pohranjeni u zamrzivače PKB-a
do okončanja pregovora.


U pisanom saopštenju delegacije Vlade, u kojoj su se osim Jovana nalazili i
Milan, Stojan, Bojan, Raša, Gaša, Triša, Miša i Giša Krkobabić, navodi se
da je Srbija sada još korak bliže priključenju Evropskoj uniji i da na tom
putu imamo punu podršku Albanije, Republike Sandžak, Vojvodine, BiH, kao i
Kineske autonomne oblasti Blok 70, koje se principijelno protive
priznavanju Kruševca, Lazarevca, Lajkovca, Gornje i Donje Babušnice i
Dedinja kao nezavisnih država!


Na konkretno pitanje novinara kada se tačno može očekivati prijem u
punopravno članstvo EU, iz kojeg su u međuvremenu istupile Engleska,
Nemačka, Italija, Francuska, Španija i još neke nebitne države, Jovan
Krkobabić nije želeo da licitira sa datumima, baš kao što je svojevremeno
savetovao i kralju Menelaju, nadajući se da će se to ipak poklopiti sa
proslavom Dana mladosti, odnosno praznikom u čast trenutka kada je kao
mladić u gudurama Švarcvalda šutnuo kamenčić ispod kojeg je potekao Dunav.


Predsednik, premijerka i ministar za infrastrukturu, Saša Popović, Lepa
Brena i Ljubiša Buha Čume, svečano su otvorili 26 centimetara Koridora 479,
poznatijeg kao "Grand magistrala", ne krijući zadovoljstvo što je posle
osam godina, 14 miliona evra i albuma prvenca Milana Stankovića, koji će se
deliti uz obroke u narodnim kuhinjama, završen tako važan projekat kojim će
deca brže stizati do audicija za ministra kulture u "Zvezdama Granda" i
šansi da ospore Darvinovu teoriju evolucije u "Farmi", "Velikom bratu",
"Trenutku istine", "Menjam ženu, decu, bubreg"...


Jači na delu nego rečima, ministar infrastrukture nalupao je šamare
okupljenima... eto, onako - iz navike, od radosti...


Nedaleko odatle ministar odbrane i društvene samozaštite od virusa Tomica
Milosavljević, u pratnji načelnika Generalštaba Sonje Biserko, obišao je
pripadnike oružanih snaga u rejonu karaule "Niška banja", uverivši se da je
situacija na državnoj granici sa Kosovom zadovoljavajuća i da nema mesta
zabrinutosti roditelja čija deca s ponosom služe u gvozdenom puku "Dragan
Šutanovac", opremljena najsavremenijim borbenim sredstvima za uklanjanje
kamenca, nečistoće s emajliranih povšina, prašine, pa čak i fleka od bojica
i plastelina kojima se služe u svakodnevnim zadacima očuvanja
teritorijalnog suvereniteta i integriteta domovine.


Patrijarh srpski gospodin Boris, uz sasluženje episkopa naprednjačkog
Tomislava i igumana manastira Svete trojice u Vladi, arhimandrita Ivice,
služio je moleban za uspeh 34. rezolucije podnete Generalnoj skupštini UN,
kojom se zahteva da se Kosovo i Metohija hitno vrati pod okrilje Srbije
(ako se Albanci ne ljute) i da srpske svetinje u nekadašnjoj južnoj
pokrajini ubuduće obezbeđuju nindže, koje je monah Aleksandar, veliki
podvižnik u gladovanju, tokom nedavne posete Japanu privoleo da dođu u
Srbiju i pridruže se naprednjačkom bratstvu.


Iz patrijaršije u Krunskoj saopšteno je i da će poglavar Srpske pravoslavne
demokratsko-koalicione crkve u najskorije vreme obići manastire i enklave
na Kosmetu u okviru virtuelne ture, adaptirane za korisnike društvene mreže
Fejsbuk, a uskoro dostupna i na CD-ovima uz pakovanje 100 kila deterdženta
za izbeljivanje veša, obraza, biografije i porekla imovine.


Što se vremena tiče - krajnje je...


Talas hladnih štrajkova s Mediterana usloviće slabu padavinu kadrova, što
sasvim sigurno neće uticati na eventualni pad vlasti, tako da se ne očekuje
značajniji porast pritiska koji bi pogodovao stvaranju klimatskih uslova za
prevremene parlamentarne izbore.


Mestimična oblačnost opozicije rezultiraće manjim protestima, koji će više
izgledati kao letnji pljusak negoli oluja.

Pridržavajte se saveta lekara i izbegavajte preterano izlaganje životnim
potrebama...


Hroničnim bolesnicima se preporučuje - da umru i prestanu da opterećuju
državu svojom bahatom potrebom za lekovima koje ne mogu da priušte i kojih
će, uzgred, biti sve manje u prodaji.


Toliko za ove vesti - hvala na pažnji i prijatno!

Hroničnim bolesnicima se preporučuje - da umru i prestanu da opterećuju
državu svojom bahatom potrebom za lekovima koje ne mogu da priušte i kojih
će, uzgred, biti sve manje u prodaji.
:rock:
Da sviramo,pa da prezivimo.

Ja bi se radije zapitao kuda idu Srbi ? Polako ih ima više u drugim zemljama sveta nego u matici , a sve ono što je mlado , pametno , ambiciozno ima samo jednu želju-otići gde se živi dostojnije čoveku .
Činjenica da smo na velikom raskršću ,i bojim se da će opet oni koji žele dobro ovoj zemlji i narodu , biti "nagradjeni " odlaskom sa "vlasti " i zaboravom, a neki retrogradni što su se sada naglo "presvukli " će pokupiti sve zasluge .Dok ne pokažu pravo lice prvom prilikom -i nama i svetu , kako su već radili. I opet ćemo (p)ostati bolan čir na zadnjici civilizacije -jer nemamo mooda da "zasečemo "i sami se izvučemo iz karantina gde nas svet već dugo drži .

Kad god nam iz Evropske unije kažu da će nas primiti,
mi se primimo....

Politika srpske vlade ne daje rezultate. Samo uzima! Moramo da prekinemo svaku vezu sa tajkunima koji su se obogatili na sumnjiv način – predsednik je dubokim i hrapavim glasom saopštavao najbližim saradnicima.
- Iz sveta traže da odmah proverimo nji­ho­ve firme i povezanost s kriminalnim kru­go­vi­ma. Neka policija, službe bez­bed­nosti i tužilaštva počnu da istražuju poslovanje najbogatijih tajkuna, da li plaćaju poreze, da li podmićuju, kako su pri­va­ti­zo­va­li firme, na koja ostrva iznose novac... – predsednik se povremeno pridizao iz svoje fotelje.
- Ti, ministre! – streljao je pogledom šefa policije – kako si dozvolio da postanu mi­li­jar­de­ri, šver­cu­ju narkotike, prodaju oruž­je, peru pare, kupuju zemlju i čitava sela i gradove? Neću nikavu raspravu, odgovore i pravdanja! Da ste mi u toku dana javili da su uhapšeni njihovi šefovi!
Žurnim korakom pripadnici vlade su napustili rezidenciju. S predsednikom je os­tao samo njegov najbliži saradnik i naj­po­ver­lji­viji tajni savetnik.
U tome trenutku u salu je došao lični sekretar gosodina Tadića i poluglasno rekao : "Gospodine Pretsedniče istovremeno su stigla tri visoka gosta ,Papa ,Sekretar međunarodnog monetarnog fonda ,i glavni direktor svetske banke ,koga prvo da uvedem ? Uvedi Papu ,njega moram samo u ruku poljubiti ...
,,,, Ni riječ neću više reći o Srbiji i njenoj vlasti bez prisustva mog advokata !

Dragi gledaoci, dobro veče i srećnu Novu 2020. godinu želi vam Jugoslovenska Radio-televizija Srbije!

Lepe vesti stigle su nam iz Brisela. Na današnjem sastanku ministara odlučeno je da Srbija bude primljena u EU početkom 2459. godine. Budući da se tog dana u svim regijama proslavlja i hiljadugodišnjica propasti srpske države, vlada je već danas na vanrednom sastanku odlučila da se formira odbor koji će biti zadužen za organizaciju ovih ceremonija. Za ovu priliku određen je i budžet od 600.000 evra godišnje.

Manje lepe vesti stižu nam iz zemlje. Danas je na srpsko-albanskoj granici zabeležen novi incident. Kako saznajemo od dežurnog oficira na karauli Niška Banja, manja grupa srpskih fašista, u majicama sa likom Miloša Obilića, držala je na graničnom prelazu podignuta tri prsta. Sa albanske strane su opravdano pripucali, a fašisti su se razbežali u pravcu Niša, i za njima se intenzivno traga. “Nama je jako bitno da održimo prijateljske i dobrosusedske odnose s Albanijom, budite ubeđeni da će ovi divljaci biti uhvaćeni, i u najkraćem roku izručeni Tirani”, izjavio je na konferenciji za štampu portparol policije. Pri tome je rekao da policija sumnja da je u pitanju organizovana teroristička grupa, jer se sličan incident dogodio i na obali Save kod beogradskog sajma, gde je nekoliko fašista na isti način provociralo hrvatske graničare.

Nemiri su zabeleženi i u Šumadiji, tamo je čak policija morala da izađe na ulice sa vatrogasnim šmrkovima. Pomogla je i vatrogasna avijacija koja je iz vazduha polivala razbojnike. Situacija je sada pod kontrolom, ali je borbena gotovost policije i dalje na visokom stepenu. Moramo imati u vidu da je u ovoj regiji srpsko stanovništvo i dalje u većini, samim tim su naglašeniji i njihovi fašističko-teroristički ispadi. Ali, ubrzo će i tu doći do smirivanja, jer ovih dana očekujemo odluku MSP-a o statusu Šumadije, a ona će, kao i sve odluke do sada, biti pozitivna.

Danas je zasedao i vrhovni savet odbrane. Tema je regrutacija nove grupe mladih vojnika. U cilju njihovog mentalnog i fizičkog razvoja, od Nove godine će se vojni rok služiti odmah nakon završetka osnovne škole. Novina je i to da će regruti sami moći da biraju da li će vojni rok služiti u Iraku, Iranu, Severnoj Koreji ili Avganistanu. Takođe je razmatrana i kupovina novih aviona. Prevladalo je mišljenje da su avioni četvrte i pete generacije zastareli, tako da će se sačekati stotinak godina ne bi li se uzele letelice osme generacije.

U Skupštini Srbije, uz prisustvo delegacije iz Beča, počela je rasprava o usvajanju suvoborske rezolucije. Prva srpska armija je 1914. na tom području, u svom divljačkom pohodu, izvršila genocid nad austrougarskim stanovništvom.

Predstavnik jedne od opozicionih stranaka rekao je da to nije bio genocid, već sukob dveju armija. Na to mu je odgovoreno da nije pobijena vojska, već austrougarske žene, deca i starci. Poslanik je zatražio dokaze, a rečeno mu je da će ih ubrzo i dobiti, jer na iskopinama rade forenzičari iz CIA, MI6 i BND, a oni su svojevrsni eksperti za ovakve metode dokazivanja.

Predstavnik delegacije iz Beča rekao je da se nada da će rezolucija o genocidu biti usvojena, i da će se time konačno ispraviti ova velika istorijska nepravda. Takođe je zatražio da se Beču izruče i mošti zločinca Živojina Mišića.

Na redu su vesti iz kulture.

Uz taktove himne “Sakloni me Bože” i plotunima iz 22 artiljerijska oruđa danas je svečano proslavljeno otvaranje najprestižnijeg festivala muzike i filma – Gej 2020. Publici će biti prikazano preko 50 najboljih umetničkih ostvarenja domaće i svetske produkcije, koja nominuju za prvu nagradu. Svakako najveće interesovanje vlada za dokumentarni film domaće produkcije “Kad porastem biću gej”, koji na jedan zanimljiv i pedagoški način objašnjava ovaj kulturološki fenomen i daje smernice za bolje sutra. Kako nas je informisalo ministarstvo prosvete, osnovne i srednje škole organizovano će ići na premijeru da se ne bi stvarale nepotrebne gužve. Svi učenici koji budu neopravdano izostali biće pozvani na informativni razgovor, a nije isključeno ni podnošenje krivičnih prijava.

Danas u podne, posle višemesečne rekonstrukcije, uz zvuke orgulja i zurli, svečano je otvorena Saborna rimopravoslavna crkva. Za razliku od ostalih objekata ove vrste u Srbiji, uz ovaj avangardni projekat podignuta su i četiri minareta. Ovaj trenutak ovekovečilo je i prisustvo predsednika Republike i premijera Turske. Premijer Turske je bio opčinjen ovom ingenioznom građevinom, i nije mogao da sakrije suze radosnice. Predsednik Republike je naglasio da je Srbija sada i najveći verski lider u regionu, a ne samo vojni, a zatim se sa uglednim gostom uputio ka Kalemegdanu. Premijer je duboko uzdisao dok je obilazio tvrđavu, a sa posebnom setom pričao je o izgubljenom carstvu. Na rastanku su, kako to već protokol nalaže, razmenili knjige. Predsednik je njemu poklonio brošuru sa ovogodišnjeg festivala u Guči “Zlatna zurla”, a premijer je njemu uručio knjigu “Zlikovci iz Orašca”.

Vesti o stranačkim aktivnostima.

Lider Neobaveštene stranke Srbije Medo Brundo ugledao je izašavši danas iz kuće svoju senku, tako da je posle 10 godina ponovo izašao u javnost. U pres centru je izjavio da se sada dobro vidi koliko je njegova politika na Kosovu bila ispravna i dosledna, a da će to ponoviti i na predstojećem mitingu u Leskovcu. Na opasku jednog novinara da Leskovac više ne pripada Srbiji, zaprepašćeno je rekao da ga niko o tome nije informisao.

Jedna vest iz sveta.

Iz Haga je stigla vest da je tribunal, usled nedostatka dokaza, odlučio da oslobodi Vojislava Šešelja. U obraćanju sudijama, Šešelj je rekao da mu ne pada na pamet da ide kući, i poručio: „Gospodo sudije, skoro dve decenije držite me ovde utamničenog, i sad odjednom hoćete da idem kući. E, pa samo probajte da me oterate, pa ćete videti šta će biti. Nemojte samo da posle kažete da Vas nisam upozorio. Ne bojim se ja ni Vas, ni Vaših stražara, otići ću odavde kad meni bude ćeif!”

Ovo su bile današnje vesti, ostanite uz nas, jer ćemo za koji minut direktno prenositi moleban za Šumadiju, uoči odluke MSP-a za ovu oblast. Da Srbija ništa ne prepušta slučaju, govori i činjenica da će molebanu prisustvovati i vojni i policijski komandanti.

A kad još dodamo i to da je specijalna delegacija otputovala u Oberhauzen da bi videla iz koje će posude jesti legendarni Pol, nemamo razloga da i ovog puta ne budemo optimisti.

Od najpesimističkijih stavova da Srbija ide u totalnu propast , do najoptimističkijih da samo što nije ušla u Evropu istini je najbliži treći -da stoji u mestu u nekom stanju bolesnika koji životari godinama ,u nekom stanju fizičke slabosti pomešog sa depresivnim stanjem psihe .
To i ne bi bilo tako strašno da svet svakoga dana ne ide dalje i u bolje .
Mi smo kao tuberkolozni bolesnik koga bolest jede godinama, pa ako je organizam dovoljno jak...prezivi se , dok drugi narodi upotrebe "antibiotike ", zatvore kaverne i žive dalje i privredjuju normalno.
Ne idemo nigde....narod je staleški i ekonomski zaustavljen u nekom medjuprostoru od pre II svetskog rata i ranih 70 tih , dok je svet odavno u novom milenijumu . Mi ,kao u onoj izreci , još lajemo jedni na druge , i medjusobno i po komšiliku , a karavani prolaze , roba ide u neke druge zemlje ,a kod nas dobro žive samo haramije i secikese .

Jedan od najbogatijh Srba povlači se iz Srbije

Cepter rasprodaje srpske akcije

[You must be registered and logged in to see this image.]


S. BOJADIĆ | 20. 11. 2010. - 00:02h izmena vesti 12:49h | Foto: D. D. | Komentara: 67

Jedan od najbogatijih Srba Filip Cepter u prethodne dve nedelje smanjio je vlasništvo u srpskim akcijama za najmanje 50 miliona dinara. Preduzeće “Meseta”, brokerska kuća “Bi broker” i “Global ril estejt investment”, kompanije za koje investiciona javnost tvrdi da su u vlasništvu Ceptera, prodale su udeo u nekoliko najlikvidnijih hartija na Beogradskoj berzi, saznaje “Blic”.


Dve hiljade akcija Cepter je prodao u “Agrobanci”. Od ovih deonica dobio je 14 miliona dinara, za koliko je prodao i akcije aleksandrovačke vinarije “Vino Župa”.


Početkom novembra ostao je i bez 15.000 deonica “Sojaproteina” po ceni od 770 dinara, a nešto kasnije i bez 4.000 do 5.000 akcija “Metalca”, od kojih je dobio najmanje osam miliona dinara.



Nezvanično, firme za koje se tvrdi da su u vlasništvu Ceptera prodavale su i hartije AIK banke i „Razvojne banke Vojvodine“. U kompaniji “Cepter” nisu nam odgovorili na pitanje zašto su prodavali akcije.



Za rasprodaju akcija po niskim cenama Branislav Jorgić iz Brokerske kuće “Jorgić” nalazi dva razloga



- Investitori su kupovali akcije po višim cenama i sada su izgubili poverenje u Beogradsku berzu i strpljenje da čekaju bolja vremena. Možda su odlučili da povuku novac i zbog toga što imaju bolje, isplativije projekte - kaže Jorgić za “Blic”.



Šta je Cepter prodao

* 42.000 akcija “Agrobanke” po 7.000 dinara
* 42.000 akcija “Vino Župe” po 7.000 dinara
* 415.000 akcija “Sojaproteina” po 770 dinara
* 44.000-5.000 akcija “Metalca” po 1.900 dinara

Ove godine akcije na Beogradskoj berzi rasprodavao je i biznismen Đorđije Nicović. Samo za prvih šest meseci Nicović je ostao bez 300.000 deonica ili četiri odsto kapitala AIK banke. Deonice u ovoj banci prodavao je i biznismen Miodrag Kostić.



Poznato ime je ove nedelje i kupovalo akcije na Beogradskoj berzi. Akcije “Agrobanke” od Ceptera kupio je šabački “Farmakom” u vlasništvu Miroslava Bogićevića. Ova firma prethodno je kupovala i deonice “Jubmes banke”, u kojoj je sa članicama koncerna vlasnik 1,3 odsto kapitala. U sastavu “Farmakoma” posluju “Šabačka mlekara”, PIK „7. juli“ iz Debrča, Fabrika akumulatora iz Sombora, Industrijski kombinat „Guča”, rudnici “Zajača” i “Požeška livnica”.


Potvrdeno pisanje kurira

MAKSI DOBIO NOVOG VLASNIKA!

Subota, 20. Novembar, 2010.| Autor:


Miroslav Mišković prodao „Delta Maksi“ briselskom „Delezu“ za 800 miliona evra, Belgijanci preuzimaju firmu 1. januara 2011.

BEOGRAD - „Maksi“ dobio vlasnika!
Belgijska kompanija „Delez“ od 1. januara 2011. preuzima upravljanje nad „Delta Maksijem“, otkriva Kurir.

- Sve je dogovoreno. Vi ste bili u pravu da je 9. oktobra prodat „Maksi“, odnosno da je postignut dogovor između „Deleza“ i Miškovića za 51 odsto akcija, i to po ceni od 800 miliona evra. Ovih dana pare sukcesivno ležu na račun „Hemslejda“ na Kipru. I po tom dogovoru od početka januara Belgijanci preuzimaju kormilo našeg najvećeg trgovinskog lanca - tvrdi izvor Kurir blizak „Delti“.

Međutim, Srbija od tog novca neće videti ni žute banke. Tačnije, naša zemlja ostaće kratka za čak 120 miliona evra, koliko iznosi transakcioni porez. Po važećim propisima, kada nerezident prodaje kapital nerezidentu, ne plaća 15 odsto poreza na kapitalnu dobit. Osim toga, ostaje otvoreno pitanje ogromnog duga koji „Maksi“ ima prema dobavljačima i koji prema grubim procenama iznosi oko 800 miliona evra.

Da podsetimo, Kurir je u avgustu obavestio javnost da je Mišković s „Delezom“ potpisao ekskluzivni ugovor na osnovu kojeg je ta kompanija dobila pravo preče kupovine i da je ostalo da se dogovore o ceni. U međuvremenu, Mišković je sve objekte prebacio u vlasništvo svoje firme koja se bavi nekretninama „Delta ril estejt“, a samo za tržište na kojem „Delta Maksi“ posluje od „Deleza“ je tražio milijardu evra. Međutim, „Delez“ je, očigledno, tokom pregovora uspeo da obori cenu za čak 200 miliona evra.
Ekonomski stručnjak i savetnik za investicije Mahmud Bušatlija kaže da će ovom prodajom Srbija pretrpeti veliki gubitak:

- Na taj način on će izbeći plaćanje poreza na prihod, koji u našoj zemlji iznosi oko 15 odsto! Pored toga, neće dati ni dinara za različite takse, koje bi i te kako dopunile domaći budžet. Ovaj novac biće van kontrole naše zemlje, tako da su male ili gotovo nikakve šanse da njime „Delta“ isplati dugovanja svojim dobavljačima - objašnjava Bušatlija.

O. Nikolić - M. Lađević

Tadić: Porez trebalo platiti u Srbiji

Spekulacije o prodaji „Maksija“ „Delezu“ počele su polovinom jula, posle sastanka predsednika Srbije Borisa Tadića i belgijskog premijera Iva Leterma u Briselu. Leterm je tada najavio još jedan novi važan sporazum, što je podgrejalo priče da Belgijanci kupuju „Deltin“ „Maksi“. Informacija da bi transakcija mogla da se obavi preko Miškovićeve firme „Hemslejd“, koja je registrovana na Kipru, bila je i povod za novo reagovanje predsednika Tadića, koji je apelovao na ekonomski patriotizam.

- Nedopustivo je da se prilikom takvih prodaja ne plati porez u Srbiji, gde kompanije i posluju - rekao je Tadić.
Prodaju „Maksija“ „Delezu“ svojevremeno je potvrdio i ministar Slobodan Milosavljević.


„Delta“ i „Delez“ još ćute

U „Delti“ su po ko zna koji put ignorisali našu molbu da prokomentarišu informacije o prodaji, dok je direktor za investicije „Deleza“ Gert Verelen mejlom obavestio Kurir da još ne može da nam odgovori.




[You must be registered and logged in to see this image.]

Eto kuda ide Srbija ! Na doboš ....zahvaljujući ovima što se kod Slobe napljačkali .

Jadna je ona zemlja čiji predsednik javno priznaje da nije domaći već PRO...!?
Zaista, teško je naći primer u svetskoj praksi da suveren jedne zemlje otvoreno priznaje da zastupa strane interese na čelu države koju vodi.
Takvo javno priznanje nije zabeleženo ni u slučajevima tzv. "banana" država pa ni brojnih kvislinških režima.

Za Balkanske prilike i Evropu takva izjava, ma koliko bila iskrena, predstavlja najočigledniji dokaz srpskog brodoloma, uvredu nacionalnog dostojanstva većinskom narodu
i priznanje da je zastupa S'RANAC!

Kako kuda??? :blimky: ..Pa tamo kud i Rimsko carstvo...

U sred jednog haoticnog pogubljenog sveta svirepe sebicnosti potrosackog drustva..preplavljenog agresijom, i nasiljem svake vrste...gde su etika i moral na najnizim granama...gde je u porastu neoprimitivizam,''civilizovano varvarstvo''..zar sve to ne podseca i ne vraca na najnize grane paganstva rimskog drustva pred njegovu propast...

Pa porodica i brak ..ma koja porodica ...rastrakana na sve strane ..ne mozeh ih pokupiti da si hidra ili oktopod...pa nema radjanja.. ili je minijaturno,pa ... ...sexualne perverzije,inverzije i incesti u porastu...koji su izgrizli rimsku porodicu..a i nasu grickaju...vec uveliko.. neko ce reci:ma sta me briga za njihove porodice...i ''ludilo tog doba''...pa i mi ,pocinjemo da ''ludujemo''...otvoreno,izazovno,nametljivo...bez pardona.. pa kako onda biti ''na pravom putu'' u jednoj takvoj situciji...

Ta ''jadna Srbija'' ..bi trebala biti okicena,darovana i lecena... ali,kako, kad se u njenu dusu ,u vec duboko zaraslu u korov bastu,''odavno uselio''nekakav uljez i ne misli odatle.... :blimky:

Nut ::

Pa porodica i brak ..ma koja porodica ...rastrakana na sve strane ..ne mozeh ih pokupiti da si hidra ili oktopod...pa nema radjanja.. ili je minijaturno,pa ... ...sexualne perverzije,inverzije i incesti u porastu...koji su izgrizli rimsku porodicu..a i nasu grickaju...vec uveliko.. neko ce reci:ma sta me briga za njihove porodice...i ''ludilo tog doba''...pa i mi ,pocinjemo da ''ludujemo''...otvoreno,izazovno,nametljivo...bez pardona.. pa kako onda biti ''na pravom putu'' u jednoj takvoj situciji...

A da se podsetimo ? Zar ludilo nije počelo zahvaljujući JEDNOJ PORODICI sa prezimenom Milošević ?
Pa se razgranalo na neke druge porodice-Rodić, Karić, Mandić,Beko, Mišković ,pa smo svi postali jedna velika "porodica" ,samo što smo sad podstanari u vlastitoj kući ?
Pa se te porodice orodile sa nekim drugim porodicama(klanovima ) ?
Pa tako nekima Srbija mila majka-a nekome maćeha....
Rimsko carstvo je propalo jer su imali previše velike ambicije ,pa su bili prinudjeni da se mnogo udružuju sa varvarima , da bi sačuvali osvojeno ognjem i mačem....pa im to došlo glave, koliko se ja sećam .
Ko sa djavolim tikve sadi...a u Srbiji su uvek dobro cvetale tikve, kao što reče Dragoslav Mihajlović .
"U pamet se Crnogorci" -što bi rekao vladika Rade ...a nama izgleda nema ni ko da kaže, a možda bi džabe i govorio ....I oni će pre nas u Jevropu (kao i svi drugi oko nas ) a mi ćemo i dalje razmišljati "kuda idemo "tapkajući u mestu....
E to odgovara samo onima sa početka posta ...tim nekim porodičnim ljudima i "domaćinima"

Dany..@

Citat :

.I oni će pre nas u Jevropu (kao i svi drugi oko nas ) a mi ćemo i dalje razmišljati "kuda idemo "tapkajući u mestu....

..
Ma koja Evropa..sta pricas..pa dokle vise sa tom floskulom demagoskom...treba prvo objasniti ljudima sta je ta Evropa..pa ona je pre svega jako skupa,nemilosrdna i sebicna pa sve onda drugo...
Sta nam to treba?Mislis da ce nas Evropa spasiti?..pa od nas,dragi prijatelju, osta samo ''patrljak''... Mi smo kao ''dobro oglodjena kost'',naceta i unutar samog svog ostatka koji se polako pretvara u nevidljivo.....Koja crna Evropa...
Bio mi je u kuci jedan od tih ''velikih''..Ambasador evr.drzave..pa ljudi kada bi znali sta bi se desilo nasim ulaskom..zapravo sta podrazumeva SVE ..taj cuveni..nas prijem u tu haoticnu i destruktivnu tvorevinu..nikada ne bi pozeleli...

Tu duse i srca nema ..ni milosti .ali ni malo..pa pola njihovih ''otpadnika'' je ovde infiltrirano..da dokrajci...i ono malo ljudskosti sto nam osta...i da regrutuje nove robove...uz nasu ''solidarnost''
Zbog cega mi uvek, hvatajuci se za sopstvene vratove, dobrovoljno hrlimo u pakao..ali vekovima, dobrovoljno...???

I uvek... neki jadnicak negde prezivi i onda opet ''Jovo nanovo''..

Nut ::

Zbog cega mi uvek, hvatajuci se za sopstvene vratove, dobrovoljno hrlimo u pakao..ali vekovima, dobrovoljno...???

I uvek... neki jadnicak negde prezivi i onda opet ''Jovo nanovo''..

Jašta... dobrovoljno!?

Ima ko je plaćen da to bezobzirno sprovede.
A narod je oduvek bio kolateralna šteta ... bilo "milosrdnog angela" bilo drugih satanističkih projekata!

Nut ::

Dany..@

Citat :

.I oni će pre nas u Jevropu (kao i svi drugi oko nas ) a mi ćemo i dalje razmišljati "kuda idemo "tapkajući u mestu....

..
Ma koja Evropa..sta pricas..pa dokle vise sa tom floskulom demagoskom...treba prvo objasniti ljudima sta je ta Evropa..pa ona je pre svega jako skupa,nemilosrdna i sebicna pa sve onda drugo...
Sta nam to treba?Mislis da ce nas Evropa spasiti?..pa od nas,dragi prijatelju, osta samo ''patrljak''... Mi smo kao ''dobro oglodjena kost'',naceta i unutar samog svog ostatka koji se polako pretvara u nevidljivo.....Koja crna Evropa...
Bio mi je u kuci jedan od tih ''velikih''..Ambasador evr.drzave..pa ljudi kada bi znali sta bi se desilo nasim ulaskom..zapravo sta podrazumeva SVE ..taj cuveni..nas prijem u tu haoticnu i destruktivnu tvorevinu..nikada ne bi pozeleli...

Tu duse i srca nema ..ni milosti .ali ni malo..pa pola njihovih ''otpadnika'' je ovde infiltrirano..da dokrajci...i ono malo ljudskosti sto nam osta...i da regrutuje nove robove...uz nasu ''solidarnost''
Zbog cega mi uvek, hvatajuci se za sopstvene vratove, dobrovoljno hrlimo u pakao..ali vekovima, dobrovoljno...???

I uvek... neki jadnicak negde prezivi i onda opet ''Jovo nanovo''..

Kad smo kod demagogije....Ne tako davno, pre "onog rata "(II Svetskog ) "nismo imali ništa-a onda došle Švabe i otele nam sve "?
Nadalje...okrutni kapitalizam ? Cccc,,,evropski kapitalizam ima zakone -minimalna cena rada, ali koje su dovoljne za pristojan život, zakone o sukobu interesa, radničke sindikate, zakone koje štite starije osobe i inavalide, kada je posao u pitanju ,pozitivnu dikriminaciju kada je vera ili nacionalnost u pitanju...
Kako objašnjavaš da u toj okrutnoj Evropi žive i rade milioni naših ljudi , i ne misle da se vrate u "majku Srbiju" a dobar deo mladih čeka da diplomira pa da emigrira , kao što kažu sami? Mora da im je loše i strašno tamo...čim već i treće generacija odrasta u tom paklu.
Nema goreg kapitalizma od ovog našeg ...ideš na ulicu bez pardona, ako imas više od 35 godina ,možeš se odmah ubiti , ljudi rade za mizeriju , a celu zemlju poseduje par ljudi koji su sve kupili od nama opljačkanog ? Kakvi su naši sindikati ? Nemočni bre....
I ko to nas "zavadja da se hvatamo za vratove "? Pa to radimo i bez Evrope periodično svakih 40-50 godina , ne dodje Evropa da kolje , nego se koljemo medjusobno ,zbog naših ličnih neslaganja. Ko je kriv za to , mi sami , ili neki tamo Danci i Japanci ?

Pa jedva uspemo da uhvatimo nekog stranog investitiora , čim vide "pravnu državu" pokupe se...sem onih sa prljavom tehnologijom i onih kojima treba jeftina radna snaga ili nešto čime mogu da peru novac .
Da nije donacija ,predpristupnih fondova , nešto regionalne saradnje , kredita od te iste Evrope ,gde bi bili ?
Ma loša je ta Evropa, zaista...tera nas da vozimo ispravna vozila, da ne bacamo smeće tamo gde živimo , da poštujemo radno vreme ,da proizvodimo po normativima koji važe u celom svetu ,da se ispravnost hrane i vode strogo kontroliše , i da nikoga ne tučemo ili ubijemo ako je druge vere ili nacionalnosti...ma još malo pa će tražiti i da ne bacamo pikavce po ulici , i nećemo moći u stambenoj zgradi da držimo kokoške ,a ni da koljemo svinje bez veterinarske kontrole ispravnosti,djaci i usluzne delatnosti će morati da nose uniforme ,nećemo moći da trknemo do kuće da skuvamo ručak , niti na kaficu i pićence za vreme radnog vremena ....fašizam jedan, zaista ...šta će to nama , bre...

I ako je ovo tema koja se odnosi na Srbiju, ja cu ipak sebi dozvoliti i napisati ovaj post u stilu kuda idu novostvorene drzave, bivse nam zajednicke drzave...
Cesto puta govorimo da idemo u Evropu, a zaboravljamo da smo oduvijek dio Evrope...
Drugo je pitanje da li smo u svim segimentima zivota dosegnuli standarde i ostale vrijednosti nekih zemalja EU..
Velika su ocekivanje ljudi da ce ulaskom u EU, poteci med i mlijeko i da ce sve da se dobije servirano na tanjiru... Jedna velika zabluda...
Po meni je daleko bitnije da u nasim drzavama primjenimo te standarde i pozitivne stvari, te ukljucimo u jednu ravnopravnu utakmicu, kada je u pitanju trzisna proizvodnja...
Ma koliko mi htjeli ili ne, na ovim prostorima mora se uvezati na odredjen nacin razvoj privrede... Svaka drzava ovih prostora ima proizvodne kapacitete, koji su se oslanjali jedni na druge sirom bivse drzave...
Ako bolje pogledamo, polako se zaokruzuje to uvezivanje i iz godine u godinu obim razmjene se uvecava i roba na policama u nasim trgovinama polako pristize iz svih krajeva...
Da bih toga moglo biti vise, mora doci do jos cvrsceg povezivanja u proizvodnji, ulaganju u nauku i u razmjeni materijalnih dobara...
A da bi se dao adekvatan prostor za privredu i gospodarstvo, neophodna je dobra uspostava politickih odnosa izmedju drzava bivse nam drzave..
Ma kako nam to izgledalo neostvarivo u nekoj bliskoj buducnosti, zamajac je pokrenut i nece se zaustaviti... A mi kao pojedinci u tome moramo se boriti za svoj status svojim doprinosom, u ideji u svom poduzetnickom angazmanu i ne ocekivati da ce nam neko nesto pokloniti..
Da pameti ima na ovim prostorima, to se pokazuje svakim danom... Ovih dana na TV Srbije gledam vijesti i u njima vijest da je anonimni penzioner potpomogao jednog pronalazaca, ciji izum moze biti vrlo profitabilan, ako uspije da stvori sve pretpostavke za njegovu proizvodnju...
Ako se okrenemo bar jednim dijelom vise ka takvim idejama, realno je ocekivati da cemo dostici u nekom periodu priblizan standard danasnjih evropski zemalja...
Da li mi to zelili ili ne, sve ove zemlje idu ka EU, gdje ce se morati mnogo toga sopstvenog odreci... To ceka i Srbiju, ali i moju BiH...

Smiljan01 ::

Da li mi to zelili ili ne, sve ove zemlje idu ka EU, gdje ce se morati mnogo toga sopstvenog odreci... To ceka i Srbiju, ali i moju BiH...

Idu, idu......samo nikako da stignu, ili bar da se "približe". :eee:

sanjalica.ns ::

Smiljan01 ::

Da li mi to zelili ili ne, sve ove zemlje idu ka EU, gdje ce se morati mnogo toga sopstvenog odreci... To ceka i Srbiju, ali i moju BiH...

Idu, idu......samo nikako da stignu, ili bar da se "približe". :eee:

Imao sam priliku upoznati Srbiju... Dobro znam da imaju mnogo boljih stvari od zemalja u EU... Sve ima lice i nalicje... Potrebno je odabrati ono sto je vrijedno, a ono u cemu zaostajemo pokusati nadoknaditi...
Nije zlato sve sto sija...

Dany@

Citat :

Kako objašnjavaš da u toj okrutnoj Evropi žive i rade milioni naših ljudi , i ne misle da se vrate u "majku Srbiju" a dobar deo mladih čeka da diplomira pa da emigrira , kao što kažu sami? Mora da im je loše i strašno tamo...čim već i treće generacija odrasta u tom paklu.
Nema goreg kapitalizma od ovog našeg ...ideš na ulicu bez pardona, ako imas više od 35 godina ,možeš se odmah ubiti , ljudi rade za mizeriju , a celu zemlju poseduje par ljudi koji su sve kupili od nama opljačkanog ? Kakvi su naši sindikati ? Nemočni bre....
I ko to nas "zavadja da se hvatamo za vratove "? Pa to radimo i bez Evrope periodično svakih 40-50 godina , ne dodje Evropa da kolje , nego se koljemo medjusobno ,zbog naših ličnih neslaganja. Ko je kriv za to , mi sami , ili neki tamo Danci i Japanci ?

...

Dany,nisi razumeo bas sta sam zelela sve da kazem..mada sam i ja malo kriva za to nerazumevanje...Ali..pola moje porodice ..da ne kazem vecina ,zivi u inostranstvu... sto u Evropi..sto u Ameerici....tako da znam sta se dogadja..skoro mi je u poseti bila tetka, rodjena, sa sinom i prica da je sve daleko gore nego sto je nekada bilo...
.ok..Evropljani vise respektuju coveka uopste ....kao zivu materiju..kako da kazem..kao zivo bice...nego sto balkanski narodi to cine,a posebno Srbi.....

Htela sam reci da je evropska unija jedna glomazna,skupa tvorevina ,koja primanjem sitnih drzavica sa naseg podneblja i drzava bivseg Sovj.saveza regrutuje nove robove...za svoje prljave poslove po svetu,al je Amerika poprilicno ometa u tome...
Kada sam govorila o njoj prevashodno sam mislila na gluposti koje se rade kod nas u ime nekog ''laznog'' napretka... i uopste napredovanja svojstvenog daleko.. stabilnijim drzavama ...
Pa.Srbija...skoro se vratila u 19 vek po nekim stvarima..ona i dan danas nema iskristalisan svoj nacion...

Mi i dan danas ne znamo gde nam je drzava ..tj kolika je..sta smo mi...''sta je nama dozvoljeno '' da cinimo u ime coveka ...jer sto god uradili to je uvek malo... nedovoljno....mi smo vecito dezurni krivci ne vise u tudjim,no u svojim ocima ...

Ovo sto se danas dogadja u nasoj drzavi je ravno ''ratnom stanju'' skoro..vanrednim okolnostima...slusajuci sta nam se servira svakodnevno...posekli su nas ..ne kao sto Turci nekad posekose nase glavesine .nego mnogo,mnogo..vise.i dublje...toliko daleko su otisli da sami sebe sa velikim apetitom krvolocno unistavamo...

Ne znam zasto si spomenuo Dance i Japance..kada sam ja upravo pisala da sami sebi...i to vec odavno...

Gde cemo mi da bacamo pikavce.?.to nema veze sa zivotom...nama su isprani mozgovi..nama je zabranjeno da zivimo..mi smo sutnuti ne u blato ..nego u mulj..iz koga siguram,.nema povratka..sem nekog cuda golemoga...
Sta majka Srbija?Ko je to ikada rekao?Kad se culo( a,da nije u sluzbi politike dnevne i svake druge ) ...Moja zemlja Srbija-.. Kada smo to culi,sem onako nekad u nekom zanosu povodom sport.dogadjaja ili prilikom posete nekim istori.znamenitostima...

Gde mi to zivimo..i ko to mi..? U nasem okruzenju svih ,samo Srba najmanje...Nije nam dozvoljeno...Sami smo sebe ''ozdrali''...

U blizini moje kuce ..gde sam se skoro rodila, zidaju ogromnu zloslutnu americku tvorevinu...koja ce kontrolisati , mozda i celi svet...
Za nas vazi ono jako poznato..ono sto se odnosi na ljudsku vrstu...

Neodrzivost naseg zivota postoji ...... i ne samo zbog toga sto je u vlasti smrti i nema trajno postojanje,vec i zato sto nije dostojan postojanja...

Ako bismo ziveli iskljucivo po zakonima nase prirode...to bi znacilo ozakonjenje ubistva i samoubistva i zauvek se pomirili sa carstvom smrti... (nas zivot nije samo obmana ,vec i zlo..Zeleci da zivimo ,mi ne samo sto sami umiremo,vec unistavamo..tj usmrcujemo i druga bica...
Svoj zivot ne mozemo da sacuvamo...ali tudji mozemo da unistimo i zaista ga i unustavamo,hraneci se njime...

Ovako.zaista ispada,da je ocuvanje naseg zivota u sustini iluzorno..jer tokom vremena sigurno ce ''na ovaj ili onaj nacin'' biti okoncan...ma koliko se mi trudili da unistavamo druge da bismo ga sacuvali..)

''Zivi prema prirodi''-znaci ubijaj i druge i sebe..-Hteli ili ne..covek-zivotinja se pokorava takvoj sudbini ...
ali,zahvalnost svim silama koje postoje....imamo srdasce nase....koje se ne miri sa ovakvom nasom prirodom...pa onda se u nasim zivotima ,osim pitanja zivotinje:zelim li tako da postupim i mogu li (fizicki) tako da postupim,javlja jos i ljudsko pitanje..pitanje savesti( ko je ima naravno....)Treba li ja to da uradim...?

Racunam na to srce...i dusu naroda naseg...

Nedostaje sve
Nikola M. Jovanović | 12. 03. 2011. - 00:02h |

Osam godina je prošlo od kako je ubijen Zoran Đinđić. Borio se za evropsku Srbiju, za suštinsku promenu sistema.

Mnogi tvrde da bi Srbija već danas bila u EU i rešila problem s Kosovom i Hagom da je Đinđić živ. Oni koji su na vlasti bili s njim i posle njega govore kako baštine njegove vrednosti i čak se utrkuju u tome ko je naslednik njegove politike.



Međutim, činjenica je da na srpskoj političkoj sceni nema nikoga ko je sličan Đinđiću. On je bio spreman na kompromis kada je trebalo, ali i na hrabar potez.



Za takvu politiku bile su potrebne vizija i hrabrost.



Vizija da se zna šta država želi da postigne, a hrabrost da se to i sprovede.



Umesto vizije i hrabrosti, na sceni je danas samo briga za rejting.



Čudno je da i danas stremimo tome da postanemo član EU, a on je imao plan da to budemo do 2010, da je potrebno suzbiti monopole, da treba rešiti kosovsko pitanje i okončati saradnju s Hagom.



I dalje imamo iste ciljeve, ali je sve manje onih koji su spremni da reforme sprovedu iako to neće biti dobro po njihov rejting.



Vreme izgovora je prošlo i ova i svaka sledeća vlast trebalo bi da konačno shvati da više nema lakih poena.



Zoran Đinđić je na to bio spreman jer je znao za šta se bori.


Ja zaista ne vidim takvu osobu koja bi mogla ovo i da sprovede -ni medju "žutima" , ni medju onim "stiroporcima " a još manje medju onima što će na podušje u Požarevac ili onima što željno čekaju Vojvodu iz Haga ovih dana .Vreme je za nova lica -i nikako ne iz ovih "ekipa"

[You must be registered and logged in to see this image.]


Ne vidoh ranije ovu temu..

čini mi se u...božiju mater sa ovakvom poltronskom politikom!

Aaaaaa...Srbija ,vise ne ide.Ona je stigla.....do kraja...