Zabavne Društvene Igre (Asocijacije, Pantonime itd.)

IGRE ZA RAZONODU

Da počenemo od onih najosnovnijih. Zato su u ovom poglavlju opisane Proste igre za razonodu, u kojima se koristi samo olovka i papir, a često ni to nije neophodno.
Upravo zahvaljujući tome, one i imaju ogromnu popularnost.
Pravila su im jako jednostavna, a jedini i isključivi cilj je, dobra zabava.
Njihova prdnost je, što se mogu igrati praktično na svakom mestu, a ima ih jako mnogo.
Ovde je dato samo nekoliko primera, onih najpoznatijih.
Pojedine igre ovog poglavlja se smaraju simbolom kocke i hazarda, ali na početku njihovog nastanka, to nije bilo tako.
One su pre svega kratke igre za zabavu, a kasnije se zloupotrebljavaju i koriste u svrhu zarade i sticanja materijalnog bogatstva, što je po nekima upravo to veliki izazov.
Ako se za neke igre može reći da su Društvene u pravom smislu te reči, to se onda odnosi upravo na ovo poglavlje.
Znači, na neki način osnova Društveih Igara se nalazi upravo ovde.

ASOCIJACIJE

Igra „Asocijacije“ spada bez preterivanja, u grupu najzanimljivijih društvenih igara.
Njeni modifikovani i savremeniji oblici su postali sastavni delovi mnogobrojnih TV-Kvizova, konkursa, enigmatskih časopisa, ali je ovde opisan prvobitan oblik ove zabavne igre.
Potrebno je dva komada papira i 2 olovke, ali čak može proći i bez toga.
Igrači jedni drugima zadaju poznate ličnosti iz sveta sporta, muzike, politike itd.
Igrač koji asocira, pošto se njemu i zadaje, izgovara reči koje su povezane sa zagonetnom ličošću, a ostali se trude da što pre pogode o kome je reč.
BROJ IGRAČA : Igra je najzanimljivija, kada u njoj uzmu učešće četvorica igrača, od kojih su po dvojica partneri.
Igrači A i B, igraju protiv igrača C i D.
Razmeštaj za stolom je prikazan na slici:
[You must be registered and logged in to see this image.]
Ispred igrača A i C stoji jedan list papira, koji oni koriste za zadavanje lilčnosti, a identična situacija je i sa igračima B i D.
Znači, za ovu igru je karakteristično, da protivnički igrači sede zajedno.
Igra se vrlo lako može prilagoditi većem broju učesnika.
TOK IGRE : Prvi koji zadaje je igrač A.
On na listu papira zapisuje ime i prezime poznate ličnosti.
Pri tome, izabira takvu, koju će pre pogoditi njegov partner, nego protivnički.
Taj svoj zapis pokazuje samo igraču C, a ovaj prvi asocira.
Igrač C izgovara sam jednu reč, koja najbolje asocira na zadanu ličnost.
Npr,ako je zadat Albert Ajnštajn, on može asocirati sa „Relativiteta“
Odmah zatim, njegov partner ima pravo na jedan pokušaj pogađanja.
Kako on zna samo reč vezanu za ličnost, ali još uvek čak ni oblast, kojoj ona pripada, uglavnom su male šanse da pogodi iz prvog puta.
On govori bilo koji ličnost, koja mu prva padne na pamet, ili ako zaista nema nikakvu predstavu, govori „Dalje“.
Sa svakim neuspešnim pokušajem, on pomaže protivnicima, pošto je njegova ličnost eliminisana.
Igrači A i C posle svakog pokušaja, govore „Pogodak“, ili „Promašaj“.
Sada na red dolazi igrač A.
On daje jednu svoju asocijaciju, u našem slučaju, npr. „Naučnik“, a sada pogađa njegov partner, igrač B.
Ako je ne pogodi, odnosno kaže „Dalje“, ponovo asocira igrač C, a zatim pogađa igrač D i tako redom u krug.
Ako igrači A i C asociraju po 4 puta, a za to vreme njihovi suigrači ne otkriju o kome se radi, dalje asociranje se prekida, a igrač A zadaje novu ličnost.
Kada neko od igrača B, ili D pogodi, njegova strana dobija 1 bod, a zatim se prelazi na sledeće kolo igre.
U njemu, „zadaje“ igrač C, igrač A prvi asocira, igrač B prvi pogađa, a zatim dalje asocira igrač C i tako redom.
U trećem kolu, zadaje igrač B, prvi asocira igrač D, a pogađa igrač C.
U četvrtom kolu, zadaje D, a prvi asocira igrač B itd.
Već smo rekli, ako se posle 4 asocijacije oba igrača zadata ličnost ne otkrije, igra se prekida, pa isti igrač zadaje ponovo.
Prvi pokušaj ne donosi nikakve bodove i on je nevažeći.
Međutim, ako ni posle drugog ponovljenog zadavanja niko ne uspe da odgonetne, protivnička ekipa igrača koji zadaje, dobija 1 bod.
Igra se nastavlja sa sledećim kolom, kao da je predhodno uspešno okončano.
Igra se do 21 bod, s tim, što na kraju partije razlika između igrača mora biti bar 2 boda.
PRAVILA ASOCIRANJA : Igrač koji asocira, najpre u sebi pravi analizu, da li je moguće da se zadata ličnost odgonetne iz samo jednog pokušaja.
U tom slučaju, asocira „direktno“.
Ako je u pitanju sportista, ili muzičar, najčešća direktna asocijacija je njegov tandem.
Npr, ako je zadata asocijacija „Goran Bregović“, direktna osocijacija bi bila „Bebek“.
Ako bi se npr, asociralo sa „Dugmići“, Bebek bi takođe bila jedna od mogućih ličnosti, pa je suigrač u nedoumici.
Nije dozvoljeno odvlačenje pažnje u drugu stranu, odnosno, namerno pogrešno asociranje.
Nije dozvoljeno asocirati na prezime.
Npr, ako je zadata ličnost „Mirjana Karanović“, nije dozvoljeno asocirati sa „Karić“, ili „Karović“, odnosno ići samo na sličnost prezimena, a te ličinosti nemaju ništa zajedničko.
Kao asocijacija, može se izneti i nadimak ličnosti, ali samo ako ne dolazi od imena, ili prezimena.
Npr,za „Boru Đorđevića“, može se asocirati sa „Čorba“, ali se za „Dragana Kićanovića“ ne bi moglo asocirati sa „Kića“.
Strategija igre : Zadat je „Ivo Andrić“.
Ako prvi igrač asocira sa „pisac“, on bi jako malo postigao i to bi bilo vrlo loše odigrano.
Njegov igrač skoro sigurno ne može pogoditi o kome je reč, a partnerima su date vrlo važne informacije.
Oni uz još jednu asocijaciju,vrlo lako mogu odgonetnuti ličnost.
Kako se asocijacija ne sme odvlačiti, najbolje bi bilo da prvi asociraju sa „Evropljanin“, „muškarac“ i slično.
Igra zahteva ogromnu koncentraciju svih igrača koji u njoj učestvuju.
Poželjno je da se parovi s vremena na vreme menjaju.
Dešava se da se igrači posle nekoliko odigranih partija uigraju, a da koriste i asocijacije iz nekih predhodnih partija.
Zadata ličnost bi trebala da bude poznata svim igračima.
Pre početka partije, mogu se uvesti i određena ograničenja, npr, da se zadaju samo ličnosti iz određene oblasti.
Ako svi učesnici znaju za zadatu ličnost, pobedu donosi umešnost asociranja, što je i cilj igre.
U protivnom, u prvi plan dolazi obaveštenost i obrazovanje igrača, ali je to već druga vrsta nadmetanja.
U toku igre, nisu dozvoljena nikakva dodatna objašnjenja, niti gestikulacije. Svaka primedba se iznosi tek po završetku započetog kola.

Asocijacije u Školi

Sama priroda igre Asocijacije upućuje na to, da je njena popularnost vezana za školski uzrast, slobodno vreme između časova, slobodno vreme tokom putovanja na izlete ekskurzije i sl.
Upravo zbog toga, pojavljuje se nešto drugačija varijanta igre, vezana za školsko gradivo, sa čime ona postaje i obrazovna igra.
Jedna strana zadaje pojmove iz :
1.Književnosti,
2.Gramatike,
3.Matematike,
4.Istorije,
5.Geografije
6.Biologije
7.Fizičke kulture,
8.Muzičkog obrazovanja,
9.Likovnog obrazovanja,
10.Fizike,
11.Hemije.
Obavezno je dati svih 11 pojmova, a po dogovoru treba izbegavati imena ličnosti, ili pak igrati samo njih.
Druga ekipa odgoneta jedan po jedan zadatak.
Za svaki ima po 4 pokušaja, s tim, što ako ga ne pogodi iz 4-og puta, dobija +6 bodova.
Ako pogodi iz prvog puta, dobija -1 bod.
Protivnici redom pišu bodove, za svaki pojam, a ekipa rešava zadatke redom, bez međupauze i prekida.
Posle revanša, gde ekipa koja je zadavala pogađa, razlika u postignutim bodovima se upisuje onima, koji ih imaju manje.
Partija se najčešće igra od 21 bod.

Duge Asocijacije

Ovo je još savršenija i teža igra od predhodne.
Zadaju se više pojmova odjednom, najčešće 21.
Pojmovi se unapred usaglase, a mogu biti npr : Pisac, Pevač, Glumac, Rock-grupa, Naučnik, Političar, Narodna Pesma, Zabavna Pesma, Istorijska Ličnost, Fudbaler, Vozač Formule 1, Teniser, Atletičar, Naziv Filma, Košarkaš, Sportista (osim navedenih sportova), Sportski Klub, Naslov književnog dela, Slikar, TV-Lice, Naziv Fudbalskog Stadiona.
Po jedan igrač iz svake ekipe, zadaje svojim protivnicima 21 propisani pojam.
Pošto pogledaju svoje zadatke, svako ih ima pravo po 5 odbaciti, a oni dolaze na protivničku listu kao prvi.
Znači, A je zadao 21 pojam, a B je odbacio 5.
To se dogodilo i obrnuto, pa sada igrač B redom objašnjava, ali najpre svojih 5 odbačenih pojmova, a zatim i 16 protivničkih.
Posle njega, to isto čini i igrač A.
Pojmovi se zadaju po redu, a tako i objašnjavaju.
Svaki pokušaj se broji, osim ako igrač ne asocira uspešno iz prvog puta.
Tada je to „Nulti“ pokušaj i ne sabira se.
Maksimalan broj pokušaja za jedan pojam je 4, pa se prelazi na sledeći.
Svako objašnjava do 21-og svog pokušaja, a cilj je, razotkriti što veći broj zadatih pojmova.
Pobednička je strana, koja pogodi što više zadataka u 21-oj asocijaciji.
Dobijena partija se naziva „Gem“, a kao i u Tenisu, partija traje do 6 dobijenih Gemova.
Ako je rezultat 6 : 6, sledi Taj-Brek, gde svako zadaje po 6 Pojmova, od kojih se 2 mogu prepustiti protivniku.
Raezultat u Gemovima mora biti 2 boda rezlike.