GLUPOST/PREDRASUDE /NEUKOST....

...idu "ruku pod ruku" .
Ne samo da je lako manipulisati "narodnim masama " koje ovu osobinu imaju -nego zbog toga stradaju oni najbolji među nama ?
Daću prvi primer -pa vi nastavite ....

Svi se sećate pesme "Lily Marlen" u izvođenju Marlen Ditrich -koja je bila kod nas ozoglašena kao "nacistička pesma" ?

(iako su je baš nacisti hteli zabraniti -da ne podseća vojnike "na kuću???")

I to ne samo za vreme II svetskog rata -nego i mnogo kasnije (sećate se onog našeg filma iz 80 tih -kada nemački oficir (Ratko Poldič) ošamari pevača (Toma Zdravković ) koji neće da ju peva ?(igrali Dragan Nikolić ,Bora Todorović i cela plejada naših najpoznatijih glumaca "Balkan Expres" )




Nastranu što se radi o običnoj ljubavnoj pesmi gde se istina pominje vojnik koga draga čeka ispred ulične svetijke -ali se nigde ne pominje čiji je to vojnik ???


Ali je pesma otpevana na nemačkom -dosta da se "satanizuje" .

A sada malo o samoj Marlen Ditrich :

Prvo ; Po dolasku nacista na vlast, Marlene Dietrich je krenula sa Sternbergom u Ameriku i potpisala je ugovor za Paramount Pictures. Za ulogu u filmu Morocco nominovana je za nagradu Oskar za najbolju glavnu žensku ulogu za 1930. godinu. Ovo je ostala njena jedina nominacija za Oscara. U narednih nekoliko godina snimila je još 5, od ukupno 7 filmova u režiji Sternberga. Film Shanghai Express iz1932. je bio komercijalno najuspešniji od Sternberg-Dietrich filmova. Saradnju između njih dvoje je 1935. prekinula Marlene.

Takođe je 1936. godine odbila Goebbelsovu ponudu da snimi film u Nemačkoj za koji bi dobila veliki honorar i za koji je mogla da bira scenario i saradnike/ce. Dietrich je nastavila da snima u USA sa Hitchcockom, Lubitschem, Wellesom i Wilderom. Godine 1939. uzela je američko državljanstvo.

Drugo: Kada ju je Hitler pozvao da se vrati u Nemačku i u filmovima proslavlja nacizam i da od nje napravi najmoćniju ženu na svetu, odgovorila je ne samo odbijanjem i javno nazivanje Hitlera idiotom, nego je još išla da zabavlja američke vojnike na frontovima.Marlene je postala jedna od prvih zvezda koje su prikupljale pare za rat protiv Hitlerove Nemačke. Snimila je nekoliko anti-ratnih pesama i nastupala je pred savezničkim trupama na frontovima u Alžiru, Francuskoj i Nemačkoj sa generalnima James M. Gavinom i George S. Pattonom. Na pitanje zašto to radi, kada se nalazi u očiglednoj opasnosti samo na par kilometara od nemačke linije, odgovorila je „aus Anstand“ - „iz pristojnosti“. Kasnije je izjavljivala da nikada više nije imala tako intenzivan kontakt sa svojom publikom.
Inače je sama bila pripadnik specijalne OSS jedinice Američke vojske -čija uloga je bila podizanje morala trupama .Pevala je čak i u samoj Ardenskoj šumi ,na -22 C (jedna od najkrvavijih bitaka II svetskog rata )

Treće: Njen politički i društveni angažman protiv nacističkog režima dobio je internacionalno priznanje znatno ranije nego što je to bio slučaj u Nemačkoj. Već 1947. Marlene Dietrich je dobila Medal of Freedom od američke vlade, najviši civilni orden Sjedinjenih Američkih Država. Takođe, 1950. godine postala je „Chevalier de la Legion d'Honneur“ (vitez Legije časti, da bi kasnije bila proizvedena u oficira i komandanta Legije časti.)

Nemačka javnost je dugo ostala neprijateljski raspoložena prema njoj i neki su u njoj i dalje videli izdajicu. Nekoliko puta je nastupala u Nemačkoj: 1960. u Berlinu, 1962. u Düsseldorfu i 1963. u Baden-Badenu. Njen nastup u Berlinu 1960. godine izazvao je vrlo podeljene reakcije kod građana. Dok su joj neki, uključujući i gradonačelnika Willy Brandta poželeli dobrodošlicu, drugi su isped koncertne zgrade protestvovali uz povike „Marlene, idi kući!“ Nikada se više nije vratila da živi u Nemačkoj, zbog čega je patila. Pesma Ich hab noch einen Koffer in Berlin (Imam još jedan kofer u Berlinu) govori o tome da još uvek sanja da se vrati u Berlin.

Održala je i turneju po Izraelu, tokom koje je neke pesme pevala na nemačkom, razbijajući postojeći tabu korišćenja nemačkog u Izraelu.

Četvrto : Marlene Dietrich je umrla 6. maja, 1992. u Parizu u svojoj 90. godini. Služba je bila održana u Le Madeleine u Parizu sa oko 3.500 prisutnih i masom ljudi ispred crkve. Njeno telo, prekriveno američkom zastavom, vraćeno je zatim u Berlin, gde je sahranjena na Städtischer Friedhof III na Schönebergu, nedaleko od mesta gde je rođena. U godinama posle njene smrti i dalje su postojale kontroverze u vezi sa njom i neki su i dalje na nju gledali kao na izdajicu. Tek 1997. berlinska opština Tiergarten je po njoj nazvala trg u blizini Potsdamer Platza Marlene-Dietrich-Platz. Posveta glasi: „Berlinska svetska zvezda filma i šansona. Zalog za slobodu i demokratiju, za Berlin i Nemačku“. Za stogodišnjicu rođenja Marlene Dietrich, 2001. godine država Berlin se zvanično izvinila zbog neprijateljstva. Grad Berlin joj je 16. maja, 2002. Postumno dodelio status počasne građanke Berlina.
-----
Tako da je "Plavi Anđeo" -glupima ,neukima i onima sa predrasudama -za jedne ostala "izdajnik " a za druge "nacista" -što svakako nije bila -nego vrhunska umetnica i heroj otpora nacizmu -iako je bila Nemica .

[You must be registered and logged in to see this image.]

Danubius ::

Tako da je "Plavi Anđeo" -glupima ,neukima i onima sa predrasudama -za jedne ostala "izdajnik " a za druge "nacista" -što svakako nije bila -nego vrhunska umetnica i heroj otpora nacizmu -iako je bila Nemica .

[You must be registered and logged in to see this image.]

Tako..nije ni prva ni poslednja koja se rodila u pogrešno vreme i na pogrešnom mestu...i bila "Ozloglašena" ...

Glumica Žanka Stokić (jedna od vrhunskih diva srpskog pozorišta )osuđena na 8 godina robije zbog "saradanje sa okupatorskim vlastima" )
Ista ta žena -koja je u svom stanu krila Koču Popovića,i brata (Samuila) Moše Pijade ?

Umrla je tri dana kasnije.,1947 -kada joj je saopšteno da je dobila "oprost"  Sahranjena je na Topčiderskom groblju.

Žanka Stokić je rehabilitovana 03.03.2009. godine. Sud je utvrdio da je Žanka Stokić u vreme početka Drugog svetskog rata bila članica Narodnog pozorišta u Beogradu, da nije bila politički aktivna i da je izrečena kazna zasnovana na političkim i ideološkim razlozima.


[You must be registered and logged in to see this image.]

PREDRASUDE
Da, znam sad će svi odmah reći – ko ja? Pa ja nemam nikakvih predrasuda! Ali razmislite malo bolje i vidjet ćete da to uopće nije istina! Svi imamo predrasude prema nekome ili nečemu – samo kaj si svi ne želimo to priznati!
Normalno, svi znamo za onu predrasudu da su plavuše glupe – glupost! Nije da ne znam plavuše koje su glupe, al opet znam i hrpetinu crnki, brineta i svih ostalih koje su jednako, ili još i gluplje od plavuša! Svi ti vicevi o njima i sve to je jednostavno glupost, ali svi mi prihvaćamo tu glupost i kad neka plavuša kaže neku glupost odmah imamo reakciju – ''Ma pustite ju, ona je plava…'' Ja prva to radim, al s tim ne mislim ništa loše i to je više zezancija. Ne mislim ja to ozbiljno (u većini slučajeva!)! Ak je netko glup to sigurno nije zbog boje kose nego zbog toga kakva je osoba. Nego, da ja sad tu ne duljim previše o tome kaj svi znamo… Ajmo dalje od plavuša…
Kad netko spomene nekoga tko je zaluđen računalima, svima nam odmah padne na pamet neki tip s naočalama, bradicom, onak malo štreberskog izgleda, a ak se radi o nekom starijem obavezno je neobrijan! Kaj ne?! Sumnjam da se itko sjeti neke žene (plavuše, brinete, crnke… whatever!) ili djeteta…
Praktički svi smo postali takvi da donosimo zaključke o ljudima na temelju njihova izgleda. Izgleda da se ustabilio ono ''pravilo'' da ne možeš biti lijep i pametan – ili si lijep i glup, ili pametan i ružan – govorim to zato kaj svi ljudi govore da su manekenke glupe! Kad gledamo sve te izbore ljepote (ak netko to još uopće gleda s obzirom na to kolko ih ima) sve su one za mir u svijetu… A kaj, pa i svi smo mi za mir u svijetu, kaj ne!?! A kaj vi mislite da je njima gušt to pričati – pa to moraju reći! Ok, ne kažem da među njima nema cura koje su fakat glupe, al nisu sve takve (veći dio je normalan, al takve nitko ne zapazi nego svi pamte one čudne…). Isto ko što ni svi nogometaši nisu glupi, svi ljudi s naočalame štreberi, svi debeli ljudi ''mrgudi'', svi muškarci s ''pivskim tbuhom'' lijene seljačine, svi punkeri zadnji kriminalci... i ima još milijun primjera! Mislim da je fakat dosta tih nekih glupih stereotipa i predrasuda – kaj ne možemo ljude prihvatiti takve kakvi jesu! Ak nam se netko ne sviđa ko osoba, ne moramo se družiti s njim – ali prvo ga trebamo upoznati da bi mogli vidjeti jel nam paše ili ne, a ne donositi mišljenje o njemu na osnovu njegovog izgleda.
Evo recimo, kad kupujete perfem, jel na kraju kupite onaj koji ima ljepšu bočicu i nije vam baš nešto ili onaj koji je u maloj ružnijoj bočici, ali vam savršeno miriši? Isto vam vrijedi i za ljude… Jel gledate samo vanjštinu ili stvarno upoznate osobu prije nego ju odbacite… Razmislite malo.

kkikka