SONETI

Naslov: SONETI Sub Maj 30, 2009 11:55 am

First topic message reminder :

Сонет је песничка композиција италијанског порекла која се састоји од 14 једанаестераца, распоређених у два квартета и два терцета. Квартети морају имати исту риму, а у терцетима је комбинација рима слободнија и зависи од укуса песника, с јединим условом да имају барем једну заједничку риму. Класичан распоред риме се обично приказује шемом АББА — АББА — ЦДЦ — ДЦД (или ЦДЕ — ЦДЕ). Понекад, у класичном сонету, квартети могу бити замењени сервантесијима АБАБ — АБАБ; а још ређи је случај комбинација АББА — АБАБ или АБАБ — АББА.
Реч сонето потиче од провансалске речи sonet и италијанске речи sonetto које значе „мала песма“. До 13. века, означавала је песму од 14 стихова која је следила стриктну шему и логичну структуру, међутим, временом су конвенције еволуирале и постале лабавије.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Glavni Administrator Datum upisa : 21.12.2008

Oci te duse-odkad te ostavih-
Posvuda vide, al vid sto me vodi
Na pola slijep je bez funkcija pravih,
On toboz vidi, al ko slijepac hodi:

U mojoj dusi vid ne oblikuje
Ni pticu ni cvijet, nit prikuplja slike,
U pogledu mi um ne sudjeluje,
Tome sto gleda ne cuva oblike.

Gleda li pitom vidik il divljinu,
Prekrasno bice il neku grdobu,
Gavrana-grle, more il planinu,
Dan-noc od sveg ti gradi prispodobu.

Ne moze dusa, da mi drugo stvara.
Vec ljubec tebe-moje oci vara.

Soneti - CXIII
WILLIAM SHAKESPEARE

Glavni Administrator Datum upisa : 21.12.2008

XLIII

Što više žurim, oči bolje vide,

Jer čitav dan što vide, sveg se dure,

Ali kad spavam u snu te previde,

U mraku jasno, jasno kroz mrak zure.

Gdje ne bi ti, kom sjena sjen ozari,

Obrisom svojim crto sliku sjene

Na jasnu danu, da jasnije žari,

Kad tvoj sjen tako sja kroz slijepe sjene?

Koliko sreće u tvojim očima

Kad te vide usred dana živa!

Kad tvoj sjen titra u gluhim noćima,

Dok slijepa zjena san mi dubok sniva!

Svi dani noć su – dok te ne ugledam ,

Sve noći dani – kad te u snu gledam.

Glavni Administrator Datum upisa : 21.12.2008

sonet posvecjen cuvarima ponosa

CXXIX

Rasap je duha u sramu požude,
Dok žudnja traje kruta je, bez mjere,
Krvava, divlja i puna pokude,
Naprasna, žučna, ubojna, bez vjere;

Užitak kratak – smjesta prezirana;
Suluda hlepnja, al čim stvorena
-Suluda mržnja;meka progutana,
Da sludi žrtvu navlaš postavljena:

U težnji luda-luda u imanju;
U kušnji sreća- okušana muka;
Bila, jest, bit će divlja u traganju;
U nadi radost, zatim sanja puka.

To svijet znade, al ne zna kako
Izbjeći nebu, što vodi u pako.

Glavni Administrator Datum upisa : 21.12.2008

sonet za sjetno jutro

XC

Želiš li me mrzit, ti me mrzi sada,
Sad, kad svijet rad je da mi djela ruši,
Skrši me skupa sa zlosrecjom jada,
Da tvoj me udar ko zadnji ne sruši.

Nemoj, kad srce savlada bol mi, docji
Naknadno iza tuge savladane,
I kišno jutro dodat burnoj nocji,
Vrijedjajucj rane svjesno mi zadane.

Napustit li me želiš, nemoj tada
U čas poslednji, kad vecj me izmore
Sve sitne boli;prvi udri sada,
Da od zle srecje kušam najgore.

Sve druge boli, sad na izgleda jake,
Izgubim li te - bit cje vrlo lake

Glavni Administrator Datum upisa : 21.12.2008

CXLVII

Moja je ljubav groznica i žudi
Za onim što bolest joj produžuje;
Hrani se onim što bolestan budi
Apetit i tim bolest pogoduje.

Moj razbor , liječnik te moje ljubavi,
Srdit me, što se ne držim propisa,
Napusti: zdvojan sad znam razlog pravi,
Da moja želja smrti me zapisa.

Um presta brigom, a ja prestah njegom,
Ludost i nemir sve gore me more,
Misli i riječi mahnitom biljegom,
Za stvarnost slijepe, bulaznecji zbore.

Snih da si bijela, zakleh se zamamna.....
Ko pako crna, ko nocj si tamna.

CIX

Ne reci, da mi srce izda tebe,
Prem ko da gasne, čim te ovdje nije;
Ja bih se lakše dijelio od sebe,
No od svog srca, što u tebi bije:

Tu ljubav; mi dom: i ako kuda
Odlutam, ja se opet natrag vratim
Točno u vrijeme, uvijek isti svuda.
I sam operem ono što zablatim.

Ne vjeruj nikad, makar sa mnom vlada
Slabost, što svaku ljudsku put opsjeda,
Da bi me mogla nastranost da svlada,
Te dam za ništa blago što mi preda.

Svijet, osim tebe, ništavan je u svemu.
Ti si mi, Ružo moja, sve na njemu.

Glavni Administrator Datum upisa : 21.12.2008

CXLV

Usne što sam ih Amor stvori
Dahnuše glasnu riječ: »Ja mrzim….«
Meni, kog čežnja za njom mori.
Al netom, bol mi vidje, brzim

Kucanjem joj se srce ganu,
Svoj slatki jezik grdit stade,
Dosad ko melem blag na ranu,
I nov joj pozdrav na um pade:

»Ja mrzim….« hitro doda ona
Nov karj, što slijedi ko dan svježi
Za nocju, kad nocj ko sotona
S nebesa u crn pako bježi.

»Ja mrzim….« privi me uz sebe
Spase me...doda; »Al ne tebe«

*
Ovaj sonet se razlikuje po formi od ostalih, te se sumnja u njegovu sekspirovost.

Glavni Administrator Datum upisa : 21.12.2008

LI

Na sporost konja, kad me nosi amo
Od tebe, moja ljubav nek žmuri;
Što cje mi žurba od tebe ovamo?
Dok ne vracjam se neka se ne žuri.

Al kako ljubav da kljusetu prost;
Onda , kad svaka žurba je prespora?
Tad vjetar jašucj ostrugam cju bosti,
Bit cje mi spora i krila vihora.

Tad nema konja da čežnje prestigne!
Njiskat cje čežnja, čista ljubav što je,
-Ne tupo meso- da u propnju stigne;
Shvatit cje ljubav bijedno kljuse moje.

Moj konj od tebe ne htjede se žurit,
K tebi nek hoda, ja cju ga pojurit.

LXXV

Mojoj si misli što životu jelo,
Što zemlji pljuska proljetnoga snaga,
Ja za tvoj mir se borim vrijeme cijelo,
Ko škrtac oko žudjenoga blaga.

Čas se ko škrtac veselim, čas bojim,
Lupeško doba pokrast cje mi blago,
Tren s tobom biti na samu nastojim,
Tren sretan da svijet vidi moje drago.

Čas pogled na te gozba je obilja,
Čas bez pogleda tvog od gladi stradam,
Ja drugog nemam i ne želim milja,
Osim što uzet od tebe se nadam.

Dnevice tako ginem i uživam,
Od gladi stradam, u obilju plivam.

Glavni Administrator Datum upisa : 21.12.2008

FRANCESCO
PETRARCA (1304-1374), italijanski pesnik koji se smatra začetnikom humanizma
u Italiji. Pravo prezime mu je bilo Petracco, ali ga je kasnije latinizirao u
Petrarca. Ftrančesko je studirao pravo u Montpelliieru i Bologni, ali je
zbog ljubavi prema književnosti i bezbrižnom životu prekinuo studije. Inače,
Petrarkina porodica je takođe iz Firence, a on je rađen u Arezzu kao
dete izgnanika koji je bio protjeran kao i Dante. Neko vreme je živeo na dvoru
u Avignonu, ali ga je zgađen prilikama na njemu zauvek napustio. Mnogo je
putovao. Obišao je mnoge evropske zemlje. Neko vreme je proveo u Parizu i Pragu
kao ambasador milanske velikaške porodice Viskonti. Za njega je bio sudbonosan
susret sa udatom ženom Laurom de Sades, u Avignonu. Ona je postala glavno lice
"Karconijera", dela trajne umetničke vrednosti. Pisao je svoja dela na latinskom
i italijanskom jeziku. Osim "Karconijera " još je napisao na italijanskom jeziku
pesničko delo u danteovskim tercinama I TRIONFI. Ostala dela su mu na latinskom
jeziku. Među njima se ističu: De remedis utriskue fortunac, De vita
solitaria, a naročito se istice ep "Africa" od kojeg je očekivao slavu
i besmrtnost. Godine 1341. bio je okrunjen lovorovim vencem u Rimu, a hteo ga
je kao pesnika i pisca istim takvim vencem okruniti i Pariz.

JA
NEMAM MIRA

Ja nemam mira a u rat ne hrlim;
Leden a gorim, plašim se i nadam;
Po nebu letim, a na zemlju padam;
Ne hvatam ništa, a svijet citav grlim.

Amor me kazni da sred uza stojim,
Nit omcu driješi, nit okove steže,
Nit da me smakne, niti da odveže,
Nece me živa, ne smatra me svojim.

Bez vida vidim, nijem ,glas gubim:
Umrijeti žudim, a pomoci tražim,
Sebi sam mrzak, a drugoga ljubim.

Nit mi se mrije nit mi se živi,
Smijem se placuci, žalošcu se snažim.
Ovakvom stanju vi ste, gospo krivi.

Glavni Administrator Datum upisa : 21.12.2008

SONET
1
Onaj slavuj koji celu noc je plako
Za decom - il' možda za draganom vene -
Do nebesa cvili. On liči na mene,
Jer i moja tuga bezmerna je tako.
Svirepa nam sudba
sličan udes sprema;
On, usamljen s bolom kao i ja poje.
Ni ja nikog nemam, samo srce svoje,
Mišljah za boginju da samrti nema.
Jer ko bi verov'o
- ah ta vera vajna! -
Da dva oka sto su kao sunce sjajna,
Zemljom pretvore se, zemlja da i skrije!
sad znam šta
u knjizi sudbine mi piše:
U jadima svojim uviđam sve više -
Da na ovom svetu nista trajno nije!
SONET 2
Ja zamišljen duh koji se trudi,
Da i korake svoje usporava:
pazeć da ona mesta izbegava
Kud peskom stope ostavljaju ljudi.
No, ko drukčiju
zaštitu da stvori:
Onu što svet je primetiti neće?
jer u pokretu ugašene sreće -
Spolja se čita što unutra gori.
I uveren sam:
brda i šume
obale, reke… sve zna i razume
Moj život koji tajna je za druge.
Puteve divlje
nije tražit lako
Al' dođe Amor i počnemo tako:
On i ja o tom razgovore duge.
SONET 3
Život u toku zastajanja nema,
A smrt nam krupnim koracima ide;
Muči me sve što ja do sada vide`,
Još više ono što budućnost sprema.
Ka meni kao sen
jedine sreće,
prilaze dani prošlosti sećanja -
i da njih nema, i s njima čekanja -
Ja bih van ovih misli bio veće.
Vraćaju mi se
prijatnosti znane
Što jadnom srcu sladile su dane;
u luci vidim brod - lik sreće svoje.
Zamorene su ruke
kormilara,
slomljeni jarbol oluja obara,
A svetiljke su ugašene moje!
SONET 4
Što se više približuje meta,
Dan kada se razrešimo zemnog jada -
I brzi bol vremena - bole zada-
Sve vidnije taštine su ovog sveta.
Sebi kažem: rastavlja
nas sudba kleta!
O ljubavi ne zborimo više sada.
Zlo života ko sneg dođe i otpada.
Mi ćemo se osobodit svih tereta.
I mir tu je:
jer ni nade biti neće -
Nade koja sve nas vara tako večno:
Dušu, osmeh, suze - sve što život kreće!

Mi vidimo da je često zalud muka
Da lečimo ono što je neizlečno
I da zalud uzdiše se, zalud kuka!

Napomena:
Ovo su 4 pesme sa istim naslovom

Naslov: Re: SONETI Pet Jan 01, 2010 5:19 pm

OPOJNI
GREH
Devojčica me
grli i ljubi.
Osećam kako joj se usne tope na mojim,
i kako joj telo drhti
od straha i čežnje.
U tišini
još nedovršene planinske kuće
miriše rano proleće
i njene male jabučaste grudi.
Penušaju se večernje magle
i oseća vlažnost kiše
u erotičnom vazduhu.
Ona se propinje
na prste,
pripija svoja stegna čvrsto uz mene,
namesta oble kukove,
svoj zaobljeni trbuh…
utapa svoje nepomične oči
u mojim zenicama
i ljubi, ljubi…
Stavljam svoj
potpis
usnama
na njen vrat izvijen
dok opijena srsima bledi moja devojčica
i kao leptirica treperi na mestu
Pogrešili smo
kaza mi
u jednom trenu slasti i vatre
zaustavljajući naše disanje
koje odveja vetar.
Pogrešili smo,
kaza mi s još većim strahom
otrgnuvsi se iz zagrljaja,
bežeći niz proplanak i
odnoseći vlažne poljupce
na mladoj koži.
Moje je oči ne
stižu.

SEDAMNAEST
VEĆ LJETA NEBO RUDI
Sedamnaest već
ljeta nebo rudi
što nikad zgašen od početka gorim,
al' kad se mišlju o svom stanju morim,
osjećam usred plama mrazne studi.
Izreka, da se
dlaka prije ćudi
mijenja, je prava; i s čuvstvima sporim
nagnuća Ijudska ne popuste; gorim
čini ih teške koprene hlad hudi.
O jao, kad će
onaj dan da svane,
da motreć kako bježe moja ljela
iz dugih muka i ognja se selim?
Hoću li ikad
vidjet one dane
kad će se slatki izraz lica sveta
očima svidjet baš koliko želim?

ŠTO
ĆUTIM
Što ćutim, što
je, ako ljubav nije,
Al ako je ljubav, bože što je ona?
Ako je dobra, zašto je zlu sklona,
Ako je zla, zbog čega slatka mi je?
Gorim li od sebe,
čemu plač i tužba,
Kriv li sam tome, malo jauk vrijedi.
O žrtva smrti, slatkoćo u bijedi,
Ako vas neću, čemu ste mi družba?
Al ako vas hoću,
zdvajat nemam prava,
Suprotni me vjetri, kroz šumu i bjesnoću,
Tjeraju u čamcu vrh bezdana plava.
Slab razbor i
grijesi razlog su mi sjeti,
Tako da neznam sam stvarno što hoću,
Te se znojim zimi a cvokoćem ljeti.

Nekad tako komplikovana,a tako jednostavna,ali uvek jedinstvena ღ.

Every girl can be a Princess and a Warrior. 👑

Naslov: Re: SONETI Pet Jan 01, 2010 5:19 pm

VI
KOJI ZVUKOM RASUTIH RIMA
Vi kojl zvukom
razasutih rima
slušate uzdah što bje srcu hrana
u prvoj tlapnji mladenačkih dana,
kad dijelom drugi čovjek bijah svima,
različit stil
što plače i misao ima
zbog pustih nada i zbog pustih rana,
nadam se da će shvatit kom je znana
iskustvom Ijubav: oprost molim njima.
No svak je dugo,
sada dobro vidim,
o meni brbljo i tiho i glasno,
pa sam se sebe često sramim jako;
l plod je mojih
tlapnja da se stidim,
i da se kajem, i da spoznam jasno:
kratak je san na svijetu htijenje svako.

Nekad tako komplikovana,a tako jednostavna,ali uvek jedinstvena ღ.

Every girl can be a Princess and a Warrior. 👑

Godina : 52 Datum upisa : 12.06.2009

MOLITVOM U SVITANJE

Zaista to ne treba –
Za mene brinuti brigu,
Sve dok se ima hljeba,
Zdravlja, po koju knjigu…

Zaista potreban nisam
Žaljenja bilo koga;
Srećan – kad nema vriska
Srećan – s vjerom u Boga!

I zato: samo ćuti.
Život je trenut samo
Odavde do Tamo;

I nikad se ne ljuti –
Mirna budi ko janje,
S molitvom u svitanje…

Godina : 52 Datum upisa : 12.06.2009

TI BUDI

Ti budi daleko tamo
Preko mostova trista;
Ja ću i dalje ovako:
Da padam poput lista.

Ti budi daleko tamo,
A ja ću ovdje leći,
Sanjajuć’ kako se znamo –
A stranci smo sve veći!

Godina : 52 Datum upisa : 12.06.2009

Sonet o neporočnoj ljubavi

Nema je ovde, sve je više gubim
U časnom krugu kog zaborav rubi.
Oh, gipka sliko varke, varko živa,
kad kamen vida njeno lice biva.

Daj mi snage da neporočno ljubim
dane započeo tužno. Tu se skriva
bol bez odjeka i reč bez odziva.
O, daj mi snage nad silama grubim.

Vrati mi sličnost da usnim, dok strava
tišti mi čelo i niče na stolu.
Ona je deo predela što spava.
Pomešana s vetrom dok ćuti u sjaju
iscrpem budućnost u svirepom bolu
što sanja krv leta i pakao u raju.

Godina : 52 Datum upisa : 12.06.2009

Пабло Неруда: СОНЕТ бр.66

Author: Анђелко Заблаћански /

Не волим те зато јер те волим
и од љубави до невољења стижем
и до чекања када те не чекам,
срце ми пролази од зиме до пламена.

Волим те једино зато јер те волим,
мрзим те бескрајно - мрзећи те молим
и мера моје љубави скитничке јесте
да те не видим и волим као слепац.

Можда ће изјести јануарско светло,
сурова му зрака, цело моје срце
и украсти ми кључеве спокојства.

У овој причи умирем само ја
и умрећу од љубави јер те волим,
јер те љубим, љубави, крвљу и ватром.

Godina : 52 Datum upisa : 12.06.2009

SONET O LJUBAVI

Anđeli tiho plove u moj san.
Poput kiše na travi leži rosa.
Bez tebe loš mi je svaki dan.
Plačem, jer hodam svijetom bosa.

Podne je. Teškim korakom ulazim u školu.
Bojim se i pogledom tražim tebe
Jer svaka druga cura predstavlja mi moru.
Teška srca priznajem da ti mi trebaš da upotpunim sebe.

Vjetar ti njiše kosu poput trave.
Na sebi želim osjetiti tvoje ruke snažne
I utopiti se gledajući tvoje oči plave.

Vapim. Plačem. Branim se.
Pobjeći od tvoga pogleda mi ne ide,
A samo želim biti voljena.

Datum upisa : 24.01.2010

100 soneta o ljubavi

Matildi Urrutia

Gospo moja ljubljena, mnogo patnje
osjetih pišuci za te ove pjesme koje nazvah
sonetima, mnogo sam trpio,ali
radost poklona veca je nego livada.
Znao sam dobro i u pocetku
da su po vlastitom izboru i radi otmjenosti
pjesnici svih vremena
odabirali rime što su zvonile poput srebra,
kristala ili kanonada. Ja, s mnogo poniznosti,
sagradih ove sonete od drveta, dadoh im zvuk
te opore i ciste tvari i takvi treba da stignu
do tvog sluha. Ti i ja, hodajuci šumom
i pješcanom obalom, pored izgubljenih jezera,
pepeljastim prostranstvima, skupili smo komade
cista drveta, grede izložene ljuljanju
vode i nevremena. Od takva najnežnijeg iverja
sazdao sam sjekirom, nožem, perorezom
ovu drvenariju ljubavi i podigao male kuce
od cetrnaest dasaka, da bi u njima živjele
tvoje oci koje obožavam i pjevam. Tako utvrdivši
svoje razloge ljubavi predajem ti ovaj centurion:
sonete od drveta što su se uzdigli samo zato
jer si im ti darovala život.

Pablo Neruda

Godina : 52 Datum upisa : 12.06.2009

TRAŽIM ULICU ZA SVOJE IME
Šetam gradom naše mladosti
i tražim ulicu za svoje ime

Velike, bučne ulice - njih prepuštam velikanim istorije.
Dok je istorija trajala šta sam ja radio?
Prosto volio tebe.

Malu ulicu tražim, običnu, svakodnevnu ,
kojom se, neopaženi od svijeta,
možemo prošetati i poslije smrti.

U početku ona ne mora imati mnogo zelenila,
čak ni svoje ptice.
Važno je da u njoj, bježeći pred hajkom,
uvijek mognu da se sklone i čovjek i pas.

Bilo bi lijepo da bude popločana,
ali, na kraju, ni to nije ono najvažnije.

Najvažnije je to
da u ulici s mojim imenom
nikad nikog ne zadesi nesreća.

Location : Sweden Humor : na nivou Datum upisa : 02.06.2011

Polje puno maka

Predamnom se pruza polje puno maka
ravnica obasjana suncem sred ljeta
u kosi mi zlatnoj cvijetak maslacka
haljina sarena u pogledu sjeta.

Trazim kroz klasje onog koga snijevam
toplom suncu gola predajem ramena
nevidljivoj zudnji ne odolijevam
oh, kad bi mi hlada dala tvoja sjena.

A kad vreli dan hladna zamijeni noc
u sjajnom mjesecu ugledam ti lice
zvijezda sam ona sto te stalno prati
sto samo u tebe gleda netremice.

Ah, bez tebe dusa neizmjerno strada
da bicemo skupa ostaje nam Nada.

Tea