Poucan tekst

Kada je stvoren organizam, svi organi su zeleli da budu Sef.

Mozak je rekao: "Posto upravljam svim delovima tela, ja cu biti Sef"

Noge su rekle: "Posto nosimo organizam tamo gde Mozak zeli i izvrsavamo sve sto se naredi, mi trebamo da budemo Sef".

Istu zelju su izrazili i Oci, Ruke, Srce i Pluca... Svi organi su hteli da budu Sef.

Najzad je i Dupe izjavilo da hoce da bude Sef.

Svi su se nasmejali i rekli da je apsurd - da jedno dupe bude Sef. Dupe se uvredilo, skupilo i odbilo da obavlja svoj zadatak, sto je izazvalo dalekosezne posledice: Mozak se pomutio, Oci izbecile, Noge su pocele da klecaju, Ruke su pocele da drhte, a Srce i Pluca su imali velikih teskoca u obavljanju svojih funkcija.

Na kraju su svi molili Mozak da dozvoli da Dupe bude Sef.

Tako je i bilo. Sada svi normalno obavljaju svoje zadatke i funkcije, a Dupe samo sedi i sere.

NARAVOUCENIJE:

DA BI NEKO POSTAO SEF NE MORA DA BUDE GENIJE, DOVOLJNO JE DA BUDE DUPE.

CETIRI SVECE

Cetiri su svece polagano gorele.
Bila je tisina i mogao se cuti njihov razgovor.
Prva je sveca rekla:
“Ja sam mir.Na zalost,ljudi me ne uspevaju sacuvati.Mislim da cu se ugasiti.”
I odmah se ugasila.

Druga je sveca rekla:
“Ja sam vera.Na zalost,mnogi ljudi imaju povrsnu veru i jai h ne zanimam.Nema smisla da i dalje gorim.”
Tek sto je to izgovorila,dunuo je lagani povetarac i ugasio je.

Treca je sveca zalosno progovorila:
“Ja sam ljubav.Ljudi zaboravljaju na mene i to koliko sam im potrebna.”
I bez oklevanja se ugasila.


Odjednom je uslo jedno dete i ugledalo tri ugasene svece.
-Sta je to?-upitalo je dete-vi ste trebale svetliti do kraja!-i rekavsi to,pocelo je plakati.


U tom je progovorila cetvrta sveca:
“Ne boj se.Dok ja gorim,moci cemo upaliti ugasene svece.Ja sam nada”.

Detetu su zablistale oci od radosti dok je sa upaljenom svecom vracalo svetlo ugasenim svecama.


Ne dozvolite da se nada u vasim srcima ugasi.Sve dok ona bude gorela-moci cete upaliti preostale svece

ZABICE

Bila jedna grupa žabica koje su želele da se utrkuju.Žele su se popeti na jednu vrlo visoku kulu.
Došlo je mnogo gledalaca da gledaju trku i daju podršku žabicama.
Trka je pocela...
Ali...
Niko od prisutnih gledalaca nije verovao da ce neka žabica uspeti doci do vrha kule.Klimali su glavama i govorili:
-„Joj,to je vrlo naporno!Nikada nece uspeti!“
Žabice su pocele zaostajati...osim jedne,koja je brzo puzila sve više i više...
Gledaoci su vikali:
-„To je vrlo naporno!Niko nece tako visoko dospeti!“
Jedna po jedna žabica su odustajale i okretale se natrag...osim ove jedne koja je išla istrajno napred.Nije se htela predati!
Na kraju je svaka odustajala osim ove jedne žabice,koja se sama i s’ velikim ambicijama popela na vrh kule.
Ostale žabice kao i gledaoci su želeli saznati kako je uspela baš ona napraviti ono što su ostali smatrali nemogucim.Jedan gledalac je pristupio žabici i zapitao je gde je uzela toliko snage da izdrži do samog vrha.Tada se pokazalo da...
Pobednicka zabica je gluva!

Kako obuzdati ljutnju

Nekada davno živela je devojcica koja je imala lošu narav. Njena majka joj je dala kesu punu eksera i kazala joj da svaki puta kad izgubi živce mora zabiti jedan ekser u ogradu.
Prvi dan je morala zabiti cak 37 eksera! Tokom sledecih nekoliko nedelja kako se je ucila kontrolisati, broj eksera zabijenih smanjivao se iz dana u dan.
Shvatila je da joj je lakše obuzdavati ljutnju nego zabijati ekser u tvrdu ogradu.
Napokon, stigao je dan kada devojcica nije izgubila živce ni jedanput! Kazala je to majci i ona joj je savetovala da svaki takav dan koji prodje u miru - izvuce jedan ekser.
Stigao je dan kada je devojcica rekla majci da više nema niti jednog eksera u ogradi! Majka je uzela kcer za ruku i odvela je do ograde, i rekla joj:
"Dobro si ucinila kceri moja...ali pogledaj rupe koje su ostale u ogradi...ograda više nikada nece izgledati isto! Kada kažeš nekome nešto u ljutnji povrediš ga.
Kao da zabiješ nož u tu osobu i potom ga izvadiš napolje. Nema veze koliko puta kazes: "Žao mi je"..rana je ipak još uvek tu.
Povrediti nekoga recima je ponekad gore nego fizicki. Prijatelji su naše retko bogatstvo i treba ih cuvati. Oni te nasmejavaju kada si tužna, ohrabruju te kada trebaš uspeti nešto u životu, pozajmljuju ti rame za plakanje, uši za slušanje i otvaraju ti [You must be registered and logged in to see this image.]."

Cuvajte svoje prijatelje i izvinite im se ako ste ikada napravili kakvu rupu u njihovoj ogradi!

Čovek s jednom cipelom

Neki je čovek ušao u autobus i seo pored čoveka koji je samo na jednoj nozi imao cipelu.
“ Očigledno je da ste izgubili jednu cipelu.”
“ Ne dobri čoveče ”, odgovorio je, “ jednu sam našao.”

Ako je nešto očigledno, ne mora biti i istinito.

Priča o leptiru

Jednog dana, pojavio se maleni otvor na čauri. Čovek je sedeo i gledao kako se leptir nekoliko sati muči da bi izvukao svoje slabašno telo kroz taj maleni otvor.
Onda je leptir stao.

Zato je čovek odlučio da pomogne leptiru: uzeo je makaze i razrezao čauru.

Leptir je s lakoćom izašao.
Čovek je nastavio da posmatra leptira, očekujući da će se svakog trenutka krila otvoriti, povećati i raširiti, kako bi podržala leptirovo telo i osnažila ga.

Međutim ništa se nije dogodilo.

Leptir je ceo svoj život proveo puzeći okolo sa slabašnim telom i nerazvijenim krilima. Nikada nije poleteo.

Čovek uprkos svojoj ljubaznosti i dobrim namerama, nije razumeo da su poteškoće kroz koje je leptir morao proći, izlazeći iz čaure, potrebne, kako bi krv iz tela leptira potekla u krila i kada se oslobodi čaure da bude spreman da poleti.

Ponekad su poteškoće upravo ono što nam treba u životu. Nikada ne bi postali onoliko snažni koliko možemo biti. Nikada ne bi mogli leteti.

.. Posle nekoliko meseci studija medicine profesor nam je podelio test. Bio sam uzoran student i brzo sam odgovorio na sva pitanja osim poslednjeg: “Kako se zove nasa cistacica?˝
Predao sam test ne odgovorivsi na to pitanje. Pred kraj testa kolega je upitao profesora da li ce i poslednje pitanje uticati na ocenu.
“Naravno!” odgovorio je profesor. “U zivotu cete upoznati mnoge ljude. Svako od njih znacajan je na svoj način.”
“Svako zasluzuje vasu paznju, makar mu uputili samo pozdrav ili osmeh.˝
Nikad nisam zaboravio tu lekciju, a i saznao sam da se cistacica zvala Maria.

U starim vremenima kralj je naredio da se na sred puta postavi veliki kamen. Sakrio se i posmatrao da li ce neko bar da pokusa da skloni kamen sa puta.
Trgovci i bogati kmetovi su isli putem ali su svi samo zaobilazili kamen i nastavljali put.
Neki su se cak zalili na kralja, zbog loseg odrzavanja puta, ali niko od njih nije ni pokusao da pomeri kamen.
Uskoro je putem prolazio seljak sa teskim bremenom povrca na ramenima. Kada je ugledao kamen, spustio je breme na tlo i pokusao da pomeri kamen sa puta.
Posle poprilicno napora, uspeo je da ga pomeri sa puta.
Kada se vratio po svoj prtljag, na mestu gde je bio kamen pronasao je zamotuljak .
U zamotuljku su bili zlatnici i kraljevo pismo u kome je pisalo da je zlato namenjeno onome ko pomakne kamen s puta.
Seljak je znao nesto sto vecina ne zna: “Sve prepreke su mogucnost za poboljsanje naseg zivota”.

DOBRO U ZLU I ZLO U DOBROM

Kineski seljak i njegov sin od sve imovine imali su samo jednu kobilu. Nekom prilikom kobila im je pobegla i njihov komsija je dosao i rekao im:
- Kakva uzasna stvar, da vam kobila pobegne.
Seljak je na to odgovorio:
- Ne znam da li je losa ili dobra, takav je zivot.

Sledeceg dana kobila se vratila i sa sobom dovela citav copor divljih konja. Komsije su se okupili i rekli:
- Kakva velika sreca. Tvoja kobila ti je dovela toliko drugih konja. Sada si bogat covek.
A seljak je na to odgovorio:
- Tesko je reci da li je to dobro ili zlo. To je zivot.

Seljakov sin je hteo da ukroti konje i zajahao je jednog. Ali konj ga je zbacio , on je slomio nogu i ostao hrom. Komsije su rekli seljaku:
- Uzasno je to sto ti se desilo. Tvoj sin da ostane bogalj.
Seljak je odgovorio:
- Ja ne znam da li je to zlo ili dobro. To je zivot.

Uskoro su vojnici dosli u selo i mobilisali za rat sve sposobne mlade ljude i uzeli su komsijinog sina, ali seljakovog nisu, jer je bo hrom. Tada je komsija rekao:
- Mozda vise nikada necu videti svog sina. Ali ti si srecan, tvoj sin je postedjen.
Seljak je opet odgovorio:
- Ja ne znam da li je to dobro ili zlo. TO JE ZIVOT.

Devojka je cekala avion u cekaonici jednog velikog aerodroma.Posto je
trebala dugo da ceka, odlucila je da kupi knjigu kako bi joj vreme brze proslo.

Uz knjigu je kupila i paketic keksa.
Sela je u VIP cekaonicu kako je niko ne bi uznemiravao.
Pored nje je bila stolica sa keksom, a sa druge jedan gospodin koji je citao novine.

Kad je ona pocela uzimati keks i gospodin je uzeo jedan. Ona se sokirala,
ali nista nije rekla i nastavila je citati knjigu.
U sebi je pomislila: ma gledaj ti ovo, da imam samo malo vise hrabrosti, do sada bih ga vec udarila...
Svaki put kad je ona uzimala jedan keks, covjek pored nje, ne obaziruci se ni na sta, uzimao je isto tako jedan.
Nastavili su tako dok nije ostao samo jedan u paketu i devojka pomisli: bas me zanima sta ce sad uraditi!!!

Covek uze poslednji i podeli ga na dva dela!
Ovo je zaista previse, pocela je da hukce sokirana, uzela je svoje stvari, knjigu,
torbu i otisla prema izlazu iz cekaonice.
Kada se osecala malo bolje, nakon sto ju je prosla uznemirenost, sjela je na mesto gde nije bilo nikoga da bi izbegla neke druge neugodne dogadjaje.
Zatvori knjigu i otvori torbu da je ubaci u nju.
U tom trenutku ugleda paketic keksa jos uvek netaknut.

Postide se kao kradljivac i tek tada shvati da je keks, isti kao njen, bio od gospodina koji je sedeo pored nje, ali koji je, bez sokiranja, nervoze ili prepotencije, podelio i svoj poslednji komad sa njom, totalno suprotno od nje, kojoj su bili povredjeni ponos i osecanja.

ZAKLJUCAK:
Koliko puta u nasem zivotu cemo ili smo pojeli tudji keks, a da to nikad necemo ili nismo ni saznali?


Pre nego sto se dodje do brzopletog zakljucka i pre nego sto se pocne misliti lose, GLEDAJ sa paznjom detalje, vrlo cesto situacija nije onakva
kako izgleda nama na prvi pogled!!!!

Zašto brinuti?


U životu treba brinuti samo o dve stvari :


Jesi li zdrav ili si bolestan.

Ako si zdrav,
tada nemaš o čemu brinuti.

Ali ako si bolestan,
samo o dvema stvarima trebaš brinuti:

Hoćeš li ozdraviti
ili ćeš umreti.

Ako ćeš ozdraviti,
tada nemaš o čemu brinuti.

Ali ako umreš
samo o dvema stvarima trebaš brinuti:

Ideš li u raj ili ideš u pakao.

Ako ideš u raj
tada nemaš o čemu brinuti.

Ali ako ideš u pakao,
bićeš toliko zaposlen pozdravljajući se sa svojim prijateljima tako da nećeš imati vremena za brigu!

Zato, zašto brinuti?

Udala se lisica za medu i zatrudni ona, kad rodi svinju. Meda popizdi i otera liju.
Sta ce lija uda se ona lepo za vuka, zatrudni, kad opet rodi svinju. POludi i vuk, i istera je iz kuce.
Matora vec lija , sta ce kud ce, ajde da su uda za zeku, bolje ista nego nista.
Uglavnom zatrudni i naravno opet rodi svinju.

POUKA : Nisu zene kurve, vec su muskarci svinje!

DVA PRIJATELJA

Ovo je prica o dvojici prijatelja koji su isli zajedno po pustinji.
Odjednom,poceli su se raspravljati i jedan je udario drugog.Udareni se osetio povredjenim,ali bez reci napisao je na pesku:”Danas sam dobio udarac od mog najboljeg prijatelja”.
Produzili su tako,sve dok nisu nasli jednu oazu gde su se odlucili okupati.Onaj sto je dobio udarac zamalo se nije udavio kupajuci se,ali zivot mu je spasio onaj drugi.Kada je dosao k’ sebi,taj sto se umalo nije udavio,urezao je na jednom kamenu:”Danas mi je moj najbolji prijatelj spasio zivot”.
Onaj drugi ga je upitao:
-Kada sam te udario,ti si napisao na pesku a sada urezujes na kamen.Zasto?
Prijatelj mu odgovori:
-Kada neko napravi nesto lose,to treba zapisati na pesku da bi vetrovi izbrisali ali kada neko uradi dobro,to treba urezati na kamenu da ga nista ne moze izbrisati.

Jedan stari Ciroki Indijanac, ispricao je svom unuku:
" U ljudima se odvija neprekidna bitka. Tu se stalno bore dva vuka. Jedan je Zlo. To je strah, gnev, zavist , zalost, kajanje , pohlepa, nadmenost, samosazaljenje, krivica, ogorcenje, inferiornost, lazi, lazni
ponos, superiornost i ego.

Drugi je Dobro. To je radost, mir, ljubav, nada, vedrina, poniznost, dobrota, dobronamernost, saosecanje, velikodusnost, istina, samilost
i vera."

"I koji vuk pobedjuje?" - upita unuk, sa ocima koje su sijale od radoznalosti.

Stari Ciroki odgovori:
"Onaj koga hranis"

Jednom je jedna žena zalivala svoj vrt, kada je ugledala 3 starca pred svojim vrtom. Nije ih poznavala, no svejedno im je rekla:
" Mislim da vas ne poznajem, ali mi se čini da ste gladni. Molim vas uđite unutra i pojedite što god. "
Starci su je upitali: " Je li Vaš muž kući? "
"Ne ", odgovorila je, nije."
"Onda moramo otići, " rekli su.
Uveče kada joj se muž vratio, žena mu ispriča što se dogodilo.
" Sada im možeš reći da sam se vratio i pozovi ih natrag, unutra ",
rekao je muž, i žena je otišla da pozove starce na večeru.
" Nažalost, ne možemo svi prihvatiti Vaš ljubazni poziv."
Rekli su joj starci. " Zašto ne ?"
Upitala je iznenađena žena. Jedan od staraca pokaza na jednog i reče:
" Njegovo ime je Bogastvo."
Potom pokaza na drugoga i reče:
" Ovomu je ime Uspjeh."
" Meni je ime Ljubav."
" Sada pođi k mužu i skupa odlučite kojega biste od nas 3 pozvali unutra."
Žena se je vratila u kuću i sve ispričala mužu.
Muž presretan reče:
" Super! Pozovi Bogatstvo da sa svim i svačim napuni našu kuću!"
na pak nije bila zadovoljna s njegovim prijedlogom:
" Zašto radije ne bih pozvala Uspjeh ?"
Razgovor između njih je slušala njihova kćer i sva oduševljena rekla:
" Zar ne bi bio bolje pozvati Ljubav ? Naš dom bi potom bio napunjen Ljubavlju !"
Poslušavši savjet njihove kćeri, muž je rekao ženi:
" Pođi i zamoli Ljubav neka bude naš gost. "
Žena je pošla i upitala:
" Ko je od vas Ljubav ? Molim neka dođe i bude naš dragi gost."
Ljubav je sjedila u svojim invalidskim kolicima i skupa sa njima se odvezla u kuću.
Druga dva starca su krenula za njom.
Zaprepaštena žena je upitala zašto idu i Bogatstvo i Uspjeh, kada je ona pozvala samo Ljubav ?
Starci su u jedan glas odgovorili:
" Da si pozvala Bogatstvo ili Uspjeh, druga dva bi otišli. No, ti si pozvala Ljubav i gdje god Ona ide, nas dvoje je slijedimo !"
Tamo gdje ima Ljubavi, tamo uvijek dolaze Bogatstvo i Uspjeh.

Prolece


Jednog dana, jedan slepi covek sedeo je na stepenicima
jedne zgrade,
sa sesirom blizu svojih stopala i jednim natpisom na kome
je pisalo:
"Slep sam, molim vas pruzite mi pomoc."

Jedan slucajni prolaznik, igrom prilika strucnjak za
reklamu, koji je
tuda prolazio, zaustavio se zapazajuci da je u sesiru
bilo prisutno samo nekoliko metalnih novcica.

Savio se da bi mu pruzio novac, zatim, i bez pitanja za
dozvolu,uzeo je karton, okrenuo ga ispisavsi novi natpis.
U toku popodneva slucajni prolaznik se vratio do slepog
coveka zapazajuci da je njegov sesir ovom prilikom bio pun novcica
i novcanica.

Slepi prosjak prepoznavajuci ga po koraku uputio mu je
pitanje da nije bio on taj koji je nesto napisao na kartonu i
sta je to mogao napisati.

Nasta ce prolaznik odgovoriti:

"Nisam napisao neistinu – samo napisah tvoju poruku na
drugaciji nacin", nasmesi se i izgubi u guzvi.

I tako slepi covek nije saznao da je natpis jednostavno
glasio:

"Danas je prolece … a ja ga ne mogu videti".

Promeni strategiju kada se oko tebe sve naopako krece
i videces da ce se pre ili kasnije okrenuti na bolje.

Ovo je napisao Andz Roonez, covek koji je imao poseban dar: znao je reci vrlo mnogo s vrlo malo reci...

Naucio sam...
Najbolji skolski sat je sediti na podu ispred nogu starije osobe.
Naucio sam...
Kada si zaljubljen, to se vidi.
Naucio sam...
Kada mi samo jedna osoba kaze "ulepsao si mi dan"... onda je moj dan nesto sasvim drugo.
Naucio sam...
Da je najmirniji osecaj na svetu, kada ti dete zaspi u narucju.
Naucio sam...
Da je biti ljubazan vaznije nego biti u pravu.
Naucio sam...
Da nikada ne smes reci ne poklonu od deteta.
Naucio sam...
Da uvek mozes za nekoga moliti, kad nema snage da si moze pomoci na drugi nacin.
Naucio sam...
Da ti je, bez obzira koliko ozbiljnosti zivot zahteva od tebe,uvek potreban prijatelj s kojim se mozes glupirati.
Naucio sam...
Da je ponekad sve sto neko treba, necija ruka za drzanje i srce za
razumijevanje.
Naucio sam...
Da su najjednostavnije setnje u ljetnim vecerima s mojim ocem, dok sam bio dete, ucinile za mene cudo kada sam odrastao.
Naucio sam...
Da je zivot kao rola toaletnog papira. sto je blize kraju brze ide.
Naucio sam...
Da trebamo biti zahvalni sto nam Bog ne daje uvijek ono sto trazimo. Da se novcem ne mogu kupiti cast i stalez.
Naucio sam...
Da mali svakodnevni dogadaji cine zivot spektakularnim.
Naucio sam...
Da je ispod svacijeg tvrdog oklopa neko ko zeli biti cijenjen i voljen.
Naucio sam...
Bog nije sve ucinio u jednom danu. Zasto ja mislim da mogu?
Naucio sam...
Da cinjenice, ako ih ignoriram ili izbegavam, ne menjam.
Naucio sam...
Kada planiras osvetiti se nekome, time samo dozvoljavas sebi da te ta osoba nastavi vrijedati.
Naucio sam...
Da ljubav, a ne vreme, leci sve rane.
Naucio sam...
Najlaksi nacin da kao osoba rastem, da se okruzim ljudima koji su pametnijiod mene.
Naucio sam...
Da svako koga sretnes, zasluzuje da ga pozdravis s osmehom.
Naucio sam...
Da nitko nije perfektan, dok se ne zaljubis u njega.
Naucio sam...
Da je zivot tvrd i zahtevan, ali da sam ja zilaviji i izdrzljiviji.
Naucio sam...
Da dobre prilike nikada nisu izgubljene; netko ce se uvek posluziti onima koje ti propustis.
Naucio sam...
Kada se naucis zivjeti u luci gorcine, sreca ce se uvijek sidriti negdje drugdje.
Naucio sam...
Da bih volio da sam svom ocu, prije nego sto je umro, jos jednom rekao da ga volim.
Naucio sam...
Da treba razdavati reci koje su nezne i mekane, jer ces ih sutra mozda morati pojesti.
Naucio sam...
Da je osmeh jedan jeftin nacin da popravis svoj izgled.
Naucio sam...
Da ne mogu odabrati kako se osecam, ali da mogu odabrati sto cu napraviti u vezi toga.
Naucio sam...
Da si, jednom kad ti novorodjeno unuce uhvati mali prst svojom sacicom, zarobljen dozivotno.
Naucio sam...
Da svi zele zivjeti na planini, ali da se sva sreca i rast dogadaju dok se uspinjes.
Naucio sam..
Da je dobro davati savjet samo u dva slucaja: kada ga netko trazi ili kada je pitanje zivota i smrti.
Naucio sam...
Sto imam manje vremena, vise stvari mogu napraviti. Naucio sam...
Ujed psa nece proci ako psa ubijes.

DVA BRATA KOJA SU SE VOLJELA

Dva brata, jedan oženjen, drugi neoženjen, posjedovali su farmu čije je plodno tlo davalo obiInu ljetinu. Pola je žita pripadalo jednom bratu, a druga polovica drugom.
Na početku je sve bilo dobro. Potom bi se oženjeni brat noću povremeno budio od sna i mislio:
«To nije pravo. Moj brat nije oženjen i dobiva polovicu uroda s farme. Sa mnom je žena i petero djece, i tako sam osiguran za svoju starost. Ali, tko će se brinuti za mog brata kad ostari? On mora mnogo više staviti na stranu za budućnost negoli što to čini sada, i stoga je on potrebniji od mene."
S tim bi mislima ustao, prikrao bi se kući svoga brata i istresao bi vreću žita u bratovu žitnicu.
Neoženjenog brata počele su salijetati iste takve misli. Povremeno bi se budio od sna i govorio bi: "Ovo jednostavno nije pošteno. Moj brat ima ženu i petero djece, a dobio je polovicu uroda sa zemlje. Ja ne moram nikoga prehranjivati osim sebe. I je li stoga pravedno da moj brat, čije su potrebe očito veće od mojih, dobije točno toliko koliko i ja?" Tada bi ustao iz kreveta i odnio bi punu vreću žita u žitnicu svog brata. Jedne noći obojica su ustala iz kreveta u isto vrijeme i naišli su jedan na drugoga s vrećom žita na leđima.
Mnogo godina nakon njihove smrti pročula se ta vijest. I kad su ljudi htjeli podići hram, izabrali su mjesto na kojem su se dva brata susrela, jer u mjestu mogli naći svetije mjesto od toga.

Značajna vjerska razlika
nije između onih koji Boga časte
i onih koji ga ne časte,
nego između onih koji ljube
i onih koji ne ljube.

Djevojka je čekala avion u čekaonici jednog velikog aerodroma.Pošto je
trebala dugo čekati, odlučila je kupiti knjigu kako bi joj vrijeme brze
prošlo.
Uz knjigu kupila je i paketić keksa.
Sjela je u VIP čekaonicu kako je nitko ne bi uznemiravao.
Kraj nje je bila stolica na kojoj su bili keksi, a sa druge jedan gospodin koji je čitao novine.
Kad je ona počela uzimati kekse i gospodin je uzeo jedan. Ona se šokirala,ali nista nije rekla i nastavila je čitati knjigu.
U sebi je pomislila: ma gledaj ti ovo, da samo imam malo više hrabrosti, do sada bih ga već udarila...

Svaki put kad je ona uzimala jedan keks, čovjek pored nje, ne obazirući se ni na šta, uzimao je isto tako jedan.
Nastavili su tako dok nije ostao samo jedan u paketu i djevojka pomisli: baš me zanima sta će sad napraviti!!!
Čovjek uze posljednji keks i podijeli ga na dvoje!
Ovo je zaista previše, poče da uspuhuje šokirana, uze svoje stvari, knjigu, torbu i ode prema izlazu iz čekaonice.

Kada se osjećala malo bolje, nakon što ju je prošla ljutnja, sjela je na
mjesto gdje nije bilo nikoga da bi izbjegla neke druge neprijatne događaje.
Zatvori knjigu i otvori torbu da je ubaci u nju. U tom trenutku ugleda
paketić keksa jos uvijek bio netaknut.
Postidje se kao kradljivac i tek tada shvati da je keks, isti kao njen, bio
od gospodina koji je sjedio pored nje, ali koji je, bez šokiranja, nervoze
ili prepotencije, podijelio i svoj posljednji komad sa njom, totalno
suprotno od nje, kojoj su bili povrijeđeni ponos i osjećaji.

ZAKLJUČAK: Koliko puta u našem životu ćemo ili smo pojeli tuđi keks, a da to nikad nećemo ili nismo ni saznali?

Prije nego sto se dođe do brzopletog zaključka i prije nego što se počne
misliti loše, GLEDAJ sa pažnjom detalje, vrlo često situacija nije onakva
kako izgleda nama na prvi pogled!!!!

Test Tri sita

U staroj Grčkoj je Sokrat bio poznat po tome, da je veoma visoko cijenio znanje. Jednog dana je veliki filozof sreo poznanika, koji mu je rekao:
-Znaš li što sam upravo čuo o tvom prijatelju?
-Samo trenutak - zaustavio ga je Sokrat.- Prije no što mi bilo što kažeš, želio bih da napraviš kratak test. Ime mu je test Tri sita
- Test Tri sita?
- Tako je - nastavi Sokrat. - Prije nego što mi govoriš o mom prijatelju, možda bi bilo dobro da razmisliš o tome što mi želiš reći i propustiš svoje riječi
kroz posebna sita. Zato se i zove Test tri sita.
- Prvo sito je sito istine. Jesi li posve siguran, da je to što mi želiš ispričati, istina?
- Ne - odgovori čovjek, - U stvari, upravo sam čuo i …
- U redu - reče Sokrat, - Dakle, ne znaš sigurno je li to istina ili nije. Probajmo s drugim sitom. Sitom dobrote. Želiš li mi ispričati nešto dobro o mom
prijatelju?
- Ne, upravo suprotno…
- Znači tako - nastavi Sokrat, - želiš mi ispričati nešto loše o njemu, ali ne znaš je li to istina. No, još uvijek možeš napraviti test, na raspolaganju ti
je još jedno sito. Sito upotrebljivosti. Da li će mi koristiti to što bi mi želio ispričati o mom prijtelju?
- U stvari, ne…
- Dakle - zaključio je Sokrat, - Ukoliko mi želiš ispričati nešto, za što ne znaš da li je istinito, nije dobro niti korisno, zašto bi mi uopće morao išta
ispričati ?

Jedan poznati govornik je jedan svoj seminar započeo tako, da je u ruci držao novčanicu od 20 dolara. U prostoru, gdje je bilo nazočnih 200 slušatelja,
pitao je: - Tko od vas želi ovu novčanicu?
Ruke su se počele dizati u zrak. Rekao je: - Prije nego vam dam ovu novčanicu, dozvolite mi da napravim slijedeće. Pritom je zgužvao novčanicu i ponovo je
dignuo u zrak.
Upitao je: - Tko još uvijek želi ovu novčanicu? - Ruke su još uvijek bile u zraku.
- A što ako napravimo ovo? - bacio je novčanicu na pod i počeo je gaziti, a potom je pokupio izgužvanu i uprljanu.
- Tko je od vas želi sada?
Ruke su još uvijek bile u zraku.
- Prijatelji moji, danas smo naučili veoma dragocjenu lekciju - rekao je:
- Bez obzira što napravim s novcem, još uvijek ga želite, jer novčanica nije izgubila svoju vrijednost. Još uvijek je vrijedna 20 dolara. U životu mnogo
puta padnemo, budemo izgužvani, ozlijeđeni i na tlu, u prljavštini; i sve to zajedno sa odlukama koje donosimo i okolnostima u kojima se nađemo. I tada
mislimo, da ne zavrijeđujemo ljubav, toplinu i da smo nevrijedni sami sebe. Međutim, neovisno na to što se je dogodilo ili što će se dogoditi sa vama,
nikada nećete izgubiti svoju istinsku vrijednost. Uprljani ili čisti, izgužvani ili posve uređeni,; još uvijek ste neprocjenjivi… osobito za one koji vas
vole.
Veličina vašeg života ne izvire iz toga, što napravimo ili koga poznajemo, već iz toga TKO SMO!

Jedan čovjek star 92 godine, mali, dobro džeći i ponosan, koji je svakog jutra u osam sati bio komplet obučen,
sa modernom frizurom i savršeno obrijan, iako je skoro sasvim slijep, danas se doselio u starački dom.
Njegova 70-to godišnja žena skro je umrla i time selidbu u dom učinila neophodnom.
Poslije mnogo sati strpljivog čekanja u holu doma, ugodno se nasmiješio kada su mu rekli da mu je soba spremna.
Dok je upravljao svojom hodalicom ka liftu, opisao sam mu njegovu malu sobu, uključujući i rolete koje su bile na prozoru.
"Sviđa mi se" rekao je sa entuzijazmom osmogodišnjaka kome su upravo pokazali novo štene.
"Gosp. Johns, još uvijek niste vidjeli sobu, pričekajte još malo."
"To nema nikakve veze s ovim" odgovorio je.
"Sreća je nešto o čemu odlučujete unaprijed. Da li će mi se sviđati soba ne zavisi od toga kako je raspoređen namještaj
već kako ja rasporedim svoje misli...Već samo odlučio da mi se sviđa. To je odluka koju donosim svakoga jutra kad se probudim.
Ja imam izbor: mogu provesti dan u krevetu brojeći teškoće koje imam sa dijelovim tijela koji više ne rade, ili mogu ustati iz
kreveta sretan zbog onih koji još uvijek rade.
Svaki dan je poklon, i dok su mi oči otvorene, mislit ću na novi dan i na sve sretne uspomene koje sam odložio.
Baš za ovo doba svog života.Starost je kao bankovni račun. Sa njega podižete ono što ste uložili.
Moj savjet vam je da uložite mnogo sreće u banku sjećanja!
Hvala vam za vaš dio u banci sjećanja. Ja još uvijek ulažem!!"

Zapamtite pet jednostavnih pravila za sreću:

1. Oslobodite svoje srce od mržnje.
2. Oslobodite svoj um od briga.
3. Živite jednostavno.
4. Pružajte više.
5. Očekujte manje.

Jednom davno, svi ljudski osjećaji i sve ljudske kvalitete našli se na jednom skrivenom mjestu na
Zemlji. Kada je Dosada zijevnula treći put, Ludost je, uvijek tako luda, predložila:
"Hajdemo se igrati skrivača! Tko se najbolje sakrije, pobjednik je među osjećajima."
Intriga je podigla desnu obrvu, a Radoznalost je, ne mogavši prešutjeti, zapitala:
"Skrivača? Kakva je to igra?"
"To je jedna igra", započela je objašnjavati Ludost, "u kojoj ja pokrijem oči i brojim do milijun, dok se
svi vi ne sakrijete. Kada završim sa brojanjem, polazim u potragu, i koga ne pronađem, taj je
pobjednik."
Entuzijazam je zaplesao, slijedilo ga je Oduševljenje. Sreća je toliko skakala da je nagovorila Sumnju i
Apatiju koju nikada ništa nije interesiralo. Ali nisu se svi htjeli igrati. Istina je bila protiv skrivanja, a i
zašto bi se skrivala? Ionako je uvijek, na kraju, svi pronađu. Ponos je mislio da je to glupa ideja, iako
ga je zapravo mučilo što on nije bio taj, koji se sjetio predložiti igru. Oprez nije htio riskirati.
"Jedan, dva, tri..." počela je brojati Ludost.
Prva se sakrila Lijenost, koja se kao i uvijek, samo bacila iza prvog kamena na putu.
Vjera se popela na nebo, Zavist se sakrila u sjenu Uspjeha koji se mučeći popeo na vrh najvišeg
Drveta.
Velikodušnost se nikako nije mogla odlučiti gdje se sakriti jer joj se svako mjesto činilo savršenim za
jednog od njenih prijatelja.
Ljepota je uskočila u kristalno čisto jezero, a Sramežljivost je provirivala kroz pukotinu drveta.
Krasota je našla svoje mjesto u letu leptira, a Sloboda u dahu vjetra.
Sebičnost je pronašla skrovište, ali samo za sebe!
Laž se sakrila na dno oceana (laže, na kraju duge), a Požuda i Strast u krater vulkana.
Zaborav se zaboravio sakriti, ali to nije važno.
Kada je Ludost izbrojala 999.999, Ljubav još nije pronašla skrovište jer je bilo sve zauzeto.
Ugledavši ružičnjak, uskočila je, prekrivši se prekrasnim pupoljcima.
"Milijun", zavikala je Ludost i započela svoju potragu.
Prvu je pronašla Lijenost, iza najbližeg kamena. Ubrzo je začula Vjeru kako raspravlja o teologiji s
Bogom, a Strast i Požuda su iskočile iz kratera od straha.
Slučajno se tu našla i Zavist, i naravno Uspjeh, a Sebičnost se nije trebalo niti tražiti.
Sama je izletjela iz svog savršenog skrovišta koje se pokazalo pčelinjom košnicom.
Od tolikog traženja Ludost je ožednjela, i tako u kristalnom jezeru pronašla Ljepotu.
Sa Sumnjom joj je bilo još lakše jer se ona nije mogla odlučiti za skrovište pa je ostala sjediti
Na obližnjem kamenu.
Tako je Ludost, malo po malo, pronašla gotovo sve.
Talent u zlatnom klasju žita, Tjeskobu u izgorjeloj travi, Laž na kraju duge (laže, bila je na dnu
oceana) a Zaborav je zaboravio da su se uopće ičega igrali.
Samo Ljubav nije mogla nigdje pronaći. Pretražila je svaki grm i svaki vrh planine i kada je već bila
bijesna, ugledala je ružičnjak.
Ušla je među ruže, uhvatila suhu granu i od bijesa i iznemoglosti počela udarati po prekrasnim
pupoljcima.
Odjednom se začuo bolan krik. Ružino je trnje izgreblo Ljubavi oči.
Ludost nije znala što učiniti. Pronašla je pobjednika, osjećaj nad osjećajima, ali Ljubav je postala
slijepa.
Plakala je i molila Ljubav da joj oprosti i na posljetku odlučila zauvijek ostati uz Ljubav i pomagati joj.
Tako je Ljubav ispala pobjednik nad osjećajima, ali ostala je slijepa, a Ludost je prati gdje
god ide.

Kada je jedan tragalac došao kod ucitelja silno oduševljen brojem duhovnih knjiga, ucitelj ga je, dok je ovaj naglas išcitavao naslove, ponudio kavom.
Kakvu kavu piješ?
Bez šecera, odgovorio je covjek listajuci knjigu.
Poslije pet minuta, ucitelj se vratio sa samo jednom šalicom kave. U drugoj tacni nije bilo ni šalice ni kave. Praveci se da je sve u najboljem redu, stavio je praznu tacnu ispred gosta. Uživajuci u mirisu kave, ucitelj je odgovarao na pitanja svog posjetioca. Kada je ovaj obratio pažnju, primjetio je da se u tacni umjesto šalice kave nalazi samo komadic papira.

Znate li šta je pisalo na njemu?

(GORKA KAVA)

AKBAR U MOLITVI

Mogulski car Akbar jednog je dana bio u šumi u lovu. Kad je došlo vrijeme za večernju molitvu, sišao je s konja, po zemlji je prostro svoju hasuru i kleknuo da se moli, kako to pobožni muslimani čine.
Upravo je u tom trenutku jedna seljakinja, uznemirena zbog nestanka svog muža koji je jutros otišao od kuće i još se nije vratio, žurno prošla pokraj, tjeskobno tražeći muža. Bila je toliko zaokupljena da nije ni opazila cara kako kleči, nogom je stupila na njega i, ne ispričavši se, žurno otišla u šumu.
Akbar se zbog tog prekida ljutio, ali kako je bio dobar musliman, držao se pravila da za vrijeme namaza ni s kim ne razgovara.
Upravo kad je završio molitvu, vratila se žena s mužem, sva radosna što ga je pronašla. Bila je iznenađena i prestrašena kad je ugledala cara i njegovu pratnju. Akbar je dao oduška svojoj ljutnji na nju i viknuo: "Protumači mi svoje nedolično ponašanje ili ćeš biti kažnjena!"
Žena je odjednom postala neustrašiva, gledala je cara u oči i rekla: "Vaše Veličanstvo, ja sam bila toliko zaokupljena mišlju na svog muža da vas uopće nisam opazila, i, kako vi kažete, da sam se spotakla o vas. Kad ste vi bili u namazu, bili ste zaokupIjeni Jednim koji je beskrajno vrjedniji od mog muža. Kako ste me mogli opaziti?"
Vladar je osramoćen šutio, i kasnije je povjerio svojim prijateljima da ga je jedna seljakinja, koja nije ni učenjak ni hodža, poučila molitvi.

BIO SAM SIGURAN DA ĆEŠ DOĆI

Moj se prijatelj nije vratio s bojišnice, gospodine. Molim dopuštenje da idem po njega."
"Dopuštenje se odbija", reče časnik. "Ne želim izložiti opasnosti tvoj život za čovjeka koji je vjerojatno mrtav."
Svejedno, vojnik je otišao i, uru kasnije, vratio se natrag, smrtno ranjen, noseći mrtvo tijelo svog prijatelja.
Časnik je bio bijesan. "Rekao sam ti da je mrtav. Sada sam vas obojicu izgubio. Reci, je li se isplatilo ići tamo po truplo?"
Umirući vojnik odgovori: "Oh, da, gospodine. Kad sam došao do njega, bio je živ. I rekao mi je: 'Jack, znao sam da ćeš doći'."

Jedan covjek ne moze uciniti sve... ali je bitno da ucini nesto

Mozda Bog hoće da upoznaš mnogo pogrešnih ljudi
prije nego sto upoznaš pravoga,
tako da kada se to desi, budeš ZAHVALAN.

Nitko nije učinio veću grešku od osobe koja nije poduzela ništa jer je mogla učiniti malo. Edmund Burke

Čovjek, bilo koji čovjek, zaslužuje sve što je čovjeku suđeno - radost, bol, tugu i borbu. Priroda njegovih djela je nevažna dok postupa kao ratnik. Ako
mu je duh izopačen, treba jednostavno da ga učvrsti - pročisti, usavrši - zato, što ne postoji ni jedan drugi zadatak u cjelom našem životu koji je vrijedniji
truda. Ne učvrstiti duh, znači tražiti smrt, a to je isto kao i ne tražiti ništa, pošto će smrt i onako da nas stigne, bez obzira na sve.
Tražiti savršenstvo ratničkog duha je jedini zadatak vrijedan naše prolaznosti, naše hrabrosti."

Don Juan, "Put u Ixtlan "

Nikad ne pružaj ruku toliko daleko, da je ne možeš izvući iz vatre.

Da bi vidio dugu, moraš moći podnjeti kišu.

NE VJERUJ NIKOME JER TAJ MOŽDA NE ZNA DA LAŽE.
U SVE SE MORAŠ SAM UVJERITI.

DLANOVI TI SE ZNOJE, SRCE UBRZANO LUPA, A GLAS TI ZASTAJE U GRLU?
*To nije ljubav, to je zaljubljivanje.
NE MOŽEŠ SKINUTI POGLED ILI RUKE S NJEGA?
*To nije ljubav, to je požuda.
PONOSNA SI NA NJEGA I ŽELIŠ GA SVIMA PREDSTAVITI?
*To nije ljubav, to je sreća.
ŽELIŠ GA, JER ZNAŠ DA JE ON TU PORED TEBE?
*To nije ljubav, to je usamljenost.
S NJIM SI JER ON TO ŽELI?
*To nije ljubav, to je sažaljenje.
S NJIM SI JER TE LJUBI I DRŽI ZA RUKU?
*To nije ljubav, to je nesigurnost.
SRCE TI POSKOČI ČIM GA VIDIŠ?
*To nije ljubav, to je strast.
OPRAŠTAŠ MU GREŠKE JER SE BRINEŠ ZA NJEGA?
*To nije ljubav, to je prijateljstvo.
SVAKI DAN MU GOVORIŠ DA JE ON JEDINA STVAR NA KOJU MISLIŠ?
*To nije ljubav, to je laž.
ODREKLA BI SE NAJDRAŽIH STVARI RADI NJEGA?
*To nije ljubav, to je velikodušnost.

SRCE TE BOLI I SVE SE U TEBI LOMI KADA JE ON TUŽAN?
*Da, to je LJUBAV.
PRIVLAČE TE DRUGI, ALI IPAK OSTAJEŠ S NJIM BEZ TRUNKE KAJANJA?
*Da, to je LJUBAV.
PRIHVAĆAŠ NJEGOVE MANE JER SU I ONE DIO NJEGA?
*Da, to je LJUBAV.
S NJIM SI ZBOG TE NESHVATLJIVE MJEŠAVINE BOLI, SREĆE I UŽIVANJA?
*Da, to je LJUBAV.
DALA BI ŽIVOT ZA NJEGA?
*Da, to je LJUBAV.

Priča o obadu

Tokom mandata Abrahama Lincolna neki je u njegovom kabinetu imenovani pomocnik neprestano pronalazio razne načine remećenja predsednikovih ideja. Ako bi Lincoln bio za nešto, mogli ste se okladiti da će se taj tip biti za suprotno.
Budući da je to trajalo već poduze vreme, jedan je Lincolnov prijatelj upitao predsednika zašto ne smeni toga pomocnika i umesto njega ne postavi nekoga s kim će bolje sarađivati. Umesto odgovora, Lincoln je prijatelju ispričao pričicu o obadu:
"Jednoga sam dana šetao soeskim putem i naišao na zemljoradnika. U plug je upregnuo konja. Kad sam mu se približio, ugledao sam na konjskomu bedru velikoga obada. Hteo sam ga oterati, jer je obad očito radio svoj posao - ujedao. Ali orač mi reče da to ne činim.
'Zašto?', pitao sam iznenađeno.
'Prijatelju, taj je obad jedino što još pokreće ovu staru ragu', odvratio mi je. "

Dve monahinje su izašle u prirodu i šetale jedno poslepodne.
Jedna se zvala Sestra Matematika, zbog svog izoštrenog smisla za matematiku, a druga Sestra Logika, zato što je bila jako logična.
Počelo se smrkavati, a one su bilo daleko od manastira.

SM: Jesi li primetila ovog muškarca iza nas, izgleda da nas prati. Bog zna šta hoće od nas...

SL: Eh, to je logično - hoće da nas siluje.

SM: O, ne - na ovoj udaljenosti će nas stici za nesto manje od petnaest minuta. Šta da radimo?

SL: Jedino logično - idemo brže.

SM: Ali to ne pomaže.

SL: Naravno da ne pomaže! On će učiniti jedinu logičnu stvar - i on ce ići brže.

SM: Oh, šta da radimo? Na ovoj udaljenosti će nas stići za manje od deset minuta.

SL: Jedino logično što možemo učiniti je da se razdvojimo. Ne može nas obe pratiti.

Muškarac je odlučio da prati Sestru Logiku. Sestra Matematika je srećno stigla u manastir, ali se silno živcirala što se dogodilo s Logikom. Ubrzo se i ova pojavila u manastiru.

SM: Sestro Logiko, hvala dragom Bogu! Pričaj - šta se dogodilo!

SL: Pa dogodilo se jedino logično, nije mogao da prati obe i izabrao je mene.

SM: Ma, to znam , ali šta se dogodilo nakon toga?
SL: Pa jedino logično: stigao me je.

SM: O, ne! Šta si napravila?

SL: Jedino logično: Podigla sam haljinu!

SM: O, ne, Sestro! Šta je on napravio?

SL: Jedino logično: Spustio je pantalone.

SM: O, ne! Što se onda dogodilo?

SL: Pa to je valjda logično! Jedna časna sestra s podignutom haljinom trči brze od jednog muškarca kojem su pantalone spuštene ispod kolena...


I za sve VAS koji ste mislili da će ova priča biti bezobrazna: Pomolite se Bogu i nazad na posao!!! Sram vas bilo...

Na uglu jedne ulice stajao je prosjak i prosio za hljeb.
Ulicom je naišao konjanik, dojahao do njega i udario ga bičem po licu.
Gledajući jahača dok se je udaljavao, prosjak se ispravi i povika:
“BUDI SREĆAN!”
Neki seljak stajao je tu u blizini i vidio sve što se dogodilo.
Ipak…prosjakove zadnje riječi su ga u potpunosti zbunile.
Nije izdržao, a da ne upita prosjaka:
“Zar si zaista toliko ponizan i skroman?!”
“Ne”, odgovori je prosjak. “Ali, da je jahač bio srećan čovjek, nikada ne bi došao da me udari bičem po licu!”

Priča o mravu (lekcije iz savremenog menadžmenta)

Jednom ne tako davno, živeo je srećan i vredan Mrav, koji je svakog dana dolazio prvi na posao. Bio je vredan. Veseo. Jednom rečju, bio je srećan dok je radio.

Pevušio je vesele pesmice, a rezultati njegovog rada su bili odlični. Slušajući pesmu Mrava, gospodin Stršljen, direktor firme, zaključio da se mrav previše zabavlja, a premalo radi, jer nema pravo usmerenje i šefa koji bi ga kontrolisao.

Zato je zaposlio Bubamaru koja je imala veliko iskustvo sa upravljanjem. Prva briga Bubamare bila je da organizuje evidenciju dolazaka i odlazaka mrava na posao (odnosno sa posla).
U tu svrhu, uspostavila je sistem prijemnih i odlaznih dokumenata.

Sa vremenom, broj dokumenata se povećavao i zbog povećanog obima posla oko papira morali su da zaposle nekog ko bi pripremao papire i izveštaje.

Zaposlili su Pauka koji je odmah uspostavio sistem arhiviranja i postao je odgovoran i za preuzimanje telefonskih poziva.

A mrav? Mrav je i dalje radio kao i pre.

Izveštaji koje je dostavljala Bubamara su bili izvanredni.
Direktor Stršljen je bio oduševljen izveštajima koje je dobijao od Bubamare i uskoro je počeo da zahteva: uporedne studije sa grafikonima, analize trendova razvoja, itd.

Da bi se zadovoljio direktorov zahtev, bilo je nužno da se zaposli Hrčak koji bi bio direktna pomoć direktoru. Njemu su odmah kupili nov računar sa štampačem.

Srećni i vredni mrav je i dalje radio kao i pre. Jedino se požalio da bi mu bilo lakše ako bi imao neki računar. Nisu mu odobrili.

Ovo je bilo prvi put da se Mrav na nešto požalio i direktor Stršljen je odmah shvatio da je potrebno najhitrije reagovati. Kreirao je novo radno mesto šefa službe koji bi nadzirao srecnog i vrednog mrava.

Na novo radno mesto je zaposlio Cvrčka. On je odmah po svom dolasku zamenio celokupni nameštaj u svojoj kancelariji i na zahtev dobio ergonomski oblikovanu stolicu i nov računar sa ravnim, LCD ekranom.

Broj računara je narastao i morao je da se kupi i instalira i mrežni server.

Novi šef službe je shvatio da hitno treba pomoćnika (koji je uzgred bio njegov pomoćnik u predhodnoj firmi). I tako je zaposlio Stenicu.

U isto vreme Mrav je postajao sve manje srećan i sve manje produktivan. Opet je tražio računar. Opet mu nisu odobrili.

Situacija sa Mravom, zabrinula je Cvrcka i on je zaključio da mora da naruči studiju o zadovoljstvu zaposlenih u firmi. Upoznao je sa tim direktora Stršljena koji je shvatio Cvrckovo objašnjenje i odobrio angažovanja agencije za te potrebe.

Skupa studija je uradjena i Cvrcak je poceo da primenjuje predložene motivacione metode. Svuda je okacio motivacione plakate.

Vodio je Bubamaru, Pauka, Hrcka i Stenicu na motivacione treninge u poznata letovališta itd…

Mrav je i dalje, ali nevoljno, radio. Čitao je motivacione poruke na plakatima i nikako nije mogao da nadje nadredjene kad su mu trebali.

Jednostavno, ili nisu bili tu ili nisu imali vremena za njega.

I tako je vreme teklo.

Direktor Stršljen je i dalje dobijao redovno svoje perfektne izveštaje, ali su oni počeli da pokazuju da firma nije više tako rentabilna kao pre.

To ga je duboko zabrinulo i morao je da reaguje.

Unajmio je najelitnijeg konsultanta, gospodju Sovu. Sovin zadatak je bio da izvrši potpunu analizu organizacije i poslovanja firme i da predloži rešenja da bi firma poslovala rentabilno.

Nakon tri meseca, Gospodja Sova je direktoru predala sledeci izveštaj:

“U firmi je previše zaposlenih!”

Direktor Stršljen je oduševljeno prihvatio stručnu analizu i odmah otpustio:

MRAVA.

———————————————————————————————-

Naravoučenije:

Nikada nemoj da budes srećan i vredan mrav.

Mnogo se više isplati da si nesposoban i da ne radiš ništa.

Nesposobnima ne trebaju nadzornici.

Ako si uprkos svemu produktivan, nikad ne pokazuj da si veseo kada radiš, jer za to nema opravdanja.

Ako, ipak, na svaki nacin želiš da si mrav, osnuj svoju firmu i tako nećeš morati da radiš za Stršljena, Bubamaru, Pauka, Hrcka, Cvrčka, Stenicu i Sovu. Ali tada nećeš moći da radiš ni kao Mrav. Jer da bi održao firmu moraš da se družiš sa stršljenovima, bubamarama, paucima, hrčcima, cvrčcima, stenicama i sovama.

Naravoučenije 2:

Na žalost, cela priča je utemeljena na univerzitetskim naučnim istraživanjima koja kažu da većina ljudi teži ka parazitskom životu.

Saveti jednog oca svome sinu

Cigarete
Evo sine. Ovo na stolu su cigarete. Mene nisi nikad video da sam
zapalio, a ni ne vjerujem da hoćeš. Imao sam tu sreću da se nikad ne
navukoh. U osnovnoj će pušit` samo najveći kreteni. U srednjoj samo
oni koji žele privuć` pažnju. Na faksu oni koji su se u međuvremenu
navukli. Ovisnost ti je jedna jako glupa stvar. Kao moje žderanje pre
spavanja i pivce s ortacima? Mmmmh – da. U životu ćeš i ovako i onako
tu i tamo popušit`, pa ti je to sasvim dovoljno. A i glupo je bacat`
5e dnevno u dim. To što će najgluplje i najzgodnije cure u razredu
uvijek biti u društvu pušača – a j**at ga. Viša sila. Farmaceutima
uopste nije stalo da nađu lek protiv raka u sledećih 50 godina jer i
ovako jako fino žive, a uvek će ti se u društvu naći neki fini šupčić
koga će nervirati tvoj dim i kojeg će stalno duvati od sebe,
nepodnošljivo ti se penjući na k***c. Da ne spominjem kad se prvi put
zaljubiš u nepušačicu... I smrdeće ti prsti, i brkovi ce ti požuteti,
ružno ćeš kašljati i sj**aće te rak. Najgore od svega je što ćeš bar
dvadeset puta pokusati prestati. Sine, zajebi to.

Mjuza
Moj tata je imao problema sa svojim starcima kad je šezdesetih bubnjao
u rok-bendu. Ja sam imao problema kad sam sa svojih 16 slušao Pistolse
i Ramonse s` popratnim zihericama i skakanjem po sobi (ponajviše kad
sam opizdio glavom u štok). Ti ćeš imati problema kad za 15 godina
netom probuđen uđem nadrkan u tvoju sobu i čujem kako puštaš što god
se već bude slušalo u proljeće 2021. Što uostalom možeš očekivati od
matore drtine koja ne voli opere osim ranih Mozartovih, ni jazz,
dance, jazz-dance, rnb, soul, pevačice ouosteno, rap, hiphop, rave,
trance, one p***re s gelom u kosi i p***astim glasovima gde ih peva 5,
a čuje jedan, kravetine sa Pinka u dopičnjacima, cigane sa harmonikom,
ljigavi pop, a od narodnjaka mi se povraća... Jesam ti pričao kako si
mi do 6 meseci najbrže znao zaspati uz AC(udar groma)DC i Deep Purple?
I da si mrd`o guzom i cerio se na Minimalizam? Uglavnom, imaš mojih
2000 CD-ova, kaseta i ploča pa ćeš valjda štogod i naći. A ako se i
raspizdim, to je zato jer me pregazilo vrijeme i jer mrzim trendove.
Uostalom, snimio sam ti Misfits for babies i od prvog rođendana te
tešem...

Auti
Auto je tu da ti služi, a ne da ti služiš njemu. Zato ne robuj skupim
i ogromnim autima niti ne ulazi u kredite zbog kojih ćeš morati jesti
štapiće i piti mineralnu light, nego nabavi nešto vozljivo da ti bude
funkcionalno. Ogromni auti su ionako kompleksaški substitut za mali
mlohavi k***c u mužjaka, i sitni, zlobom oglodani mozak u žena. Kad
sam se vratio iz JNA tata mi je platio vozački. Kad sam ga žicao da mi
posudi onu krshinu od žute Jette koja je preminula koju godinu
kasnije, rekao je da auto nije igračka i da ga kupimsebi jedan kad
zaradim. Onda je došao rat i sve je otišlo u pizdu m*******. Tata je
kao pravi pošteni Srbin dobio otkaz i otišao u rat gde je ostao bez
bubrega, a mi smo iz srednjeg prešli u malo niži stalež (svakom
njegova sarma), pa sam za kredit za Clia, zaradio tek u 33-oj nakon
puno čišćenja snega, nošenja brašna i čišćenja podruma. Tebi ću
platiti vozački kad napuniš 18. Do tad ću jako dobro razmisliti hoću
li ti dati voziti moj auto, ili ću biti sebično g**no ko moj stari.
Koji je tim svojim postupkom navukao moju mržnju, ali i definitivno
spasio neodgovornog majmuna sklonom alkoholu da ne pogine za volanom u
vrlo kratkom razdoblju i u smrt povede za sobom još koje nevino biće.
Hvala ti stari. Jes da si bio vagina, ali imao si pravo. Oprošteno...

Televizija
Filmovi koji su meni sjajni, tebi će biti spori i dosadni. Puno je
bolji osecaj smejati se profinjenim komedijama i kontati dubinu i
smisao nekih filmova, ali za to moraš razvijati mozak. Mozak se
razvija učenjem. Učiš dok si živ i to u školi, s društvom, roditeljima
i kad si sam. Najlakše je ceo dan buljiti u TV i tako ćeš garantovano
zatupiti jer su TV programi stvoreni od strane retardiranih ljudi za
retardiranu populaciju, a vredi svaka stota emisija koju vidiš. Gledaj
TV dva sata dnevno i probaj da barem pola od toga bude nešto korisno.
Samo jedan čovjek u Srbiji živi od gledanja televizije, a i taj je
potkupljen, pa se ohladi što pre. Reklame imaš na mom hardu. Dobre
reklame, ne ove za švarckof i uloške. Ne sine, žene nemaju plavu krv i
fleku od bureka ne mozes isprati nikakvom pizdom materinom.
Humorističke serije koje vrijede su već odavno snimljene, pa ćeš ih
imati arhivirane u fioci s` dvd-ovima. Ne u onoj ladici. Tu ne diraj,
REKAO SAM TI!

Kompjuter
Za svaki sat vremena što visiš na kompu moraš napraviti 100 sklekova,
200 trbušnjaka i 10 zgibova. I moraš pustiti tatu da te pobedi koji
put. Koje ti je uzivanje stalno razvaljivat` čiču otromboljenih
refleksa a ? Evo ti mame pa joj uvali da vodi Borac ili
Genčerdirlidirli kroz ligu prvaka. k***c, to je nestvaran svet. Igraj
se kad pada kiša ili umesto da gledaš spanske serije na tv, ali daj se
kreći i živi. Ma kakav internet, kakvi bakrači. To na četovima su ti
sve frigidni gabori koje niko ne želi jer su ružne, kako ne kontas
?!?! Kad je vidiš uživo i shvatiš da su stavile tuđe sise – pozlit će
ti. Nađi si par ljudi s drugih kontinenata i dogovori da putujete i
nađete se. Blog ni ne pomišljaj otvoriti. To ti je za lenčuge koji se
ne usudjuju izaći iz svojih jazbina. Ja? Pa imam svoj blog. Ali to je
zato što ćemo se zbog njega jednog dana obogatiti, videces!

Izlasci
Piva u krcmi je duplo skuplja od pive u dućanu, pa ti je bolje naći
ekipu s kojom ćeš svirati i pevati u parku nego udisati dim i slušati
Radio Krnjacu s` gomilom mediokriteta koji vrte kutiju cigareta oko
najduže ose, gledaju u prazno i pojma nemaju sta ce sa sobom. Kafa je
k***c. Glupa navika. Možeš i bez nje. Noćni klubovi ti se dele na one
za seljačine gde puštaju narodnjake i gdje ćeš pokupit` sidu, šaku ili
metak, i one druge. Ako odeš na kurve, znaš da su ti vrata mog
dvorišta uvek otvorena, ali ona kućna više ne. Ionako te plavuše u
minicama neće j**at` pet posto jer nemaš ni para ni makinu ni koks.
Što se tiče onih drugih, osim što ti nikad neće odgovarati mjuza i što
će te boleti uši i mozak, zapamti da žene pre izlaska troše barem sat
vremena da se namažu, i da to što si video uveče sigurno neće biti ono
isto pored čega ćeš se probuditi ujutro. A i piva je mala i triput
skuplja nego u radnji, pa se vi bolje skupite kod nekog i napravite
privatni parti.

Sport
Sine, bavi se sportom. Ne profesionalno jer ćeš zatupiti. Ne ni s puno
sportova jer ćeš se razvodnjiti. Ne nekim sportom od kojeg nema vajde,
tipa hokeja na travi, lacrossea, sinhroniziranog plivanja ili skvos.
Ni veslanjem. Nećeš mi u cilj leđima ulaziti. I ne fudbalom jer ne
želim da ti 50.000 ljudi psuje mater jer si pogodio stativu. Ni
košarku jer će te terat` u k***c kad budes sedeo ispred njih u
bioskopu, a i niko ti neće moći naći patike broj 53. Mogao bi odbojku,
ali ćeš sj**at` zglobove i prste dok će te u rukometu non-stop
mlatit`. Ili vaterpolo, ali ćeš se usvinjit` 25 kila isti dan kad
prestaneš trenirati. A u bazenu ćeš odma` pokupit` gljivice. Za
skijanje i tenis ti nemam para, a na borilačke veštine te ne dam iz
principa. Sine, jel se baš moraš baviti sportom?

Kompjuterske igrice
Sine, to ti zaglupljuje. Nas su matorci isterali na dvorište, dali nam
loptu ili klikere i pokupili kad bi pao mrak. A kad bi pao mrak,
pranje i u krevet, eventualno si mogao čitati neku knjigu ili gledati
jedan od dva TV programa koji su završavali u 10 i 11. Igrice su ti za
k***c. Zaradićeš dioptriju, grbu, nikad nećeš pobediti, a ako i dođeš
do zadnjeg nivoa, neki će . u japanu napraviti još 1800 novih. A
do tad će ti najveći mamlazi u razredu pokupiti najbolje komade.
Zajebi to i idi igraj fudbal.

Alkohol
Nemoj početi pit` pre osamnaeste jer ćeš prestati rasti, organi će ti
zakržljati, a mož***** celije prepoloviti. Kad i počneš, loči obazrivo,
polako i inteligentno. Uvijek će se neko u ekipi zapiti ko svinja, a
nije nužno da to budeš baš ti. I probaj piti kvalitetno, a manje, jer
nije poenta popiti najviše, nego se najbolje zabaviti. Najveći je
merak sedeti pripit sa strane i gledati nekog kako jede opuške ili
piša po mački. Prije spavanja se lepo izrigaj, napravi sendvič, popij
litru vode i eventualno popij kafetin ako vidiš da se sprema zlo.
Mamurluk inače ujutro najbolje liječi rasol. Od alkohola ti
garantovano raste bojler. Ribe ne vole bojleraše. Zapamti to.

Zašto ja pijem? Pa nije mi niko rekao ovo što ti sad govorim. Sad
vrati to pivo u frižider.

Droga
Sine, drogiraju se glupi ljudi. A ti nisi, niti želiš biti glup. Od
trave ćeš se smejati 15 minuta, a onda ćeš dva sata biti u kurcu. Od
skanka će ti 20 minuta biti veselo, a onda ćeš tri sata biti u kurcu i
još će ti pišacka smrdeti 12 sati. Od bombona će ti se vrteti u glavi
i skakati i nećeš moći zaspati 8 sati, od koke će ti smrdet u ustima
na ren i nakon sat vremena ćeš shvatiti da si dao 100 eura da bi ti
sat vremena bilo malo bolje, ako si dobre volje ili dosta gore, ako si
loše. Kao i sa svakom drogom, uostalom… LSD rade neki sumnjivi tipovi
u sumnjivim labosima i ako stave jednu j**enu kap više na taj list
papira koji ćeš posisat` da bi nakon toga video ljubičaste leptire
kako ti gmižu po glaviću dok ti oko putuje na obližnji hrast – ode ti
u pizdu m*******. Mislim, ne ti. Tvoj mozak. Ubrizgaš li si hors, daću
ti i injekciju s AIDS-om, pa da odmah prekratimo muke. Samo te dvije
stvari molim u životu. Ako se meni nešto dogodi, pazi na ostatak
familije i nikad nemoj imati veze s drogom. Hvala ti.

Oružje
j**alo te oružje. Oružje nose kompleksaši koji nisu dovoljno jake
ličnosti da bi nešto dokazali rečima. Ako ti neko zapreti oružjem,
reci mu da je u pravu i da ti sad ideš kuci. Nabaviš li veći gan od
njega, on će nabaviti još veći i tako u krug dok neko nekog ne upuca.
Onda ćeš ići u zatvor ili na groblje. S tim da u grobu nema p***ra i
da se niko iz zatvora nije vratio normalan i onda uspeo pošteno živeti
jer niko ne želi imati posla sa zatvorenicima koliko god oni nevini
bili. S druge strane, ako misliš pravdu isterivati noževima i
pištoljima, onda idi u neku vojsku i uživaj. Previše ima takvih idiota
po ulicama da bi i ti bio jedan od njih. U tom slučaju - mene
zaboravi.

Seks
Seks je najbolja stvar na svetu. Ali da ti sad dam svemirsku letelicu
i pustim te da voziš, zakucali bi se u prvi asteroid. Tako je i sa
seksom. Trebaš prvo naučiti neka pravila da bi onda uživao do jaja.
Lako je j**at`, ali je još lakše naj**at`. Osim što možeš dobiti neku
gadnu boleštinu od koje ćeš morati ići piškiti s čajnom kašikom, a
čike u bijelom će ti raditi bris uretre (što ti nikako ne želim
objašnjavati), vrlo lako možeš upropastiti najmanje tri života ako
ideš karati bez zaštite i ružna djevojka s tuluma zatrudni. Prema tome
pamet u glavu. Ne preporučujem ti seks pre sedamnaeste, a ako ideš
guzit` bez kurtona, to ti je isto kao da jedeš krempite s poda javnog
wc-a. Neki k***c ćeš već pokupiti.

Žene
Sine, ovo malo penisa što ti landara među preponama je nešto što te
razlikuje od osoba koje na tom mestu imaju rupu. One su jako drukčije
od nas. Čuvaj se žena. Nikad ni u jednoj ženi nećeš imati
prijateljicu, jer se ili ti sviđaš njoj ili ona tebi, pa se neko
izvlači na prijateljstvo samo da bi joj bio bliže. Ako se ona zaljubi
u tebe, biće ti dosadna i odj**aćeš je kad nađeš neku s većim sisama.
Ako se ti zaljubiš u nju, čim oseti – ili će ti uzeti sve pare i
odj**ati, ili će te samo odj**ati. Žene imaju taj fantastičan gen, da
što si bolji prema njima – to će one biti gore. A neki se parovi i
nađu. Šatro. Sine, budi muško, pokaži zube, i kad ima neki glupi
zahtev, nikad joj ne izađi u susret nego lupi šakom o sto. Jer ćeš
biti šupak ko tata.

ŽIVOTNI TESTAMENT SINU I KĆERI.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Dragi sine i kćeri.

Ja sam sada ostario/la, i kada me vidiš takvoga, budi strpljiv sa mnom i pokušaj me razumjeti.

Ako se zaprljam u vrijeme ručka, i ako se ne mogu sam odjenuti, budi strpljiv i pomozi mi.

Sjeti se sati, koje sam potrošio, dok sam ja tebi hizmet činio/la.

I ako u razgovoru ponavljam iste stvari uvijek isponova, nemoj me prekidati. Saslušaj me!

Kada si bio malen, morao sam ti istu priču čitati uvijek iznova, prije no što si utonuo u san.

Ako se ne budem mogao kupati, ne ismijavaj me i ne vrijeđaj.
Sjeti se da sam te morao loviti i izmišljati hiljadu razloga, da bi ušao u kadu.

Kad opaziš moje nepoznavanje nove tehnologije, daj mi vremena i
nemoj me gledati s podsmjehom na licu jer sada su druga vremena.

Ja sam tebe naučio mnogo stvari:
pravilno jesti, pravilno se odjenuti, suočiti se sa životom i njegovim iskušenjima.

Ako nekad u razgovoru zaboravim ili izgubim nit razgovora, daj mi
malo vremena, da se prisjetim. i ako mi to ne pođe za rukom, nemoj se
uznemiravati razumi me u tome.

Nije mi najvažnija stvar na
svijetu samo naš razgovor, već to, da sam s tobom i da me znaš poslušati
jer želim još koju minutu ili dan da osjetim tvoju toplinu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Budi mi oslonac, pomozi mi zaključiti putovanje s ljubavlju i strpljivošću.
Ako ne budem želio jesti, nemoj me prisiljavati da jedem.
Sam znam najbolje, kada mi je hrana potrebna, a kada ne.

Kada mi umorne noge više neće dozvoljavati da hodam, pruži mi ruku i pomozi mi sine moj.
Jer kao što sam je ja pružao tebi, kada si radio prve korake.

I ako ti jednom kažem, da mi se smrt primakla,i da moram umrijeti,
ne žalosti se sine moj, jednoga dana ćeš to razumjeti......Pokušaj
shvatiti da se u starosti ne živi, već da se preživljava.


Jednom ćeš spoznati, da sam ti unatoč svim učinjenim pogreškama, želio
samo najbolje i pokušao sam te pripremiti na putovanje života. Jer to ti
sam nisi znao, sine moj dragi.

Ne žalosti se i ne ljuti se i
ne osjećaj se bespomoćan, kada me budeš gledao pored sebe takvog
bespomoćnog. Budi pored mene i pokušaj me razumjeti i pomoći mi.
Baš onako kao što sam ja pomagao tebi, kada si počeo živjeti.

Budi mi oslonac, pomozi mi zaključiti moje vječno putovanje s ljubavlju i strpljivošću.
Vratit ću ti osmjehom i neizmjernom ljubavlju, koju sam oduvijek čuvao za tebe.

Volimo te naš sine i kćeri,

Tvoj otac i tvoja majka!

Tekst Priredio: Hrustan Noćić

TELEVIZOR IBN IBLIS, TELEVIZOR SIN IBLISA (ŠEJTANA)


Pitanje: “Vi ste poznati pod imenom buljilo, bezdusna kutija, TV a i po mnogim drugim imenima. Ali kako glasi vase puno ime?”
Odgovor: “Televizor Ibn Iblis”

Pitanje: “Karijeru ste zapoceli pocetkom 20-og vijeka, mozete li mi nesto o vasoj familiji reci?”

Odgovor: “Moj otac je jako poznat. On je Iblis kojeg je Allah iz Dzenneta istjerao zato sto je odbio da se pokloni pred prvim covjekom zemlje, Ademom, alejhi-s-selam. Od toda dobio se obavezao da vasu rasu (narod) zavodi, odvraca od islama. Mogu reci da je jako uspjesan bio i da sam ponosan da njegov zadatak mogu ja nastaviti.”

Pitanje: “Sta je tacno vas posao?”
Odgovor: “Da zavodim narod! Omogucavam im da se opuste i da postignu stanje zombija. U takvim momentima otvoreni su za sve, znaci dosta nasilja prikazujem i onda glumim kao da je to normalno i putem toga imam uticaj na njihovo ponasanje. Uistinu sam ja jedan od najuspjesnijih “ispiraca-mozgova” na ovom svijetu.

Moj najveci izazov i na sta sam najvise ponosan je da mogu paznju ljudi od njihovog Stovoritelja, Allaha, dzele sanuhu, da odvratim. On je bio taj koji je mog oca iz Dzenneta istjerao. Pa recite mi u cemu bi imao vece zadovoljstvo od odvracanja Njegovih robova od Njega?”

Pitanje: “Mislite li da ste uspjesni?”
Odgovor: “Molim? Kako me smijete to pitati? Zar nisam u svaki cosak ovoga svijeta dospjeo? Pogledajte samo ponasanje ljudi, posebno djece. Pogledajte na zajednicu, mnoge lose stvari prihvacaju.
Ponosan sam da mogu reci da sam i ja ucesce u to imao, zato sto sam neke od tih losih stvari reklamirao. Mogu se potruditi da lici da se o dobrim stvarima radi. Pogledajte kako samo stvari mogu lijepim da napravim, kao naprimer: nasilje, ubistvo i zinaluk.

Ljudi sate trose gledajuci u mene, nemajuci nikakve koristi od toga, a slobodno vrijeme im uzalud prolazi, tako da neki svoje namaze, zbog mene, u posljednjim trenucima obavljaju, a neki godinama nista ne nauce od Islama niti imaju vremena da Kur'an uzmu u ruke -sve to zahvaljujuci meni. Ljudi sate trose gledajuci u mene Ljudi sate trose gledajuci u mene.

I razmislite, u kojem domacinstvu me nema? Neki su me tako lijepo prihvatili da se nalazim u vise prostorija: kao dnevnom boravku, kuhinji (tu jako mali), spavacim sobama a sto mi se najvise svidja i sto me najvise zabavlja je da se i u djecijim sobama nalazim.

Danas nema nijednog casopisa ili novina u kojim moje programe nemozete naci. Tako je to kad ste popularni.
Narod me dan i noc gleda. Za neke sam postao odaja. Ko moze dan danas bez mene? Mnoge moje ideje se prate, kao nasilje, psovanje, kradja, laz, neprilagodna odjeca i mnoge druge stvari. Ustvari dostigao sam u svaki ugao trzista. Ja sam najuspjesnija stvarcica koja je ikad’ izmisljena.”

Pitanje: “Mislite li da ste bar malo neposteni zato sto narod prisiljavate da vjeruju sta govorite dok zivimo u svijetu u kojem je svako slobodan da radi sta zeli i kada zeli?”

Odgovor: “Prisiljavam? Ja nikoga ne prisiljavam ni na sta. Narod bira da me gleda pa cak i svaku glupost koja se na meni prikazuje. Svi oni sami biraju da me posjeduju. Imam dugme putem kojeg me mogu PALITI i GASITI, koje naravno uvjek mogu koristiti, ali sami biraju da me ne gase. Jasno je da im dajem sta zele.”

Pitanje: “Kako vidite buducnost?”
Odgovor: “Ooh … Boze! Jos uvjek napredujem. Prije sam bio crno-bijeli a sada sam u boji. Moje mogucnosti se jos uvjek razvijaju. Bio sam (a u nekim domacinstvima i danas) velika, crna, teska kutija za koju je dosta mjesta trebalo.

A sada me mozete nabaviti u raznim bojama i nisam vise glomazan vec lahak i ugledan i nije uvijek potrebno da me na neku stalazicu il komodicu stavite, sad me bez problema i na zid mozete okaciti. U svemu tome jako me moji prijatelji pomazu.”

Pitanje: “Ko su vasi prijatelji?”
Odgovor: “Imam mnogo prijatelja, jedan od mojih najboljih prijatelja je Bioskop, Video – u modernoj verziji naravno DVD, Kablovska i da nezaboravimo Satelitsku mrezu.”

Pitanje: “Znaci vi ste se pravo razvili, imate li neku novu ideju ili plan koja ce uskoro na trziste izaci?”

Odgovor: “Naravno, ali o tome nebi sad da razgovaram. O tome cu vas na vrijeme obavijestiti. Zadnje sta je na trziste izaslo je noseci DVD. To vam omogucava da me SVUGDJE gledate: dok ste na dugom putu (u autu, vozu), kada se nalazite negdje na osamljenom mjestu (planini…). Nadam se da ce imati uspjeha kao i ostali moji produkti.»

Pitanje: “U vasoj bransi naisli ste na nekoliko neprijatelja. Ko su vasi najveci neprijatelji?”
Odgovor: “Oh, naravno oni koji jako vjerovanje u svog Stvoritelja imaju. Oni su ti koji cesto na Njega misle i koji Ga velicaju. Oni su ti koji nevjeruju u sve sto prikazujem. Ustvari su to oni koji u Kur’an i Sunnet iskreno vjeruju. Pokusavam da ih zavedem, ali nedaju mi se.”

Pitanje: “Vec kada ste tako mnogo postigli, sta bi vam najveca bila zelja?”
Odgovor: “Da sto bolje posao svog oca Iblisa nastavim. Njegova je obaveza da svakoga zavodi i od Pravog puta odvraca da bi svog Stvoritelja Allaha dzelle se'nuhu zaboravili.”

Prica o jednom coveku i ljubavi njegove majke prema njemu.......



Moja majka je imala samo jedno oko. Mrzio sam je... bila je sramota za nas. U našoj školi ona je spremala hranu za učenike i učitelje.
Jednog dana dok sam još bio u toj osnovnoj školi moja majka je ušla u moj razred da me pozdravi. Bilo me je tako sram. Kako mi je to mogla učiniti? Ignorirao sam je, uputio sam joj pogled pun mržnje i pobjegao. Kasnije su mi se prijatelji iz razreda podrugivali – Fuj, tvoja majka ima samo jedno oko!
Propadao sam u zemlju i želio da moja majka jednostavno nestane... Kad sam je opet vidio ustao sam i rekao joj – Ako od mene budeš radila predmet ismijavanja bolje ti je da umreš!
Moja majka nije ništa odgovorila...
Nisam zastao niti trenutka da razmislim o tome što sam joj rekao, bio sam toliko pun ljutnje u sebi. Bio sam nezainteresiran za njene osjećaje... Želio sam otići iz kuće i nikad više ništa imati s njom.

U kasnijem životu sam učio puno i teško. Tako da sa dobio šansu da odem u Singapore na studije... Posrećilo mi se. Oženio sam se, kupio sam kuću i dobio svoju vlastitu djecu. Bio sam sretan sa svojim životom, sa svojom djecom i svim oko sebe mada sam nastavio živjeti u stranoj zemlji.

Ali jednog dana, moja majka je došla da me posjeti... Ona me nije vidjela godinama niti je ikad vidjela svoje unuke. Pojavila se na vratima. Moja djeca su je počela ismijavati. Ja sam se izderao na nju zato što se samo tako pojavila, nepozvana. Derao sam se na nju – Kako si se usudila doći do moje kuće i plašiti mi djecu? Goni se odavde, odmah!

Moja majka je samo tiho odgovorila – Oprostite, mora da sam pogriješila kuću – i nestala...

I onda, jednog dana, nakon nekoliko godina, pismo je doslo do moje kuće. Pozvan sam nazad u svoj rodni kraj radi godišnjice mature. Slagao sam ženi da moram ići na poslovni put. Poslije proslave, iz neke radoznalosti, svratio sam do našeg starog doma. Kad su me vidjeli, susjedi su mi rekli da je umrla. Ni jednu suzu nisam pustio. Predali su mi jedno pismo za koje su rekli da je od nje...

Moj Dragi Sine,
Mislila sam na tebe sve vrijeme.
Oprosti što sam došla do tvoje kuće i preplašila tvoju djecu.
Bilo mi je drago kad sam čula da si uspio u životu i da ćeš doći na proslavu ovamo.
Ja možda neću moći ni izići iz kreveta da te vidim.
Žao mi je što sam ti uvijek bila teret i sramota.

Vidiš, kada si bio dijete dogodila se jedna nesreća u kojoj si izgubio jedno oko.
Kao majka, nisam mogla podnijeti da odrastaš bez jednog oka.
Doktori su te pregledali i rekli mi da je moguće.
Ja sam ti onda dala jedno svoje...
Bila sam tako ponosna da znam da moj sin vidi svijet za mene, s tim okom.

S Ljubavlju, Za Tebe Uvijek...

Tvoja Majka...

Jednom jako, jako davno postojao je jedan otok gdje su zivjeli svi
osjecaji:
Sreca, Tuga, Znanje, Tastina i svi ostali, ukljucujuci Ljubav. Jednog dana su saznali da ce otocic potonuti, pa su se svi krenuli spasavati. Ljubav
je zeljela ostati do zadnjeg trenutka, vjerna i odana svom otocicu no kada je otocic gotovo nestao, ipak je odlucila zatraziti pomoc. Bogatstvo je
upravo prolazilo kraj nje u svom velikom, luksuznom brodu kada ga je Ljubav zapitala moze li ju povesti sa sobom. Bogatstvo je gotovo srdito odgovorilo da ne moze jer nema mjesta za nju obzirom da mu je brod ispunjen srebrnjacima.
Ljubav je odlucila zamoliti Tastinu za pomoc koja je upravo prolazila kraj nje u prelijepom brodicu. "Tastino, molim te pomozi mi!" zavapila je Ljubav na sto joj je Tastina odgovorila: "Ne mogu ti pomoci, Ljubavi, sva si mokra i mogla bi mi unistiti brod". Tuga je bila u blizini i Ljubav ju je odlucila zamoliti za pomoc. "Molim te, povedi me sa sobom" tiho je zatrazila Ljubav. "Oh...
Ljubavi, toliko sam tuzna i zelim biti sama" odvrati Tuga i odjedri sama
dalje.
Sreca je takoder prolazila kraj Ljubavi no kako je bila presretna nije ni cula njezin poziv u pomoc.
Odjedno se zacuo glas koji je rekao "Dodi Ljubavi, ja cu te povesti". Bio
je to jedan starac kojeg je Ljubav, ushicena i presretna, zaboravila pitati ime.
Kada su stigli na kopno, starac je posao svojim putem prije no sto ga je Ljubav mogla pitati tko je. Znajuci koliko duguje starcu, Ljubav se obratila Znanju, mudrom starcu za pomoc otkrivanja idetiteta dobrog starca koji joj je pomogao. Znanje joj je odgovorilo "Vrijeme". Ljubav je zastala u cudu i pitala zasto joj je Vrijeme pomoglo, na sto se Znanje nasmijalo mudrim smijeskom i odgovorilo "Zato sto samo Vrijeme moze shvatiti koliko je velika i snazna prava Ljubav".

Početak priče ide daleko u prošlost, kada je neki
muškarac kaznio svoju petogodišnju kćerkicu, jer je izgubila neku vrlo
dragocenu stvar, a para je u onom vremenu bilo vrlo malo.
Bilo je božićno vreme. Sledećeg jutra je devojčica donela mali poklon i rekla: “Tata, to je za tebe”
Tati je bilo vrlo neprijatno, a kada je otvorio kutiju i video, da unutra nema ničega, jako se naljutio.
Kćerkicu je prekorio: “Ne znaš, ako nešto pokloniš, očekuje se, da se u kutiji nešto nađe?”
Devojčica ga je žalosno pogledala i sa suznim očima rekla: “Tata, ali
nije prazna. Do vrha sam je napunila s poljupcima samo za tebe”
Tata je bio ganut. Kleknuo je pred kćerkicu, jako je zagrlio i zamolio je za oproštaj.
Do kraja života čuvao je tu kutiju pored kreveta i uvek, kada se osećao
izgubljeno i očajno, uzeo je, otvorio i iz nje uzeo jedan navidljivi
poljubac i setio se ljubavi, koju je kćerka spremila unutra.
Svako od nas ima kutiju punu poljubaca i ljubavi, koju nam poklanjaju prijatelji, deca, Bog…
Ne postoje važnije stvari, koje bi mogli dobiti.