Badnji dan-pravoslavni običaji

Бадњи дан се прославља 6. јануара, дан уочи Божића, и део је божићних обичаја. Назив Бадњи дан је добио по бадњаку који се на тај дан сече и пали.
Бадњи дан и Божић су нераздвојни, не само зато што долазе један
после другог, већ и зато што се допуњавају схватањима и обичајима које
народ везује за њих.
Бадњидан је последњи дан Божићног поста. Дан који му претходи је Туциндан.

1 Порекло празника 2 Обичаји и симболика 2.1 Сечење бадњака 2.2 Божићна печеница 2.2.1 Обилажење домова 2.3 Бадње вече 2.4 Уношење бадњака и сламе 2.5 Паљење бадњака 2.6 Бадњачки колач 2.7 Бадња вечера 2.8 Бдење 2.8.1 Захватање воде 3 Хришћански елементи и смисао 3.1 Опраштање 4 Савремена урбана прослава Бадњег дана 5 Пословице 6 Историјски догађаји 7 Референце 8 Литература

Svim vernicima Pravoslavne veroispovesti Srećno Badnje jutro:)))

Sretan vam Badnjak svima,u sreci ga proveli i docekali veselo Bozicno jutro.

Možda nije mesto , ali....
Ima jedna zgodna knjižica koja zaista može služiti kao vodič .
Ako se ja pitam , naravno da ne treba dogmatski pratiti "činodejstvovanje" pa sad je to TO ...

Nije...ali neke osnovne stvari ipak stvore atmosferu .

Knjiga se zove "Srpske slave i običaji" i zaista je vrlo prijemčiva i realna.

Srecan Badnji dan dragi prijatelji.Zelim da ga provedete u radosti i veselju sa svojom porodicom.

Vasa Slo

Sretan badnji dan dragi prijatelji. :santa:

SVIM FORUMAŠIMA I FRUMAŠICAMA KOJI SLAVE BADNJI DAN I BOŽIĆ ŽELIM SVE NAJLJEPŠE I DA IM SE SVE ŽELJE ISPUNE.. .

Da Bozic proslavite u zdravlju i sreci....Hristos se rod!

Bas tako Sonia,muzev stric je tako navikao i mene i moju djecu,pa se uvijek raduju pogaci sa novcicem....kad su bile malene,pitale su kad je onaj dan kad se vrti pogaca i otkine komad i ko nadje novcic,bice sretan cijelu godinu.

U Makedoniji postoji jedna izreka "Пред Божиќ, зад Божиќ, кај да си, дома да си!"
To znaci da se ne izlazi iz kuce ovih dana. Veceras imamo svecanu posnu veceru koja se sastoji od posne sarme, pasulj, gibanica sa rizem, masline, orasi, smokve, kestenje, jabuke, mandarine....i neizostavna baklava.

Meni najvise znace bas ovi pravoslavni praznici, imaju neku simboliku radjanja...zivota!

Vaistinu se rodi,Orhideja!

VAISTINU SE RODI..

Ja sam našla novčić u česnici

Бадње Вече

- Због пописа становништва Пресвета Дева Марија се са Праведним Јосифом нашла у Витлејему девет месеци после зачећа Христовог од Духа Светога. Како су се због пописа и многи други слегли у град, преноћишта није било ни по кућама ни по гостионицама. Заноћили су у једној пећини која је пастирима служила као штала. Тако је Господ Исус Христос одмах по рођењу положен у јасле, а први ће га поздравити прости пастири али и велики мудраци, астролози са Истока који су у Витлејем стигли пратећи небеске знакове великог догађаја.
Бадње вече је крај Божићног поста и кулминација ишчекивања доласка Спаситеља, рођења Сина Божјег у људском телу. У атмосфери радосне тишине Црква се припрема да дочека Богомладенца. Верници добијају освећене бадњаке које односе својим кућама. Породице се окупљају у својим домовима као око сламе и лишћа Христове колевке у јаслама Витлејемске пећине. Долази ноћ радости и пастира и мудраца.
Приближава се дуго очекивани и у Старом завету пророкован догађај - рођење Месије, Спаситеља света. Рођење Богочовека, отелотворење другог лица Свете Тројице - Сина Божјег. Он, Господар света и Цар над царевима родиће се у људском телу да изврши дело спасења људског које нису могле да изврше слуге Његове.
Бадњи дан, дан уочи Божића добио је име по Бадњој вечери, а то због тога што се те вечери не спава већ се - бди, бденише. На навечерје празника Рођења Христовог служе се такозвани царски часови, спој сва четири часа у једну службу са додатком изобразитељне (службе која на неки начин замењује литургију).





Svim forumašima koji slave , želim mirno i prijatno Badnje veče u krugu porodice i prijatelja .

Hvala Tibore.Prvi godina kad na Badnjak i Božić neću biti sa nikim od svojih najmilijih.Ali u mislima smo zajedno...
No,u okruženju u kom živim,neće se ni primetiti da je Pravoslavni Božić..pa mi i neće biti teško.Sutra su ionako Tri Kralja,državni Blagdan..Opet niko ne radi:D

Čestitke svim našim forumašima i njihovim porodicama..

Želim svima mira i zdravlja.
Sve ove godine se mislim "jel' mama namesti da brat pronađe novčić?" i nikako da ih provalim.

Moja mama ovakvu česnicu priprema


a Srbi u Vojvodini, naročito u Bačkoj, pripremaju ovakvu, sa medom, suvim grožđem i orasima

Kijara-brm ::

Hvala Tibore.Prvi godina kad na Badnjak i Božić neću biti sa nikim od svojih najmilijih.Ali u mislima smo zajedno...
No,u okruženju u kom živim,neće se ni primetiti da je Pravoslavni Božić..pa mi i neće biti teško.Sutra su ionako Tri Kralja,državni Blagdan..Opet niko ne radi:D

Čestitke svim našim forumašima i njihovim porodicama..

OSMEH devojko!
TVOJ je praznik,ne mora bii državni da bi bila radosna.
Nazovi najmilije,pošalji neki mail,SMS i osećaćeš se dobro-videćeš.

Svim prijateljima i ljudima dobre volje sretan Badnji dan,mir i blagodet i Božji blagoslov na domove vaše.

U Vojvodini je običaj da deca uveče idu u tkzv "korinđanje " , tj da obilaze kuće i pevaju božićne pesme .Naravno , očekuju da ih domaćin daruje .
To treba da su kolači , voće i sl -no današnja deca više vole "keš"

Pre ćemo ovo videti na selu nego u gradovima ,i desi se da se domaćini "iznenade " i ne znaju kako da postupe ...no deca su opasna , brzo ih edukuju .
Lep običaj koji zaista daje toplinu svečarskoj noći.

Kijara-brm::

Citat :

"..Prvi godina kad na Badnjak i Božić neću biti sa nikim od svojih najmilijih.Ali u mislima smo zajedno..."

Draga Kijara!
Znam da nije isto biti sa obitelji i najmilijima ili sa potpunim neznancem,s ljubavlju te pozivam u svoju obitelj u svoj dom i nikada više ni za jedan blagdan nećeš biti sama.
Dijeli nas tek nekoliko ulica,dobro nam došla!

Voli te
Breza

Breza ::

Kijara-brm::

Citat :

"..Prvi godina kad na Badnjak i Božić neću biti sa nikim od svojih najmilijih.Ali u mislima smo zajedno..."

Draga Kijara!
Znam da nije isto biti sa obitelji i najmilijima ili sa potpunim neznancem,s ljubavlju te pozivam u svoju obitelj u svoj dom i nikada više ni za jedan blagdan nećeš biti sama.
Dijeli nas tek nekoliko ulica,dobro nam došla!

Voli te
Breza

Ne vidim da je neko spomenuo PIJUKANJE...
Kod nas je obicaj da djeca na Badnje vece pijucu.Dakle,unosi se slama u kucu i domacica spremi korpu sa slatkisima gdje ubaci i orasa,ljesnjaka...u danasnje vrijeme i po koji novcic i baca po cijeloj sobi,naravno,po slami...a kokice(djeca) kupe.
Mi,kao djeca smo obilazili nekih desetak kuca i tako pijukali,a danas...moja djeca pijucu u mom stanu i naravno kod bake i dede.

Iako vec odavno nisam dijete,ali kod mojih sam glavna "kokica" ... te tako i veceras idem sa svojom kesom da pijucem :))

Iako je Vaskrs najveći hrišćanski praznik, praznik nad praznicima, kod Srba se Božić i praznici vezani za njega najsvečanije proslavljaju i obiluju našim lepim običajima, koji vreme od nekoliko nedelja oko Božića čine najlepšim i najsvečanijim periodom u celoj kalendarskoj godini.
Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg, Spasitelja sveta. Ta činjenica da je to praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, praznik roditeljstva očinstva i materinstva, ukrasio je kod Srba ovaj praznik najlepšim verskim običajima i obredima. Svi ti običaji i obredi imaju jedan osnovni smisao i svode se na jedan cilj: Umoliti Boga da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina. Sve je to izraženo u kratkoj narodnoj zdravici i molitvi o Božiću: "Daj, Bože, zdravlja i veselja u ovom domu, neka nam se rađaju zdrava dečica, neka nam rađa žito i lozica, neka nam se uvećava imovina u polju, toru i oboru!"
U ovom periodu su najvažniji sledeći praznici: Detinci, Materice, Oci, Tucindan, Badnjidan, Božić. Za svaki od ovih dana i praznika vezani su naši lepi običaji.

Detinci

U treću nedelju pred Božić slavi se ovaj praznik. Toga dana ujutru rano, ili po dolasku iz crkve sa bogosluženja, odrasli vežu svoju ili tuđu decu. Za vezivanje se obično koristi: kaiš, gajtan ili običan kanap, ili običan deblji konac. Obično se zavežu noge ili ruke, pa se jednim delom kanap zaveže za sto ili stolicu. Vezivanje na Detince, Materice i Oce, ima višestruku simvoliku. Prvo simvolizuje čvrste porodične veze, slogu, mir, poštovanje i međusobno pomaganje u svim prilikama. Drugo, upućuje ukućane na štedljivost i istrajnost u vrlinama, jer onaj ko poseduje pošteno zarađenu imovinu i dobra dela, lako će sebe otkupiti u svim sporovima pred zemaljskim sudovima, a posebno na poslednjem Strašnom sudu, gde će se samo vrednovati ono šta je čovek dobro u svom životu učinio.

Materice

U drugu nedelju pred Božić pada ovaj praznik. Ovo je najveći hrišćanski praznik majki i žena. Toga dana deca porane i unapred pripremljenim kanapom, koncem, šalom, maramom ili kaišem na prepad zavežu svoju majku, za noge, na isti način, kao što su njih majke vezivale na Detince. Majka se pravi da ne zna zašto je vezana. Deca joj čestitaju praznik, a majka onda deli deci poklone, i na taj način se "dreši". Na isti način se vežu i sve udate žene, koje se dreše poklonima deci: kolačima, ili nekim drugim slatkišima.

Oci ili Očevi

Ovaj praznik se praznuje poslednje nedelje pred Božić. Toga dana, isto kao na Materice, deca vezuju svoje očeve, a ovi im se "dreše" poklonima, isto kao i majke.
Oci, Materice i Detinci su čisto porodični praznici i za taj dan domaćice pripremaju svečani ručak na kome se okupi cela porodica. Ovi praznici, i običaji vezani za njih, doprinose jačanju porodice, slozi u njoj, razumevanju, poštovanju između dece i roditelja, starijih i mlađih, što sve zajedno čini porodicu jakom i zdravom. A zna se, da je porodica temelj jednoga društva države i crkve.

Tucindan

Na dva dana pred Božić, 5. januara, je Tucindan. Toga dana se kolje i redi pečenica za Božić. Nekada se pečenica "tukla" ubijala krupicom soli, kasnije ušicama od sekire, pa se onda, ubijeno ili ošamućeno prase ili jagnje klalo i redilo. Zato je ovaj dan nazvan Tucindan.
Na Tucindan, po narodnom verovanju, decu "ne valja" tući, jer će cele godine biti nevaljala i bolovaće od čireva

Badnjidan

Dan uoči Božića, 6. januara, zove se Badnjidan. Naziv je dobio po tome jer se toga dana seče badnjak i unosi u kuću. Sa ovim danom već počinje Božićno slavlje. Ujutro rano, već u zoru, pucanjem iz pušaka i prangija objavljuje se polazak u šumu po badnjak. Čim svane, loži se vatra i pristavlja se uz nju pečenica. Žene u kući mese božićne kolače, torte, pripremaju trpezu za Božić.

Šta je badnjak?

Badnjak je obično mlado, hrastovo ili cerovo drvo, koje se na Badnjidan ujutro rano seče i donosi pred kuću. Uveče, uoči Božića, badnjak se preseca i zajedno sa slamom i pečenicom unosi U kuću.

Kako se seče badnjak?

Pre izlaska sunca, na Badnjidan, domaćin sa sinovima ili unucima odlazi u šumu da seče badnjak. Bira se obično mlad i prav cerić, ako nema cerića, može i hrast. Stablo cerića treba da bude toliko, da ga domaćin na ramenu može doneti kući. Kada odabere odgovarajuće drvo, domaćin se okrene istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik, uzima sekiru u ruke i seče badnjak. Badnjak se seče i zaseca sekirom ukoso, i to sa istočne strane. Po narodnom verovanju, badnjak se mora poseći sa tri snažna udarca. Što sekira od tri puta ne preseče, dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem (sukanjem). Taj lomljeni deo na badnjaku zove se brada i poželjno je da bude na svakom badnjaku. Vodi se računa da drvo prilikom pada padne direktno na zemlju. Ne sme se, dakle, zaustaviti na nekom drvetu. Iver od badnjaka se uzima i stavlja među karlice, da kajmak bude debeo kao iver. Kad se badnjak donese kući, uspravi se uz kuću, pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče.

Šta simboliše badnjak?

Badnjak simbolički predstavlja ono drvo, koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini, kada se Hristos rodio. Badnjak nagoveštava i drvo Krsta Hristovog.

Badnje veče

Badnje veče, praktično spaja Badnjidan i Božić. Zato se u našem narodu kaže za neke osobe, koje su prijateljski bliske i vezane da su kao "Božić i Badnjidan". Uveče, kada padne mrak, domaćin sa sinovima unosi u kuću pečenicu, badnjak i slamu. Pečenica se nosi na ražnju, obično dvojica nose između sebe, i jedan od njih prvo stupa desnom nogom preko praga i pozdravlja domaćicu i žensku čeljad rečima: "Dobro veče! Čestit Božić i Badnje veče!" Domaćica i ženska čeljad posipaju pečenicu i domaćina sa zobi i pšenicom, odgovarajući: "Dobro veče! Čestiti vi i vaša pečenica!" Pečenica se unosi u sobu gde se obavlja večera na Badnjidan i Božićni ručak, i prislanja na istočni zid, tamo gde su ikone i kandilo.
Pošto se badnjak prethodno iseče sa debljeg kraja na tri dela, veličine da može da stane u šporet ili kakvu peć, unosi se u kuću. Isto se govori i radi kao kad se unosi pečenica. Badnjak se stavlja na ognjište, ali pošto ognjišta nema više, stavlja se pored šporeta ili peći, i odmah se jedno drvo loži. Tamo gde nema peći ili šporeta, badnjak se stavlja kod pečenice.

Slama

Posle badnjaka u kuću se unosi slama. Prilikom unošenja slame domaćin i domaćica govore i postupaju kao kad se unosio badnjak i pečenica Slama se posipa po celoj kući. Domaćica u slamu pod stolom, gde se večera, stavlja razne slatkiše, sitne poklone i igračkice, koje deca traže i pijuču kao pilići. Slama simvolizuje onu slamu u pećini na kojoj se Hristos rodio.
Večera uoči Božića
Kada se unesu pečenica, badnjak i slama, ukućani svi zajedno stanu na molitvu, otpevaju tropar "Roždestvo tvoje...", pomole se Bogu, pročitaju molitve koje znaju, čestitaju jedni drugima praznik i Badnje veče i sedaju za trpezu. Večera je posna, obično se priprema prebranac, sveža ili sušena riba i druga posna jela.

Božić

Najradosniji praznik među svim praznicima, kod Srba je Božić. Praznuje se tri dana. Prvi dan Božića je uvek 7. januara. Na Božić ujutro, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima, puca se iz pušaka i prangija i objavljuje se dolazak Božića i Božićnog slavlja.
Domaćin i svi ukućani oblače najsvečanije odelo, i odlaze u crkvu na jutrenje i Božićnu liturgiju. Posle službe u crkvi se prima nafora i prvo se ona uzima na Božić. Ljudi se pozdravljaju rečima: "Hristos se rodi!" i otpozdravljaju: "Vaistinu se rodi!"
Valja napomenuti da se ovako pozdravlja i govori sve od Božića do Bogojavljenja. Kada domaćin dođe kući iz crkve, pozdravi sve ukućane sa ovim radosnim božićnim pozdravom, i oni mu otpozdrave ljubeći se međusobno i čestitajući jedni drugima praznik.

Položajnik

Na Božić, rano pre podne, u kuću dolazi specijalni gost, koji se obično dogovori sa domaćinom, a može biti i neki slučajni namernik, i on se posebno dočekuje u kući, i zove se položajnik.
Položajnik pozdravi dom Božićnim pozdravom, ljubi se sa ukućanima i odlazi kod šporeta. Otvara vrata na šporetu ili peći, ranije na ognjištu, džara vatru i govori zdravicu: "Koliko varnica, toliko srećica, Koliko varnica toliko parica (novca) Koliko varnica toliko u toru ovaca, Koliko varnica toliko prasadi i jaganjaca, Koliko varnica, toliko gusaka i piladi, A najviše zdravlja i veselja, Amin, Bože daj".
Položajnik simvolički predstavlja one Mudrace koji su pratili zvezdu sa Istoka i došli novorođenom Hristu na poklonjenje. Domaćica posle toga posluži položajnika, i daruje ga nekim prikladnim poklonom. On je čovek, koji na Božić, i za celu narednu godinu donosi sreću u kuću.

Česnnca

Rano ujutro na Božić, domaćica zamesi testo od kojeg peče pogaču, koja se zove česnica. U nju se stavlja zlatni, srebrni ili obični novčić, odozgo se bode grančicom badnjaka, i ta česnica ima ulogu slavskog kolača na Božić. Kada česnica bude pečena, iznosi se na sto gde je već postavljen Božićni ručak. Domaćin od pečenice za Božić seče najpre levu plećku, glavu i deo od rebara. Kada svi stanu za sto, domaćin zapali sveću, uzima kadionicu, okadi ikone, kandilo i sve prisutne, preda nekom mlađem kadionicu koji kadi celu kuću. Ukoliko neko zna peva božićni tropar, a ako ne, čita se "Oče naš" naglas. Kad se molitva završi pristupa se lomljenju česnice. Česnica se okreće kao slavski kolač, preliva vinom i na kraju lomi. Ona se lomi na onoliko delova koliko ima ukućana Onaj ko dobije deo česnice u kojoj je novčić, po narodnom verovanju, biće srećan cele te godine. Kada se završi lomljenje česnice, ukućani jedni drugima čestitaju praznik i sedaju za trpezu.

Božićna pečenica

Prema narodnim običajima, jedna vrsta žrtve koja se prinosi Bogu i vuče korene iz vremena verovanja pre hrišćanstva, a pominje se i u starozavetnim knjigama. Poreklo je sigurno iz vremena mnogoboštva, a Crkva je ovaj običaj prihvatila i blagoslovila, sa obrazloženjem da pose Božićnog posta, koji traje šest nedelja, jaka i mrsna hrana dobro dođe.
Za pečenicu se obično kolje prase ili jagnje, a uz to neko još kolje i priprema pečenu ćurku, gusku ili kokoš. Običaj vezan za klanje pečenice, ostao je verovatno iz starih mnogobožačkih vremena, vezan za žrtvoprinošenje. Crkva ga je prihvatila i blagoslovila, jer posle Božićnog posta, koji traje šest nedelja, jača hrana dobro dođe, pogotovo što su tada izuzetno jaki mrazevi i zime.

Simbolika Badnje večeri

Badnji dan proslavlja se dan uoči Božića i neizostavni je deo božićnih običaja. Naziv je dobio po sečenoj grani hrasta - badnjaku, svetom drvetu Slovena, koji se na Badnji dan seče i obredno pali.


Loženje badnjaka je središnji element simbolike rađanja novog sunca, jer ovaj važni dan sledi odmah nakon zimske kratkodnevice.
Obredno sečenje badnjaka
Mladi hrast se spaljivanjem daje ognju u čast novoj godini, a obilje varnica koje lete u nebo simbolišu bogatstvo roda i prinosa. Običaj sečenja badnjaka vezuje se za drvo koje je vitlejemski pastir Josif odneo u hladnu pećinu da zagreje tek rođenog Hrista i njegovu majku. Prema srpskim običajima, kada odabere odgovarajuće drvo, domaćin se okrene istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik, uzima sekiru u ruke i seče badnjak.


Posipanje žita i slame
Posipanje žitom na Badnji dan i Božić simbolično je sećanje na žito koje je Majka Božja bacala stoci koja je bila u štali da stoka ne bi grizla slamu iz Hristovih jasli. Kađenje doma simboliše darove - smirnu i tamjan koji su donošeni kao darovi novorođenom Isusu. Orasi u slami u uglovima kuće simbolišu vlast Božju na sve četiri strane sveta. Kada se unesu pečenica, badnjak i slama, ukućani svi zajedno stanu na molitvu, pomole se Bogu i čestitaju jedni drugima Badnje veče i sedaju za trpezu.
Pogača koja se lomi simboliše reči Isusove „Ja sam hleb živi“, a vino krv njegovu. Riba je simbol Sina Božjeg, so božanske sile, a med sladosti večnog života bod okriljem Boga. Sveća koja se pali za Badnji dan i Božić predstavlja svetlost Božju i simboliše Isusove reči „Ja sam svetlost svetu“.
Važan smisao Badnje večeri je okupljanje sve dece za posnom trpezom. Za večeru se priprema neparan broj posnih jela, što ima veze sa kultom predaka. Jelo protiče u miru i tišini, a ako je neko u svađi, na Badnji dan običaj je da se obavezno pomire.
Jelovnik za badnju trpezu
Jelovnik za Badnje veče ponavlja se iz godine u godinu i gotovo se nikada ne menja. Domaćica treba da mesi badnjački kolač bez kvasca, koja se za vreme večeri lomi, umesto da se seče. Od jela, na stolu pored hleba i soli, treba da se nađe i riba pržena na ulju, presan kiseo kupus preliven uljem, rezanci s orasima, turšija, med, vino i pasulj (obično prebranac). Svaki deo ove praznične posne trpeze ima svoju simboliku. Badnjačka pogača i riba simbolišu samog Isusa. So je sila božanska, koja čuva delo božje, kao što so čuva hleb i ribu od truleži.
Vino predstavlja krv Spasiteljevu kojom je na Golgoti dao otkup Bogu za ljudske grehe, dok med simboliše sladost večnog života.
Pored ovoga, na sto se postavlja božićna sveća i sito ili tepsija u koju domaćica stavlja četiri velike rumene jabuke, žito, kukuruz, novac, suve šljive i orahe. Sve to simbolično predstavlja želju za berićetom i dobrim životom u kući.
Pred ovakvom badnjačkom večerom domaćin se prekrsti, zapali sveću, okadi trpezu, pročita molitvu Gospodnju, razlomi kolač i porodicu ponudi večerom, pri čemu se uz čaše vina dižu zdravice.



Badnja trpeza

Badnja večera je poslednji posni obrok pred božićne praznike. Iako posna, badnja večera je, prema našim običajima, uvek bogata. Uz ribu, drugo glavno jelo je posan pasulj prebranac, a večera se završava suvim voćem, kompotima, posnim pitama i kolačima.



Poštovanje badnjaka

Badnjak ima posebno mesto u srpskoj kulturi, a pre sečenja se drvetu poželi „dobro jutro“, čestita mu se praznik i moli se da donese zdravlje i sreću porodici. Drvo se zatim posipa žitom i daruje mu se kolač posebno umešen za tu priliku. Drvo se uvek zaseca sa istočne strane jer ono treba da padne na istok. Granu bi trebalo odseći iz prvog udarca, a najviše tri, da se „ne muči drvo“. Ako badnjak ne padne ni posle trećeg udarca, mora se kidati rukama jer više udaraca nije dozvoljeno.



Ukusne pastrmke sa bademovim listićima

Sastojci:
- 3 pastrmke
- 2 veća limuna
- kašika vegete
- 150 g oljuštenih badema
- 150 g margarina
- 2 kašike ulja
- kašika brašna
- malo peršuna
Očišćene pastrmke prelijte sokom od limuna i ostavite da odstoje dvadesetak minuta. Stavite ih u sud za pečenje, pa pospite vegetom, prelite uljem i odozgo poređajte margarin isečen na kriške. Rernu zagrejte na 220 stepeni i ispecite ribu. Za to vreme iseckajte badem na listiće, stavite ih na malo zagrejanog margarina, dodajte brašno i sve propržite. Sokom od drugog limuna i dve kašike vode prelijte pečenu ribu. Kada je postavite na oval, ukrasite je peršunom i kolutovima limuna. Prijatno!!!

Nadam se da ste zapalili badnjak, i da ste popili rakiju!
Prijatno vam Badnje vece, Pravoslavci!

Evo kakvo je Badnje veče u mom gradu

Dobro vam Badnje vece, Pravoslavci!