EKSPERIMENT VEKA U CERNU-VELIKI PRASAK

First topic message reminder :

Sutra počinje ponavljanje Velikog praska
Naučnici Evropskog centra za nuklearno istraživanje (CERN) pokušaće sutra da ponove trenutak Velikog praska koji se dogodio pre 13,7 milijardi godina kada je, kako se smatra, nastao svemir.
Opširnije na: VELIKI PRASAK

Stručnjaci tvrde da ljudi delimično poznaju samo 5% svemira, a da je najveća nepoznanica tzv. "crna rupa", za koju se pretpostavlja da je sama energija (šta god to značilo) i da je praosnova celog nastanka svemira. Pretpostavlja se da bi u eksperimantu, do sudara čestica moglo doći za par sati ili za nekoliko dana.
Šta mislite o ovome?
Lično, uvek sam ZA ako istraživanje doprinosi boljem životu na zemlji, jer za sada nemamo alternativu. Ne bih da iz neznanja donesem određen sud o konkretnom događaju, ali, kao i uvek, zazirem od nepoznatog.

Novi uspeh naučnika

CERN: Uhvaćen prvi atom antimaterije

CDC/IB | 18. 11. 2010. - 09:04h | Foto: AFP | Komentara: 305

Istraživači u Cernu uspeli su da uhvate 38 atoma antivodonika, i to na delić sekunde.



Antivodonik proizveden je i ranije, ali je bio momentalno uništen u susretu sa normalnom materijom. Tim naučnika, navodi Bi-Bi-Si, kaže da će mogućnost proučavanja ovakvih atoma antimaterije omogućiti testiranja, koja su ranije bila nezamisliva, a koja se odnose na osnovne principe fizike.


Teorija fizike smatra da svaka čestica (protoni, elektroni, neutroni i mnoštvo drugih egzotičnih čestica) ima svoj “odraz u ogledalu”, to jest u antimateriji. Jedna od najvećih misterija fizike jeste zašto je naš svet sačinjen od materije, a ne od antimaterije. Zakoni fizike ne prave razliku između ova dva vida elementarnih čestica, i po njima bi, u trenutku stvaranja univerzuma, trebalo da ih ima u jednakim količinama.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Danubius ::

u trenutku stvaranja univerzuma, trebalo da ih ima u jednakim količinama.

Od kako sam počela misliti isključivo svojom glavom, tvrdim da balans mora postojati, a njima trebalo 20. vekova da počnu dokazivati?

determinanta ::

Meni, kao matematičkom laiku ove brojke: 7 000 milijardi elektron-volti i brzinom od 99,999 odsto brzine svetlosti, ne deluju ni malo naivno. Zaboravljali se to kada se dogodilo kidanje atoma? Produkt? Atomska bomba. I da pretpostavimo da ovaj eksperiment nije opasan, ali neka mi niko ne tvrdi da ne postoji mogućnost zloupotrebe, jer sve što se napravi ima za cilj (zlo)upotrebu.

Da, sve zapocne sa nekom humanom svrhom, a zavrsi katastrofalno.. vise se upotrebi za zlo nego za dobro.. ehhh.. kakvi smo!

Ja sam pronasla ovo, nije Belgija ali je zanimljivo u svakom slucaju..

Prošlog puta im se desilo ovo...

SENZACIJA IZ ŽENEVE

OTKRIVENA „BOŽJA ČESTICA“?!

Utorak, 26. April, 2011.| Autor:
Postignut najveći uspeh u savremenoj nauci: u velikom sudaraču hadrona u Ženevi stvoren Higsov bozon, čestica koja daje masu svim drugim česticama u svemiru


[You must be registered and logged in to see this image.]


SENZACIJA IZ ŽENEVE
OTKRIVENA „BOŽJA ČESTICA“?!

Utorak, 26. April, 2011.| Autor:
Postignut najveći uspeh u savremenoj nauci: u velikom sudaraču hadrona u Ženevi stvoren Higsov bozon, čestica koja daje masu svim drugim česticama u svemiru

ŽENEVA - Naučnici otkrili poslednju tajnu svemira?!
U velikom sudaraču hadrona (LHC) u Ženevi, najskupljem i najvećem aparatu ikad napravljenom, došlo je do „neverovatnog otkrića“, napisao je jedan naučnik na svom blogu. Prema izveštaju koji se pojavio na internetu, u poslednjem eksperimentu u LHC zabeleženi su signali koji su masom i ostalim karakteristikama jednaki predviđanjima Higsa.

Iako još nema zvanične potvrde, mnogi veruju da je sudaranjem subatomskih čestica pri brzinama bliskim brzini svetlosti konačno stvoren Higsov bozon, najmisterioznija čestica u fizici.

Ova čestica nazvana je i „božja čestica“ pošto, prema proračunima, svim ostalim česticama daje masu, pa je nazivaju i „stvoritelj svemira“.

Ukoliko bi se pokazalo da je u Ženevi zaista stvoren Higsov bozon, napredak za fiziku, ali i za tehnologiju, bio bi nalik prelasku iz kamenog doba na industrijsku revoluciju, pišu oduševljeno neki naučnici.

Naučnici su, međutim, odmah pozvali na oprez, jer dobijeni rezultati nisu valjano provereni i mogli bi da budu samo lažna uzbuna.

Dan Brown je to sve vec davno opisao u mislim da je Angels and Demons knjizi, provjericu, vise ne znam koja je koja, sve su me odusevile:)
Cak je opisao istu fizicku lokaciju, bas sve. Ima jedno 3 godine da sam ja knjigu procitala...

Ja sam za nauku, definitivno, ali preporucila bih svakom da procita i njegova izlaganja, mada on tvrdi da je "masta", cini mi se da i nije bas:)
Oni za koje se najmanje nadamo stoje iza svakog velikog zla.

CERN: Da li 'Božija čestica' uopšte postoji?

[You must be registered and logged in to see this image.] Neuhvatljiv Higsov bozon ili "Božija čestica", ukoliko uopšte postoji, izuzetno se dobro krije, kažu u Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja (CERN) čiji je divovski eksperiment pomoću Velikog hadronskog akceleratora usmeren ka pronalaženju tog sićušnog elementa za koji naučnici veruju da je u osnovi svemira. "Higsovom bozonu sve više ponestaje mesta za sakrivanje", kazao je profesor Rolf Hojer, generalni direktor CERN-a, na današnjoj konferenciji za štampu u Bombaju gde je agencija predstavila najnovije rezultate svog istraživanja. Higsov bozon je hipotetička subatomska čestica kojom se prema Standardnom modelu objašnjava masa drugih čestica, a teoriju o njegovom postojanju postavio je 1964. godine škotski fizičar Piter Higs. Dobio je nadimak "Božija čestica", jer se veruje da se svuda nalazi mada se pokazalo da se veoma spretno krije. Naučnici u CERN-u pokušavaju da utvrde njegovo postojanje u Velikom hadronskom akceleratoru (LHC), smeštenom duboko pod planinama na francusko-švajcarskoj granici, i nadaju se da će do kraja 2012. uspeti da reše tu enigmu. Hojer je rekao da hadronski akcelerator dobro radi, ali je pronalaženje misteriozne čestice problematično, jer se istraživanja sprovode na najnižim stupnjevima mase, poslednjem mestu na kojem bi bozon mogao da se krije. Direktor centra za istraživanje Serđo Bertoluči izjavio je u ponedeljak da su dosadašnji eksperimenti isključili sa 95 odsto sigurnosti postojanje Higsovog bozona na višim stupnjevima mase. Hadronski akcelerator, koji se proteže kružnim tunelom dugim 27 kilometara, projektovan je za kontrolisano sudaranje dva snopa protona koji se kreću gotovo brzinom svetlosti u suprotnim pravcima. U trenutku njihovog sudaranja nastaju temperature 100.000 puta veće od sunca, oponašajući tako uslove neposredno posle Velikog praska kada je došlo da stvaranja univerzuma pre 13,7 milijardi godina. Higsov bozon je karika koja nedostaje u Standardnom modelu elementarnih čestica, teorije kojom se objašnjava kako poznate subatomske čestice međusobno reaguju u univerzumu. Prof Rohini Godbol, teoretičarka fizike čestica Centra za fiziku visokih energija na indijskom Institutu za nauku u Bangaloru, kaže da je Sandardni model građen prethodnih 70 godina poput kule od karata. "Pokušavamo da postavimo poslednje dve karte. Ukoliko nađemo Higsov bozon, te dve karte će se sastaviti, ako ne, cela kula će se raspasti", objasnila je ona, dodajući da je ipak optimista jer se sve što je dosad testirano ispostavilo tačnim.

Nauka | utorak 13.12.2011



CERN detektovao Božiju česticu!



| Nikola Božić


Danas, tokom popodneva, načnici iz CERNa u Ženevi su
predstavili prve rezultate potrage za Higsovim bozonom, ili Božijom
česticom. Dosadašnji rezultati sa velikom verovatnoćom potvrđuju
postojanje ove čestice, ali je potrebno još vremena da se to potvrdi.




Prema prvim informacijama koje je predstavila Fabiola Đianoti,
italijanska fizičarka čestica zadužena za eksperiment ATLAS, potraga za
Higsom isključila je njegovo postojanje na energijama od 114-115 i
135-136 GeV. Međutim, na energiji od 126 GeV otkriveni su neki rezultati
koji obećavaju.

Eksperiment ATLAS izračunava masu čestica naosnovu energije i momenta čestica stvorenih u raspadu.

Fabiola Đianoti ističe da će za neke konačne zaključke biti potrebno da
sačekamo 2012. godinu. Naime, ATLAS je pronašao naznake Higsa na
spomenutoj energiji, međutim, sa sigurnošću od 2,3 sigma što nije
dovoljno da bi se oni proglasili pouzdanim otkrićem.

Potom je
na scenu stupio Guido Toneli, predstavnik CMS-a. On ističe da je CMS
istraživao raspad misteriozne čestice. Eksperiment je isključio
postojanje Higsa na energijama između 270 i 440 GeV, odnosno na svim
velikim masama. Nakon toga je usledila potraga na manjim masama. Na
njima je otkriveno više događaja donjih kvarkova nego što se očekivalo.
Toneli kaže da su tragove Higsa analizirali i u raspadima čestice na dva
fotona.

U ime CERNovog tima profesor Štefan Zoldner Rembold na
kraju seminara kaže: "Rezultati pokazuju da smo na pola puta i da ćemo
za godinu dana verovatno znati da li Higsova čestica postoji sa
apsolutnom sigurnošću. Nažalost, ove godine to nam neće biti Božićni
poklon. Higsova čestica će, naravno, biti ogromno otkriće, ali bilo bi
još važnije kada ne bi postojala tamo gde je teorija predviđa. To bi
bilo ogromno iznenađenje i tajno se nadamo da će se to možda i desiti. U
ovom slučaju, mora da postoji nešto drugo što igra ulogu ‘standardne’
Higsove čestice, možda skupina od nekoliko bozona ili nešto još
egzotičnije. Neočekivane stvari su uvek najuzbudljivije".

Zbog
čega ranije nismo mogli da identifikujemo ovu česticu? Zbog energije.
Naime proces posmatranja sve sitnijih gradivnih elemenata zahteva sve
veće oslobođene energije. Ako posmatrate običan atom, potrebno je da
uložite neku energiju da biste ga podelili na pozitivne jone i
elektrone. Sa druge strane, za cepanje jezgra atoma potrebne su velike
energije, što se postiže bombardovanjem jezgra neutronima. Kad se ide
još dublje, izvesno je da vam za detaljniji pogled “unutra” treba sve
veća energija, koja će stvoriti sve veći broj novih čestica.


Realizacijom ovog eksperimenta timovi naučnika će pokušati da u tom
mnoštvu nastalih čestica da ulove “Božiju česticu”, kako još nazivaju
Higsov bozon, česticu za koju tek ovim uređajima možemo stvoriti
dovoljno energije kako bi nastala.


Ovim eksperimentima, stvorene čestice će osvetleti stanje u ranom
Svemiru, neposredno posle Velikog praska, i razrešiti razne dileme koje
naučnici imaju.

Sedeamdesetih godina prošlog veka, postavljena
je teorija koja opisuje svet elementarnih čestica. Standardni model
elementranih čestica je teorija koja opisuje sve poznate elementrane
čestice, a predvidela je u vreme postavljanja teorije nepoznate čestice.
Verovatno je najbitnije to što je ovaj model pokazao da priroda nije
toliko komplikovana koliko je izgledalo. Osim čestica, Standardni model
opisao je i tri osnovne sile – jaku, slabu i elektromagnetnu. Ova
teorija bila je saglasna i sa kvantnom mehanikom i specijalnom teorijom
relativnosti.

Prof. dr Rasa Karapandža, fizičar koji živi i
radi u Nemačkoj, svo vreme trajanja današnjeg seminaraje aktivno
tvitovao i tako javnosti objašnjavao šta se dešava u CERNu. Između
ostalog on kaže: „Sa 95% verovatnoće masa Higsovog bozona je u intervalu od 115.5 i 131 GeV. Standardni model predviđa masu od 126GeV. Higsov
bozon je detektovan. Danas je veliki dan za modernu fiziku. Masa
detektovanog bozona je u 1 sigma mase predviđene Standardnim modelom još
1964. godine. Oko 4 hiljade fizičara i više hiljada inženjera radilo je
na LHC i ATLAS projektu. Ovaj experiment je koštao oko 9 milijardi
dolara i teorija je potvrđena. Higsov bozon postoji. Standardni model je
robustan. Jedna od najlepših tvorevina ljudskog uma živi dalje
neokrnjena. Teorija koja je predvidela mase svih nama znanih i neznanih
čestica.“. Profesora Karapandžu možete pitati za pojasnjenje i preko tvitera (@karapandza).

Ovim rezultatima se pokazuje da se u očekivanom rasponu energija sa
velikom verovatnoćom nešto nalazi. Ostaje da se istraživanja i
eksperimenti još više usmere kako bi se pokazalo postojanja Higsovog
bozona baš gde treba, ili postojanja grupe novih čestica koje se
ponašaju kao predviđeni Higsov bozon. Za sada rezultati idu na ruku
Božijoj čestici.

Pogledajte kako je izgledao seminar u CERNU uživo [You must be registered and logged in to see this image.]

I  kao što je bivalo ranije sa mlaznim avionima ,da je u motor uletela ptica ,desilo se danas da je rad najvećeg svetskog akceleratora čestica morao biti obustavljen ,zbog obične lasice . 
Tri godine je radio bez problema ,zahvaljujući njemu je otkriven Higsov bozon ,doneo je dve Nobelove nagrade ,a zaustavila ga -lasica . 
Naravno ....radoznalost je platila glavom ,jer joj se prohtelo da uđe ravno u transformator . 

[You must be registered and logged in to see this image.]