Disident

Дисидент (лат. dissident од dissidere што значи видети одвојено, по страни^[1]) је отпадник, одметник, онај који се издваја у мишљењу од владајуће већине. Дисидент је противник државно—политичког система своје земље, онај који одбаци своју веру или напусти своју политичку партију.


Izdajice ili heroji? Koje je vase mislenje o ovim ljudima?
Ko je vas omiljeni disident? Omrazeni?

Samo su ljudi visokog kapaciteta spremni na tu misiju. [You must be registered and logged in to see this image.]
Odupreti se glupostima i šikaniranjima čopora i gomile te sačuvati ličnu autonomiju je podvig ravan herojstvu!
Uostalom, svi veliki umovi su mahom bivali neshvaćeni od savremenika da bi ih sud vremena ustoličio na počasno mesto.

cojle ::

Samo su ljudi visokog kapaciteta spremni na tu misiju. [You must be registered and logged in to see this image.]
Odupreti se glupostima i šikaniranjima čopora i gomile te sačuvati ličnu autonomiju je podvig ravan herojstvu!
Uostalom, svi veliki umovi su mahom bivali neshvaćeni od savremenika da bi ih sud vremena ustoličio na počasno mesto.

Omiljeni, omrazeni? [You must be registered and logged in to see this image.] Npr...

Heroji , naravno . I sam volim misliti za sebe da spadam u njih.

Omiljeni -Vuk Drašković

Omraženi -Vojislav Šešelj


Čak treba i praviti razliku izmedju disidenta i manijaka kome takav stav služi samo kao jedna od mogućnosti za eksponiranje svojih suludih ideja .

Danubius ::

Heroji , naravno . I sam volim misliti za sebe da spadam u njih.

Omiljeni -Vuk Drašković

Omraženi -Vojislav Šešelj


Čak treba i praviti razliku izmedju disidenta i manijaka kome takav stav služi samo kao jedna od mogućnosti za eksponiranje svojih suludih ideja .

Kad pročitam ovo gore, pre bi rekla da si kontraš [You must be registered and logged in to see this image.]

sonia ::

Kad pročitam ovo gore, pre bi rekla da si kontraš [You must be registered and logged in to see this image.]

Jok...te plaćaju Ameri, seti se Nikaragve? Mene ne plaća niko , ja samo na svoju štetu .....Otporaš je tačna definicija . Samo....nema više sa kim -a trebalo bi ...
Ne smatram disidentom one koji laprdaju gluposti protiv vlasti po svaku cenu (duži spisak ) niti one kojima je glavno disidentsvo to što su zanimanje napravili od toga , pa kukaju iz Švajcarske kako su politički ugroženi .
Recimo, Trocki , je bio prilično dobar disident .

Omiljeni - Selenic, Đilas
Omraženi- Drašković, Đinđić


Slažem se da su disidenti uglavnom inteligentni i hrabri ljudi, s' tim da treba napomenuti da je od hrabrosti do ludosti samo nit...

Danubius ::

sonia ::

Kad pročitam ovo gore, pre bi rekla da si kontraš [You must be registered and logged in to see this image.]

Jok...te plaćaju Ameri, seti se Nikaragve? Mene ne plaća niko , ja samo na svoju štetu .....Otporaš je tačna definicija . Samo....nema više sa kim -a trebalo bi ...
Ne smatram disidentom one koji laprdaju gluposti protiv vlasti po svaku cenu (duži spisak ) niti one kojima je glavno disidentsvo to što su zanimanje napravili od toga , pa kukaju iz Švajcarske kako su politički ugroženi .
Recimo, Trocki , je bio prilično dobar disident .

Otporas!? Jos gore, lazni disidenti...Hm... Nego, dobro sto kontaju i otporasi da nema, tj. nisu ni imali s' kim... [You must be registered and logged in to see this image.]


Aleksandar Solženjicin (ruski: Александр Исаевич Солженицын, Kislovodsk, 11. decembar 1918-Moskva, 3. avgust 2008.) je bio ruski pisac, dramaturg i istoričar, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1970. godine. Bio je član Ruske akademije nauka (od 1997. godine) i Srpske akademije nauka i umetnosti (od 1994. godine).

Evo primera jednog pravog disidenta... [You must be registered and logged in to see this image.]

sonia ::

Slažem se da su disidenti uglavnom inteligentni i hrabri ljudi, s' tim da treba napomenuti da je od hrabrosti do ludosti samo nit...

Pa i ja se slažem sa tim -naročito u slučaju Šešelj.
Nesumnjivo inteligentan čovek -ali istovremeno i opasan ludak .
Apropo -Otpor-lažni disidenti ?
A ko je iz Otpora došao na neku funkciju , a još važnije -obogatio se ?
Ali batina, zatvora i ostalog su dobili mnogi .

Danubius ::

Apropo -Otpor-lažni disidenti ?
A ko je iz Otpora došao na neku funkciju , a još važnije -obogatio se ?
Ali batina, zatvora i ostalog su dobili mnogi .

Pa u tome i jeste fora , sto su ih samo iskoristili, a onda sutnuli, a da ni sami nisu bili svesni, da su namesteni kao lazni disidenti.
Vlast se takvim trikovima odavno sluzila, imamo slicne primere i kroz istoriju mnogo ranije pisanu od ove koju su otvorili otporasi. Vlast time dobija poene, a onda neprimetno uklanja, sada vec za njih, problematicne likove, predstavljajuci sebe kulturnijim, demokratskijim.. Samo, ni ta njihova gluma ne moze ici do veka, narod ima svoj prag tolerancije...

sonia ::

Pa u tome i jeste fora , sto su ih samo iskoristili, a onda sutnuli, a da ni sami nisu bili svesni, da su namesteni kao lazni disidenti.
V.

Onda možemo pričati o Rankoviću, Djilasu ....doduše , o mnogima koji su tako prošli .Nisu za Vuka i Djindjića smislili "saobraćajku" kao sredstvo za uklanjanje disidenata -mislim na prave .
Ja se sećam 1968 i Brionskog plenuma -a isto tako i studentskih demonstracija , kojima je "mozak" bio na Pravnom fakultetu u Bgd .
Kada se danas kaže da su TADA glavni disidenti bili Mićunović, Kosta Čavoški ,profesori, i mladi Vojislav Koštunica, asistent ....onda imaš potpuno pravo .
Vreme je pokazalo gde su "okrenuli ćurak"

[quote="DanubiusOnda možemo pričati o Rankoviću, Djilasu ....doduše , o mnogima koji su tako prošli .Nisu za Vuka i Djindjića smislili "saobraćajku" kao sredstvo za uklanjanje disidenata -mislim na prave .
Ja se sećam 1968 i Brionskog plenuma -a isto tako i studentskih demonstracija , kojima je "mozak" bio na Pravnom fakultetu u Bgd .
Kada se danas kaže da su TADA glavni disidenti bili Mićunović, Kosta Čavoški ,profesori, i mladi Vojislav Koštunica, asistent ....onda imaš potpuno pravo .
Vreme je pokazalo gde su "okrenuli ćurak"[/quote]

Rankovic i Djilas i jesu bili pravi disidenti, takvo je vreme bilo. Rankovic je bio potpredsednik SFRJ, narodni heroj, Djilas je takodje imao zaista velike odgovornosti i zaduzenja, i obadvojica su postali disidenti sa jakim razlozima , koji su se pokazali ispravnim, pa neka i mnogo kasnije. Pravi disidenti.
Rankovic na roboiji mene vise podseca na Seselja, a za Draskovica mogu reci da je bolje da se drzi svoje knjige a zauvek mane politike..
Premijer je poginuo, po vidjenjima mnogih, bas iz tog razloga, koji njegovi sledbenici slede, na ustrb napacenog naroda.
Nas narod kaze, sto je sigurno, sigurno, guza uz zid, al' politicari ne slusaju narod... Dobar dan Evropo.
Ne secam se 1968. al' pamtim tatine reci da su ga te godine poslali na madjarsku granicu...
Aktivisti, govorim o pomenutima iz 68. koji su napredovali kasnije, po meni i nisu disidenti. Za pravog disidenta, osim visoke inteligencije, moras postici puno, vinuti se visoko, pa ako prevazidjes nadredjene, a njima to zasmeta, odes direktno u istoriju kao PRAVI DISIDENT.

sonia ::

Za pravog disidenta, osim visoke inteligencije, moras postici puno, vinuti se visoko, pa ako prevazidjes nadredjene, a njima to zasmeta, odes direktno u istoriju kao PRAVI DISIDENT.

Naravno ...ove koje sam ja nabrojao , a i ti -imaju osobine koje si nabrojala -ostavili su iza sebe nešto . Mislim na tragove u životu i na papiru. Pravi disident ima potrebu da obrazloži zašto misli suprotno , bile to knjige ili filozofske studije . Lažnjaci se služe parolama -njihovo "dole" i "ne damo" uvek podrazumeva slanje nečije tudje dece da ginu za njihov "cilj".A posle nekog kraćeg vremena ih vidiš zajedno sa onima protiv kojih su, kao , bili .
I Šešelj , i Vuk(ko li ga samo nagovori, Dana sigurno [You must be registered and logged in to see this image.] ) su bili u vladi sa Miloševićem , Koštunica je štitio do zadnje sve njegove kasapine -i zato , eto ih živih , zdravih i zadovoljnih svojim životom . A pravi disident skoro uvek pre izgubi život , nego što i dostigne cilj.
Ne pomenuh i onoga koji nije ni za jotu odstupio od svoje disidentske uloge -Nenada Čanka . No...i on je "stisnuo nos i glasao za DOS" , a i ponešto drugo -i sada je samo senka onog Neše iz Novog Sada do 90 -tih .

Andrej Dmitrijevič Saharov (ruski: Андре́й Дми́триевич Са́харов, [You must be registered and logged in to see this link.], [You must be registered and logged in to see this link.] – [You must be registered and logged in to see this link.]), bio je poznati [You must be registered and logged in to see this link.], [You must be registered and logged in to see this link.] i aktivist za [You must be registered and logged in to see this link.]. Sakharov je zagovarao građanske slobode i reforme u SSSR-u.
Život i karijera [[You must be registered and logged in to see this link.]]


Rođen je u Moskvi 1921., započeo studij pri Sveučilištu u Moskvi 1938. Studirao je i doktorirao (1947.) pri Teorijskom odjelu Fizikalnog instituta Sovjetske akademije znanosti.
Sudjelovao je u izradi najjačeg oružja ikada proizvedenog, sovjetske Tzar bombe.
Dobio je [You must be registered and logged in to see this link.] 1975. godine.
Njemu u čast osnovana je 1985. nagrada Europskog parlamenta za ljude i organizacije posvećene radu na ljudskim pravima i slobodama. Dodjeljuje se godišnje.
Rekao je...


"Predviđam univerzalni informacijski sustav (UIS), koji će svakome, u svakome trenutku dati na uvid sadržaj bilo koje knjige ikada izdane ili bilo kojeg časopisa ili bilo koje činjenice. UIS će se sastojato od osobnih minijaturnih računalnih terminala, centralne kontrolne točke za priljev informacija, i komunikacijskih kanala koji će uključivati tisuće veza sa satelitima, kablovima i laserskim linijama. Čak i djelomična realizacija UIS-a duboko će utjecati na svaku osobu, njezino slobodno vrijeme, njezin intelektualni i umjetnički razvoj. ... Ali prava povijesna uloga UIS-a biti će rušenje granica u razmjeni informacija među ljudima i državama." (Saturday Review/World, 24. kolovoza 1974.)

[You must be registered and logged in to see this link.]


Wikipedija- Hrvatska

Za sve? Petak, 17 Decembar 2010 feljton - Broj 1052



Često se čuje: naša demokratija nije za sve nije za njene neprijatelje, za njih nema demokratije. Obično se pod ovim shvata: neprijatelj demokratije – buržoaski reakcionari i informbirovci – ne mogu nesmetano da rovare protiv postojećeg poretka i na njih se mora spustiti ruka zakona. Takvo shvatanje gornjih izraza prima i odobrava ogromna većina naših građana. Izgleda da oko toga nema niti može biti zabune...
Pa ipak, zabune ima, uprkos jasnih i riječi, i shvatanja, a i same prakse, jer i jedno i drugo i treće, kako to obično biva u klasnom društvu, pošto biva privatno od različitih snaga – i socijalističkih, i birokratskih, i kapitalističkih – biva različito i tretirano.
Kapitalistički ostaci ne priznaju nikakvu slobodu koja nije sloboda za njih. Oni samo takvu, samo za njih slobodu i zovu slobodom za sve. Svaka klasa, tačnije – politički pokret, utoliko je nekritičkiji ukoliko svoje interese, shvatanja, moral, ideale itd, prikazuje željom i interesom čitavog društva (naroda). A takva nekritičnost nastupa, kao što se zna, čim klasa, pokret dospu u sukob sa objektivnim razvitkom, odnosno – sa željama, sviješću i životom masa. To se već davno dogodilo s našom buržoazijom i njenim pokretima. Slično se događa i s birokratijom i birokratizmom, s tom razlikom što oni smatraju da sloboda nije za sve, nego samo za njih, budući sebe smatraju – a naročito žele da ih drugi za takve drže – najnaprednijom, vodećem i sl. snagom društva (naroda). Svjesne socijalističke snage se samo naizgled slažu i s jednim i s drugima. Ali to slaganje može biti samo prividno i veoma, veoma uslovno. Svjesne socijalističke snage ne bi mogle prisvajati demokratiju samo za sebe, pošto nije lako jasno odrediti šta je socijalistički svjesno a šta nije, a još manje gdje te svjesne snage prestaju, a gdje počinje buržoasko-birokratska reakcija. Naći takvu granicu je teško i zbog toga što birokratske sile svoju samovolju i gospodstvo nad narodom baš i pravdaju opasnošću od kontrarevolucije, mada one pritiskom i despotizmom, izazivaju otpor i negodovanje i običnih radnih ljudi. (Ko može tačno znati, na primjer, u prinudnoj kolektivizaciji, otkupu i sl. Kad negoduje kulak, a kad seljak?) Otud izgleda da je za komunistu – demokratu, za socijalistu, najjednostavnije i najprirodnije da bude – za demokratiju za sve. Ali takav stav u praksi – naročito u zemlji u kojoj je radnička klasa još malobrojna – odmah i lako iskorištavaju reakcionarne sile, naročito na selu, i – pretvarajući demokratiju za sve u demokratiju za njih – izigravaju pukotine u zakonima da bi razvile nazadnu, a u našim uslovima neizbježno i izdajničku akciju. Biti za demokratiju za sve u našim uslovima je mogućno samo pod uslovom ako svjesne socijalističke snage istovremeno vode i aktivnu borbu protiv reakcije... Socijalistički borac, pravi komunista, danas se, u stvari, i razlikuje od birokrate ili deklasiranog malograđanina, baš po tome što umije da se kreće, da se bori u novim suprotnostima (buržoazija – birokratija – demokratija), što nastoji da savlada i potisne antisocijalističke sile razvijajući konkretne demokratske oblike i dižući svijest masa o demokratiji. Zašto svijest masa i zašto konkretne oblike? Ako demokratski oblici stvarno postoje, ako ih doista razvijamo iz stvarnosti, onda će ono ući u svijest, u navike masa i biti stvarna garancija protiv kapitalizma i birokratizma. Kad neka ideja zahvati mase, ona postaje materijalna sila kadra da mijenja stvarnost...
I to jasno, i jednostavno.
Ali opet ostaje pitanje: zašto demokratija i za buržoaziju? I u kom obliku i za nju? Oblik koji važi i za buržuja jeste i jedino može biti – da zakon važi za njega, da se ni njemu ne može dogoditi ništa mimo zakona. Dake: stvarna jednakost (forma postoji u svim našim zakonima) pred zakonima, to je oblik koji jedino može da spriječi subjektivno i samovoljno određivanje - a time i razaranje – granica između socijalističkih i reakcionarnih snaga.
Već je kapitalizam – tamo gdje je bilo političke demokratije – ostario jednakost građana pred zakonom. Ali kapitalističke svojina je onemogućavala da ovo pravo postane i stvarno (npr. u pitanju štampe – vlasnici buržuji, u pitanju slobode organizovanja – buržuji imaju pare za profesionalni politički aparat itd.) Socijalistička svojina – u već razvijenom i učvršćenom socijalizmu – davala bi prednost socijalističkim snagama utoliko što bi lišavala buržoaziju materijalnih sredstava političke borbe. Zakoni djeluju takođe u tom pravcu. A ostalo su – uglavnom – agitaciona, vaspitna i slična sredstva.
Kod nas je buržoaziji i stvarno i formalno osporena ravnopravnost. Ona je ravnopravna, u stvari, samo ako ne dejstvuje kao klasa i kroz svoje klasne organizacije, tj. svaki buržuj je ravnopravan samo kao individua, kao građanin. To je stvarno stanje. I nije idealno, sa stanovišta apstraktne, neostvarive demokratije. Protivrečno je: ravnopravnost individua pred zakonima, a stvarno osporavanje tim individuama kao pripadnicima klase da budu ravnopravne. Likvidacije tog protivrječja vodi, u stvari, ka ukidanju i same demokratije, kao oblik klasnog nasilja (većine nad manjinom, u najidealnijem slučaju). I to protivrječje rađa svakojake antidemokratske ispade, samovolje i nezakonitosti. Ali mi moramo da živimo baš u njemu – radi socijalizma i demokratije, radi ukidanja klasičnih klasnih oblika i metoda politike i političke borbe, a time i svih razlika između građana. Pravi komunista – demokrata danas se i razlikuje od birokrate i malograđanina zalutalog u komunuzam po tome što ne negira ovo protivrečje, nego što se bori da ga ukine na korist socijalizma, tj. - što se bori za ravnopravnost svih – i buržuja - pred zakonima, a istovremeno vodi idejnu borbu protiv buržoaskih shvatanja i vaskrsavanja kapitalizma.
Ta i takva borba je, u datim uslovima, jedan od bitnih oblika socijalističke demokratije.
Samovolja, nedemokratizam, proizvoljno i olako i monopolističko tumačenje šta je a šta nije buržoasko, razaranje još i neodnjegovanih formi demokratije, - sve to unakažuje, izopačuje socijalističke snage i socijalizam, potsijeca ih, čak ako i slabi buržoaziju. A baš su za demokratski razvitak unutarnja čistota, kulturnost, istinoljubivost, diskusija i kritika, slaganja riječi i djela (odnosno – poštovanje vlastitih zakona) važniji od ičega kad su vlasti i industrija u rukama buržoazije morali trajati i duže. Jer to su oblici koji vode nestajanju kapitalizma, i onog državnog, a ne samo nestajanje jedne klase koja je, na kraju, bila jedino kadra da bude sluga i izdajica.
1. 11. 1953. Milovan ĐILAS

sonia ::

Rankovic i Djilas i jesu bili pravi disidenti, takvo je vreme bilo. Rankovic je bio potpredsednik SFRJ, narodni heroj, Djilas je takodje imao zaista velike odgovornosti i zaduzenja, i obadvojica su postali disidenti sa jakim razlozima , koji su se pokazali ispravnim, pa neka i mnogo kasnije. Pravi disidenti.

Hajde da gledamo ovako . Disident je opasni protivnik režima -dakle ,režim želi i da ga fizički ukloni ,ako ne uspe da ga "ubedi" drugim metodama da ne "talasa" .
Ranković je od sankcija dobio isključenje iz SKJ , i kuću u Dubrovniku ,gde je živeo od 1966 do 1983, do smrti . Ranković je odani OZNAŠ koji je ostao uz Tita i 1948 ,a za "disidentstvo" mu se računalo što je prisluškivao Staroga i Jovanku -i još je bio i venčani Titov kum ? Mogao je zbog "veleizdaje " da bude streljan ili da istrune u zatvoru -no to se nije desilo .
Milovan Djilas se već malo više uklapa u profil političkog disidenta . On je ipak obrazovaniji , politički teoretičar , i njegov greh je ,da se izrazimo jednostavno -što je prestao verovati u komunizam kao sistem ,i to i napisao u par svojih knjiga (za koje je dobio i nagrade u svetu u smislu doprinosa razvoja demokratije ) Isto je isključen iz SKJ ,a kap koja je prelila čašu je javna podrška revoluciji u Madjarskoj 1956 .
Dva puta je osudjivan zbog "antikomunistčke propagande " ,i iako je prvi put dobio 3 ,a drugi put 13 godina zatvora ,sveukupno je izdržao nešto više od 4 godine .
Čak su ga komunističke vlasti pustile da otputuje u inostranstvo ,gde je u više zemalja boravio par godina ,čak je jedno vreme predavao i na Prinstonu , a negde 1968 se vratio u Beograd gde je živeo do svoje smrti 1995 .
Dakle ,obojica su umrli prirodnom smrću ,a ne bi se moglo ni reći da se režim surovo obračunao sa njima ,nisu umrli u siromaštvu .
Ako bi se držali definicije političkog disidenstva , ispalo bi da su današnji jedini pravi disidenti Čeda Jovanović ,Nenad Ćanak i recimo Vuk Drašković -mada i oni ne ispunjavaju 100 % uslove .
Šešelja namerno ne pominjem ,i ne nepravedno - jer je on ne saradjivao , nego bio važan deo ,čak i ideolog sistema protiv kojeg se ,kobajagi "borio" u svojim mladim političkim danima. Za razliku od Rankovića i Djilasa je imao prednost modernijih vremena i višepartijskog sistema -te se mogao boriti protiv njega ,ako se,kao , nije slagao ,čak i legalnim demokratskim sredstvima .
A gospodin Šešelj je postao osovina tog sistema , i možda smo jedini slučaj u svetu da su zajedno vladali socijalisti (čitaj ,levičari ) i radikali (čitaj, ekstremna desnica )

Аврам Ноам Чомски (енгл. Avram Noam Chomsky), амерички лингвиста, философ, писац, професор универзитета и дисидент, рођен је 7. децембра 1928. године у Филаделфији, САД. Чомски је данас најутицајнији критички мислисац у свету, чије поље деловања и интересовања обухвата лингвистику, информационе технологије, идеологију, савремено друштво, политички систем, образовање и низ других са овим феноменима повезаних тема. Чомски је професор лингвистике на Масачусетском институту за технологију. Заслужан је за развој теорије о генеративној граматици, која се сматра највећим доприносом лингвистици направљеним у 20. веку. Критичким разматрањем Скинеровог „Вербалног понашања“, у коме је оспоравао бихевиористички приступ проучавању ума и језика који доминира у току 1950-их година, посебно је допринео развоју когнитивне револуције. Чомски је члан савета Новог Пламена, левичарског часописа на подручју бивше Југославије.

Његов натуралистички приступ проучавању језика имао је посебно утицаја на филозофију језика и ума. Утврдио је своју хијерархију и класификацију формалних језика на основу њихове генеративне моћи.

Према „Индексу цитата у уметностима и хуманистичким наукама“ из 1992. године, Чомски је у периоду од 1980. до 1992. године био највише цитиран живи научник, и осми најцитиранији научник уопште.^[1][2][3]

Од како је започео своју критику Вијетнамског рата Чомски је постао надалеко познат, посебно интернационално, по својој критици медија и политике, и то више него по линвистичким теоријама. Чомски је широко познат и као политички активиста и критичар спољне политике САД и других влада. Чомски описује себе као либертерског социјалисту и симпатизера анархосиндикализма (члан је организације „Индустријски радници света“, IWW.)

Ноам Чомски је инострани члан Српске академије науке и уметности у Одељењу друштвених наука. У својој књизи „Нови милитаристички хуманизам“ оштро критикује бомбардовање Југославије, јер је било у супротности са међународним правом и указује на то да је хуманитарна трагедија на Косову почела тек после почетка бомбардовањa.





P.S. Poznatom američkom naučniku, piscu i političkom aktivisti jevrejskog porekla Noamu Čomskom je zabranjen ulaz u Izrael i Zapadnu obalu, rekao je palestinski zvaničnik. Čomski je izjavio da je takva odluka posledica činjenice što je nameravao da održi predavanje samo na palestinskom, a ne i na izraelskom univerzitetu.

Čomski je, komentarišući odluku izraelskih vlasti, jordanskom Kanalu 10 izjavio da je i ranije često gostovao na izraelskim univerzitetima. On je grupi aktivista, koja nosi naziv "Pravo na ulazak“, rekao telefonom da su mu inspektori na pasoš napisali reči "ulazak nije dozvoljen".

"Teško mi je da se setim sličnog slučaja, u kome je ulazak nekoj osobi zabranjen zato što ne predaje u Tel Avivu. Možda samo u staljinističkom režimu", rekao je profesor Čomski u telefonskom razgovoru iz Amana za izraelski list " Haarec

.....................................

"Pitao me je zašto predajem samo na Bir Zeitu, a ne na izraelskom univerzitetu. Rekao sam da sam u Izraelu držao puno predavanja", objasnio je Čomski, dodavši da je oficir čitao pitanja i tekst koji mu je bio unapred napisan, gde je između ostalog navedeno: "Izraelu se ne sviđa ono što vi govorite".

"Ja sam sugerisao da nađu bilo koju vladu na svetu koja voli bilo šta što ja kažem", rekao je Čomski.

Citat :

P.S. Poznatom američkom naučniku, piscu i političkom aktivisti jevrejskog porekla Noamu Čomskom je zabranjen ulaz u Izrael i Zapadnu obalu, rekao je palestinski zvaničnik. Čomski je izjavio da je takva odluka posledica činjenice što je nameravao da održi predavanje samo na palestinskom, a ne i na izraelskom univerzitetu.

Oni su zaštićeni kao bijeli međedi, zbog holokosta, naravno.

I moji su imali holokost, đeda zaklali u Glinskom pokrstu sa još 1200 nedužnih samo zato što je Srbin, nikom ništa.

Ah da, onaj "ker" je održao čuveni govor 57-e. ali uopšteno "fašisti" su bili krivi, pazi "fašio" preveo na Hr. jezik, čudno, ha...

A po meni piški kom se **ta digne, ko te pita, kad nijesi "bijeli međed" ......