Predstave kojih se sećam.

Ronald Harvud je u knjizi "Istorija pozorišta" na jednom mestu između ostalog zapisao: "Pozorište je najgenijalniji kompromis čoveka sa samim sobom". Kao što sam siguran da ljudi vole da idu u pozorište, isto tako sam siguran da svako od nas posle odgledane predstave nosi u sebi neki impresum o onome što je video. Bio taj impresum ovakav ili onakav, ali ga ipak nosimo. S obzirom da je ljudima jedino data mogućnost komuniciranja a da je pozorište umetnost u kojoj je reč, ipak najjače sredstvo bilo bi dobro čuti šta svako od nas ima da kaže o tome; Koje ili kojih se predstave rado sećamo? Koja ili koje su nas predstave razočarale? Zašto su naši utisci o nekoj predstavi takvi kakvi jesu? Kao i sve drugo što bi bilo interesantno za čuti a vezano je za predstave koje smo gledali. Jedan moj poznanik, reditelj, u afiši za svoju predstavu je napisao: "Pozorišna predstava je lov na leptira". Kakvi su naši leptiri? [You must be registered and logged in to see this image.]

Mandragola...jedna od glavnih uloga SLOBODAN BODA NINKOVIĆ

Radnja Mandragole smeštena je u srednjevekovnu Firencu...
Ligurijo obećava Meser Niči da će mu omogućiti da dobije željeno dete...
U grad se iz inostranstva vraća mladi Kalimako. Odmah ugleda prelepu mladu Lukreciju i zaljubi se u nju, ali ona je udata za bogatog i starog Meser Niču.

Kalimako se izjada svom prijatelju Liguriju. Ligurijo, lukav i prepreden, okretan i spretan, obećava da će smisliti plan kako da spoji Kalimaka i Lukreciju.
On pronalazi slabu tačku Meser Niči. On i Lukrecija nikako da dobiju naslednika.

Ligurijo obećava Meser Niči da će mu omogućiti da dobije željeno dete. Predstavlja mu Kalimaka, kao doktora koji je lečio i francuske kraljeve i kraljice i omogućavao im da dobiju naslednike. Lukrecija treba samo da popije napitak od trave mandragole i da odmah zatrudni. Jedini problem je, što onaj koji prvi spava sa njom, umire, jer upije u sebe otrov mandragole. Zato po savetu Ligurija, neko drugi mora da legne sa Lukrecijom čim ispije mandragolu.

Uz pomoć Lukrecijine prefrigane majke Sostrate i lukavog sveštenika fra Timotea, koji nagovaraju Lukreciju da legne sa neznancem, oni se spremaju da organizuju tu noć.

U olujnoj noći, Meser Niča, Ligurio i fra Timoteo, hvataju Kalimaka prerušenog u odrpanca i nakazu i ubacuju ga Lukreciji u krevet. U zoru ga Meser Niča izbacuje na ulicu. Ujutru svi idu u crkvu kod fra Timotea, da ih blagoslovi i da proslave dolazak budućeg naslednika.

Lukrecija srećna i zadovoljna provedenom noći, predlaže Meser Niči da „doktora“ Kalimaka, koji im je toliko pomogao, uzmu za kuma. Meser Niča to prihvata radosno, daje mu ključeve kuće da može da dolazi i odlazi kad god to poželi.


:thb:

Dragi PJER, da li je takvom tom sudu o toj predstavi doprinela sama priča ili način kako je ona ispričana, ili nešto sasvim drugo? Ovo te pitam zato što volim da čujem, pročitam šta ljudi misle.

Kad god se jedno ovakov pitanje postavi moj odgovor je uvek isti. Dve predstave koje su mi ostale urezane u pamćenju kao sjajne i koje ću siguran sam dugo, dugo pamtiti su "Majstor i Margarita" u režiji Jurija Ljubimova u Teatru na Taganjki i "Braća Karamazovi" u režiji Sergeja Arcibaševa u Teatru Majakovski. Bili su to jedinstveni i neponovljivi događaji. Predstave posle kojih ostanete bez teksta, jer sve što bi rekli bilo bi suvišno. U predstavi "Majstor i Margarita" sve ono što je Bulgakov u svom romanu tako lepo i uzbudljivo opisao Ljubimov je kroz vizuelne efekte predstave još više približio gledaocu. Sećam se da sam posle predstave, koja je trajala četiri sata, a pod utiskom onoga što sam video otišao peške do Patrijaršijskog ribnjaka (odakle cela priča i počinje) i tamo sedeo do pred zoru. Dok je predstava "Braća Karamazovi" bila prava simfonija strasti. Baš onako kako to Dostojevski opisuje. Bilo je [You must be registered and logged in to see this image.]

HADERSFILD..davne 2005.je bila premijera ali mi se predstava jako dopala..odlichna pricha kao i glumachka ekipa: GORAN ŠUŠLJIK,TIJANA MLADENOVIĆJOSIF TATIĆ,NEBOJŠA GLOGOVAC,VOJIN ĆETKOVIĆ,DAMJAN KECOJEVIĆ i drugi..predstava je dobila i od zvanichnika odlichne kritike..

...

... Mnogo je vremena prošlo od kada sam bio tako iskreno srećan dok sam gledao jednu pozorišnu predstavu i isto tako žalostan što je ona morala da se završi. ... Glumci rade sve što je potrebno da poverujemo kako je Šajtinčeva priča ne samo njihova, nego i naša. Njih šestoro je izvanredno protumačilo Šajtinčev jedinstveni rukopis i na sceni oživelo i misli i strasti. Šajtinčev rukopis odlikuje se vrcavim dijalogom, crnim humorom, potresnim emocijama, papreno začinjenim jezikom i ogromnom erudicijom. ... U ovom slučaju o glumcima je teško govoriti pojedinačno: bez obzira na to, utoliko se pre mora makar pokušati. Jer upravo su oni pokušali i uspeli da nas upoznaju sa Rašom (g. Goran Šušljik koji nas pleni i zanosi vatrom svog obračuna, a dok ga upoznajemo počinjemo da se stidimo što smo sebe prepoznali u njemu), Ivanom (g. Nebojša Glogovac koji nas dira u srce i bez patetike nas dovodi do osećanja griže savesti što smo se usudili mu se smejemo), Duletom (g. Vojin Ćetković koji nam otkriva u šta smo se preobratili ako nismo postali Raša ili Ivan), Igorom (g. Damjan Kecojević koji nas uverava u postojanje dobronamernih ljudi iz naše mladosti koji se i jesu i nisu promenili, što im, vala, nikada nećemo oprostiti), Milicom (g-djica Tijana Mladenović koja nas zanosno plaši bezbrižnom otvorenošću svojih poriva) i Ocem (g. Josif Tatić koji nam pokazuje šta sve možemo da postanemo, ali ne kad odemo u penziju već koliko sledeće nedelje) ...
[You must be registered and logged in to see this image.]