Mark Tven

Godina : 58 Location : Kragujevac Datum upisa : 01.06.2009

Otrovne misli

* Ponekad, dok razmišljam o ljudima, čini mi se da je šteta što Noa i njegovo društvo nisu zakasnili na brod.

* Adam i Eva uživali su mnoge povlastice, a najveća je bila što nisu imali mlečne zube.

* Život bi nam bio neizmerno srećniji kad bismo se mogli roditi s osamdeset godina pa se približavati osamnaestoj.

* Ne volim govoriti o zagrobnom životu jer imam prijatelje na obe strane.

* Nikad još nije bilo nezanimljiva života... I iza najdosadnije vanjštine skrivaju se drama, komedija i tragedija.

* Ima ljudi koji se dosledno lišavaju svake jestive, pitke i dimne tvari
koja je na iole lošem glasu. To je cena koju plaćaju da ostanu zdravi.
A zdravlje je sve što za nju dobiju. Ja to stvarno ne razumem! To je
kao da date sav imetak za kravu na umoru.

* Knjige o zdravlju čitajte vrlo pozorno. Može vam se dogoditi da umrete zbog štamparske greške.

* Svi zubari vole da pričaju dok rade. To su nasledili od svojih
profesionalnih predaka - brica (berberina). Zubar koji dobro priča -
pod uslovom da nije jako loš u drugom poslu - pravi je izbor.

Godina : 58 Location : Kragujevac Datum upisa : 01.06.2009

Mark Tven, pravog imena Semjuel Lenghorn Klemens (Florida, 30. novembar 1835. - Reding, 21. april 1910.), je bio američki književnik.

Jedan od najvećih humorista u svetskoj književnosti, prvi i najveći
tipično američki književnik. U opsežnom životnom delu ostvario je
široku lestvicu osećaja i misli, od pune životne radosti do potpunog
beznađa.

Nakon detinjstva provedenog na obalama Misisipija uči za tipografa, radi kao pilot na rečnom brodu, odlazi u potragu za zlatom u Kaliforniju, putuje po Srednjem istoku i Evropi.

Njegov život pun pustolovina, uspeha i slave pomućuje smrt njegovih
žena i ćerki, što izaziva pesimizam i teški očaj njegovih poslednjih
radova.

Bio je dobar prijatelj Nikoli Tesli.

Tom Sojer i Haklberi Fin su bili omiljeni junaci, iz njegovih knjiga, mladim generacijama (čitaocima).

[You must be registered and logged in to see this image.]

Mark Tven

"Pustolovine Toma Sojera" (1876.)
"Kraljević i prosjak" (1882.)
"Život na Misisipiju" (1883.)
"Pustolovine Haklberi Fina" (1884.)
"Jenki na dvoru kralja Artura" (1889.)
"Tajanstveni stranac" (1916.)

Godina : 58 Location : Kragujevac Datum upisa : 01.06.2009

Iz knjige "Tom Sojer u inostranstvu"

[Tom Sojer, Haklberi Fin i crnac Džim su
leteli balonom iznad Sahare i peščana oluja im je natrpala mnogo peska u korpu]

Tom reče da imamo dvadeset tona peska i
upita šta će biti najbolje da s njim učinimo. Bio je to dobar pesak i
nije imalo smisla da ga tek tako bacimo. Džim reče:

– Gos'n Tome, zar ne bi mogli da ga odnesemo natrag kući i
prodamo? Pa, gospodine moj, kod kuće pesak vredi četvrt dolara po tovaru, a ja
cenim da imamo celih dvadeset tovara, zar ne? Kol'ko bi to bilo?

– Pet dolara!

– Bogme, gos'n Tome, krenimo smesta kući. To mu dođe preko
dolar i po za svakoga, je l' tako?

– Jeste.

– Ako to nije najlakši način zarade na koji sam ikad
nabas'o! Pesak je sam pad'o - nismo morali ni prstom da mrdnemo.
Da mi odma' polagacko krenemo, gos'in Tome.

Ali Tom je tako vredno i uzbuđeno
razmišljao i računao da ga uopšte nije čuo. Malo posle on reče:

– Pet dolara - zacelo. Pazite, ovaj pesak
vredi... vredi... vredi grdno više para.

– Kako to, gos'in Tome? Ali samo nastavite!

– Lepo, čim ljudi saznaju da je to odistinski pesak iz
odistinske saharske pustinje biće baš u pravom raspoloženju da ga malo nabave pa
da ga drže kojegde, u bočici sa etiketom. Možda možemo da prodajemo po deset
centa komad, a to znači da u ovoj korpi imamo peska u vrednosti od možda deset
hiljada dolara. A onda se možemo vratiti po još peska...

Ja i Džim se raspametismo od radosti, ali Džim reče:

– Gos'in Tome, ne možemo mi kupiti sve te silne bočice, to
ni kralj ne bi mog'o. Nego gos'in Tome, bolje da ne pokušavamo da uzmemo celu
pustinju, nego da lepo prodamo ovo što je u korpi pa gotov posao, inače će nas
te bočice oterati u propas'!

Sad je i Tomovo uzbuđenje splaslo. Mislio sam da je to zbog
bočica, ali nije bilo tako. Sedeo je i razmišljajući i postajao sve tužniji, pa
na kraju reče:

– Momci, džaba posla, moramo da odustanemo!

– Zbog čega?

– Zbog obaveza (u originalu duties)

Ovo nisam mogao da razumem, a ni Džim. Rekoh:

– Šta su naše obaveze, Tome? Jer, ako ne možemo da ih
izvrdamo, zar ne bismo mogli da ih prosto odradimo, pa kud puklo da puklo.

Ali on reče:

– Oh, nije to ta vrsta obaveze. Ja mislim
na carinske obaveze. Kad god naiđeš na završetak neke zemlje, onda ćeš naći
carinarnicu, a tu sede lopovi koje je država zvanično ovlastila da te pljačkaju.
Pa ti oni preture po stvarima i naplate veliki porez, koji nazivaju carinskom
obavezom, zato što je njihova obaveza da te upropaste ako ikako mogu. A ako
nemaš para da platiš tu obavezu, otmu ti stvari. Oni to nazivaju
zaplenom, ali to nikog ne zavarava, to je čista otimačina i razbojništvo, i to
je sve. Dakle, ako potegnemo ovaj pesak kući, moraćemo da se veremo preko
granica dok ne baldišemo. Sve granica za granicom - te drž' Misir, pa Arabija,
pa Hindustan i Bog će znati kakve su sve tu granice poređali, a na svakoj će nas
lopovi udariti obavezom.

– Ama Tome, rekoh, mi ćemo da preletimo preko tih njihovih
granica i nećemo dati za njih i za njegove obaveze ni ušljivog cvonjka.

On me tužno pogleda i vrlo ozbiljno reče:

– Misliš li, Hače Fine, da bi to bilo pošteno?

Ja se malo zabezeknuh, a on nastavi:

– A zatvoren nam je i drugi smer. Ako se vratimo putem
kojim smo došli, pa udarimo preko okeana, onda ćemo naići pravo na njujoršku
carinarnicu, gde sede gori lopovi nego igde drugde u vascelom belom svetu, a oni
će se naročito ispizmiti na naš pesak.

– Zašto?

– Pa eto, u Americi ne mogu da gaje saharski pesak, a kad
neku stvar tamo ne mogu da gaje, carina je 'iljadu četiristo 'iljada odsto, ako
pokušaš da doneseš odande gde se to gaji. E sad ja mu ne znam
koliko bi mu to došlo u dolarima, ali cenim da je mnogo!

Džim iskolači oči:

– Pobogu gos'in Tome, pa kud im pade na
pamet da opaljuju takvu grdnu obavezu na sve što ne odgajamo u Americi?

– Šta ti ga znam, Džim, to im je valjda
odredio Kongres...

Na to ja odgovorih:

– Aman Tome, pa onda u tom Kongresu sede
još deset puta grđe barabe nego što su ti lopovi na granici. Jer odista, kada
čovek dođe na vašar, pa ne znam koliko tamo da se secikesa mota, on ima šanse da
svoje pare nekako sačuva, samo ako pripazi i ako ne zija okolo bez veze. A ti su
propisali da orobe baš svakog majčinog sina koji prolazi slučajno pored njih, pa
to je nitkovluk poslednje vrste.

Naslov: Re: Mark Tven Pon Avg 16, 2010 5:44 pm

Čim otkrijete da ste na strani većine, hitno morate učiniti nešto sa sobom.

Držite se podalje od ljudi koji žele omalovažiti vaše ambicije. Sitne duše to rade svo vreme, a samo zaista veliki ljudi ulivaju vam osećaj da i vi možete postati veliki.

Radi kao da ti novac nije neophodan, pleši kao da te niko ne gleda, voli kao da nikad nisi bio nesrećan.

Bolje je zaslužiti priznanje i nemati ga, nego ga imati a ne zaslužiti ga.

Čovek je stvorenje načinjeno na kraju radne nedelje, kada se Bog već umorio. I uopšte, čemu je trebalo celi ovaj globus stvarati u hitnji za svega šest dana? Da se utrošilo malo više vremena, svet bi bio kako valja, pa se sad ne bi trebalo toliko popravljati i poboljšavati. Slično se dešava kad na brzinu sklepaš kuću, pa u žurbi zaboraviš zahod, ili spremište za metle i to onda moraš naknadno dograditi, bez obzira koliko te koštalo novaca i živaca.

Stvoriti čoveka bila je krasna i dovitljiva zamisao, ali dodati ovcu bila je tautologija.

Adam je bio samo čovek - a to objašnjava sve. On nije uzeo jabuku zbog nje same, nego zato što
mu je bila zabranjena. Da mu je bila zabranjena zmija, on bi verovatno i nju pojeo.
(Otrovne misli)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Naslov: Re: Mark Tven Sub Mar 29, 2014 11:04 am

]i]"I have found out there ain't no surer way to find out whether you like people
or hate them than to travel with them."
-Tom Sawyer Abroad[/i]

[You must be registered and logged in to see this image.]

» KOMANDANT MARK