C I T A T I

First topic message reminder :

MOŽDA BISMO OVDE MOGLI SA DRUGIMA PODELITI ONO ŠTO JE NA NAS,IZ BILO KOG RAZLOGA,OSTAVILO UTISAK...PREPORUČITI...


Jedne godine krajem XVIII veka neki turski skeledžija na Drini, koji je upravo u konjskoj mokraći kuvao kokošija jaja kako bi mu se duže održala, začuđeno je i savesno prebrojao i javio svojim vlastima da je u Srbiju prešlo 800 srpskih zidara i dunđera iz Osata, svih 800 po imenu Jovan. Oni su potom u nekoj vrsti graditeljske pomame krenuli kao poplava na razbojište upravo prohujalog rata između Austrije i Turske. U besprimernom uzletu stekli su se s njima u Podunavlju osećajući velike poslove i zidari iz Karlovaca, Zemuna, Sremske Mitrovice, Novog Sada, Osijeka, Pančeva, Rume, iz belog sveta i s crne ravnice.Ti"indžiniri","dunđeri", "baukinstleri", "bauhauptmani", "graditelji i stolari","maormajstori", "mramornici" danju kupuju mazge pazeći da li one dok pasu i piju koriste svih pet čula, jer inače ne valjaju, a noću sanjaju da stoje na obali jednog iščezlog mora koje u njihovim snovima i dalje šumi i valja talase crnog oranja sa Severa na Jug Panonije udarajući o Beogradski greben.U neviđenom zamahu i u najkraćem vremenu podigoše oni i obnoviše manastir Mesić, konake manastira Vrdnika, nove crkve u Krnješevcima, u Staroj Pazovi, u Čortanovcima na Fruškoj Gori, u Bukovcu, doziđuju Karlovačku sabornu crkvu, zvonik u Beški, hram u Erdeviku, Nikolajevsku crkvu u Irigu. Sanjajući na pet jezika i krsteći se na dva načina, ti Srbi iz Ravnice i iz Bosne, a uz njih brojni Česi, Nemci i Cincari na sve strane počeše da sklapaju ugovore nad neveštim potpisima krstom, ćirilicom ili latinicom. Tih 800 Jovana od preko Drine, ti Stanarevići, Lauševići,Vlašići, Aksentijevići, Dmitrijevići, Lanerići, Georgijevići, Vagneri, Majzingeri, Hangsteri, Hintenmajeri, Baueri, Ebeni, Haski, Kindli, Blombergeri i Hakeri, teraju svoje brodove što nose drvo i kamen, svoje konje što vuku olovo, pesak i kreč, a sanjaju svoje daleke žene onakve kakve one tamo kod kuće više ne mogu biti. I muče se, jer ne umeju da plaču u snu. Zemljoposednicima iz ravnice i trgovcima iz Srbije koji drže karavanske puteve između Istoka i Zapada nude oni svoje graditeljske veštine i navode ponosno svoje titule i preporuke. Noseći brkove na carigradski, bečki ili peštanski način, preduzimaju oni u dve carevine, u Austriji i u Turskoj, neverovatne neimarske poduhvate i uzimaju za svoj trud cesarske dukate s likom Josifa Vtorog i njegove majke, stare cekine i nove "Napoleone", srebrne forinte i posrebrene perpere, a primaju i egipatske dinare, neobrezane i obrezane aspre, a ponekad i drevne kotorske folare. Spuštaju ih u vino "tamnjaniku" da vide jesu li pravi i zidaju. Neprekidno zidaju...

Ima li smisla čekati san
kada znaš da ti neće doći
može li iko usporiti vrijeme,
kada zna da će brzo proći...

Angel Kalinovik

"Za početak,mali cilj je dovoljan;ako je pravi-pokrenuće lavinu"
David Balaban "Esej o ravnopravnosti"

"Bis vincit qui se vincit in victoria."
Dvaput pobedjuje onaj koji samoga sebe pobedi u pobedi.

"Sve promene,koje se čoveku događaju u životu,događaju se istom čoveku,ali čudno.Taj isti čivek ih posmatra,bira,pa ih i menja,kao da se događaju nekom drugom čoveku.A on korača dalje,onamo,kud ga želje vuku."

Crnjanski "Seobe"

Prijateljstvo
Sad sam shvatio: to je prijateljstvo,ljubav prema drugome. Sve drugo može da prevari to ne može. Sve drugo može da izmakne i ostavi nas puste,to ne može,jer zavisi od nas Ne mogu da mu kažem : budi mi prijatelj. Ali mogu da kažem, bicu ti prijatelj.
Ali, bilo ovako ili onako,u njegovo prijateljstvo nisam mogao sumnjati. Zavolio sam ga, znam po tome što mi je postao potreban,što nisam zamjerio nicemu ma šta da je rekao ili ucinio, i što mi je sve njegovo postalo važno.
Ljubav je valjda jedina stvar na svijetu koju ne treba objašnjavati ni tražiti joj razloge.
Pa ipak to cinim, makar samo zato da još jednom pomenem covjeka koji je unio toliko radosti u moj život. Pitao sam ga jednom,kako to da je baš meni poklonio svoje prijateljstvo. Prijateljstvo se ne bira,ono biva ko zna zbog cega kao ljubav… A ništa ja nisam poklonio tebi vec sebi…

Mehmed Mesa Selimovic

Izmedju mene i tebe tako je malo prostora. U taj procep stao bi tek treptaj svetlosti. U njega se smestila nasa ceznja, u njega se smestila nasa ljubav. Tako smo blizu ti i ja, a opet tako beskrajno daleko. Deli nas tek delic najmanjeg dela. A ipak, koliko god se trudio, koliko god tezio i hteo, nikada me neces dosegnuti. Izmedju mene i tebe tako je malo vremena. U taj procep stao bi tek treptaj oka. U njega se smestio nas zivot, u njega se smestila nasa sudbina. Tako smo slicni ti i ja, a opet tako beskrajno drukciji. Usprotivilo nam se cudnovato prostranstvo neodredjenih razdaljina, prostranstvo koje nije potrebno preci. Ne naprezi se uzalud, jedini moj, ne siri svoje ruke ne bi li me zagrlio. Izmedju nas je more beskraja - ne vece, ne dublje od njenog dodira. Ali zar ne znas? To je more ljubavi i ono ce nas zauvek spajati.

Kezele

"...... Dok smo se vozili kroz jugozapadni Burundi,osećao sam kao da nas planina po imenu Ganza prati na način na koji dete misli da ga prati mesec.Put se uspinjao kroz duboko izbrazdani krajolik.Zavili bismo za krivinu,i još jedno Ganzino lice bi se pojavilo.
Onda bi moj saputnik Deogratias naložio vozaču da se zaustavi.Deo bi izašao iz terenskog vozila i stojeći na ivici puta usmerio kameru prema planini.Deo je nosio crni australijski šešir kome se uzica za podbradak slobodno klatila.Pretpostavljao sam da bi ljudima koji su prolazili u krcatim mini-busevima i na biciklima on morao da liči na turistu,negovanog mladog bogataša crne kože odnekud iz daleka. ... "

"Strength in what remains" John Tracy Kidder

E P I T A F

Živjeh, al vodom ne zgasih žeđ,
ni plodovima zemlje ne utolih glad,
jer se glad i žeđ
vraćahu svaki dan u utrobu moju,
kao što se vraćah ja iz polja kući svojoj isti,
al za taj dan drukčiji.


I stalno mišljah na tebe gospode,
i sa molitvom tebi sklapah obnoć oči svoje,
i sa molitvom tebi s jutrom ih otvarah,
kao što se s jutrom otvaraju prozori dveri
doma tvojega i mojega.
I stalno te čekah i nadah ti se stalno,
al ti se ne pojavi, niti mi se obznani.
Samo muk.


I rodi se sumnja u duši mojoj sumnji nesklonoj,
da i ti negde ko ja ovdi,
uzalud ne čekaš spasenje od mene.
I sa tom teškom mišlju legoh pod ovaj biljeg,
i tu misao urezah u tvrdi kamen,
da onaj koji pročita vidi ko će od nas dvojice
prvi dočekat spasenje.

(Natpis na bogumilskom stećku)

" ... Ništa ne može tako sugestivno da govori kao umetnost,ali,eto,malo ljudi zna da gleda slike,da čita knjige,da sluša muziku,da doživi umetnost,to seme koje niče samo u ljudima koji znaju koristiti svoja čula.Kakvi smo samo ti i ja sretnici i kakvi smo nesretnici!Sretnici,jer možemo osetiti snagu umetničkog dela,a nesetnici jer ih stvaramo za one koji to ne mogu.Koliko se samo njih krije iza umetničkih dela tvrdeći da ih razumeju,umesto da uđu u njih i napiju se na njihovim sočnim izvorima."

Boško Vujanović "Prst Saterov"

"Смерть решает все проблемы -. нет человека, нет проблемы "

"Kralj Ričard III je 22.avgusta 1485. izgubio presto i život u bici kod Bosvorta.Pobednik je bio Henri Tjudor,veliki grof od Ričmonda,koji je seo na presto kao kralj Henri VII. Morao je da utvrdi svoju poziciju ne samo kod kuće kao novi kralj,nego i među vladarima evrope kao osnivač nove dinastije.
Njegov prvi konkretan potez kod kuće bio je da oženi Elizabetu od Jorka,naslednicu svog najvećeg rivala.Tražeći na kontinentu saveznike,bio je zainteresovan da sklopi savez sa novom španskom silom stvorenom venčanjem kralja Ferdinanda od Aragona s kraljicom Izabelom od Kastilje,koji su zajedno širili svoju teritoriju potiskujući Arape iz Španije.
Bio je oduševljen ugovaranjem veridbe svog najstarijeg sina Artura s princezom katarinom od Aragona,ćerkom Ferdinanda i Izabele.
Njegov mlađi sin Henri se pripremao za sveštenika,što je bilo od ogromnog značaja za savez sa Rimom.
Njegova ćerka Margareta je bila udata za Džejmsa IV Škotskog,a njegova ćerka Meri je bila verena za mnogo starijeg kralja Francuske,koji je umro samo nekoliko meseci nakon venčanja.Ona se tada preudala za vojvodu od Sofoka,a plod toga braka je bila tragična figura lejdi Džejn Grej."

"IZA KULISA-DOKUMENTI VATIKANSKE BIBLIOTEKE"

Izbjegavajte one glupe - oni su opasni.
Dinamit eksplodira jednom, glupi
svaki dan.
Alexander Roda Roda

.......................................ooooooo................................................


Niko nije zaslužio da zbog njega plačes.
Onaj ko to zaslužuje bi sve učinio da ti ne moraš plakati.

[img][/img]

''Ja ne odlucujem da li cu ici u bitku po tome kolika me sila prati, nego po tome koliku svetinju branim'' Car Lazar

"Kad bi svi ljudi znali što jedni o drugima govore, na svijetu ne bi bilo ni četvorice prijatelja."

Blaise Pascal

Nije se teško zaljubiti, nego je to teško reći.


Alfredde Musset

Muškarac je najslabiji kad mu lepa žena šapuće da je snažan !

Bajron rece...

Ne shvataj ništa ozbiljno jer život stavlja odviše teške terete na one koji ga ozbiljno shvataju.

Muhamed Sems-ed-Din Hazif

"Ne plači za onim što je završeno. Smej se zato što se dogodilo."

Gabriel Garciá Márquez

Pas kog uzmete sa ulice i nahranite ga, neće vas ugristi. To je osnovna razlika između ljudi i pasa.
Mark Twain

"Kao i uvijek kada bi mi se dogodilo nešto ugodno, pitao sam svoje
unutarnje ja, svoj ego, superego, id, ili kako se to već zvalo, da li
sam najzad sretan. Ali svi su oni diplomatski šutili. Činilo mi se da
imam izvanredan talenat za patnju, jer me nijedno pozitivno dostignuće
nikada nije moglo zadovoljiti. Šta je u svemu tome trebalo da me veseli?
Skeptik u meni, nihilista i nezadovoljnik citirao je riječi
propovjednikove:
'O smijehu rekoh: -Ludost je-;
O užitku: -Čemu valja?-' "

I.B.Singer
"Izgubljen u Americi"

"Gdje počinje nezadovoljstvo? Čovjeku je toplo, ali dršće. Nahranio se, a
ipak ga muči glad. Vole ga, ali njegove čežnje odlaze na nova područja.
I da još više podbode nezadovoljstvo, tu je vrijeme, prokleto Vrijeme.
Konac života nije sada tako strašno daleko - čovjek ga može vidjeti, kao
što vidi more kad se popne na brijeg - i njegov duh kaže: 'Da li sam
dosta radio? Da li sam dosta jeo? Da li sam dosta volio?' Sve ovo je,
naravno, osnova čovjekova najvećeg prokletstva i možda njegove najveće
slave. 'Što je značio moj život do sada i što može značiti u vremenu
koje mi je ostalo?' I tako dolazimo do opake otrovne strijele. 'Kakav je
bio moj udio u velikoj utrci? Koliko ja vrijedim?' I to nije taština
ili ambicija. Izgleda da se ljudi rode s dugom koji ne mogu platiti, ma
koliko nastojali. On se nagomilava pred njima. Čovjek nešto duguje
čovjeku. Ako ne obraća pažnju na taj dug, on ga truje, a ako pokušava da
ga otplaćuje, dug samo raste i ono što čovjek daje, njegovo je
mjerilo."

J.Steinbeck
"Slatki četvrtak"

"O tuzi se ne govori kao ni o sreći.
To je nešto što drugi ne mogu "nositi."
Ako je sreća boli ih.
Ako je tuga ne razumiju je.."

M. Lavrić