IZ UGLA PREDATORA

First topic message reminder :

Prvi ljudi s Trećom (B) krvnom grupom bili su pravi nomadi, koji su se privikavali na razne klime i kulture. Kroz istoriju čovečanstva oni su naseljavali nove zemlje, prilagođavali su se svemu nepoznatom, pre svega, klimatskim uslovima, sukobljavali su se s problemima mešanja raznih rasa i drugim problemima.

Potpuno je prirodno, da su ti ljudi, radi preživljavanja, morali da ispoljavaju snalažljivost, stvaralaštvo, fleksibilnost i lukavstvo. U tim davnim vremenima od ljudi-"nomada" u manjem stepenu, nego od stalno nastanjenih "zemljoradnika", zahtevala se sklonost prema socijalnoj harmoniji, druželjubivost, spremnost da se potčinjavaju novostvorenim poredcima. Međutim njima je, takođe, u manjem stepenu bila potrebna i usredsređenost na postizanje određenog cilja "lovaca", koja je svojstvena ljudima Prve (0) krvne grupe.

Po svom karakteru "nomadi" su fleksibilni, veoma uravnoteženi, miroljubivi i veliki stvaraoci. Oni imaju stabilan imunitet, snažan probavni sistem, pa zato oni imaju, za razliku od drugih krvnih grupa, najfleksibilniji izbor svih mogućih dijeta.

Dnevni obrok osoba Treće (B) krvne grupe treba da bude izbalansiran i raznovrstan. Ljudi te grupe su jedinstveni po tome, što mogu uzimati sve vrste mlečnih proizvoda.

Ljudima "nomadima" odgovaraju sve vrste mesa, oni se lako prilagođavaju ishrani kako sa malim, tako i sa velikim sadržajem belančevina. Međutim njima ne odgovara govedina, već im više odgovaraju druge vrste tamnog mesa: ovčetina (jagnjetina), meso od jelena i zeca. Piletinu oni treba da izbegavaju, pošto se u mišićnom tkivu pilećih grudi nalazi lektin, koji ispoljava loše dejstvo na organizam "nomada" i koji, na kraju krajeva, može izazvati insult i autoimuna oboljenja. Pri čestoj upotrebi piletine njima je najbolje zameniti je ćuretinom.

Za ljude Treće (B) krvne grupe veoma je korisna riba, posebno dubokovodna, s visokim sadržajem masti. Međutim oni treba da izbegavaju mekušce (beskičmenjake), koji sadrže, kao i pileće (kokošije) meso lektine - razarače organizma "nomada". Upotreba zrnaste hrane kod njih takođe treba da bude izbalansirana. Oni u svoj dnevni obrok ishrane treba da uključuju najraznovrsnije žitarice. Njihov organizam posebno dobro asimiluje rižu i ovas.

Povrće i voće čine važan deo dnevnog obroka ishrane ljudi "nomada", kojima se preporučuje da upotrebljavaju najraznovrsnije vrste povrća i voća, pošto je kod njih stabilan probavni sistem. Izuzetak su samo paradajz, čiji panglemaglutinani izazivaju veoma jaku reakciju, koja se ispoljava kroz nadražaj sluzokože, kao i japanska jabuka (kaki) i nar (mogranj). Ljudi "nomadi" treba da se trude da dnevno uzimaju makar po 2-3 obroka voća (sa spiska korisnog), da bi iz njih izvukli lekoviti efekat.

Kako B17 uništava ćelije raka ?



[You must be registered and logged in to see this image.]Još
1802. izvesni hemičar Bon otkrio da se za vreme destilovanja vode iz
gorkog badema oslobadja se hidrocijanidna kiselina
(a koja je uvek u molekulu sa vitaminim B17). Veoma brzo, mnogi
istraživači postali su zainteresovani da analiziraju taj ekstrakt. Tako
je prvi put izolovana
bela kristalna supstanca koja je nazvana AMIGDALIN od grčkog naziva
amigdala. Engleski naziv za badem je almond, fransuski- amandula.
Upotreba “Amigdalina” datira još od 1843. godine, mada se u drevnoj Kini
može naći podatak da je korišćen gorak badem koji sadrži izvesne
supstance kojima su
lečene pojave tumora pre više od 3000 godina. B17 je u velikim
količinama upravo prisutan u gorkom bademu.


Čak i jedan egipatski papirus od pre 5000 godina pominje korišćenje “aqua amigdaloruma” za lečenje tumora na koži.


Ali sistematizovana studija o vitaminu B17 nije radjena sve od pedesetih
godina prošlog veka. Vitamin B17 je zapravo pročišćen iz “amigdalina” i
to je
1952. godine učinio Ernst T. Krebs, mladji.
Nazvao ga je LAETRIL (Laetrile) što je skraćenica od
laevo-mandelonitrile-beta-glucuronoside kada je i zvanično dobio status
vitamina.


Vitamin B17 se nalazi u prosu, kukuruzu, lanu, tropskoj kasavi, semenju
jabuke, bademu, slatkom kropmiru, salati, semenkama limuna trešnje,
šljive, kruške,
breksve, nektarine i mnogim drugim biljkama koje su odavno eliminisane
iz ishrane savremenog čoveka.

Skoro sve koštice iz familije ruža (Rosaceae) imaju B17.

Koštice i semenke od voća imaju i druge hranjive materije: neke proteine, nezasićene masne kisline i različite minerale.
Ipak, najveći izvor vitamina B17 su koštice od kajsije i tropska kasava.

Ako se uzme u obzir da se danas obrću stotine milijardi dolara na istraživanja o uzroku nastanka raka, da se u tu svrhu osnivaju brojne fondacije i u njih slivaju stotine miliona dolara, da veliki broj fabrika u svetu proizvodi, a još više apoteka prodaje razne lekove koji se mogu koristiti u skupoj klinici ove bolesti..., ispada da od ove »opake bolesti« mnogo više ljudi živi nego što od nje umire.

Šta bi se sa čitavom ovom armijom zaposlenih i unosnim farmaceutskim biznisom dogodilo ako bi se pronašlo da je rak samo posledica pogrešne ishrane i nedostatka vitamina B17 koji se lako može sinteteizovati iz koštica kajsije, limuna, breskve, jabuke, tropske kasave...?

U čemu je tajna Laetrila, odnosno vitamina B17 ?


Biohemičar Krebs je otkrio da se u molekulu B17 nalaze čak dva toksična elementa. Jedan je cijanid, a drugi benzaldehid. Pored njih nalaze se i dve jedinice glikoze. Sve ovo je u molekulu “zaključano”, a da bi se cijanid i benzaldehid ( koji su zajedno još jači otrov) aktivirali, molekul se mora “otključati”. U organizmu se kao nadležni enzimi za “otključavanje” ovog molekula nalaze rodenes, koji ima zadatak da neutrališe cijanid i benzaldehid iz molekula i konvertuje ih u bezopasane produkte i beta-glikozidas, koji ih pušta da deluju otrovno, formirajući otrovni hidrocijanid (HCN). U Laetrilu (vitaminu B17) samom ne postoji hidrocijanid, kao što su iz FDA u početku tvrdili, već se on mora NAPRAVITI u organizmu. Za pravljenje otrova je zadužen pomenuti beta-glikozidas.

Rodenes i beta-glikozidas nalaze se u čitavom organizmu, ali najveća koncentracija beta-glikozidasa je, verovali ili ne, u malignom tumoru. I to do sto puta veća, nego u zdravim ćelijama. Tako se praktično otrovni hidrocijanid formira samo na mestu gde je kancer, o to ima za posledicu razaranje ovih ćelija. Najzanimljivije je što, maligne ćelije od ovoga uopšte ne mogu da se brane, jer se drugi enzim, rodenes, u njima uopošte ne nalazi. Za ovaj efekat “otključavanja” molekula nitrilosida, koji sadrži cijanid i koji se nalazi u travama koje pasu i ovce, otkrili su odavno biohemičari i agronomi u Australiji, nakon jednog trovanja detelinom ovaca na ispaši. Tako su zbog sigurnosti životinja koje su pasle belu detelinu, bogatu nitrilosidima, seme biljke modifikovali i nitriloside odstranili. U nitilosidima se nalazio vitamin B17. To je uradjeno jer su verovali da su se ovce otrovale baš hidrocijanidom jedući ovu detelinu.

Niko, medjutim, nije posumnjao da je možda došlo do trovanja nekom drugom otrovnom biljkom, koje su neke ovce slučajno zahvatile. Cinjenica je i da se nisu sve ovce koje su jele pomenutu detelinu otrovale. Ipak, sve australijske ovce od tada su ostale bez značajnog izvora vitamna B17.

Strah od Laetrila je tako u Australiji raširen.


Kada se knjiga “Svet bez raka”, Edvarda Grifina napisana 1974. tamo pojavila, Lateril je bio u slobodnoj prodaji. Sada više nije. Umesto toga, Australijska Kancelarija za lekove (TGA - Therapeutic Goods Administration), danas razmatra svaki individualni slučaj onoga ko želi da se podvrgne lečenju Laetrilom, odlučujući da li da mu se omogući uvoz leka. Onaj ko ovu dozvolu dobije, ima još teži zadatak da pronadje lekara koji će mu Laeteril ubrizgati, po protokolima koji uz ovaj lek idu.

Takodje je posebnim propisima otežana nabavka koštica od kajsije kako bi se onemogućilo sintetizovanje kristala B17 onima koji bi želeli da ovaj lek sami prave. U Americi je Laetril raznim administrativnim procedurama eliminisan kao lek. Danas zato hiljade Amerikanaca obolelih od raka ide u Meksiko u jednu privatnu bolnicu (“Oaza nade”) koja se specijalizovala baš za tretman raka Laetrilom. Njen vlasnik, doktor Kontreras, jedan je od najvećih pobornika teorije doktora Krebsa. Kako su multinacionalni lobisti uspeli da ostvare uticaj na poliičare i vlade najmoćnijih zemalja, kako bi sačuvali svoj unosan biznis u lečenju raka?
Jednostavno,oni finansiraju njihove skupe političke kampanje.

Štaviše, američki Nacionalni institut za rak je u 1981. godini, uz veliki publicitet, više puta, bezuspešno, pokušavao da dokaže toksičnost Laetrila i njegovu neefikasnost. Nažalost, većina pacijenata poseže za ovim alternativnim lekom, tek kada iscrpi sve ostale terapije, i kada su im brojne ćelije u organizmu već ozračene, spaljene i zatrovane. Tada efekta uglavnom više i ne može biti.

Danas, u svetu profita i medijskih manipulacija, bar znamo jedno: zdravlje nije u rukama bogatih, već informisanih.

Protokoli davanja Letrila definisani su praksom lekara koji ovaj lek koriste.

Na primer, Laetril ne deluje ukoliko u organizmu postoji nedostatak cinka, ma kolike doze se davale. Cink ima zadatak da transportuje nitriloside. Pored cinka u organizmu se mora uvek nalaziti dovoljno C vitamina, magneziju, selenijuma, vitamina A itd.

Najpoznatiji zagovornici terapije Laetrilom danas su:

U Meksiku - dr Ernesto Konteras, u Belgiji- profesor Džozef. H. Majsin, u Nemačkoj - dr Hans Niper,
u Italiji- profesor Etore Gvideti (poznat po svojoj izijavi da ga ne zanimaju preporuke američkih vlasti, već samo iskustva sopstvene klinike),
na Filipinima - dr Manuelo Navaro.
U SAD su to: dr Harold Maner iz Cikaga, dr Rej Evers, dr Dan Dotson i dr Džon A. Ričardson, iz Njujorka, dr Kanematsu Siguira (koji je 60 godina istraživao rak) i drugi.