B A Č K A

First topic message reminder :

Lokomotiva regiona u svakom pogledu!
Tek ćemo se ponositi ovim prostorima ...

Poznati žitelji manastira

Mnogo je obrazovanih, izuzetnih ljudu, u istoriji manastira Kovilj.
Najpoznatiji žitelj ove svetoarhangelske obitelji bio je Jovan Rajić, vrhunski bogoslov svoga vremena koji je istinski bio upućen i u profane nauke.

 

Obrazovan u školi Emanuela Kozačinskog i kijevskoj duhovnoj akademiji, koja je važila kao središte pravoslavne skolastike i dogmatike, Rajić je postao najčuveniji teolog kod Srba; nazivan je srpskim Zlatoustom. Imajući na umu opasnost Srpske pravoslavne crkve u Vojvodini od unijaćenja, naročito se usavršio u pitanjima koja su isticala preimućstvo pravoslavnih dogmi nad unijatskim. Rajić je mnogo originalniji i mnogo znatniji kao istoričar. Njegova istorija je vrlo obilno delo i prvi veliki i ozbiljan pokušaj da se prošlost Južnih Slovena prikaže u celini i uporedo sa istorijom okolnih naroda. Suprotno ranijim hronikama, koje počinju crkvenom istorijom i koje događaje i oblike društvenog uređenja tumače Božjim proviđenjem, njegova istorija počinje ranijom sudbinom Slovena i u prikazivanju događaja i državnih oblika oslanja se na pisana dokumenta i kritička razmatranja.
U njegovo vreme, kada se htelo reći da je neko učen, govorilo se da je „učen kao Rajić“. Znamenit monah bio je i Georgije Branković, potonji patrijarh, koji se ovde zamonašio. Bilo je poznatih muzičara. Jedan od takvih je Damaskin Davidovič koji je završio muzički konzervatorijum u Beču, a u Kovilju je oformio bogatu muzičku biblioteku kojoj ni danas nema ravne u Srbiji.

 

Poznato je i da su do Drugog svetskog rata ovde visile slike Ticijana i Rafaela. Sačuvano je nešto od otmenih salona u kojima i danas primaju posetioce. Od ogromnog imanja, koje je manastir imao od vremena Marije Terezije nije ostalo mnogo, ali sačuvano je ono najvažnije – duh i vera. Neguju se tako da privlače ljude iz celog sveta. Neki dođu u posetu, neki da ostanu.
Otac Sava, monah manastira Kovilj došao je sa Novog Zelanda pre petnaest godina. Potiče iz porodice katolika i protestantkinje, a prešao je u pravoslavlje i zamonašio se u šesnaestoj godini. Porodica je to prihvatila. Godinu dana bio je monah u Australiji, a onda je tražio da dođe u Srbiju. Prešao je ceo svet da dođe u Kovilj. Tu je našao sve što mu je potrebno.

Čarda "Arkanj" -ili "na kraj sveta "

Privrednici iz zapadne Bačke beleže veliki suficit u razmeni


Izvoz dvostruko veći nego uvoz


Zlata Vasiljević | 06. 03. 2011. - 00:02h |

Sombor - Zapadnobački okrug je jedan od retkih regiona koji u robnoj razmeni sa inostranstvom ostvaruje suficit. U prošloj godini izvoz je bio duplo veći od uvoza, a suficitu doprinosi nekoliko velikih firmi i sve više malih preduzeća koji se pojavljuju na inostranom tržištu.
Fabrika akumulatora najveći izvoznik u Somboru

Najznačajniji partner ovog regiona je Bosna i Hercegovina, a prvi put se kao zemlja u kojoj se prodaje značajan deo robe pojavljuje i Rusija.



U protekloj godini u robnoj razmeni sa inostranstvom privreda Zapadnobačkog okruga ostvarila je promet od 311 miliona evra. Četiri opštine tog okruga uvezle su robe za više od 104 miliona evra, dok je izvoz skoro 207 miliona evra.



- Zapadnobački okrug trgovinski suficit beleži poslednjih pet godina. Najviše se uvozi iz Bosne i Hercegovine, Italije, Nemačke, Hrvatske i Mađarske. Bosna je naš najznačajniji partner i u izvozu. Rusija se prvi put pojavljuje kao značajno izvozno tržište i sa tom zemljom ostvarujemo veliki suficit jer je izvoz oko 27 miliona, a uvoz 660.000 evra. U Rusiju najviše izvozi Fabrika akumulatora - kaže stručna saradnica u Regionalnoj privrednoj komori Sombor Vesela Savin.


Vesela Savin

Fabrika šećera Crvenka, Apatinska pivara i Fabrika akumulatora su kompanije koje najviše robe prodaju na inostranim tržištima.



- Moramo biti svesni da u izvoz nisu uključena sva preduzeća i preduzetnici. Zato je naš posao da svima omogućimo da robu plasiraju na strana tržišta. Šansa je poljoprivreda, ali ne samo u izvozu kukuruza ili pšenice već nam cilj mora biti izvoz finalnih poljoprivrednih proizvoda - kaže Tatjana Maglić, predsednica Regionalne privredne komore Sombora.



Jedna od firmi koja konzervirano povrće izvozi na tržište Evropske unije i zemlje iz okruženje je „Anona“ iz Apatina. Ovo malo preduzeće ostvaruje zavidan izvoz i nema problema da proizvode proda u inostranstvu, ali ima problem u svojoj zemlji.



- Naša proizvodnja je jako skupa i teško možemo biti konkurentni izvoznicima iz drugih zemalja koji imaju razne državne podsticaje. U proizvodnji povrća za četiri-pet meseci vi morate uložiti u seme, proizvodnju i preradu i tek posle toga sledi prodaja robe. Znači, u kratkom vremenu treba da imate velika obrtna sredstva - kaže direktor „Anone“ Nebojša Vejin.



Bankarski krediti su nepovoljni jer kamata je 12 do 13 odsto za devizno zaduženje, a za dinarsko i 18 odsto, za kredite Fonda za razvoj potrebne su veće garancije nego za bankarske.



Vejin: Naša proizvodnja skupa
- Mi za evrodizel za poljoprivrednu mehanizaciju plaćano 130 dinara po litru. Naravno da je u takvim uslovima naša proizvodnja skupa i ne možemo biti konkuretni recimo Poljacima kojima država pomaže na razne načine - kaže Nebojša Vejin

Malo je ovo indikativno , zar ne ? A čiji ono beše NIS ....dok nisu doveli SPS-ovce iz BGD za direktore ,i poklonili ga Rusima "u državnom interesu", pa sada imamo najskuplji gas i gorivo u regionu ? Biće da umemo i SAMI i proizvesti i prodati....samo nam mnogo i mnogi "pomažu"

Da li ste znali…




… da je najstariju poznatu razglednicu u Austro-Ugarskoj Monarhiji poslao Srbin Petar Manojlović iz Beča u Sombor 19. maja 1871. Razglednica je napisana na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom. Nažalost, razglednica nikad nije stigla na namenjenu adresu i posle izvesnog vremena vraćena je za Beč.

Da li ste znali…




… da prva bolnica u ovom delu Evrope potiče iz vremena krstaških ratova, a bila je smeštena u okviru Franjevačkog samostana u Baču.

Da li ste znali…



… da je ergela Zobnatica u znak zahvalnosti podigla spomen-ploču konju po imenu Kazanova.
Na ploči piše da je Kazanova oždrebljen 1963. godine, a da je uginuo 1988. godine.
Za šest godina je učestvovao na 33 trke, 30 puta je bio pobednik i ostavio je za sobom 177 potomaka. Od 1967. do 1971. godine Kazanova je osvojio pet pehara maršala Tita i po tome je najuspešniji zabeleženi trkač u istoriji Zobnatice.

SOMBORSKI FOREST GAMP




Neobičan podvig mladog Somborca na gradskom maratonu

Sedamnaestogodišnji Lazar Rišar iz Sombora, ni ne znajući o
čemu se radi, priključio se trci i bez sportske opreme i vode, pri
temperaturi od skoro 30 stepeni, u starim cipelama i pantalonama
istrčao je polumaraton u dužini od 21,1 km za dva sata i dvadeset dva
minuta.Lazar je jedno od 11 dece iz veoma siromašne
somborske porodice koja živi u kućici na Malom katoličkom groblju.
Završio je samo dva razreda Specijalne osnovne škole "Vuk Karadžić",
ima manje probleme u govoru, ume da napiše svoje ime štampanim
ćiriličnim slovima i da čita osnovne brojeve, i to je sve što poseduje
od obrazovanja.Hrani se u Narodnoj kuhinji, češće je gladan nego
sit, a obuven je u stare, skoro raspadajuće cipele i obučen u staru,
ali čistu i urednu, odeću. Uz sve to, Lazar je izuzetno pristojan i
vaspitan mladić, koji redovno posećuje sva bogosluženja.Lazareva
priča počela je u nedelju nakon završene liturgije kada je izašao iz
crkve i na somborskom trgu primetio da se nešto dešava. Nije znao o
čemu je reč, ali je prišao i uzeo takmičarski broj za Trku
zadovoljstva, koja se trčala u dužini od oko dva kilometra.Krenuo je sa ostalim trkačima, ali je na račvanju, gde su se razdvajale Trka zadovoljstva i Polumaraton, krenuo za maratoncima.



Trčao
je u starim cipelama i pantalonama, pri temperaturi od skoro 30
stepeni. Nije stajao, nije pio vode, nije ni znao da može da je dobije,
i istrčao je za dva časa i dvadeset dva minuta polumaraton u dužini od
21,1 kilometra, na istinsko zaprepašćenje i oduševljenje ostalih
učesnika, od kojih su mnogima trebala šestomesečne pripreme za ovakvu
trku, pod nadzorom trenera, lekara, u najsavremenijoj opremi, i sa
prilično visokim zahtevima prema organizatorima.Jedini Lazarev trening  je svakodonevni dolazak sa periferije u centar grada – tri kilometra.Na pitanje kako je uspeo da istrči ovu kilometražu, moralni pobednik 32. somborskog maratona, skromno kaže: -Bog mi je dao snage-Izuzetno
skromnom Somborcu nakon ovog podviga počela je da stiže neophodna
pomoć, a njegova najveća želja je da dobije mogućnost da nešto radi i
zaradi.

Mladi Somborac Lazar Rišar ostvario je
svoj prvi san. Dečko koji je načinio skoro nezamisliv podvig istrčavši
prošle nedelje, na 32. somborskom maratonu, trku polumaraton (21 km) u
starim cipelama i farmericama, bez ijednog dana priprema ili treninga,
dobio je danas prvu kompletnu sportsku opremu za trčanje.



Nakon
što mu je u petak gradonačelnik Sombora Nemanja Delić poklonio prvi par
patika, majicu i trenerku, danas je u Kuli organizovan humanitarni
trening na kome je prikupljena pomoć za ovog somborskog siromašnog, a
izrazito talentovanog mladića. Zahvaljujući angažovanju svojih starijih
kolega – Zdravka Mišovića iz Kule, Stjepana Jelice iz Vukovara, kolega
iz Rume i Damira Markovića iz Sombora – brzo je prikupljena potrebna
sportska oprema za trčanje: patike, majice, dresovi, šorcevi, čarape,
čak i sat sa štopericom, ali i ne mali broj ostalih odevnih predmeta i
za Lazara, i za njegovu mlađu braću i sestre. Još da je umesto stava:
„Ne može – slep sam, gluv i nem za svako drugačije zadravorazumsko
objašnjenje“ naš carinik na graničanom prelazu Bogojevo imao barem
trunku razumevanja i, umesto što je vratio kolege iz Vukovara sa punom
kutijom pomoći u odeći i opremi za Lazara, dopustio da je unesu – Lazar
bi danas dobio više nego što je mogao i da zamisli. Uz to, prema svojim
mogućnostima, svaki od učesnika treninga donirao je i određen novčani
iznos kao pomoć Lazaru.

Ovi plemeniti i dirljivi gestovi
Lazarevih starijih kolega maratonaca i trkača, ipak su samo delić
ukupnog doživljaja. Ono što je mnogo, neuporedivo, važnije, jeste da je
Lazar prvi put u životu primljen u društvo sa uvažavanjem, punim
simpatijama i ljubavlju koja mu je toliko potrebna. Trening od šest
kilometara istrčao je sjajno i tražio da još trči. Kolege već planiraju
da ga vode u Beograd, Vukovar, Budimpeštu... Treniraće, pregledaće ga
sportski lekari, a što je najvažnije i posao je, zahvaljujući dobrim
ljudima, na vidiku. I za kraj: Lazar, koji ima samo dva razreda
specijalne osnovne škole, a inače je simpatičan, govorljiv, drag i
pristojan mladić nesumnjive socijalne inteligencije, traži da nastavi
školu i želi da nauči da čita, piše i računa.

Za svega nedelju
dana ovaj mladić iz siromašne 11-člane somborske porodice svojom je
darovitošću, hrabrošću, plemenitošću i dobrotom otvorio skoro
nezamisliva obzorja sudbine o kojoj je ranije mogao samo da sanja... Na
nama je da ga sad podržimo i pomognemo da ukazanu šansu ne ispusti!

Milan Stepanović
----------


Ima ovaj narod ipak
Evo čitam sa FB , čika Sava Stojkov (naš poznati slikar ) kaže :"U ponedeljak stiže beli deda sa darovima " i njega je dirnulo...
A kada se u ovako nesto uključi takvo ime....eto malo radosti za dečaka koga život nije mazio

Sombor, nekad i sad

[b]

Za samo par godina grad se presvukao , ispeglao dobio novo odelo .....ovako je sve izgledalo .....

sređena je samo glavna ulica,nikle su nove zgrade a pola njih nemaju dozvolu za useljenje,ali lokalni tajkuni sve mogu ....jedan Rebrača je godinama vodio bitku sa gradskim lopovima kojima nije na čast uzeti kovertu ispod stola za jedan potpis,sve dok se ludak nije setio da se obrati DS u Beogradu i reši izgradnju tržnog centra u centru grada i koji je istovremeno napravio saobraćajni kolaps u Pariskoj....da ne dužim dalje osim glavnjaka u Somboru nije ništa urađeno poslednjih 10 god,premalo za grad svetle tradicije