► MUŠKO ZDRAVLJE ◄

Šta je seksualna impotencija ili erektivna disfunkcija?
Seksualna impotencija, koja se još naziva i erektivna disfunkcija (poremećaj erekcije) je ne mogućnost muškarca da postigne i zadrži odgovarajuću erekciju potrebnu za zadovoljavajući polni odnos.

IMPOTENCIJA

Impotencija je ne mogućnost postizanja erekcije ili ejakulacije ili i jednog i drugog.

Muškarci sa seksualnim poremećajima dolaze s različitim simptomima, pojedinačno ili u kombinaciji: gubitak libida, ne mogućnost postizanja ili održavanja erekcije, ne mogućnost ejakulacije, prerana ejakulacija ili ne mogućnost doživljavanja orgazma.

Polna disfunkcija (poremećaj polne funkcije) može biti posljedica sistemskih bolesti ili njihova lečenja, bolesti polno-mokraćnog sistema ili žlezda s unutarnjim lučenjem ili psihičkih poremećaja.

Ranije se smatralo kako su uzroci erektilne impotencije u većine muškaraca psihogeni. Danas se veruje kako u većine impotentnih muškaraca postoji i komponenta fizičke bolesti.



Gubitak libida

Smanjenje seksualne želje može biti posledica nedostatka muških polnih hormona (zbog bolesti žlezde hipofize ili testisa), psihičkih poremećaja te nekih vrsta propisanih ili zloupotrebljavanih lekova.
Manjak muških polnih hormona proverava se merenjem njihove količine u krvi, no još nije poznata količina koja je potrebna za normalnu erektilnu funkciju.

Nepostizanje erekcije

Uzroci se mogu podijeliti u:
- Hormonski poremećaji
Smanjenje nivoa testosterona u krvi zbog poremećaja testisa je retko, ali lako se prepoznaje i leči. Drugi je uzrok povećanje izlučivanja prolaktina, hormona žlezde hipofize koji može dovesti do impotencije, a poremećaj nije lako uočiti pri rutinskom lekarskom pregledu. Nivo prolaktina može smanjiti bromokriptin i tako otkloniti impotenciju u tih bolesnika.
- Nuspojava lekova
Najveća je verovatnost poremećaja kod uzimanja lekova za smanjenje visokog krvnog pritiska za povišen nivo želudane kiseline te nekih lekova za lečenje psihijatrijskih bolesti.
- Lokalni uzroci
Pređašnje bolesti penisa kao što su prijapizam (dugotrajna bolna erekcija nastala bez prethodnog seksualnog podražaja), ozlede penisa i Peyronieva bolest (bolest vezivnog tkiva koja uzrokuje zakrivljenje penisa i smanjenje ukrućenosti) mogu uzrokovati impotenciju zbog bujanja vezivnog tkiva i začepljenja krvnih žila.
- Neurološki uzroci
Mnogi neurološki poremećaji, uključujući ozlede određenih delova mozga, kičmene moždine, ili oštećenja živaca (npr. nakon operacijskog zahvata uklanjanja prostate ili mokraćnog mehura), mogu uzrokovati impotenciju. Kod operacijskih zahvata, impotencija se može izbeći tako da se živci ostave nedirnuti.
Čak polovina muškaraca s dijabetesom (šećerna bolest) postane impotentna nakon prvih 6 godina bolesti, a impotencija može biti prvi simptom poremećaja živaca uzrokovanih dijabetesom.
- Uzroci od strane krvnih žila
Muškarci s ovim poremećajima pate od potpunog nedostatka erekcije, smanjenog ukrućenja penisa ili gubitka erekcije tokom snošaja. Najčešće je uzrok ateroskleroza (suženje ili začepljenje arterija). Ponekad zračenje karlice uzrokuje oštećenja krvnih žila i posledičnu impotenciju. Šećerna bolest također oštećuje krvne žile pa je to dodatni mehanizam impotencije kod ove bolesti, uz oštećenje živaca.

Prerana ejakulacija

Ovaj poremećaj retko ima fizički uzrok i obično je povezan s teskobom pri polnoj aktivnosti, preteranim očekivanjima ili emocionalnim poremećajima.
Izostanak orgazma
Ukoliko su libido i erektilni mehanizam očuvani, izostanak orgazma je gotovo uvek posledica psihijatrijskog poremećaja.
Izostanak opadanja penisa
Prijapizam je trajna bolna erekcija često nepovezana sa polnom aktivnošću. Od normalne erekcije se razlikuje po izostanku nadimanja glavića penisa. Prijapizam može biti psihički, ali i fizički uzrokovan - usled leukemije, anemije srpastih stanica, zgrušavanja krvi u krvnim žilama penisa ili poremećaja živaca koji posreduju u mehanizmu opadanja penisa.
Opadanje se u ranijim stadijima može ponekad postići usisavanjem sadržaja mokraćne cevi, ispiranjem sunđerastih tela penisa ili iniciranjem lekova za sužavanje krvnih žila. Ukoliko ovi zahvati nisu uspešni, nužna je hirurška intervencija u kojoj se stvara spoj između krvnih žila penisa i vena u zdelici.

Koji tipovi impotencije postoje?

Reč impotencija dolazi od latinske riječi koja znači nemoć.
S obzirom na to, razlikujemo dve vrste polne "nemoći", a to su:
Impotentia coeundi ili kopulacijska nemoć koja se još naziva impotencija, erektilna nemoć, a označava nedostatak erekcije.
Impotentia generandi ili oplodna nemoć je nesposobnost stvaranja kvalitetne sperme ili njezina izbacivanja iz muškog polnog sistema.

Koji su uzroci impotencije (erektilne nemoći)?

Uzroci mogu biti:
Fizički: Hormonski poremećaji (šećerna bolest), bolesti krvnih žila (arterioskleroza), neurološke bolesti (ozljede mozga i kičmene moždine), bolesti mokraćnog sistema(prirođene bolesti penisa), alkohol, pušenje, različiti lekovi, ozlede (prelomi zdelice)
Psihološki uzroci: strah od neuspeha, osećaj krivice, nevera, prijašnja prevremena ejakulacija, nesigurnost itd.
Kombinirani uzroci: telesni i psihološki uzroci zajedno
Koje su metode proučavanja impotencije?

Budući je erektilna nemoć uzrokovana različitim uzrocima, zahteva proučavanje u više disciplina. To uključuje iscrpnu istoriju bolesti, biohemijska i hormonska ispitivanja, psihološki profil muškarca, testovi za ispitivanje rendgenske metode snimanja. Sve ovo zajedno s pregledom polno-mokraćnog, krvožilnog i neurološkog sistemaa dovest će do dijagnoze.
Razlikovanje psihički i fizički uzrokovane impotencije

Razlikovanje psihičke od fizičke uzrokovane impotencije je srednji problem u razmatranju lečenja. To se često može utvrditi već iz razgovora s osobom koja pati od impotencije. izuzmimo teške depresije, muškarci s psihogenom impotencijom obično imaju normalne noćne i ranojutarnje erekcije. Od ranog detinjstva pa do osamdesetih godina života javljaju se erekcije za vrijeme sna. Ovaj se fenomen naziva noćne erekcija penisa (engl: NPT - nocturnal penis tumescence) i ukupno mi je trajanje 100 minuta na noć. Dakle, ako impotentan muškarac ima krute erekcije u nekim uslovima (često pri buđenju), to znači da su živci i krvne žile koji su potrebni za erekciju očuvani te je poremećaj verovatno psihičkog uzroka.
Kad se isključi psihički poremećaj, trebamo tražiti za eventualnim sistemskim bolestima koje bolesnik ima - šećerna bolest, neurološke bolesti, smanjenje osećaja, poremećaj funkcije mokraćnog mehura, poremećaji krvnih žila te za pokazatelje bolesti penisa. Pušenje je faktor rizika za razvoj ateroskleroze ( i impotencije), a može i izravno blokirati reakciju krvnih žila penisa.
Karakteristike fizički uzrokovane impotencije su polagan nastup, nedostatak psihijatrijskih simptoma, ranije neprekinuto razdoblje normalne erektilne funkcije i očuvan libido.
Koje se lečenje primenjuje kod impotencije?

Ako je uzrok psihološki, potreban je psihološko-seksualni tretman kod psihologa, psihijatra i seksologa.
Ako je uzrok fizički poremećaj, različito se lečenje primenjuje, zavisi o uzroku: lekovi, hormoni, vakuum-terapija, injekcije lekova koji šire krvne žile. Ponekad je potreban hirurški zahvat na krvnim žilama penisa ili ugradnja proteze penisa.

Što su to lekovi koji šire krvne žile?

U mnogim slučajevima ovi se lekovi najprije koriste i česti su pozitivni rezultati. Ovo liječenje ima tri stepena i uspješni su u 60 do 70% erektilnih nemoći. Ovi se lekovi primenjuju kroz mokraćnu cev ili injiciraju u sunđerasta tela penisa i posledično izazivaju erekciju koja omogućuje seksualni odnos. Koriste se dvaputnedeljno. Pre početka lečenja potrebno je provesti nekoliko testova da bi se videlo kako će pacijent reagovatiti na ove lekove.
Što je proteza penisa?

Proteza penisa se sastoji od dva silikonska cilindra (organizam ne odbacuje silikone) anatomske građe koji se postavljaju u sunđerasta tela penisa i stvaraju čvrstoću potrebnu za polni odnos. Mogu biti polučvrste ili hidraulične.
Kako izgleda hirurški zahvat ugradnje proteza penisa?

Postoje različite tehnike postavljanja proteza. Zahvat traje oko 45 minuta. Napravi se rez u donjem delu penisa i na korenu testisa, na taj način se pristupa sunđerastim telima penisa i ugrađuju silikonski cilindri. Primjenjuje se lokalna ili opšta anestezija. Postotak komplikacija je minimalan.
Koliko bolesnik ostaje u bolnici nakon ugradnje proteze penisa?

Kako hirurški zahvat nije prekomplikovan, pacijent posle operacije ne zahteva posebnu negu. Pacijent može napustiti bolnicu 12 - 24 sata nakon zahvata. Nakon 3-4 nedelje prilagođavanja pacijent može započeti s normalnim seksualnim životom.
Je li proteza penisa najbolje rješenje za lečenje impotencije?

Nakon detaljnog pregleda i dijagnoze, često je to jedino sredstvo rešavanja problema koji u nedavnoj prošlosti uopšte nije imao rešenja. Proteza penisa je otkriće medicinska znanosti koje će rešiti impotenciju muškarca te ukloniti nezadovoljstvo partnera.
Kada je potrebno drugačije lečenje?

Lečenje zavisi uglavnom o rezultatima pregleda i dijagnostičkih pretraga.
Što treba učiniti muškarac koji misli da je impotentan?

Potrebno je da se muškarac što pre savetuje s lekarom i da to ne odgađa jer je problem lakše rešiti ako je nedavno nastao. Ne treba gubiti vreme s tradicionalnim metodama koje pogoršavaju i produžuju problem. Danas postoje precizne dijagnostičke metode, lekovi i zahvati te je lečenje obećavajuće.

Prevremena ejakulacija je ne mogućnost voljne kontrole nad ejakulacijom koja se događa bez kontrole muškarca. Ovaj se poremećaj može pojaviti iznenada ili polako, postepeno.
Koji su tipovi prevremene ejakulacije?

Tipovi su:
Primarna prevremena ejakulacija: muškarac nikada nije mogao kontrolisati ejakulaciju
Sekundarna prevremena ejakulacija: počinje u određenom trenutku života kod muškarca koji je pre toga mogao kontrolisati ejakulaciju
Kako muškarac zna da pati od prevremene ejakulacije?

U normalnom seksualnom odnosu, stimulacija muškarca progresivno raste do faze koja se naziva "plato" u kojoj je užitak najveći i muškarac uživa u njemu do trenutka kada postigne orgazam nevoljno.
Prevremena ejakulacija podrazumeva da muškarac ne može ostati u ovoj fazi "platoa" zbog brze stimulacije i rane nevoljne ejakulacije.
Jesu li prevremena ejakulacija i impotencija isti poremećaj?
NE.
Impotencija ili erektilni poremećaj se odnosi na izostanak cele ili dela erekcije ili ne mogućnost da se erekcija održi dovoljno dugo za kulminaciju u seksualnom odnosu.
Povremeno, prevremena ejakulacija može biti simptom prevremene ejakulacije.
Koji su uzroci prevremene ejakulacije?

Uzroci su:

Fizički uzroci: primarna i sekundarna prerana ejakulacija
Primarna: ovaj je tip najčešći. Povezan je s preteranom osetljivošću penisa koji dovodi do ejakulacije nakon 30 sekundi ili 1 minuta aktivne penetracije. Javlja se u 70-80% slučajeva.
Sekundarna: posledica je poremećaja polno-mokraćnih organa kao posledica impotencije, neuroloških bolesti, degenerativnih bolesti i bolesti krvnih žila, upotrebe različitih lekova (protiv depresije, visokog krvnog pritiska, stimulansi, itd.), hormonskih poremećaja te svih bolesti i ozleda koji utiču na refleksni mehanizam ejakulacije.
Psihološki uzroci: Ređi su nego fizički Tipično je da imaju koren u negativnom odnosu prema seksu tokom vaspitanja neinformiranosti o seksu, pritisku od strane partnera, problematičnom porodičnom okruženju, teskobi, stresu, strahu od neuspeha, otežanom kontroliranju stimulacije itd.
Kako je žena pogođena prevremenom ejakulacijom?

Ako muškarac pati od prevremene ejakulacije, skraćena je predigra i kao posljedica toga, žena ne može postići visok nivo stimulacije i doživeti orgazam.
Kakve su mogućnosti lečenja za prevremenu ejakulaciju?

Za primarnu prevremenu ejakulaciju, ako je dijagnosticirana preterana osjetljivost penisa, postoji hirurški zahvat koji se još uviek smatra eksperimentalnim, a koji je počeo primjenjivati brazilski "Federal Council of Medicine". Ovo lečenje rešava oko 95% slučajeva.
Za slučajeve sekundarne prevremene ejakulacije, lečenje se sastoji u otklanjanju uzroka.
Za slučajeve psihički uzrokovane prevremene ejakulacije, postoje tri oblika lečenja, a to su lekovi koji usporavaju ejakulatorni refleks, psihološka terapija u paru s partnerom te edukacija i vežbanje seksualnih tehnika.

Zakasela ili odgođena ejakulacija

Kasna ejakulacija je povezana s preteranom nevoljnom kontrolom ejakulacije, pri čemu muškarac ne može ejakulirati.

Dispareunija

Dispareunija je pojava boli tokom seksualnog odnosa ili kratko nakon njega.


Anafrodizija ili nedostatak seksualne želje

Anafrodizija je naziv za nedostatak polne želje (libida). Rezultat je značajno proređenje seksualnih odnosa ili njihov izostanak.

Zakrivljenost penisa

Zakrivljenost penisa je rezultat prirođenih ili stečenih poremećaja koji zakrivljuju penis prema gore, dole, levo ili desno.
Prirođena zakrivljenost penisa: Dete se može roditi sa zakrivljenim penisom ili se penis zakrivi tokom rasta i razvoja. Kada je zakrivljenost veća od 45°, može potpuno one mogućiti spolni odnos jer je penetracija otežana ili ne moguća. Može uzrokovati bolove u oba partnera. Zabrinutost se dodatno povećava jer je moguće da pacijent zbog osjećaja srama potpuno izbegava seksualni odnos.
Stečena zakrivljenost penisa: Stečenu zakrivljenost bolesti uzrokuje Peyronieva bolest. Ta bolest uzrokuje zakrivljenost ili promene anatomije penisa, a posledica je često ne mogućnost erekcije i/ili penetracije. Češći su simptomi: bol pri erekciji, zakrivljenost penisa, gubitak kvaliteta erekcije, skraćenje penisa ili smanjenje njegove debljine, ne mogućnost održavanja erekcije i jedan ili više malih čvorova ispod kože penisa. Ponekad je protok krvi kroz penis smanjen i one mogućuje nadimanje penisa. Kad se ovo dogodi, penetracija je otežana ili ne moguća. Peyronieva bolest pogađa muškarce u dobi od 20 - 80 godina. Ponekad je povezana sa šećernom bolesti ili posljedica stavljanja katetera u mokraćnu cev, ozljeda spolno-mokraćnog sistema, preloma karlice, a u zadnje je vrijeme učestala u mladih muškaraca pod visokim stresom.


Šta je Peyronieva bolest?

Bolest je dobila ime po čovjeku koji ju je prvi opisao - De La Peyronie i obilježena je otvrdnućem penisa zbog bujanja vezivnog tkiva čija posljedica može, ali ne mora biti zakrivljenje penisa. Još je poznata pod nazivom: plastično otvrdnuće penisa.
Koji su uzroci Peyronieve bolesti?

Iako je prvi put opisana prije mnogo vremena, uzrok bolesti je još uvijek nepoznat. Mnogi su čimbenici povezani s bolešću: česte infekcije, naslijeđe (ako je netko u obitelji imao ovu bolest), bolesti krvnih žila, uzimanje nekih lijekova, šećerna bolest, visok krvni tlak, visoka razina stresa u svakodnevnom životu. Iako je dogovorno uzeto da je uzrok bolesti upalne prirode, mehanizam nastanka je nepoznat. Vjerojatno se radi o više uzročnih faktora.
Koja su obilježja bolesnika s Peyronievom bolešću?

Bolest se javlja u dobi od 20-80 godina, prosječno oko 50-e godine. Najčešći su simptomi: bol povezana s erekcijom ili bez nje, zakrivljenost penisa u erekciji koja se pogoršava, čvorići ili nakupine vezivnog tkiva, skraćenje penisa, značajno smanjenje debljine penisa.
Kako se postavlja dijagnoza?

Za postavljanje dijagnoze Peyronieva bolesti potrebno je sledeće:
- detaljna istorija bolesti
- pažljivi pregled sunđ  tela penisa
- fotografije penisa koje je napravio bolesnik (da se vidi napredak bolesti)
- ultrazvuk penisa
- test erekcije pomoću lekova
- posebne pretrage za ispitivanjesunđerastih tela penisa
Kakve su mogućnosti za lečenje Peyronieve bolesti?

Tri su različite mogućnosti lečenja:
- lekovi
- fizikalna terapija
- hirurški zahvat
Lekovi: Nekoliko vrsta lekova koji se uzimaju na usta i stavljaju na penis
Fizikalna terapija: pomoću radioterapije, ultrazvuka, lasera itd.

Hirurški zahvat:
Može se napraviti:
- izravnavanje penisa bez uklanjanja nakupina vezivnog tkiva
- uklanjanje nakupina vezivnog tkiva i izravnavanje penisa
- uklanjanje vezivnog otvrdnuća u sunđerastih telima penisa i postavljanje proteze penisa
Šta se može učiniti kad muškarac pati od seksualnog poremećaja?

Muškarac koji pati od seksualne disfunkcije ne bi se smeo sramiti odlaska doktoru da se isključi fizički uzrok poremećaja (različite bolesti), a kasnije i poseta seksologu. Problem je lakše rešiti ako se pojavio nedavno. Lečenje se može provoditi u paru ili individualno.

Postoji više od 25 vrsta polno prenosivih bolesti. Hlamidija, kondilomi (polne bradavice), genitalni herpes, gonoreja (triper), sifilis, sida (aids), hepatitis A, B i C, ulkus mole, limfogranuloma, donovanoza, stidne vaši (Pediculosis Pubis). Većina ovih bolesti uspešno se leči, a ako se ne leče, mogu izazvati ozbiljne komplikacije, pa čak i smrt.
Rizici

Kondom je najbolja zaštita
Svi polno aktivni, svako ko upražnjava seks, bilo da je muško ili žensko, bilo da je stupio u seksualne odnose sa osobama suprotnog pola ili istog pola, ili i sa jednima i sa drugima, mogu biti zaraženi. Ako sumnjate da ste zaraženi obavestite partnera o svojim sumnjama, a u sledećim odnosima koristite kondom. Nikada ne pokušavajte sami izlečiti polno prenosivu bolest, jer su ove bolesti zarazne i neke imaju teške komplikacije i posledice. Zbog toga je važno poveriti lekaru svoju sumnju na polnu bolest, čak i ako se dobro osećate. Kada posetite doktora, budite iskreni i recite mu sve što vas muči, kako bi bio u stanju da vam maksimalno pomogne. Kada se pojavite kod vašeg lekara, on će vas verovatno upitati zašto mislite da ste zaraženi. Možda će vas poslati da date uzorak krvi na testiranje, a verovatno će vas i pregledati kako bi utvrdio da nemate oteklina ili plikova, kao i osipa. Možda bude i potrebe da vam doktor pogleda i anus (analni otvor). Mogući odlazak na testiranje, da utvrdite da li ste zaraženi nekom od polnih bolesti, može biti opterećujući i zato budite brzi u toj odluci i iskreni prema lekaru, jer je to apsolutno samo u vašem interesu i za vaše dobro. U većini slučajeva, doktor će imati prilično sigurnu predstavu o tome koja je bolest u pitanju i pre nego što rezultati budu gotovi, dok za pojedine bolesti, pogotovo kada je u pitanju AIDS (SIDA) ili hepatitis, mogu biti potrebne nedelje pre nego što dobijete rezultate vaših testova.
Ako imate bilo koji od ovih simptoma odmah se obratite lekaru:
 bol pri mokrenju i/ili polnom odnosu
 peckanje tokom mokrenja
 neobičan iscedak (pojačanu sekreciju neprijatnog mirisa) iz penisa, čmara ili mokraćne cevi
 oticanje testisa
 svrabež ili nadraženost u području polnog organa ili čmara, osip, mehuriće ili plikove, otoke, ranice, kvržice ili bradavice na spoljnom delu polnog organa ili oko njega
Što se tiče prevencije SPB najbolje je:
 veza sa jednom, provereno zdravom partnerkom
 razgovor o prethodnom polnom iskustvu sa sadašnjim ili budućim polnim partnerom
 koristiti kondom od lateksa, uvek od samog početka pa do kraja bilo kojeg oblika polnog odnosa (vaginalnog, oralnog ili analnog).
 spermicidna sredstva uz kondom treba odabrati po uputstvu proizvođača i primeniti ih u vaginu
 sprečiti grube odnose, bilo kakvo oštećenje kože, epitela vagine ili sluznica usta ili anusa koje mogu dovesti do krvarenja.
Ako već imate polno prenosivu bolest, recite to partnerki, jer se i ona mora lečiti. Uzimajte propisanu terapiju po preporuci lekara. Popijte celu dozu, čak i ako se osećate bolje i nikome ne dajte lekove koji su propisani Vama. Ako se partnerka ne leči, a održavate polne odnose bez zaštite, terapija je uzaludna.

Još uvek ne pregledate testise?! Krajnje je vreme da s time počnete. Pregledi testisa su nužni za rano otkrivanje raka testisa, kao najozbiljnije i najteže bolesti muškaraca pored karcinoma prostate, kao i za otkrivanje varikokela, hidrokela…



Ni jedan muškarac ne može zamisliti život bez testisa. Zato ih pažljivo pregledajte.
Kod mlađih muškaraca često se javljaju jednostrani ili obostrani bolovi u testisima. Mogu biti kratkotrajni, učestali, peckajući, sevajući, često refleksni kao posledica peska ili kamenja, zatim kao posledica preponske kile (bruha). To može biti hidrokela, varikokela ili tumor, koji je u životnoj dobi od 15 do 35 godina najčešće zloćudan.
Jaka bol u jednom testisu može biti iznenadan, ili se javljati posle neke fizičke aktivnosti ili sporta, a može da znači torziju ili uvrnuće testisa oko vlastite osovine. Najbrže se treba javiti lekaru, jer ako se zakasni, neophodan je operativni zahvat.
Preponska kila (bruh) može biti jednostrana ili obostrana. Često nastaje kao rezultat operativnog tretmana u donjem delu trbuha, a leči se operativnim putem.
Preporučljivo je da se pregledate jednom mesečno, na isti dan i u približno isto vreme. Testisi moraju biti opušteni, pa izaberite topao prostor, a pregled je najbolje obaviti nakon tuširanja ili kupanja. Uvek pregledajte samo jedan testis odjednom, a susedni vam može služiti za poredjenje. Najpre morate dobro poznavati strukturu svojih testisa, gde se nalaze žile, epididimis i semenovod. Tako ćete lakše prepoznati sve promene.
Uzmite testis obema rukama pomoću palca, kažiprsta i srednjeg prsta i blago ga sa svih strana ispipajte kako bi ste mogli da uočite neku promenu u odnosu na predhodno stanje. Pregledajte svaki testis posebno. Pregledajte nežno sledećim redom:
Najpre pregledajte epididimis. Osetite mekano i na dodir lagano osetljivo tkivo iznad testisa.
Zatimo potražite semenovod, koji počinje od epididimisa i pruža se po testisu u mokraćni kanal. Osetite ga kao tvrdu, čvrstu i glatku cev.
Konačno pregledajte još sam testis. Mora biti gladak bez oteklina i otvrdnuća. Otvrdnuće ili oteklina se najčešće javljaju na prednjoj strani testisa.
Ponekad se na površini može napipati otvrdnuće veličine zrna prosa, što nije simptom bolesti. Sumljivo je samo svako otvrdnuće u dubini samog testisa, bez obzira na veličinu ili položaj. Oba testisa pregledajte jednakim postupkom. Ako uočite neku sumnjivu promenu ne ustručavajte se i ne čekajte već pođite do lekara jer svaka blagovremeno otkrivena promena, odnosno bolest, može se vrlo uspešno lečiti i izlečiti!

Mislite da samo ženama otkucava biološki sat? Varate se. Sve više muškaraca pati od opadanja plodnosti u drugom delu života, a prema brojnim podacima i sve više mladih parova u Srbiji vodi bitku za potomstvo

Da li ste ikada sumnjali u svoju reproduktivnu moć? Istraživanja pokazuju da većina muškaraca širom sveta, celog života smatra da je sve što ima veze sa bebama i začećem isključivo ženski problem. Opšte je poznato da urolozi imaju mnogo manje posla od ginekologa – što je naročito upadljivo u manjim i konzervativnijim sredinama poput naše, gde se poseta lekaru shvata kao uvreda muškosti. Međutim, najnovije studije pokazuju da bi i muškarci trebalo i te kako da se pozabave sopstvenim zdravljem, u cilju produženja svog porodičnog stabla. Naime, i muškom organizmu otkucava neka vrsta biološkog sata – iako generalno gledano, muškarac nema nikakvo vremensko ograničenje, i svaki može postati otac, dokle god mu to libido i volja dozvoljavaju – poslednjih godina je došlo do značajnih novih otkrića. Ispostavilo se da životno doba i životni stil utiču na kvalitet sperme i šanse za roditeljstvo. Plodnost kod muškaraca počinje da opada nakon četrdesete godine života, a naročito kod muškaraca koji puše, piju ili pate od gojaznosti. Najčešći uzroci opadanja plodnosti u drugom delu života imaju veze sa promenama na prostati i smanjenom proizvodnjom testosterona. Stučnjaci sa Univerziteta Kolumbija tvrde čak i da ako je otac stariji od 35 godina, to treba uzeti kao odlučujući faktor, kada je reč o analizi mogućnosti razvoja različitih poremećaja kod novorođenčadi, od kojih je najpoznatiji Daunov sindrom. Ovi rezultati, objavljeni u publikaciji “Journal of Urology”, pobijaju verovanje da muška sposobnost reprodukcije traje večno. Sve statičniji i poročniji stil života doveo je do drastičnog smanjenja plodnosti kod muškaraca u svetu.

Slična situacija je i u našoj zemlji. Broj muškaraca koji imaju probleme sa plodnošću izjednačio se sa brojem žena. Statistika beleži da je pre dvadesetak godina, u Srbiji, na 10 žena koje su se lečile od steriliteta samo jedan muškarac morao na lečenje da bi postao tata. Lekari ističu da je jedan od glavnih problema, pored nezdravog načina života, i zagađenost životne sredine, a posebno u velikim gradovima. Zato nije ni čudo to što u Srbiji svaki peti par ima problema sa začećem, a u četrdeset odsto brakova u kojima nema dece neplodna su oba partnera. Supstance iz izduvnih gasova su toksične za testise. Zatim, tu je hrana koja sve više sadrži antibiotike, hormone, teške metale. Neplodnost izazivaju i toplota i zračenje. Ugrožene profesije su pekari, radnici u toplanama i kraj visokih industrijskih peći, zaposleni u hemijskoj industriji i na benzinskim pumpama, moleri...


Međutim, nije sve izgubljeno Urolozi tvrde de je u najvećem broju slučajeva moguće vratiti plodnost. Neplodnost kod muškaraca polako prestaje da bude tabu tema u našoj zemlji, ali će se ipak veći broj ljudi odlučiti za lečenje na nekoj od privatnih klinika.
Kada sve to znamo, ne možemo, a da se ne zapitamo koji su to uzroci koji dovode do steriliteta. U muškom svetu nije sve tako crno – belo. Nekim muškarcima se plodnost može drastično smanjivati posle četrdesete godine života, nekima u šezdesetim, a neki se celog života mogu ponositi svojom reproduktivnom moći. Šta je to što dovodi do smanjenja broja ili nedovoljne pokretljivosti spermatozoida – čega je direktna posledica sterilitet?
Veoma je važno razlikovati sigurne i medicinski dokazane uzroke muškog steriliteta od prostih nagađanja i nedovršenih istraživanja. Prvi i najčešći uzrok neplodnosti je, naravno, bolest. Postoji čitav niz lakših ili težih poremećaja i oboljenja koji mogu direktno ili indirektno uticati na reproduktivnu moć. Neki od njih su – varikokela, upala testisa kao posledica zauški (najčešće u odraslom dobu), kriptorhizam, zapaljenja spoljnih žlezda… Iako zvuče zastrašujuće, ove bolesti se često veoma brzo i lako leče. Zatim, tu su i polno prenosive bolesti kao jedan od čestih uzročnika infertiliteta, povrede testisa i, kao što smo već pomenuli, stil života. Međutim, ovo ne znači da ako ste pušač, ako volite da ponekad popijete koju čašicu više, ili ako ste pustili pivski stomačić (a sigurno bar 80 odsto odraslih muškaraca u Srbiji spada bar u jednu od ove tri kategorije), morate odmah da počnete da paničite ili očajavate. Ukoliko su vaše navike već i uticale na vašu plodnost, vrlo često je dovoljno samo promeniti stil života da se situacija popravi.


Kao ni jedna oblast medicine, ni ova nije u potpunosti istražena. Svake godine pojavljuje se veliki broj novih istraživanja i nagađanja o uzrocima sve češće neplodnosti kod muškaraca. Jedan od faktora koji je uticao na povećano interesovanje za ovu temu je činjenica da je broj slučajeva muškog steriliteta porastao u 21. veku. Međutim, postavlja se pitanje, da li je ovo zaista posledica modernog načina života ili se samo radi o rušenju tabua i sve većoj spremnosti muškaraca da govore o ovoj temi. Različite studije kao uzrok steriliteta uzimaju prekomernu upotrebu modernih tehnologija, to jest računara, a naročito mobilnih telefona. Ljudi koriste ove i slične uređaje bez razmišljanja, dok mogućnosti posledica po zdravlje još uvek nisu u potpunosti istražene. Tako su, pre nekog vremena, mađarski naučnici objavili da nošenje mobilnih telefona u džepu, ili oko struka, smanjuje broj spermatozoida za gotovo 3 odsto. Ovo potvrđuje i skorašnje istraživanje američkih naučnika. Naime, na konferenciji Američkog društva za reproduktivnu medicinu u Orleansu, grupa naučnika je dokazala da muškarci koji više koriste mobilni telefon imaju smanjen broj i pokretljivost spermatozoida. Studijom je obuhvaćeno oko 360 muškaraca koji su se lečili od neplodnosti. Pored ostalih analiza, svi su pitani koliko sati dnevno koriste mobilni telefon. U zavisnosti od njihovih odgovora ispitanici su podeljeni u 4 grupe. Tako su svrstani na one koji ne koriste mobilni telefon, one koji ga koriste manje od dva sata dnevno, na one koji ga koriste između 2 i 4 sata i one koji ga koriste više od 4 sata dnevno.

Globalni rezultati su pokazali da što je više ispitanik koristio mobilni telefon sperma je bila više oštećena i to u pokretljivosti, vitalnosti i obliku spermatozoida. Kod grupe muškaraca koji su dnevno razgovarali mobilnim telefonima više od 4 sata, došlo je do pada kvaliteta sperme za 30%. Iako ovo istraživanje mora da prođe kroz detaljnije provere, da bi se pokazalo kao validno, ne treba ga zanemariti kada se sledeći put “zalepite“ za vaš mobilni telefon.
Postoje i stručnjaci koji se ne slažu sa ovom teorijom. Na primer, Alan Pejsi, predavač andrologije, kaže da, iako je ova studija veoma kvalitetno rađena, treba da se pronađe još dokaza, jer ne vidi način na koji bi mobilni telefon koji se dugo koristi za razgovor mogao da utiče na oštećenje testisa. Moguće je da ljudi koji puno vremena troše razgovarajući preko mobilnog telefona provode puno vremena sedeći u kolima, pa njihov smanjen kvalitet sperme potiče od pregrevanja, ili su pod većim stresom, ili se goje, jer vode manje pokretan način života i jedu brzu hranu, što takođe deluje na plodnost. Prema njemu, potrebno je bolje objašnjenje kako je moguće da mobilni telefon tokom korišćenja može da utiče na tako udaljeni deo tela.
Drugi elektronski uređaj na koji upozoravaju američki stručnjaci je laptop računar. Ukoliko ste jedan od onih ljudi kojima je laptop osnovno sredstvo za rad, a uskoro planirate proširenje porodice, potrudite se da ga što manje držite položenog na krilu, savetuju oni. Razlog za to je veoma brzo zagrevanje ovakvih računara, što takođe dovodi do povišene temperature testisa. U studji u kojoj je učestvovalo tridesetak volontera starih od 21 do 30 godina, dokazano je da je kvalitet sperme značajno lošiji neposredno nakon korišćenja laptop računara na ovaj način.
Neka istraživanja su za učestalu pojavu steriliteta kod muškaraca okrivila pojedine modele automobila. Tako je nemački urolog Herbert Šperling upozorio da su zagrejana automobilska sedišta možda jedan od glavnih uzroka smanjenja plodnosti. Električno zagrejane presvlake za sedišta, pretežno popularne u hladnijim zemljama, zagrevaju donji deo tela i do 38 stepeni, što je tri stepena više nego što je normalno, a kao što je poznato, visoka temperatura je jedan od glavnih krivaca za smanjen broj spermatozoida, ukazuje Šperling.


Oprezno sa pićem. Već smo spomenuli da neke loše životne navike negativno utiču na plodnost kod muškaraca. Najnovija istraživanja pokazuju da muškarci koji često konzumiraju alkohol imaju niži nivo testosterona i smanjen broj spermatozoida. Uzrok za to je činjenica da alkohol nakon konzumacije ulazi direktno u testise, gde negativno utiče na kvalitet semene tečnosti.
Isto istraživanje je pokazalo da muškarci koji preteruju sa pićem u većem procentu imaju problema sa erekcijom, a takođe i da se ova njihova navika može negativno odraziti na zdravlje ploda, ukoliko uopšte dođe do začeća.
Treba imati na umu da se ova istraživanja odnose pretežno na ljude koji imaju problema sa alkoholom – umerene količine su sasvim u redu i malo je verovatno da mogu uticati na plodnost.


Suočavanje s istinom. Nemojte biti jedan od onih muškaraca koji misle da je bauk otići lekaru. Setite se scena iz filmova – sve što treba da uradite je da se, nakon par dana apstinencije, osamite na petnaestak minuta, sa nekoliko muških časopisa ili filmova (ili svojom lepšom polovinom, što da ne?), i posao je obavljen. Za razliku od mnogih drugih, ovaj pregled barem nije neprijatan.Analiza vaše semene tečnosti naziva se spermogram. Dijagnoza se najčešće uspostavlja na osnovu više različitih uzoraka, jer na kvalitet sperme utiču različiti trenutni faktori (tuširanje vrelom vodom, usko donje rublje ili pantalone, cigarete, alkohol, ishrana, lekovi) Iako je samo jedan spermatozoid dovoljan da oplodi jajnu ćeliju, potreban je mnogo veći broj kako bi se taj cilj postigao. Razlog za to je činjenica da od ukupnog broja zdravih spermatozoida samo 1 odsto uspe da dopre do grlića materice, a mnogo manje stiže čak do jajovoda. Zbog toga je Svetska zdravstvena organizacija uvela kriterijume koji ukazuju na zdravu i plodnu semenu tečnost. Prema tim kriterijumima, potrebno je da imate od 20 do 60 miliona spermatozoida u 1 ml ejakulata i da najmanje 50 odsto od njih bude pokretljivo, a da najmanje 60 odsto bude normalne građe. Muškarac koji dobije ovakve rezultate spermograma više ne mora da brine da može da bude uzrok neplodnosti.
Ali, šta ako spadate u onu drugu grupu? Nemojte očajavati jer se većina problema sa plodnošću kod muškaraca relativno lako leči. Za početak, morate obaviti dodatne analize, kako biste utvrdili da nemate neku od bolesti koje uzrokuju sterilitet. Ukoliko je to slučaj, u dogovoru sa lekarom morate početi odgovarajuću terapiju.

Neprijatelj: ASA

Povezanost antispermatozoidnih antitela (ASA) kod muškarca je predmet brojnih istraživanja, ali još nije potvrđeno da ona mogu biti uzrok neplodnosti. ASA mogu uticati na proces oplođenja preko mehanizama kao što su imobilizacija i aglutinacija spermatozoida, interakcija sa mukusom ženskog genitalnog trakta, otežavanje transporta spermatozoida i one mogućavanje receptorske interakcije spermatozoida sa zonom pelucidom i oocidom, što se manifestuje izostankom akrozomalne reakcije, penetracije spermatozoida u jajnu ćeliju i oplođenja. Uzrok pojave ASA može biti hirurška intevrnecija na testisima, povreda testisa, varikokela, orhitis, epidimits, dok se uglavnom ne može tačno utvrditi uzrok njihovih povećanih vrednosti. Najčešće se radi o tome da dolazi do prodora spermatozoida u imunokompetentni sistem muškarca, koji ih prepoznaje kao “stranu belančevinu” i organizam počne da stvara autoimuna antitela koja neutrališu spermatozoide, jer se još u semenoj tečnosti nakon ejakulacije za njih vezuju ASA koja se tu nalaze. Test na ASA možete uraditi na Institutu za virusologiju, vakcine i serume “Torlak” u Beogradu, utorkom od 8-10h.

Test za preporuku

Često u laboratorijskim uslovima spermogram muškarca može da ima referentne vrednosti, ali da ipak postoji problem sa plodnošću. Zato se radi postkoitalni test (PCT), koji daje uvid u interreakciju spermatozoida sa cervikalnom sluzi, jer pod izvesnim okolnostima ovi sekreti mogu biti iskomponovani i na taj način da ne pogoduju opstanku, aktivaciji i kretanju spermatozoida. Test se izvodi u sredini menstrualnog ciklusa žene, tačnije, 12-14. dana ciklusa, kada postoje optimalni uslovi u cervikalnom kanalu za dugo održavanje vitalnosti spermatozoida. Pacijenti treba da imaju odnos tri sata pre testa da bi se uzela mala količina sluzi grlića materice iz gornjih delova cervikalnog kanala i pod mikroskopom se izvršila procena nalaza. Procenjuje se broj spermatozoida prodrlih u cervikalni kanal, tip njihove pokretljivosti, vitalnost kao i postojanje ASA. Ukoliko se na testu pokažu bilo koje smetnje, verovatno će se bračnom paru savetovati intrauterina insemenacija u cilju lečenja neplodnosti.

Muški polni organi:bolesti, simptomi, lečenje

Najčešće bolesti muških polnih organa su infektivne prirode koje, ako se ne leče na vreme, mogu da izazovu ozbiljne komplikacije.

Bolna erekcija - akutno oboljenje koje uzrokuju povreda penisa ili kičme, probijanje penisa, sekundarna metastaza udaljenih tumora i određeni lekovi ( injekcije protiv impotencije i antidepresivi).
Simptomi: ograničena erekcija, bolovi u penisu, peckanje pražnjenje krvi iz šupljikavih (kavernoznih) tela .

Zapaljenje testisa (Orhitis) - uzrokuju ga bakterije ( ešerihija koli, kelbsiela, stafilokoka, streptokoka, gonoreja, hlamidija) i virusi (mumps, uzročnik zauški).

Simptomi: otok i crvenilo testisa, bol u preponama i testisima, povišena temperatura
Lečenje: antibioticima - bakterijsko poreklo; lekovi protiv bolova - kada je virus uzročnik

Impotencija / dijagnoza se postavlja ukoliko ovakvo stanje traje duže od tri meseca. Uzroci mogu biti psihološki i organski. Lečenje: promena načina života, eliminacija faktora rizika, proteze, injekcije, vakuum pumpa, hirurška implantacija proteze

Hrana za potenciju i zdravlje:

- semenke bundeve
- sok od borovnice
- brokoli
- spanać
- paradajz
- blitva
- orasi
- bademi
- lešnici

Urolog odgovara na neka muška pitanja


Ovde su neka pitanja koja su muškarci postavljali doktoru tačnije rečeno Urologu,te
je urolog odgovarao na njih



1. Za poslednjih godinu dana tri puta mi se u spermi pojavljivali tragovi krvi, radio sam sve analize sperme i mokraće  Mokraća je OK, u spermi su bile streptokoka i ešerihije. Podvrgnut sam terapiji antibiotika i to je nestalo ali pre 2-3 dana ponovo se javila krv u spermi. Šta da radim, snimao sam i prostatu i normalne je veličine u čemu je problem?


Problem je u infekciji koja se ponovo javila. Ponovite spermokulturu i briseve na bakteriološku kulturu sa AB i potom opet antibiotici prema antibiogramu. Potrebno je lečiti i partnerku. Koristite kondom do izlečenja.


2.  Molim Vas, recite mi šta da radim, pri mokrenju nemam kontrolu nad bešikom, kad ispraznim bešiku i mislim da sam završio sa mokrenjem, urin mi i dalje izlazi u vidu par kapljica, nemam bolove niti tegoba, bešika mi je bakteriološki sterilna?

Potreban je UZ prostate. Jedan od simptoma uvecane prostate je i postmikciono kapanje. Takodje uraditi i testove na infekciju. Potom ordinirati terapiju

3. Imam otečen penis, tačnije kožicu oko penisa, zanima me u čemu je problem i da li je opasno i šta da radim?

Moze da bude opasno. Radi se verovatno o infekciji. Potrebna je antibiotska terapija i pregled urologa


4. Imam problem sa prebrzim orgazmom,čuo sam da bi trebalo da se koristi Xylokain gel, pa me interesuje kako se on koristi?

To je lokalni anestetik, potrebno je namazati penis 20 minuti pre odnosa.


5. Imam mali problem, moja sperma je malo žute boje, jel to znak neke polne bolesti ili šta je upitanju?

Kod ucestalijih ejakulacija sperma je svetlije boje ,dok kod apstinencije dobija tu tamno zutu boju.


6. Da li usled ne mogućnosti zatezanja kožice na penisu može doći do nekih štetnih posledica, poput infekcija ili neplodnosti?

Zavisi sta znaci zatezanje kozice, na koju stranu. Ukoliko ne mozete da prevucete preko glavica neophodna je operacija - obrezivanje zbog mogucih posledica.




7. Pre nekoliko godina osetio sam oštar bol u predelu testisa koji je potrajao par dana. Posle toga stalni bol je nestao ali su se pojavile smetnje sa erekcijom i pojava bola u testisima kod ejakulacije. Primjetio sam da je došlo do smanjenja veličine penisa kao i testisa. U međuvremenu moja supruga je zatrudnila i na svijet donijela zdravu i normalnu bebu. Napominjiem da sam pušač i da imam problema sa gojaznošću. Trenutno nemam bolova ali su ostali problemi sa erekcijom kao i smanjenjem penisa i testisa. O čemu se radi i šta treba da uradim.

Potrebno je uraditi hormonski status - testosteron, LH, prolaktin (smanjenje testisa i penisa ) kao i testove na infekciju, brisevi uretre i spermokultura (oslabljena erekcija) i nakon dobijanja rezultata ordinirati odgovarajucu terapiju


8. Imam otečen penis, tačnije kožicu oko penisa, zanima me u čemu je problem i da li je opasno i šta da radim?

Moze da bude opasno. Radi se verovatno o infekciji. Potrebna je antibiotska terapija i pregled urologa da bi se postavila tačna dijagnoza.


9. Premro sam od straha, u toku odnosa mi je pukla ona resica što drži kožicu pri vrhu glavića. Sada se ona drži pri kraju, ali ne mogu da podvrnem do kraja, boli me. Šta da radim?

Potrebna je manja intervencija koja se zove frenulotomija i kojom se taj problem trajno resava, inace ce ponovo pucati krvariti i praviti probleme.


10. U nalazu spermokulture mi je nadjen streptococcus viridans u velikom broju. Koliko je to ozbiljno i da li ostavlja posledice?

Kao i svaka bakterija, može dovesti do tegoba, oštećenja spermatozoida i ne mogućnosti začeća, ali može da ne utiče ni na jednu od predhodne tri mogućnosti. Da biste bili sigurni, potrebno je lečiti infekciju prema antibiogramu.


11. Primetio sam tri izrasline, nesto vece od zrna psenice u mosnicama, iznad desnog testisa. Osecam tup bol i dok mirujem. Molim vas za pomoc!

Svaka promena na testisima zasluzuje pregled urologa. Obavezno se javite urologu koji ce Vas pregledati i zakljuciti o cemu se radi.


12. Postovani doktore moj suprug ima malo uvecanu prostatu inace lecio je ureoplazmu zbog koje sam imala dva spontana. Interesuje me kako se leci prostata i da li postoji naki lek?

Prostata se leči ukoliko postoji infekcija - upala prostate (prostatitis). Prostatitisi se dokazuju brisevima uretre na različite bakterije(Chlamydia, Mycoplasma i dr) kao i spermokulturom i izolovanjem Trichomonasa vaginalisa iz urina. Ukoliko se dokaže neka infekcija, potrebno je lečiti upalni proces.


13. Imam devojku sa kojom se zabavljam 4 godine, imam normalne odnose sa njom, imala je kondilome i nakon terapije u privatnoj klinici sve je to sredjeno, pa sam nakon toga sam odlucio i ja da se proverim. Pre par dana sam otiso na kontrolu kod urologa nisam osecao nikakve bolove niti bilo sta slicno, nakon ulaska u ordinacijukod doktora samo je pogledao i rekao da je moj uroloski nalaz ispravan i da nemam uroloske bolesti... Pa me interesuje da li je samo pogledom dovoljno da se oceni dali neko ima problema ili ne?

Kad su u pitanju genitalne bradavice, klinicki pregled spoljasnjih genitalija dovoljan je da se takva dijagnoza i postavi. Ukoliko imate i neke dodatne tegobe, to u svakom slucaju treba da naglasite doktoru kad se javite na pregled.


14. Povremeno mi se na testisu pojavi neka oteklina, koju mogu da napipam i boli me na dodir. To traje nekoliko dana i zatim prodje i ne javlja se po nekoliko meseci. Nije svaki put na istom testisu. Nameravam da posetim urologa, li me interesuje koliko to ozbiljno moze da bude.

Verovatno da se radi o nekoj vrsti infekcije mada se ni druga etiologija ne može isključiti. Potrebni su testovi na infekciju i naravno UZ testisa te nakon toga odlučiti šta dalje raditi.


15. Da li je varikocela opasno stanje za muskarca od 25 godina( i uopste)? Moze li to uticati na njegovu fertilnost s obzirom da se radi o osobi koja jos uvek nije zasnovala porodicu? Sta se preporucuje u takvim slucajevima i sta posle?

Varikocela nastaje kao posledica zaostajanja krvi u testisima, te posledičnog njihovog preglevanja i oštećenja spermatogeneze. Potrebno je u takvim slučajevima spermogram i na osnovu toga utvrditi da li je potrebno hirurški intervenistati ili ne.


16. Imam promenu na glansu,kod preputiuma,precnika 2-3 cm,braonkaste boje,unazad 4 meseca.Posle tretiranja kremom Sinoderm N koju mi je prepisao urolog nije bilo nikakvog poboljsanja,a posle koriscenja kreme Kanisten koju sam sam poceo koristiti boja je potamnela.Radjen mi je bris i nije bio pozitivan na nijednu bakteriju.

Promene na glansu mogu biti infektivne,ali i druge etiologije. Predlažem konsultaciju dermatvenerologa. Ukoliko promena i nakon terapije perzistira, treba eventualno razmisliti o biopsiji promene i slanju materijala na PH analizu.


17. Interesuje me kakva je to bolest giht i kako se leci?

To je poremećaj metabolizma purina, zbog čega dolazi do hiperprodukcije i povećanog izlučivanja mokraćne kiseline urinom. Ona se taloži u zglobovima (gihtični artitis), raznim tkivima - bubrezima i dovodi i do nastanka konkremenata. Javlja se kao primarni giht ili u sklopu drugih sindroma(bolesti). Obratite se endokrinologu.


18. Na ginekoloskom pregledu, analizom vaginalnog sekreta mojoj devojci  nadjena je eserihija koli. Da li je ona prenela tu bakteriju meni pa je ja njoj uporno vracam? Kako bih ja trebao da se lecim?

Potrebno je uraditi bris uretre na bakteriolosku kuturu i spermokulturu sa AB. Ukoliko se tu dokaze infekcija, sprovesti AB terapiju.  i  obavezno zajedno se leciti.


19. Prilikom sportskih aktivnosti javlja mi se bol u levom testisu, kao i bol  iznad polnog organa i u levom delu trbusne duplje. Sta bi mogao biti  problem?

Infekcija prostate, pocetna ingvinalna kila, varikocela. Potreban je pregled urologa,jer na osnovu ovih podataka ne moze se tacno postaviti dijagnoza.


20. Ako se muskarcu javi beli praskasti sekret koji se primeti u predelu   ispod   kozice penisa bez ikakvih drugih simptoma,da li se to radi o gljivicnoj   infekciji i kako se ona leci ili moze biti u pitanju neka druga   infekcija,unapred hvala!

Najverovatnije se radi o infekciji Candidom albicans - gljivicna infekcija  koja se leci Canestenom. Obicno svrbi i lako se prenosi.


21. Imam 28 godina i za mene jedan veliki problem. Sa   zadnjom devojkom sam 3 meseca, a u zadnjih mesec dana problem sa   erekcijom.   Nikada pre toga nism imao ovakvih problema. Cak i sada dok traje predigra   ja   je imam, a kada trba da dodje do kontakta meni kao da neko naredi da je   izgubim. Molim za Vas savet.

Uzroci poremecaja erekcije jesu trauma, neuroloski, uzimanje nekih lekova,  infekcije i najverovatnije kod Vas psiholoski.



22. Na testisima imam nesto kao bubuljice,ne mogu se stiskati,neke   su   malo vece!Molim vas da mi kazete sta je to,dali je opasno i kako se   leci?


Verovatno ste mislili na kozi skrotuma. To su lojne zlede koje kada se zacepe formiraju manje ili vece kako vi kazete kuglice koje se ne mogu iscediti. U principu se ne diraju,ali ukoliko estetski smetaju, skidaju se hirurski.

Retencija testisa ili nespušteni testis poremećaj je kod kojeg tokom unutarmaterničnog razvoja dečaka nije došlo do spuštanja testisa u njihov prirodni položaj – skrotumTestisi mogu biti nespušteni samo s jedne ili s obe strane.


Zbog čega dolazi do retencije testisa i koliko se često javlja?

Testisi se započinju razvijati u abdomenu (trbuhu). Tokom razvoja deteta u materici, testisi se, sledom niza hormonalnih i anatomskih uticaja, spuštaju prema mošnicama. Do poremećaja spuštanja može doći u bilo kojoj fazi spuštanja, pa o tome zavisi i gde će zaostati nespušteni testis.

Testis se može nalaziti bilo gde na putu od trbuha do mošnica - u stomaku, pred ulazom u preponski kanal, u preponskom kanalu, na izlasku iz kanala, te na ulazu u mošnicee. Najčešće se nespušteni testis nalazi u džepu ispod potkožnog masnog tkiva, nakon što je izašao iz preponskog kanala.

Kod zdravih dečaka, rođenih u terminu učestalost retencije testisa je od 1% do 2%, zavisno o studiji i praćenoj populaciji. Kod nedonešenih dečaka je učestalost nespuštenih testisa pri porođaju nešto veća, ali u uzrastu od godinu dana to se praktično izjednači.




Treba li i zbog čega lečiti nespušteni testis?

Nespušteni testis se obvezno mora lečiti, iz dva razloga. Prvi je razlog (ne)plodnost muškarca. Naime testis koji se ne nalazi u mošnicama izložen je temperaturi višoj nego što bi trebalo, te dolazi do promena u njegovom tkivu, usled čega se remeti stvaranje semena (sperme).

Drugi razlog je što takav testis, ukoliko se ne spusti u mošnice, ima veće izglede za razvijanje zloćudnih bolesti. Da bi stvar bila gora, kada se razvije tumorski proces, testis koji se ne nalazi u mošnicama nije dostupan kontroli, tako da se zloćudna bolest nespuštenog testisa u pravilu otkrije sa značajnim zakašnjenjem.




Do kada čekati da se testis spusti sam?


Iako se oko 4% zdravih dečaka rođenih u terminu rodi se s jednim ili oba nespuštena testisa, nakon 6 meseci taj procenat padne na otprilike 2%, a do uzrasta od godinu dana padne za još 0,2-0,5%. Drugim rečima, testis ima određene šanse da se sam spusti u mošnice do uzrasta od godinu dana života deteta.




Kada je najbolje vreme za lečenje nespuštenog testisa?


Za bilo koju vrstu lečenja da se odlučite, poželjno je da se lečenje završi do kraja druge godine života. Osnovni razlog za to je plodnost muškarca. Jednostavno rečeno, to znači da 10% muškaraca kod kojih je testis spušten u trećoj godini života neće moći imati decu, da će taj procenat biti 20% kod onih kod kojih je testis spušten u četvrtoj godini života, 30% kod onih kod kojih je testis spušten u petoj godini života i tako dalje.




Kako lečiti nespuštene testise, operacijom ili hormonskom terapijom?


Na to je pitanje teško odgovoriti jednostavno. Hormonska terapija pokazala je određene rezultate kod dece kod koje se testis nije spustio na obe strane, dok su ti rezultati značajno slabiji kod dečaka kod kojih se testis nije spustio samo s jedne strane. Hormonska terapija je takođe uspešna kod mobilinih testisa, ali, budući da se testisi po pravilu spuste tokom puberteta, postoji sumnja u opravdanost terapije. Bez obzira za koji se oblik terapije odlučite, ona treba biti završena do kraja druge godine života.




Kako izgleda operacija nespuštenog testisa i koliko traje oporavak?


Operacija se sastoji iz dva dela. U prvom se delu u preponi pronađe testis i oslobodi priraslica, a u drugom se delu kreira tunel prema istostranoj mošnicii, testis se provuče kroz taj tunel i učvrsti u mošnicama, kako se ne bi ponovo povukao prema gore. Današnji konci  nam omogućavaju da se šavovi u pravilu ne moraju vaditi, već se sami istope u organizmu.

Oporavak nakon operacije zavisi od deteta i, naravno, operacijskom nalazu. U pravilu ležanje u krevetu traje 7 dana, a kućna nega još nedelju do dve.

Dete se većini normalnih aktivnosti vrati za otprilike mesec dana, a vožnja bicikla i kontaktni sportovi se ne preporučaju u razdoblju od tri meseca. Ukoliko je retencija obostrana, moguća je i obostrana operacija i u nekim se zemljama i izvodi. Kod nas se u pravilu operiše prvo jedna strana, a po kraćem oporavku od 6 nedelja do 3 meseca druga strana.



Šta ako se testis uopšte ne napipa u preponi?


Ako se nespušteni testis ne može napipati u preponi, tada je nužno učiniti ultrazvučnu istragu prepone, kako bi se testis locirao. Ako se ni ultrazvukom ne nađe testis u preponi, potrebno je učiniti UZV abdomena. Ako se ni tada ne nađe testis, može se još učiniti i scintigrafija testisa. U slučaju da se testis ne može sa sigurnošću locirati, preporučljivo je potražiti ga operacijskim putem, bilo klasičnom operacijom, bilo endoskopski.




Šta ako testisa nema?


Ako testisa nema, odnosno ako je došlo do agenezije ili aplazije testisa, testis suprotne strane sasvim je dovoljan za normalne funkcije, kako hormonske, tako i produkcije semena. Štaviše, preostali testis će pod uticajem hormona biti najčešće veći od prosečnog testisa. Ukoliko se ne nađu oba testisa, tada je potrebna detaljna obrada pedijatra endokrinologa i genetičara kako bi se odredio tačan pol deteta i sa sigurnošću isključio pravi ili lažni hermafroditizam (dvopolstvo).




Šta su to mobilni testisi i treba li ih lečiti?


Mobilni testisi su testisi koji se deo vremena ne nalaze u skrotumu, već se povlače u preponske kanale. Takve testise, međutim, lako je navući u skrotum, gde oni neko vreme spontano i ostaju. Obično se oni spontano spuste u skrotum prilikom kupanja u toploj vodi, kada se lako mogu napipati.

Mobilne testise po pravilu nije potrebno lečiti, jer će se oni sami spustiti u skrotum početkom puberteta. No potrebno ih je pratiti kod specijalista kako se ne bi zamenili za nespuštene testise i obrnuto, kako se pravi, nespušteni testisi ne bi proglasili za mobilne i tako izgubilo vreme.



Ko treba lečiti nespuštene testise?

Nespuštene testise treba lečiti doktor specijalista za to područje. Kada je reč o hormonskoj terapiji to treba biti specijalista pedijatar-endokrinolog, a za operacijsko lečenje se treba obratiti specijalisti dečjem hirurgu. Ipak, u svakom slučaju treba izbegavati lečenje u ustanovama i kod lekara koji nisu specijalisti za dečju patologiju.

Spermogram ili analiza semene tečnosti jedan je od prvih koraka prilikom obrade neplodnih parova. Budući da je postupak bezbolan i jednostavan, a rezultati su brzo dostupni, danas on predstavlja rutinsku pretragu u proceni plodnosti muškog partnera.

Pravilno uzimanje uzorka ejakulata

Kako bi rezultat analize semene tečnosti bio što verodostojniji, neophodno je pridržavati se nekoliko osnovnih pravila prilikom uzimanja uzorka ejakulata. Jedna od ključnih stvari pre davanja uzorka jest apstinencija od ejakulacije koja mora iznositi minimalno 2, a maksimalno 7 dana (u optimalnom slučaju taj period iznosi 4 dana). Naime, nakon apstinencije kraće od 2 dana u uzorku se može pronaći manji broj spermatozoida, dok se posle 7 dana smanjuje njihova pokretljivost.

Takođe je bitno uzeti kompletan ejakulat, budući da prvi mlaz sadrži najveću koncentraciju spermatozoida. Uzorak se najčešće uzima u laboratoriji, ejakulacijom u sterilnu čašicu, a može se doneti i od kuće. Kod ovog drugog načina treba paziti da to bude u okviru jednog sata od ejakulacije, a trebalo bi voditi računa i na održavanje telesne temperature uzorka.

Makroskopski pregled semene tečnosti

Pre započinjanja detaljnije analize, najpre se prostim okom određuje boja semene tečnosti. Normalan uzorak je beličaste boje, a promena boje često ukazuje na neko od patoloških stanja. Tako je, na primer, smeđkasta ili crvenkasta boja znak da se u ejakulatu nalaze crvene krvne ćelije tj. eritrociti, a tu pojavu nazivamo hematospermija.



Viskozitet se odnosi na gustinu tj. količinu sluzi u uzorku, a procenjujemo je prema visećoj niti koja se na dužini od 3 centimetra održava najviše 15 sekundi. Pratimo i vreme likvefakcije, tj. vreme koje je potrebno da se plazma u semenu ponovno pretvori u tečnost pod uticajem enzima; za taj proces obično je potrebno 20-30 minuta, a nepotpuna i zakasnela likvefakcija može upućivati na neki oblik infekcije. Budući da je semena tečnost alkalna kako bi spermatozoide zaštitila od kiselog okruženja vagine, granice pH-vrednosti trebale bi se kretati u rasponu od 7,2 do 7,8.

Od velikog značaja nam je podatak o volumenu ejakulata. Prema standardima Svetske zdravstvene organizacije, on se može kretati između 1,5 i 10 mililitara, iako je uobičajen nalaz između 2 i 6 mililitra. Volumen ejakulata sačinjavaju spermatozoidi, sekret polnih žlezda te sekret pasemenika. Pri malom volumenu plodnost je umanjena budući da nema dovoljno tečnosti koja bi spermatozoide usmerila prema grliću materice, dok preveliki volumen može upućivati na varikokelu (proširenje vena koje odvode krv iz semenika) ili na predugu apstinenciju.

Analiza ejakulata pod mikroskopom

Prilikom gledanja ejakulata pod mikroskopom najpre određujemo koncentraciju spermatozoida. Ona bi trebala iznositi više od 20 miliona spermatozoida po jednom mililitru semene tečnosti iako i niža koncentracija (pod pretpostavkom dobre pokretljivosti) može dovesti do oplodnje. Zanimljivo je da prosečna koncentracija spermatozoida u muškoj populaciji sve više opada, što se može pripisati uticaju zagađene okoline, životnom stilu, kao i mnogim drugim još nerazjašnjenim faktorima.

Jedan od ključnih nalaza čitavog spermograma upravo je procenat pokretnih spermatozoida u uzorku ejakulata. Spermatozoide delimo prema pokretljivosti u tri osnovne kategorije: nepokretni, pokretni i progresivno pokretni. Više od 70 posto pokretnih te 50 posto progresivno pokretnih spermatozoida predstavlja potpuno uredan nalaz. Treba napomenuti da se u ejakulatu mogu naći i druge ćelije osim spermatozoida, kao što su bele krvne ćelije (uglavnom povezane s nekom infekcijom), ćelije iz uretre, ćelije spermatogeneze (iz kojih nastaju spermatozoidi). Pri niskom procentu pokretnih spermatozoida više informacija nam daje test vitalnosti metodom bojanja eozinom i nigrozinom. Eozin ulazi u mrtve ćelije bojeći ih crveno, dok žive ostaju neobojane. Tako se mogu razdvojiti nepokretni (a ipak živi) spermiji od mrtvih.

Analiza morfologije spermatozoida u razmazu obojenom po Papanicolauu još je jedan važan element u dobijanju konačne slike. Najmanje 60 posto spermatozoida trebalo bi biti normalnog oblika i strukture. Abnormalnosti mogu zahvatiti glavu (oblik, veličina, pojava dvostruke glave), vrat (zadebljanje, iskrivljenost) i nešto ređe rep (dvostruki, slomljeni). U svakom zdravom uzorku semena uobičajeno je pronaći određen procenat spermatozoida abnormalnog oblika (taj broj može iznositi čak do 40 posto), no ako je taj procenat veliki, uglavnom dolazi do poteškoća prilikom oplodnje.


Poremećaji u spermogramu

Postoji nekoliko različitih dijagnoza koje donosimo na osnovu odstupanja određenih vrednosti spermograma od normale. Tako oligozoospermija označava smanjen broj spermatozoida u mililitru semena (ispod vrednosti od 20 miliona). Astenozoospermija je dijagnoza smanjenog udela pokretnih spermatozoida ispod granice od 50 posto, dokoligoastenozoospermijom označavamo kombinaciju smanjenog broja spermatozoida i njihove smanjene pokretljivosti. Teratozoospermija je stanje u kojem je manje od 15 posto spermatozoida normalnog oblika, a nekrozoospermija predstavlja izostanak živih spermatozoida u ejakulatu. Azoospermija je potpuno odsustvo živih spermatozoida u ejakulatu.




Nalaz spermograma koji nije u skladu s normalnim vrednostima zahteva dalje analize Jedan od prvih koraka svakako je kultivacija ejakulata na aerobne i anaerobne bakterije kako bi se isključila mogućnost infekcije. Pregledom kod urologa može se utvrditi postojanje nekog od poremećaja koji bi mogao dovesti do odstupanja od referentnih vrednosti (poput već spomenute varikokele), a zavisno o indikaciji mogu se provesti i vrlo specifične analize (na primer, hormonalni profil, tumorski markeri, dokaz antispermalnih antitela). Napretkom medicine i razvojem brojnih tehnika veštačke oplodnje danas je moguća oplodnja jajne ćelije i s minimalnim brojem spermatozoida, pa je tako kod metode intracitoplazmatske injekcije spermatozoida (ICSI) dovoljan jedan jedini spermatozoid.

Uvek treba imati na umu da spermogram nije idealan test; naime, i muškarci s lošim nalazom mogu ostvariti željeno očinstvo, dok u retkim slučajevima kad su svi nalazi uredni do trudnoće jednostavno ne dolazi. Stoga ključ leži u međusobnoj saradnji stručnjaka raznih specijalnosti kako bi se otkrio gdje leži pravi uzrok neplodnosti.

Spermatokela je izbočenje, odnosno cista, u području pasemenika (epididimisa) koja nastaje kad se prošire prvobitno slepo zatvoreni semeni kanalići.

Uzrok nastanka
Tačan uzrok nastanka nije poznat, povezuje se sa traumom ili inflamacijom pasemenika a mogućnost nastanka raste sa godunama, pa je najčešća kod muškaraca između 40 i 60 godina.


Klinička slika
Spermatokele su male, manje od 1 cm u prečniku, najčešće su ispunjene tečnim sadržajem. Uglavnom su bezbolne, benigne, ne izazivaju sterilitet i ne zahtevaju terapiju. Ako se vremenom uvećaju i stvaraju neugodnost, bol, osećaj povlačenja ili težine mogu se hirurški odstraniti.

Dijagnoza
Za prepoznavanje spermatokele najvažniji je pregled i pipanje testisa. Dijagnoza se najčešće postavlja opipavanjem testisa dok muškarac stoji. Može se otkriti i transluminacijom (osvetljavenjem skrotuma). Dijagnoza se potvrđuje ultrazvukom, tzv. kolor - doppler ultrazvukom kojim se može prikazati protok krvi u snimanom području tela.

Lečenje
Većina spermatokela ne zahteva bilo kakvo lečenje. U slučaju postojanja bolova ordiniraju se analgetici i pristupa se hirurškom odstranjenju spermatokele (spermatokelektomija). Može se primeniti i skleroterapija ,ali samo kod starijih muškaraca koji ne planiraju potomstvo jer je ova metoda rizična i može prouzrokovati sterilitet.

Upala prostate česta je bolest koja bar jednom u životu pogađa 10 - 15% muškaraca. Simptomi su u najblažem obliku neugodni, a obično se javlja jaka bol. Prostata je žlezda koja je deo muškog polnog sistema. Smeštena je ispod mokraćne bešike, a ispred rektuma, završnog dela debelog crijeva. Teška je 15 - 25 grama, oblika i veličine kestena. Prostata okružuje mokraćnu cev koja vodi mokraću od mokraćne bešike do vrha penisa. Građena je uglavnom od mišićnog i žlezdanog tkiva, a glavna joj je funkcija proizvodnja tečnosti koja je sastavni deo sperme. Tokom orgazma stezanje mišića istiskuje tečnost iz prostate u mokraćnu cev.

Uzrok nastanka
Više je potencijalnih uzroka upale prostate, a nekad je više faktora odgovornih za nastanak upale. Najčešći uzroci su: bakterijska infekcija (najčešće crevne bakterije, Proteus, Stafilococcus), autoimuna bolest, neuromišićne ili mehaničke povrede.


Ređi uzroci mogu biti: poremećaj metabolizma mokraćne kiseline (giht), kamenci u prostati, suženja mokraćne cevi, tumori, benigna hiperplazija prostate, alergija na hranu
infekcija gljivicama, infekcija virusima.

Određena stanja ili medicinski zahvati povećavaju rizik za ovu bolest, npr. postavljanje instrumenata ili katetera u mokraćnu cev, analni seks, abnormalnosti mokraćnog sistema, infekcije mokraćnog sistema, povećana prostata, poremećaji mokrenja, stres, smanjena izloženost suncu, nekontrolisana seksualna aktivnost, učestala masturbacija, povreda mokraćnog sistema, fiksiran položaj tela (pri dugotrajnom jahanju), prekomerno konzumiranje alkohola, dugotrajno uzdržavanje od mokrenja.

Klinička slika
Simptomi upale prostate nisu specifični isključivo za ovu bolest pa mogu ličiti na simptome drugih bolesti genitourinarnog sistema. Simptoma ponekad uopšte i nema, a ponekad su tako izraženi i nagli da pacijenti često traže hitnu  pomoć.

Akutna upala prostate: simptomi nastaju naglo. Mogu se javiti bolovi u predelu ispod i iza polnog organa, bolovi u donjem delu trbuha i leđa, otežano mokrenje, učestalo mokrenje manjih količina mokraće, učestalo mokrenje noću, gnojan ili krvav iscedak iz mokraćne cevi, umor, povišena temperatura. Ako postoji otok prostate može, može da ometa oticanje mokraće pa nastaje njen zastoj (retencija urina) i nakupljanje u mokraćnom bešici. Prostata je gotovo uvek povećana.

Hronična upala prostate: naziv "hronična" označava dugotrajan tok infekcije i obično se upotrebljava za bolesti koje traju duže od tri nedelje. Hronična infekcija se može razviti iz akutne ili bolest od početka ima hroničan tok. Kod ovog se oblika javljaju umereni bolovi ispod i iza penisa, u donjem delu leđa, blaži poremećaji mokrenja u vidu otežanog mokrenja malih količina mokraće, oskudan krvav ili gnojan iscedak iz mokraćne cevi. Može se javiti umor, peckanje, bolna ejakulacija pa čak i impotencija. Prostata može biti povećana ili smanjena i tvrda. Nije retkost da je jedini simptom hronične upale prostate ponavljanje infekcija mokraćne bešika.  


Dijagnoza
Dijagnoza se postavlja na osnovu pregleda pacijenta (digitorektalnim pregledom digitus, lat. = prst; rectum, lat. = završni deo debelog creva, rektum)  i laboratorijskih analiza. Urinokulturom i pregledom sekreta prostate identifikuju se uzročnici.

Lečenje
Lečenje akutnog oblika podrazumeva mirovanje u postelji, suzbijanje temperature i unošenje dovoljno tečnosti (zbog pojačanog gubitka usled visoke temperature). Pored simptomatske terapije primenjuje se i antibiotska terapija prema utvrđenom uzročniku. Lečenje mora da se izvodi u trajanju od mesec dana. U protivnom može doći do nastanka hroničnog prostatitisa.


Lečenje hroničnog prostatitisa predstavlja problem zbog toga što u hronično zapaljeno tkivo prostate antibiotici teško prodiru. Pre svega treba identifikovati uzročnike zapaljenja, što takođe može biti problem s obzirom da oni mogu biti "sakriveni" duboko u tkivu prostate. Ponekad pregled mokraće ne pomaže. Negativna urinokultura ne znači da infekcije prostate nema. Zato se moraju preduzeti specifične dijagnostičke metode i laboratorijske analize. Izbor antibiotika će zavisiti međutim ne samo od osetljivosti uzročnika već se mora birati i prema sposobnosti prodiranja u tkivo prostate. Pored toga lečenje se mora sprovoditi dovoljno dugo i do tri meseca.

Lečenje nebakterijskog prostatitisa može predstavljati problem. Higijensko dijetetski režim može biti od koristi pa u tom smislu treba izbegavati hranu, piće i aktivnosti koje pojačavaju tegobe (npr. kafa, alkohol, začini itd.)

Rak penisa (Karcinom penisa)



Uzrok nastanka

Etiološki se povezuje s nedostatkom higijene, fimozom i zadržavanjem smegme unutar prepucijuma, kao i pristustvom Humanih papiloma virusa. Obrezivanjem se gotovo potpuno zaštićuje od ovog oboljenja penisa. Karcinomu mogu da prethode promene kao što su: pseudoepitelijalne keratoze, balanitis, balanitis xerotica obliterans, kondilomi i dr.

Klinička slika

Bolesnici sa karcinomom penisa često odlažu javljanje lekaru kada primete prve promene, uglavnom pokušavaju sami da saniraju promene različitim kremama i losionima. Tako odlažu pravu dijagnozu i po godinu dana.
Bolest obično zahvata glans i prepucijum, a vrlo se retko nalazi na telu penisa. Najčešće počinje kao bezbolna lezija koja se postupno širi kada zahvata dublje tkiva, a može da zahvati i limfne i krvne sudove. Lezije mogu biti različitog izgleda, u vidu papule, pustule, velike izrasline ili duboke ulceracije. Karcinomi veći od 5 cm često metastaziraju u regionalne limfne čvorove. Metastatski stadijum prate slabost, gubitak telesne težine, zamor. Kasno daje i udaljene metastaze u pluća, jetru, kosti ili mozak. Najčešći histološki oblik raka penisa je planocelularni karcinom.

Kod površinskih, početnih tumora penisa bez zahvaćenosti limfnih čvorova, moguća je kompletna remisija u više od 90 % slučajeva, dok se veličinom tumora i zahvaćenošću limfnih čvorova smanjuje prognoza.


Dijagnoza

Postavlja se na osnovu pregleda, biopsije i patohistološkog nalaza.

Veoma je važan samopregled penisa. Svaku promenu na glansu, pa i same boje, treba pomno pregledati. Tamnosmeđe pege na glavici penisa ili na prepucijumu treba kontrolisati. Penis treba uhvatiti pri vrhu s leve strane i povući do najveće napetosti, otprilike na dužinu koju dostigne pri erekciji. Kod bilo kakve promene se treba što pre javiti lekaru.

Lečenje

U početnom stadijumu bolesti poduzima se parcijalna amputacija penisa, a ako je tumor veći od 2 cm, potrebno je učiniti amputaciju glansa penisa. Ukoliko su zahvaćeni ingvinalni limfni čvorovi, potrebno je učiniti njihovu hiruršku disekciju. Terapija zračenjem primjenjuje se u početnim stadijumima bolesti, posebno kod mlađih muškaraca, a preporučljivo je pre zračenja učiniti cirkumciziju kako bi se smanjile komplikacije tokom terapije. Mali površinski tumori dobro odgovaraju na radioterapiju, a hemoterapija se primjenjuje u slučajevima uznapredovalog raka penisa.

Rak testisa (Karcinom testisa)



Uzrok nastanka

Nije poznat uzok bolesti. Uočeno je, međutim, da se u 10% obolelih nalazi kriptorhizam (nespušten testis). Uočeno je da 20-30% bolesnika s tim malignomom ima oligospermiju ili azospermiju (smanjen broj spermatozoida u semenoj tečnosti) i pre sprovedene onkološke terapije. Još neki faktori rizika su- prethodna pojava raka testisa, rak testisa u porodici, zaposleni u industriji nafte, plina, kože i alkoholnih pića, dugotrajna izloženost ekstremno niskim i ekstremno visokim temperaturama.

Klinička slika

Najvažniji simptomi su-bezbolno čvorasto otvrdnuće jednog testisa, difuzno zadebljenje čitavog testisa, bol slabog ili srednjeg inteziteta unutar skrotuma ili donjeg dela trbuha,
ginekomastija (jednostrana ili obostrana ) prisutna je u 5 % bolesnika. Kod 10 % obolelih simptomatologija je uzrokovana metastatskim promenama ( bol u lumbalnom području, limfedem donjih ekstremiteta, suv nadražajni kašalj, neurološki simptomi zahvaćenosti centralnog nervnog sistema).
Nakon histološke potvrde tumora treba odrediti i stepen proširenosti bolesti:

I stadijum – bolest ograničena na testis,
II stadijum – zahvaćeni subdijafragmalni limfni čvorovi,
III stadijum – zahvaćeni supradijafragmalni limfni čvorovi,
IV stadijum – postoje hematogene metastaze (pluća, jetra, kosti ).

95% tumora testisa čine tumori germinativnih ćelija, dok 5% čine tumori gonadalne strome ( tumori Leydigovih i Sertolijevih ćelija, androblastomi i ginoblastomi ) i limfomi.

Germinativni se tumori dele na seminome i neseminome. Seminomi se sporo šire isključivo limfnim putem, a neseminomi se rano počinju širiti hematogeno. Seminomi su najradiosenzitivniji solidni tumori, a neseminomi su umereno radiosenzitivni.


Dijagnoza

Osnovni pregled je bimanuelna palpacija, a dopunjuje se ultrazvučnim pregledom skrotalnog područja. Konačna potvrda dijagnoze je histološka analiza. Neizostavan je i radiološki pregled retroperitonealnih limfnih čvorova, pluća i medijastinuma i jetre (rendgenografija,CT-skener, i ultrazvuk ). Takođe se određuju i tumorski serumski markeri pre i nakon orhidektomije ( AFP, beta- HCG i LDH ).

Lečenje

Po pravilu ne koriste se lekovi, već se bolesni testis uklanja kako bi se izbego recidiv bolesti. Ako je maligni tumor dijagnostikovan, uklanjaju se i limfne žlezde, jer je verovatno da je bolest već i njih napala. Zavisno od vrste tumora sprovodi se hemoterapija ili zračenje da bi se zaustavilo napredovanje bolesti. Uklanjanje jednog testisa neće izazvati neplodnost ili impotenciju, jer je i samo jedan testis dovoljan za normalno polno funkcionisanje. Utešno je da se u intimnom životu ništa ne menja, ali ako su zbog tumora uklonjene i limfne žlezde može izostati ejakulacija. Zračenje i hemoterapija mogu umanjiti kvalitet spermatozoida, iako je drugi testis zaštićen za vreme terapije.

Prevencija
Redovni samopregled testisa - svaki muškarac najmanje jednom mesečno trebao bi sam pregledati polne organe. Otkrije li neke nepravilnosti, treba se posavetovati s lekarom opšte prakse, koji će ga uputiti urologu, a on će ultrazvučnim pregledom ustanoviti o čemu se radi. Pažnju treba obratiti na veličinu, konzistenciju i površinu skrotuma.

Rak prostate (Karcinom prostate)


Učestalost i faktori rizika

Javlja se uglavnom nakon 40. godine života. Mikroskopski tumori prostate se otkrivaju kod 70-90% muškaraca između 80 i 90 godine. Ova vrsta tumora je zastupljenija u Severnoj Evropi, Severnoj Americi i Novom Zelandu u odnosu na Južnu Ameriku i mediteranske zemlje, a najniže stope imaju Izrael, Rusija i Japan. Sve ovo upućuje da faktori sredine, a naročito ishrana utiču na pojavu ovog oboljenja. Genetska predispozicija je takođe jedan od faktora rizika. Muškarci kojima je neko u porodici oboleo od raka prostate, imaju značajno veći rizik od razvoja bolesti. Smatra se da postoji određena povezanost između nekih infekcija, kao što su bakterijski prostatitis i neke virusne infekcije (virus herpesa, humani papiloma virus, citomegalovirus), ali takva veza do sada nije naučno dokazana. Benigna hiperplazija prostate, odnosno dobroćudno povećanje prostate je vrlo česta pojava kod starijih muškaraca. S obzirom da na povećanje prostate utiče testosteron, mnogi muškarci su zabrinuti kako bi to stanje moglo biti povezano s rakom. Ova dva oboljenja se razvijaju u različitim delovima prostate i najnovija istraživanja pokazuju kako nisu međusobno povezana. Benigna hiperplazija prostate se pojavljuje u unutrašnjem delu prostate, dok rak ima tendenciju pojavljivanja u spoljašnjem delu. Pušači koji obole od raka prostate imaju vrlo lošu prognozu. Umereno i učestalo konzumiranje alkohola takođe se ubraja u faktore rizika.
Klinička slika

Rak prostate sporo raste u odnosu na druge vrste karcinoma i veliki broj njih dugo ne bude otkriven. Rak prostate u početnoj fazi nema nikavih simptoma. U odmaklom stadijumu se javljaju tegobe poput otežanog ili učestalog mokrenja (pogotovo noću), nemogućnost održavanja normalnog mlaza, bol i pečenje prilikom mokrenja, krv u urinu... Pojava konstantnih bolova u kostima koji traju barem dve nedelje je simptomatična za uznapredovali karcinom prostate. Ovakvi bolovi se najčešće javljaju u karlici, donjem delu leđa, kukovima ili kostima nogu. Bolovi mogu biti praćeni značajnim gubitkom telesne težine. Neka oboljenja mogu izazivati slične simptome kao i rak prostate. Benigna hiperplazija prostate može uzrokovati probleme s mokrenjem. Prostatitis je upala prostate, uglavnom uzrokovana bakterijom. Simptomi koji se javljaju su učestalo, bolno mokrenje, ponekad praćeno povišenom temperatuom i pojavom krvi u urinu.

Dijagnoza

Klinički pregled podrazumeva pregled rektuma prstom (digitorektalni pregled) koji u slučaju raka otkriva promene na površini uglavnom uvećane prostate. Prostata specifični antigen (PSA) je protein koji se nalazi u ćelijama prostate, može se otkriti u krvi i njegove vrednosti su povećane kod muškaraca s rakom prostate, mada mogu biti povećane i kod nekih drugih oboljenja ovog organa. Rengenski snimak pluća, intravenska urografija (snimanje urinarnog trakta uz pomoć kontrasta) i scintigrafija kostiju mogu isključiti ili potvrditi pojavu metastaza.

Lečenje

Terapija zavisi od stadijuma bolesti kao i od životnog doba pacijenta.
Radikalna prostatektomija je postupak kojim se hirurškim putem odstranjuje cela prostata i deo uretre (mokraćne cevi), zračenje (radioterapija) je takođe jedna od metoda i standardna hormonska terapija.

Prognoza

Rak prostate je po učestalosti drugi najčešći rak kod muškaraca, međutim on ne spada u najčešće uzroke smrti. Kada se rak prostate otkrije u ranom stadijumu procenat izlečenja je izrazito visok (oko 98%). Međutim kada je bolest uznapredovala, a pogotovo ako je karcinom dao metastaze prognoza je loša.


Prevencija

Rano otkrivanje raka je danas moguće redovnim godišnjim skriningom muškaraca između 40 i 50 godina digitorektalnim pregledom i određivanjem vrednosti prostata specifičnog antigena (PSA) u krvi.

MUŠKO ZDRAVLJE





Rak dojke pogađa i muškarce




Rak dojke je opasna bolest koja najčešće pogađa žene (jednu
od osam), ali muškarci nisu svjesni da se isto može dogoditi i njima.
Mnoge stanice u ljudskom tijelu prolaze kroz diobu. To se obično događa u
kontroliranim uvjetima i održava zdravlje tkiva. Rak dojke javlja se
kada se dioba stanica događa nekontrolirano i dolazi do velikih nakupina
stanica. Rak dojke je drugi najčešći uzrok smrti među ženama.

Rak dojke se kod muškaraca javlja češće nego mislimo i puno je
opasniji od raka dojke kod žena. Kod muškaraca se brzo širi na cijeli
grudni koš pa se i mala kvržica treba odmah ispitati. Što se tretmana i
liječenja tiče, nema nikakve razlike od tretmana koje prolaze žene.

Uzroci


Uzroci nisu u potpunosti shvaćeni, ali neki muškarci imaju veći rizik
od nastanka raka dojke. Kod žena se najčešće radi o genetskoj
predispoziciji. Najčešće se javlja kod muškaraca u dobi iznad 60 godina,
i to kod onih kojima je:

• nekoliko članova uže obitelji (muškarci ili žene) patilo od raka dojke
  
• član uže obitelji patio od raka obiju dojki
  
• član uže obitelji patio od raka dojke u dobi ispod 40 godina
  

Čak 35% slučajeva raka dojke uzrokovano je nepravilnom prehranom,
stoga je važno usvojiti zdrave prehrambene navike. Stručnjaci ističu da
se ne morate sasvim odreći svih manje zdravih i nezdravih namirnica, ali
ih konzumirajte u ograničenim količinama. Također životne navike igraju
važnu ulogu. Primjerice, pušenje povećava rizik od nastanka raka raznih
dijelova tijela pa tako i dojki.

Liječenje


Kao i kod žena, rak dojke kod muškaraca se liječi ovisno o stupnju
raka i sveukupnog fizičkog stanja pacijenta. Kod većine muškaraca rak
dojke se liječi operacijom. Modificirana radikalna mastektomija
(odstranjenje dojke) je najčešći kirurški tretman muškog raka dojke.
Ponekad se uklanjaju i dijelovi mišića prsnog koša. Nakon operacije se
često propisuju adjuvantne terapije. To se osobito preporučuje u
slučajevima kada se rak proširio na limfne čvorove. Adjuvantna terapija
uključuje kemoterapiju, zračenja, ciljanu terapiju i hormonsku terapiju.
Ako je rak metastazirao, preporučuje se kombinacija kemoterapija i
hormonske terapije.

Nažalost, muškarci nisu svjesni zdravstvenih problema niti opasnosti
koje oni mogu uzrokovati. Uobičajeno mišljenje muškaraca je da se rak
dojke događa samo ženama. Oni koji se na vrijeme jave liječniku su
muškarci koje je žena na to nagovorila.

Bolovati od raka predstavlja veoma teško razdoblje. Neki prolaze kroz
razne emocije kao što su šok, sumnja i ljutnja. Ovi osjećaji su
učestali i normalni, kao i svi drugi jer svaka osoba je drugačija pa će
drugačije reagirati na razne situacije.

Simptomi


Uključuju čvrstu nakupinu ispod bradavice i promjene kože na
bradavici i oko bradavice (crvenilo, oticanje). Liječenje ovisi o
stadiju raka i zdravlju pacijenta. Drugi simptomi su:

• iscjedak iz bradavice
  
• oteklina ili kvržica u grudima, na bradavici ili prsnom košu
  
• neuobičajen izgled bradavice (bradavica je uvučena prema unutra)
  
• bradavica ili koža grudi ma crveni izgled, jako je suha i ljušti se
  

Iscjedak iz bradavice i kvržica su najčešći simptomi koje pacijenti otkrivaju.

Nekoliko savjeta:

• Saznajte što više o bolesti i liječenju jer ćete se bolje osjećati kada saznate sve.
  
• Razgovarajte s liječnikom ili bližnjim o brigama i pitanjima koja vas muče.
  
• Brinite o sebi, odmarajte dovoljno, zdravo se hranite, tražite pomoć od prijatelja i obitelji.
  
• Usamljenost i osjećaj izoliranosti ublažite druženjem jer će izolacija od društva još više povećati taj osjećaj.
  

Zapaljenje semenika uzrokovano virusom zaušaka


Semenici (testisi) su česta lokalizacija mumps infekcije. Javlja se kod mladića u pubertetu ili odraslih od 3 - 10 dana od početka bolesti.
Uzrok nastanka
Izazivač je virus Mumpsa, neotporan u spoljašnjoj sredini. Rezervoar virusa je čovek. Izvor infekcije je sekret iz nosa i ždrela obolele osobe, mada se izlučuje i urinom. Put prenošenja je kapljični ili direktan kontakt sa obolelom osobom.
Klinička slika
Počinje veoma burno sa porastom temperature, bolom u testisu i izraženim opštim infektivnim sindromom. Testis je uvećan, dva do tri puta, epididimis je bolan, koža skrotuma je hiperemična i edematozna, u tunici vaginalis može se naći i eksudat. Opšte teško stanje traje 4 - 5 dana, a zatim se tegobe stišavaju. Kod malog broja obolelih nakon 2 - 3 dana se može javiti i otok drugog testisa. Promene nisu difuzne, tubuli semiferi zahvaćene žlezde nisu u potpunosti oštećeni, pa je sterilitet izuzetano redak, jer preostali acinusi preuzimaju funkciju. Impotencija je psihološke etiologije.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu epidemioloških podataka, kliničke slike i seroloških ispitivanja. Krvna slika ukazuje na virusnu infekciju, amilaze u serumu i urinu su povišene, a moguća je i izolacija virusa na primarnim ćelijskim kulturama. Virus se izoluje iz pljuvačke, urina, likvora. Identifikacija se vrši serološkim testovima: ELISA, RVK, RIH, imunoflorescencija.
Lečenje
Uglavnom je simptomatsko. Preporučuje se lokalni oblog, podizanje testisa, antipiretici, vitamini i kortikosteroidi. Obavezno je mirovanje u postelji.

Orhitis


Orhitis predstavlja zapaljenje jednog ili oba testisa najčešće uzrokovana infekcijom.

Uzrok nastanka
Orhitis može da uzrokuje veliki broj različitih bakterija i virusa. Obično je posledica epididimitisa. Od virusa najčešći uzročnik je mumps virus (uzročnik zauški). Takođe orhitis se javlja u 2 - 20% ljudi bruceloze. Orhitis može biti posledica seksualno transmisivih oboljenja kao što su gonoreja i hlamidija. Od bakterija uzročnici mogu biti i Escherichia coli, Klebsiella pneumoniae, Pseudomonas aeruginosa, Staphylococcus i Streptococcus.

Faktori rizika su godine starosti iznad 45 godina, rekurentne infekcije urinarnog trakta, operativni zahvati genitourinarnog trakta, dugogodišnje korišćenje katetera, veliki broj seksualnih partnera, rizično seksualno ponašanje.
Klinička slika
Od simptoma se javljaju otok testisa, crvenilo, osećaj težine u testisima, bol u preponama i testisima, osetljivost, dizurija (bol pri mokrenju), povišena telesna temperatura, bol pri ejakulaciji, nekada prisustvo krvi u spermi.

Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, objektivnog pregleda, pregleda urina, urino kulture, krvne slike, ultrazvuka.

Lečenje
Lečenje zavisi od uzročnika. Kada je uzročnik bakterija ordiniraju se antibiotici. U slučaju gonoreje i hlamidije neophodno je istovremeno lečenje oba partnera. Mogu se primeniti i analgetici i antiinflamatorni lekovi. Kada je uzročnik virus daju se samo analgetici, preporučuje se odmor sa elevacijom skrotuma i hladnim oblogama.

Pejronijeva bolest


Pejronijeva bolest predstavlja pojavu tvrdih nodula u penisu koji dovode do otežanih i bolnih erekcija.

Uzrok nastanka
Po nekim istraživanjima se smatra da se Pejronijeva bolest razvija posle traume koja je uzrokovala krvarenja unutar penisa. Međutim ovako se može objasniti nastanak akutne bolesti, ali nikako hroničnog, sporog progrediranja bolesti. Tako da je pravi uzrok oboljenja nepoznat.

Klinička slika
Pejronijeva bolest se karakteriše postojanjem nodula ili tvrde izrasline na jednom delu penisa. Uglavnom počinje u vidu lokalne inflamacije koja se vremenom pretvara u tvrdi ožiljak, odn. ožiljno tkivo. Promena je benigna nekanceriozna. Najčešće se promena nalazi pri korenu penisa, zbog čega nastaje iskrivljenje penisa pri erekciji u položaj na gore. Ukoliko je nodul na donjoj strani, penis se krivi na dole. Ove promene su praćene bolom ali i emocionalnim stresom što može negativno da utiče na sposobnost erekcije ili ejakulacije, a penetracija pri seksualnom odnosu je najčešće nemoguća. Ukoliko je erekcija i moguća, vrlo često je veoma bolna.

Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze i kliničkog pregleda.

Lečenje
Manje promene, ne dovode do navedenih simptoma, pa lečenje i nije potrebno. Neki oblici prolaze spontano. Još uvek nije utvrđena tačna terapija koja dovodi do izlečenja. Daju se vitamin E, a lokalno kortikosteroidi, verapamil, interferon alfa direktno u promenu. Hirurška terapija se primenjuje samo kod najtežih slučajeva, jer može da dovede do impotencije ili skraćenja erektilnog tkiva.

Ginekomastija


Ginekomastija je jednostrano ili obostrano uvećanje dojki, obično se javlja tokom neonatalnog perioda i prisutna je u oko 70% dečaka u pubertetu. Regresija nastaje za 1 - 2 godine.
Uzrok nastanka
Uzroci mogu biti:
endokrini (primarni hipogonadizam sa oštećenjem Leydigovih ćelija, hiperprolaktinemija, hipo i hipertireoza)
tumori (Leydigovih ćelija, adenom ili karcinom nadbubrega sa sekrecijom estrogena)
sistemske bolesti (ciroza jetre, uremija, oporavak posle pothranjenosti)
lekovi (androgeni, hCG, cimetidin, digitalis, estrogeni, methyldopa, reserpin, spironolakton)
idiopatski (nepoznat uzrok).
Karakteristike
Pravu ginekomastiju treba razlikovati od: lipoma, neurofibroma i karcinoma. Ove promene su obično unilateralne, bolne i ekscentrične, dok ginekomastija karakteristično počinje u subareolarnoj regiji i uvećava se koncentrično. Takođe, ginekomastiju treba razlikovati od uvećanja grudi kod gojaznih osoba, u kojih se ne palpira tkivo mlečnih žlezda - pseudoginekomastija. Kod bolesnika sa ginekomastijom povećan je rizik za nastanak maligniteta.
Lečenje
Ukoliko su uzrok ove promene lekovi, sprovodi se prekidanje njihovog uzimanja. Kod nekih bolesnika mogu biti od pomoći antiestrogeni (tamoxifen i clomiphen citrat). Mamoplastika se predlaže kao terapija kod bolesnika sa izraženim dojkama, iz kozmetičkih razloga i kod bolesnika sa fibroznim promenama usled dugotrajne ginekomastije, zbog mogućnosti maligne alteracije.

Prijapizam


Prijapizam je iznenadna, neprovocirana, neželjena bolna erekcija koja traje duže od nekoliko sati. Razlog erekcije je punjenje kavernoznih tela (isto kao i u normalnoj erekciji), ali postoji prepreka u protoku krvi u venskom sistemu ili promene na arterijama, pa ne dolazi do pražnjenja kavernoznih tela. To je akutno oboljenje koje zahteva hitnu urološku intervenciju.
Uzrok nastanka
Prijapizam je u većini slučajeva nepoznatog uzroka, ali se javlja i kod bolesnika obolelih od leukemije, anemije srpastih ćelija, prilikom uzimanja različitih lekova, uz bolesti perifernog i centralnog nervnog sistema, povrede kičme, lokalni, mehanički uzroci - upale, povrede, sarkom penisa ili sekundarne metastaze udaljenih tumora. U kategoriji lekova dva su glavna krivca: prvi - injekcije koje se daju u penis u svrhu lečenja određenih oblika impotencije ponekad uzrokuju prijapizam, ali ovo se obično dogodi kad muškarac na svoju ruku odluči povećati dozu leka u injekciji; drugi - neki psihijatrijski lekovi, kao npr. antidepresivi ponekad uzrokuju prijapizam, a mehanizam kojim to rade je nepoznat.
Prijapizam je rezultat onemogućenog venskog odvoda iz penisa, bez obzira na uzrok. Povećana količina krvi koja je ušla u penis ne može izaći. Kako u penisu postoji vrlo malo mesta za cirkulaciju krvi, nakon određenog vremena stajanja, krv stvara kisela jedinjenja i gubi kiseonik. Bez kisieonika se crvena krvna zrnca ukoče i gube sposobnost "guranja" i izlaska iz penisa.

Klinička slika
Javlja se tvrda erekcija koja je ograničena na kavernozna tela penisa, dok su glavić i kavernozna tela mokraćne cevi mekani. Jedan do dva sata kasnije javljaju se u penisu bolovi, bolna erekcija može trajati različito, čak i po nekoliko nedelja ako se ne primeni odgovarajuće lečenje. Ako to stanje traje duže vreme, nastaju vezivne promene i gubitak elastičnosti, što uzrokuje nemogućnost erekcije i impotenciju kao kasnu posledicu.


Lečenje
Hitno se izvrši punkcija kavernoznih tela i isprazni krv iz njih.


Operacioni zahvati: spajanje vene safene sa kavernoznim telima penisa (Grayhackova operacija), obostrana punkcija (ubadanje iglom s obe strane penisa) po Winteru danas se smatra najboljom metodom u lečenju prijapizma. Tim se postupkom odvodi krvni zastoj iz kavernoznih tela penisa. Punkcijom se brzo otklanjaju bolne erekcije. Ako je punkcija učinjena ubrzo posle pojave prijapizma, očuvana je sposobnost erekcije i nema impotencije.

Konzervativno lečenje: sedativi, analgetici, spinalna blokada, lekovi protiv zgrušavanja krvi i lokalno ispiranje sunđerastih tela heparinom može kod nekih bolesnika rešiti bolnu erekciju, ali često ostaje impotencija. Prijapizam nastao zbog anemije srpastih ćelija obično se leči transfuzijom krvi.

Angiokeratom skrotuma


Angiokeratomi predstavljaju grupu vaskularnih ektazija, najčešće su u pitanju asimptomatske promene.
Uzrok nastanka
Tačan uzrok nastanka nije poznat. Nastanak angiokeratoma se povezuje sa hipertenzijom venskog sistema, varikokelama i prethodnim zračenjem.
Klinička slika
Nekada se prvi simptomi javljaju u vidu papula na skrotumu koje su asimptomatske, tako da se pacijent i godinama ne javlja lekaru. Papule mogu biti različite boje (crvene, plave, crne), kupaste, prečnika 1 - 6 mm, hiperkeratotične površine. Nekada je prvi simptom krvarenje koje se može javiti spontano ili posle češanja ili iritacije. Promene su uglavnom asimptomatske, nekada se može javiti bol ili svrab.Osim na skrotumu promene se mogu javiti i na donjem delu leđa, na butinama, penisu, a kod žena se mogu javiti na velikim usnama.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike i dermatološkog pregleda. Nekada je potrebna i biopsija i patohistološki nalaz.
Lečenje
Ukoliko je broj promena mali može se uraditi njihova ekcizija, ukoliko ih ima više primenjuju se krioterapija, elektrokauterizacija ili laser.