Drekavac

Još od davnina u Srbiji postoji mit o malim stvorenjima koja noću ispuštaju čudne zvuke nalik na dreku, ciku i vrisak.

Drekavci se uglavnom pojavljuju u zavučenim planinskim i brdovitim selima i to kasno uveče ili rano ujutru. Seljaci obično pričaju kako su ih čuli a neki kazu da su ih na tren videli pre nego što su nestali. Ipak niko nije rekao da je imao pravi susret sa drekavcem, jer su kako kazu previše brzi. U mnogim pričama, drekavci nisu opasni i ne napadaju ljude. U nekim verzijama su napadali kokoške i stoku, ali nikad ljude. Ima mnogo teorija o drekavcima. Skoro svako selo gde se pojavljuju ima svoju. Ali najrasprostranjenije je verovanje je da su drekavci u stvari nerodjena deca ili deca koja su umrla na porodjaju. Njihove duše i dalje lutaju u formi Drekavaca i plaše ljude. Takodje se veruje da su drekavci demoni koji šire nesrecu.


Wiki:

Drekavac je biće iz mitologije Južnih Slovena. Verovanje je rašireno po Srbiji, Bosni, i Crnoj Gori.
Po legendi, drekavac je materijalna manifestacija umrlog, nekrštenog čoveka (po nekim pričama, mladog dečaka), koji ne može da nađe mir, pa proganja one koji su mu zgrešili u životu. Kako predanja kažu, drekavac je malo, dlakavo stvorenje, slično životinji aj-aju, koje neprestano gazi na sopstveno krzno, a potom urla mešavinom plača i vučjeg zavijanja. Najčešće se šeta po grobljima, a žrtve davi u snu. Jako se plaši svetlosti, iako ne može biti uništeno dok ne nađe mir.
Iako nema dokaza o postojanju drekavca, postoji određen broj ljudi koji se i dalje plaše ovog bića.
Prema legendi drekavci napadaju ljude, koji se kasno u noći zateknu u blizini groblja ili šume, tako što im skoče na leđa i teraju ih da hodaju celu noć, do prvih petlova. Ukoliko se žrtva ne povinuje zahtevima drekavca biće izgrebana i počupana ogromnim kandžama ovog mitskog bića.
(detalj koji se povezuje sa skoro svakim domaćim "scary" bićem)

Ja sam u podnozju brda,suma...i cesto se cuju krici koji su me ispocetka prepadali...imala sam osjecaj da dolazi od neprirodnih avetinjskih sila,ali sam se navikla,pretpostavljam da je neka zivotinja u pitanju,mada ne znam koja bi se tako glasala....zaista je jeziv zvuk,kao da se bori s necim,pa onda utihne kao da zacvili i istog momenta ponovo zadreci.To je tako glasno,da nekad zatvorim prozor da se slabije cuje..

Iskreno,ranije sam se bojala tih zvukova,sad vise ne....cujem da trci na sve strane,vrlo brzo,po glasu odakle dolazi,ali kad gledam kroz prozor,bas nista ne vidim.
Nagrasavam da se kod mene ulicna svjetla gase od pola 1 i tek poslije se cuju ti urlici.

Cool :)
Gde živiš ? :zubi3: