MISAO (izreka) dana...

First topic message reminder :

Država je najhladnija od svih hladnih nemani. I hladno laže: i ova laž gmiže iz njenih usta: -Ja, država, ja sam narod

"Ljudi očekuju da im se diviš. Da im aplaudiraš nakon svega što kažu. Oni su uvijek pravu. Oni uvijek sve znaju. Ako im se slučajno suprostaviš - ti si drzak. Ako misliš drugačije - ti si ciničan. Ako se nasmiješ - ti si ironičan. Ako se ne nasmiješ onda si sujetan. Ako nešto kažeš onda si sarkastičan. A ako ne kažeš – onda si glup. Ti si uvijek ono što ne treba da budeš. Oni se uvijek obraćaju tebi, isključivo tebi, iako ih ti apsolutno ne zanimaš…"

Da se podeblja:

Kad si mrtav, ne znas to, znaju oni oko tebe:) Isto je i kad si glup :rlol: :rlol: :rlol: :rlol: :rlol:
Milic Vukasinovic - Nema vracke :rlol: :rlol: :rlol: :rlol: :rlol:

"Stepen razumijevanja je različit kod svakoga.
Ono što ti ja hoću reći vrijedi samo toliko koliko ti možeš shvatiti."

Lakota ::

"Ljudi očekuju da im se diviš. Da im aplaudiraš nakon svega što kažu. Oni su uvijek pravu. Oni uvijek sve znaju. Ako im se slučajno suprostaviš - ti si drzak. Ako misliš drugačije - ti si ciničan. Ako se nasmiješ - ti si ironičan. Ako se ne nasmiješ onda si sujetan. Ako nešto kažeš onda si sarkastičan. A ako ne kažeš – onda si glup. Ti si uvijek ono što ne treba da budeš. Oni se uvijek obraćaju tebi, isključivo tebi, iako ih ti apsolutno ne zanimaš…"

Odlicna misao!

Za mene su veliki samo skromni, iskreni i jednostavni ljudi. Ljudi koji ne vagaju svoju ljubav i kojima nije stalo ko si, odakle si i kakav si...Samo takvima vjerujem i učim od njih. "

Sve male misli pocinju sa "JA"


A sad prava misao:

Kada je boginja izronila iz mora i razbacala zvezde po nebu, nije uspela da pronadje dva mala komadica pa nebeski svod nije bio potpun...To je poreklo ljubavi: dve duše neprestano obilaze Zemlju, svaka u potrazi za svojim Drugim Delom.
Kada se sastanu, uspevaju povezati ona dva komadića koji nedostaju i tada, za taj par, celi univerzum ima smisla....

by S.M. :D

Čuvajte samo one prijatelje kojima je stalo da svakog dana budete nasmejani!

Pusti ih,pa sva mudrost je njima data,zato se i moraju krit...kad ih vidis,e to nije u te njiove knjige zapisano,pazi ,mores se upecat a da ne znas 

Auror@ ::

"Otkako postoji svet, kažnjavaju nas i tamane sto nismo kao ostali. Rugaju nam se, smeju, proganjaju nas i žigosu.
Vuče, oni se boje, jer nisu nam dorasli ni slobodom ni bolom."

PS
 Aurora na Mikinim rečima. Taman za danas.

Dobra volja, ako nije prosvećena, može učiniti isto toliko zla, koliko i zloba.

"Nikada nemoj obracati paznju kako te ljudi gledaju ili sta misle o tebi . Oni koji ti stalno traze zamerke , najcesce ni sobom nisu zadovoljni ! "

Pitao je učenik učitelja:
Tako si mudar, uvek dobro raspoložen, nikada se ne ljutiš… Pomozi mi da i ja postanem takav.

Učitelj je pristao i zamolio učenika da donese krompir i jednu providnu kesu.
… Kada se na nekoga naljutiš i sakriješ svoju uvredjenost – reče učitelj – uzmi jedan krompir pa sa jedne njegove strane napiši svoje ime, a sa druge ime čoveka sa kojim si se posvadjao, a onda stavi krompir u kesu.

I to je sve? – upita učenik iznenadjeno.

Ne, – odgovori učitelj – potrebno je da uvek sa sobom nosiš tu kesu, i svaki put kada se se osetiš uvredjeno da u nju staviš krompir.

Učenik je pristao. Prošlo je neko vreme. Kesa se punila krompirima i postala poprilično teška. Bilo je vrlo nezgodno stalno je nositi sa sobom. Uz to krompiri koji su prvi stavljeni u kesu počeli su da se kvare. Neki su proklijali, a neki istrulili i širili neprijatan miris. Učenik je došao kod učitelja i rekao:

Nemoguće je ovo nositi sa sobom. Prvo, kesa je suviše teška, a drugo, krompir se pokvario. Predloži nešto drugo.

Ali učitelj je odgovorio:
To isto dešava se i u tvojoj duši. Kada se na nekoga naljutiš, uvrediš, u tvojoj duši se stvara težak kamen iako ti to odmah ne primećuješ. Zatim kamen postaje sve veći. Postupci se pretvaraju u navike, navike u karakter, koji rađa poroke koji zaudaraju. I na taj tovar lako bi zaboravili da nije suviše težak da ga stalno nosimo sa sobom. Dao sam ti mogućnost da posmatraš ceo taj proces sa strane. Svaki put kada odlučiš da se uvrediš ili da nekome naneseš uvredu razmisli da li ti je taj kamen potreban.”

Živio jednom jedan klesar. Svaki bi dan odlazio u planinu klesati kamen. I dok je radio, pjevao je. Iako je bio siromašan nije želio imati više od onoga što ima, i zato ga nije bilo briga za
cijeli svijet. Jednoga dana bio je pozvan da radi u dvorcu kod nekog plemića. Kada je ugledao veličanstveni dvorac, prvi
put u životu osjeti muku želje i uzdahne:
„Kada bih ja bio bogat!Tada ne bih morao zarađivati za život u znoju i muci kao što to sada činim.“
Zamislite kako je bio iznenađen kada je čuo glas koji mu reče: „Tvoje je želja ispunjena. Od sada, šta god zaželiš biće ti ispunjeno.“
Te su mu se riječi činile nerazumljivim sve dok se te večeri nije vratio u svoju kolibu i umjesto nje našao veličanstven dvorac kao onaj u kojem je radio. Zato klesar ostavi posao klesanja kamena i počne uživati u životu bogataša.
Jednoga dana, kad je popodne bilo vruće i sparno, gledao je kroz prozor i opazio kako kralj s velikom pratnjom plemića i robova prolazi drumom. Mislio je: „Kako bi samo bilo lijepo da sam i ja kralj i da sjedim u rashlađenoj kraljevskoj kočiji!“ Njegova je želja odmah bila ispunjena, a on se nađe naslonjen u udobnoj kraljevskoj kočiji. No, unutar kočije bilo je toplije nego što je pretpostavljao. Gledao je kroz prozor kočije i počeo se diviti snazi sunca koja je sposobna prodrijeti i kroz debeli zid kočije. „Želio bih da sam sunce.“, reče sam sebi. Ponovo je njegova želja bila ispunjena i našao se kako u svemir šalje svoje zrake topline.
Sve je išlo dobro neko vrijeme. Tada, jednog kišnog dana, pokuša prodrijeti kroz guste oblake, ali nije mogao. Uporno je pokušavao, ali mu nije uspijevalo. Onda je pak htio da postane oblak. Bio je promijenjen u oblak i dičio se svojom moći da može zamračiti sunce – sve dok se nije pretvorio u kišu. I tako je neko vrijeme živio kao kiša. Ali na svoju nesreću otkrio je da mu je velika stijena prepriječila put i bio je primoran teći oko nje.„Šta?“ povika. „Da je obična stijena moćnija od mene? Želim da postanem stijena.“ I odmah, evo ga kako se visoko dizao u planini. Jedva je imao vremena uživati u novom stanju kada začu čudan zvuk koji je dolazio ispod njega. Pogleda dolje i na svoj užas opazi čovječuljka kako udara krampom da bi od njegovih nogu odsjekao gromadu kamena.
„Šta?“ povika. „Bijedno stvorenje poput toga da je moćnije od divovske stijene kao što sam ja? Želim biti čovjek!“ I tako je ponovo postao klesar koji bi odlazio u planinu rušiti kamen i tako u znoju i muci zarađivati svoj hljeb, ali s pjesmom u srcu, budući da je bio zadovoljan s onim što jeste i da živi od onoga što ima.

Jovan Ducic
Čovek koji voli žene, nikad ne ostari; a čovek koji traži društvo mladića, nikad ne tuguje. Treba uvek tražiti žensko društvo, ako i ne žensku ljubav. Uostalom, žene nisu stroge prema godinama čovekovim; jer one traže muževnost više nego mladost, a muževnost traje nesravnjivo duže nego mladost. Mi ljudi žensku lepotu ne vidimo van ženske mladosti, čak i van njene prve mladosti, verujući da nema ženske lepote bez ženske svežine; ali žena je, naprotiv, uvek sklona da više vidi lepotu čovekovu u sili njegove muževnosti, čak i u svežini njegove duše, više nego u svežini njegovog tela. Zato ima Don Žuana pedesetih godina, koji otmu žene i mladim Apolonima.

ovo mi se svidjelo

Znam, kiša nije žena.
I nema ruke, i nema srca,
I nema, nema uspomena...
Znam, kiša nije žena.
Pa ipak ona... Svako veče... Plače ulicama... K'o da je nekad voljela ...

"Jedina vrlina kojom čovek ne može da se pohvali jeste skromnost. Kad bi se njome pohvalio, više ne bi bio skroman.“ Fransoa Mari Arue Volter

Napravi svoj mali svijet...Stavi u njega sve koje volis i nista ti drugo ne treba...osim da traje...

PRIJATELJ JE ONAJ KOJI POZNAJE PJESMU SRCA TVOG, PA TI JE PJEVA ONDA KADA JE TI ZABORAVIS.

Zaljubljenost je kad znaš sve trikove...ali ipak poveruješ u magiju...

Nisam ništa. Nikad neću biti ništa. Ne mogu htjeti biti ništa. Isključivši to, imam u sebi sve snove svijeta.
F. Pessoa

Rodiće i naše šljive. Pićemo i mi rakije.

ZoxZoja ::

Rodiće i naše šljive. Pićemo i mi rakije.

Afričke, da rod ne omane!

Svaka neizgovorena zlata vrijedi!

Navikneš se da kroz život ideš sam,
pa kad ti neko pruži ruku ti se braniš,
iako te ne napada.

" Ono što je prošlo više ne postoji , ono što će biti još nije došlo . Pa šta onda postoji ? Samo ona tačka u kojoj se sastaju prošlo i buduće . Eto , u toj tački je sav naš život ."

Lav Nikolajevič Tolstoj

Djetinjstvo je gotovo onda kad u barici vidis prepreku a ne priliku za uzivanje.

Dame biraju...O, još kako. I uglavnom izaberu barabe...

Djordje Balasevic

"Sve čemer, sirotinja, glad, nesreće... A zašto je tako? Ne znam. Možda zato što smo po prirodi zli, što nas je bog obilježio. Ili što nas nesreće neprestano prate, pa se bojimo glasnog smijeha, bojimo se da ćemo naljutiti zle sile koje stalno obilaze oko nas. Zar je onda čudo što se uvijamo, krijemo, lažemo, mislimo samo na današnji dan i samo na sebe, svoju sreću vidimo u tuđoj nesreći. Nemamo ponosa, nemamo hrabrosti. Biju nas, a mi smo i na tome zahvalni."
(Tvrđava)

U gomili smrdi, ali je toplo.”
Miroslav Krleža :948208144:

"To kad umre ,ne znaš da li da sa*raniš -ili da recikliraš" 

Nenad Čanak -o "silikonkama"

''Iako se budim svako jutro, još nisam prestao sanjati.''

P. Koeljo

"Роб је онај ко чека да га други ослободе"

Грчка пословица

Nije stvar u tome šta radiš - već kako radiš, niti u šta gledaš - nego šta vidiš, ni kakav je tvoj život - već kako ga živiš.

"Kad otvoris usta -tvoje reci treba da vrede vise od cutanja".

Udvarajte se malo svojoj ženi – kao da vam nije žena, kao da vas ne voli, kao da ima nekog drugog, kao da može da bira. A žena nije nezahvalna. Na tu pažnju ona će odgovoriti sa mnogo dobrote - kao da vas voli,kao da nema drugog,kao da ne može da bira.

Duško Radović.

ovo moram da ponovim

Tri hiljade je tucalo kamen ,na nekom otoku,al ' zato je dvadeset i dva miliona ljudi zivjelo pristojno,ljudski ,dostojanstveno.......
a onda je na danasnji dan ,prije trideset i pet godina ,sve to stalo...
Sad tri hiljade zive ko kraljevi ,a dvadeset i dva miliona ,jos malo pa ce jesti kamenje! Slava mu i Hvala mu!

Nadam se da ce svi ljudi postati bogati i slavni,imati sve ono o cemu sanjaju,tako da jednom shvate da to nije odgovor.