Da li ste Yugo-nostalgičari?

First topic message reminder :

Da li ste Jugonostalgicari? Ne ulazim u uredjenje ili sta jeste a sta nije uradio drug Stari... Zemlja u kojoj je bilo i mora , i planina...zemlja u kojoj se moglo slobodno ici nocu u bilo kom gradu...zemlja sa cijim ste pasosem bili dobrodosli u svakoj zemlji...ili bar niste smatrani teroristom i potencijalnim imigrantom...zemlja u kojoj smo , bar formalno, bili svi jednaki...zemlja u kojoj je rokenrol zaziveo pre cele Istocne, a i dobrim delom Zapadne Evrope... zemlja u kojoj smo svi pevali himnu i bili ponosni na svoju zastavu, ma kojim jezikom govorili kod kuce,...nikada necu oprostiti onima koji su mi oduzeli i rasparcali moju domovinu..zemlju moje mladosti...Da li ste Jugonostalgicari? 

Izvini,sad si mi malo kontradiktorna,zelim otvoreno da te pitam....oslanjajuci se na tvoju izjavu,da ne trazim sad citat,napisala si da si greskom rodjena u Hrvatskoj,sto je zvucalo kao da te to sramota,ili si time nizeg staleza ili kako god,meni je zvucalo jako ruzno,a sad pricas o udobnosti u toj istoj Hrvatskoj.Ne znam sta zaista mislis i voljela bih da to obrazlozis,jer trad si bila iziazvala prilicno burnu reakciju kod mene a sad stajes u odbranu tih istih Hrvata.
Oprosti,ali bas pitam, direkt i znajuci te,cekam i takav odgovor.

Astra ::

Izvini,sad si mi malo kontradiktorna,zelim otvoreno da te pitam....oslanjajuci se na tvoju izjavu,da ne trazim sad citat,napisala si da si greskom rodjena u Hrvatskoj,sto je zvucalo kao da te to sramota,ili si time nizeg staleza ili kako god,meni je zvucalo jako ruzno,a sad pricas o udobnosti u toj istoj Hrvatskoj.Ne znam sta zaista mislis i voljela bih da to obrazlozis,jer trad si bila iziazvala prilicno burnu reakciju kod mene a sad stajes u odbranu tih istih Hrvata.
Oprosti,ali bas pitam, direkt i znajuci te,cekam i takav odgovor.

Niko se nikada i nigde nije greškom rodio pa tako ni ja. Ne znam gde si to pročitla. Nakon rodjenja sam živela oko pet godina u Hrvatskoj, tak da nikako ne mogu prihvatiti da sam napisala da sam "slučajno" rodjena u Hrvatskoj jer svako dešavanje ima svoje objašnjenje.

Ovde gde sam sada su poji potomci: djedovi, babe i ostalna mnogobrojna rodbina.

Ni slučajno nisam napisala da sam greškom rodjena u Hrvatskoj jer takve greške, slučajnosti i sl. ne priznajem ni ja, ni priroda, ni fizika, ni Bog.

O ostalome kada se vratim u Beograd. Sada udišem zrak i jako mi je ugodno.

Genetika je čudesna stvarčica. :peta strana sv

Pa, šta s tim? Htela sam samo reći da je Tesla jedan od najvećih umova sveta - Tesla je Srbiin. To što je svoj blistavi um koristio na drugom tlu nema nikakve veze s njegovom genijalnošću. Jbg. čovek je "greškom" rodjen u Hrvatskoj, baš kao i ja, takodje "greškom".


Mozda sam ja krivo protumacila ovu tvoju izjavu,voljela bih da mi objasnis,jer prije toga nisam ni znala da si rodjena u Hrvatskoj.
Ovo shvati samo kao razgovor,ne napad ni izazov na svadju,zaista mi nije jasno kako ovo da shvatim.
Tada sam shvatila u negativnom kontekstu i prihvatila jednostavno da ti je krivo sto si tamo rodjena,sto je tvoje pravo,ali sam i dodala da nije fino da se tako prica na jednom forumu gdje nas ima svakakvih.

Astra ::

Pa, šta s tim? Htela sam samo reći da je Tesla jedan od najvećih umova sveta - Tesla je Srbiin. To što je svoj blistavi um koristio na drugom tlu nema nikakve veze s njegovom genijalnošću. Jbg. čovek je "greškom" rodjen u Hrvatskoj, baš kao i ja, takodje "greškom".


Mozda sam ja krivo protumacila ovu tvoju izjavu,voljela bih da mi objasnis,jer prije toga nisam ni znala da si rodjena u Hrvatskoj.
Ovo shvati samo kao razgovor,ne napad ni izazov na svadju,zaista mi nije jasno kako ovo da shvatim.
Tada sam shvatila u negativnom kontekstu i prihvatila jednostavno da ti je krivo sto si tamo rodjena,sto je tvoje pravo,ali sam i dodala da nije fino da se tako prica na jednom forumu gdje nas ima svakakvih.

Astra,
kratko ću ti odgovoriti: reč koja se stavi pod navodnike ima suprotno značenje. Nadam se da ti je onda sve jasno.

Lep pozdrav! :maše1:

Sa ovim , gde god hoćeš ...i svugde dobrodošao :peta strana sv

Ja i taj jos imam,samo da znate....cisto iz nostalgije cuvam kao i zastavu SFRJ.
Korni,onda se izvinjavam,ja u navodnicima obicno naglasim tu rijec,dobro je da znam,za ubuduce!

Ne draga Astra, stvaro sam ti iskreno odgovorila, jer navodinici u tom kontekstu baš označavaju suprotno, osim ako nekoga ne navodimo. Kako bih inače bila protiv kada su mi i roditelji i brat i sestra i ja rodjeni u Hrvatskoj, Sloveniji i Crnog Gori.

Ovde, u Hrvatskoj gde boravim, zaista mi je predivno, i ja se osećam na svome terenu, znači tamo odakle su ponikli moji, pa samim ti i ja. Znaš koliko puta sam pisala da je za mene "ŽIVOT JE MORE".

Tek sada se u meni pojačava želja da se zauvek preselim na ove prostore.

:maše1:

Ok je....inace se uzasavam ko se stidi ili krije porijeklo,to mi je kao da se stidim rodjene majke,a sto moj muz koji je Srbin rodjen u Zagrebu i cijeli zivot zivio u Zagrebu rekao nekim ljudima koji ga nisu podnosili zbog nacionalne pripadnosti da on nije birao ni roditelje ni mjesto gdje ce se roditi,ali sad moze da bira gdje ce biti i s kim.

Što bih se stidela da sam rodjena u jednom od najlepših i najvećih gradova Slavonije, da mi je majka Splićanka a otac Sinjanin, da mi je sestra Podgoričanka, a brat Mariborac. Što bih se stidela da sam zapravo Beogradjanka jer u njemu živim od sedme godine.

Što bih se stidela da sam medju komšijama Hrvatima koji me ni jednom nisu popreko pogledali?

Što bih se stidela što sam jugonostalgičarka? To bi bilo isto kao stideti se prošlosti, ali one prošlosti koja me je činila srećnom, a to je moje detinjstvo, najbezbrižniji deo života.

Biti jugonostalgičar najmanje ima veze sa politikom, ali ima puno veze sa životom koji se odvijao u namam samima.

Svi smo mi Jugonostalgičari u duši ,,Bar mi iz 60 i nekih..

Kornelija,nisam rekla da se stidis ti niti bilo ko ,samo konstatujem da ih ima i da se zgrazam na tu pojavu.

Astra ::

Ja i taj jos imam,samo da znate....cisto iz nostalgije cuvam kao i zastavu SFRJ.

Za tebe blento,znam da si nostalgicar....a dokaz mozda treba drugima....ali bas si ovo slatko odradio....generacijo!

Astra ::

Za tebe blento,znam da si nostalgicar....a dokaz mozda treba drugima....ali bas si ovo slatko odradio....generacijo!

Nisam-propustio sam ovo:





Madjarska, Bugarska,Rumunija, Austrija, Nemačka, Turska , Italija, Francuska-BEZ VIZA .


Pasoš je prestao važiti 30.07 .1990. Simbolično, zar ne ?

Neobični gosti iz Slovenije

Nostalgija putuje APN „četvorkom“

Autor: LJ. S. | 26.08.2009. - 09:42

Nesvakidašnja grupa motociklicsta boravila je ovih dana u Beogradu. Naime, za razliku od onih koje svakodnevno viđamo, neobično je to što su devetnaestorica njih iz Ribnice u Sloveniji ovde stigla na „Tomosovim“ APN 4 motorima. To je njihova peta “APN tura”, do sada su svojim ljubimcima stigli do Splita, Budve, Sarajeva, Mostara...


Prema rečima Nina Marolta, jednog od njih, poseta Srbiji planirana je još ranije, međutim, zbog, kako kaže, političke situacije februara i marta prošle godine od toga se odustalo.
- Želeli smo da vidimo Sbiju i glavni grad bivše države, a posebno iz razloga što je među nama i onih, mlađih, koji Beograd zbog svega što se izdešavalo do sada nisu videli – kaže Marolt, napominjući da se poseta mogla organizovati i putovanjem automobilima, autobusima ili drugim prevoznim sredstvima, ali da vožnja APN četvorki za njih predstavlja izuzetno zadovoljstvo.
Inače, da bi se vozilo u ovoj grupi, kako kažu, isključivi uslov je imati „Tomosov“ APN 4, u obzir ne dolazi nijedan drugi. Motori su im stari od 28 do 36 godina, i svojevrsni su oldtajmeri kojima se posvećuje mnogo pažnje. Još jedan zanimljiv detalj jeste da prosečna težina tih istih oldtajmera iznosi 106 kilograma.
U obilasku Beograda, koji ih je inače oduševio svojom veličinom, pomogli su im članovi moto kluba “Arhangel”, takođe veliki prijatelji ove posve neobične grupe motociklista.
- Zahvaljujući njima posetili smo Kalemegdan, „Kuću cveća“, mnogobrojne znamenitosti i tako obnovili znanje o nekadašnjem glavnom gradu. Bio sam ovde u vojsci, na Titovom grobu držao sam stražu. Drago mi je da sam ponovo u tom gradu - kaže Edo Ilc.
I njegov kolega, Jože Dejak u Beogradu je posle više od dvadeset godina.
- Tada sam bio mali, i znenađen sam tako velikom gradom. Gledao sam Beograd na filmovima. Pe neki dan sam pogledao „Maratonce“, i to, a i ova poseta me čine nostalgičnim, lepa su to vremena bila – kaže Dejak.

Našli što „nigde nema“ Iako uvek nosimo rezervne delove sa sobom, kao i još jedan rezervni motor svratili smo u „Tomosovu“ radnju ovde u Beogradu. Moramo priznati da je prodavac bio prilično iznenađen kada se u jednom trenutku pojavilo 19 Slovenaca. Mislim da smo pokupovali pola radnje, čak smo ovde našli i neke delove za motore kojih kod nas nema, kaže Nino Marolt.

Jedan dio svojega života i lijepi dio prije svega , provela sam kao Jugoslovenka ... Taj lijepi period ne mogu odbaciti ... ni zaboraviti , ni negirati ...
I bilo bi suludo uopće pokušavati negirati sebe ...
I u tom smislu ... vjerojatno jesam jugonostalgičarka ... U smislu lijepih uspomena iz djetinjstva ...

Uvek volim da vidim kada neko digne ovu temu . To je verovatno generacijska stvar i sasvim nerazumljiva mladjima koji nisu živeli u Yugi.
Za mene je to moja domovina , zemlja u kojoj sam se rodio, proveo detinjstvo i mladost i ja sam ovo sve doziveo kao okupaciju i komadanje moje zemlje.
Bio sam i ostacu po nacionalnosti Jugosloven zauvek.
Ne postoji ni Palestina -pa postoje Palestinci. Tako je i sa nama , Jugoslovenima .A ima nas bar 2 000 000 po ex republikama i svetu, pisalo se sad to kako god hoce (i moramo)

Jesam... Zalim sto se nije raspala jos ranije...

u drzavljanstvu mi i dalje pise.Slobodno izjasnjenje:Jugosloven

Rođen sam u Beogradu, one problematične godine, varljivog proleća 68. godine. Po roditeljima sam čistokrvni Bosanac: pokojni otac je sa Romanije, majka je sa tromeđe Bosne, Like i Dalmacije (oboje su posle II sv. rata došli u Beograd). Odrastao sam širom Evrope (Pariz, Bukurešt, Varšava, Rim/Vatikan), i nisam naučen da usko posmatram svoje nacionalno opredeljenje. Srbin sam, pravoslavne veroispovesti, vrlo dobro znam svoje korene, i smatram da sam pošten patriota, koji Srbiju voli kao što svaki normalan i pristojan čovek voli svoju domovinu. Ne vidim, međutim, prepreku da osetim nostalgiju za zemljom u kojoj sam delimično odrastao, i koju sam prokrstario uzduž i popreko. Imam prijatelje u svim državama nastalim iz SFRJ, i ni sa jednim nisam imao problem čak i u najgorim ratnim godinama. To govori i o meni, ali i o njima. Mada, ako neko krene da cepidlači, reći će da i prijatelji govore o meni, jer su moj izbor.

Titova Jugoslavija je bila veštačka tvorevina, nastala na osnovama Kraljevine SHS (koja je, opet, nastala iz megalomanske želje kralja Petra da uveća svoju kraljevinu), a svrha postojanja maršalove Juge bio je stabilan oslonac američkim moćnicima, koji su - svesni straha od jake Evrope - morali da imaju svog "igrača" na terenu. Sudbina je htela da sam se zatekao u Bosanskom Grahovu one večeri kada je u Kninu proglašeno ratno stanje (ako me sećanje ne vara u pitanju je septembar 1990. godine). Trebalo je da odem do susednog sela, prenoćim kod ujaka, i ujutro (sa sve roditeljima) pravac Italija. Barikade, narod uzmuvan, svi okupljeni ispred seoske kafane, nervoza više nego prisutna, a jedan stari čiča sedi na klupi, naslonjen na štap, i mirno priča, više za sebe: "Reče meni čovek, 56. godine, na stanici u Banja Luci, kad se dve Nemačke ujedine - eto rata i razjebaće nam Jugu". Setim se tih reči često. Ono što sam hteo da kažem: bili smo deo programa, šraf u mehanizmu, SFRJ je odigrala svoju ulogu i u startu je bila osuđena na propast.

Da li neko može da mi oduzme nostalgiju za tom državom? Ne može!

Da li neko može da se drzne da mi kaže kako sam NEpatriota zbog toga? Ne može!

Sa setom se setim tih vremena, letovanja na makarskoj rivijeri, zimovanja u Lici, slobodnog putovanja po Evropi, jednog relativno bezbrižnog vremena, kada si od jedne plate, eventualno dve, mogao i automobil da kupiš. Svestan sam da sada plaćamo cehove i vraćamo stostruko sve te kredite kojima je kupovan privid blagostanja, ali je nama tada de facto bilo lepo. Što se tiče odnosa sa susednim državama, zastupam jednostavnu teoriju: među državama i nacijama ne postoji ljubav (kao ni bilo koji drugi vide emocija), već samo i isključivo interes. Poštujem svakoga ko poštuje mene, gradim korektne odnose sa svakom osobom koja je civilizovana, a ko je kog verskog ili nacionalnog opredeljenja ne znam i ne želim da znam.

I za kraj, one ratne i najteže teme, koje anti-jugosloveni čas posla potegnu: nikada Paveliću i ustašama neću zaboraviti srpske žrtve, ali to ne znači da smatram da su takvi svi Hrvati; isto tako, nikada neću ni četnicima ni partizanima zaboraviti srpske žrtve; i nikada neću reći da je Ratko Mladić srpski heroj. Možda je heroj nekim usijanim glavama, kojima se diže na rat i miris baruta i smrti, ali moj heroj definitivno nije. Za mene je samo osumnjičeni za ratne zločine koji se već 15 godina skriva od sudskih organa.

Odužio sam, ali mi je tema slaba tačka... Da nije tako, ne bih imao ExYu radio.

Da li neko može da mi oduzme nostalgiju za tom državom? Ne može!

Da li neko može da se drzne da mi kaže kako sam NEpatriota zbog toga? Ne može!

I za kraj, one ratne i najteže teme, koje anti-jugosloveni čas posla
potegnu: nikada Paveliću i ustašama neću zaboraviti srpske žrtve, ali
to ne znači da smatram da su takvi svi Hrvati; isto tako, nikada neću
ni četnicima ni partizanima zaboraviti srpske žrtve; i nikada neću reći
da je Ratko Mladić srpski heroj. Možda je heroj nekim
usijanim glavama, kojima se diže na rat i miris baruta i smrti, ali moj
heroj definitivno nije. Za mene je samo osumnjičeni za ratne zločine
koji se već 15 godina skriva od sudskih organa.


....i to bi bilo to . Bar našim generacijama . Yuga je bila u svemu bolja, od ovih feudalno -nacionalističkih -mafijaških tvorevina u kojima sada živimo.
To zna samo onaj ko je u njoj živeo -nove generacije su vaspitane u nekom drugom filmu-i nikada to neće razumeti.

Sve države nastale od SFRJ (sa blagim izuzetkom Slovenije, koja je "povukla" od Italije i Austrije) su dospele u fazu kada nije problem što država ima mafiju, već što mafija ima državu. Teško je to objasniti nekome ko je rođen u ovo vreme, i ko zna samo za takvo uređenje. I kome su Arkan ili Knele idoli.

ROĐEN U ZNAKU MJESECA












When the moon is in the Seventh House
And Jupiter aligns with Mars
Then peace will guide the planets
And love will steer the stars

Mjesec konačno stiže kući
A Jupiter ne pada s Marsa
Svemir mir iz puči luči
A ljubav plazi po nama!

Moja majka bila je domaćica, ali tadašnja su se domaćinstva razlikovala
od današnjih. Sredinom šezdesetih osobno joj je Savka izdala odobrenje
za olakšice prilikom pranja suđa, tako da od 1966. više nije morala „do
krvi“ ribati sve one zagorene tave i tepsije od tuča.
Nekako u to vrijeme javljeno joj je o točnom datumu američkog spuštanja
na Mjesec: 20. srpnja 1969. godine, te je moje rođenje tempirala upravo
prema tom znamenitom datumu. Otac se složio, nije imao argumenata ni za
ni protiv, veći dio vremena provodio je na službenim putovanjima, bio
je direktor jednog od onih socijalističkih poduzeća koja su tih godina
pokušavala... što ono? Ah, tko bi znao, ne sjećam se više, prokleto
vrijeme pojelo je sve!
Majka je zatrudnjela u jesen 1967. Takav jedan događaj poremetio je
donekle njezin, inače savršeni plan: poznato je da ljudska trudnoća
traje devet mjeseci. No, junački je izdržala gotovo dvije godine noseći
plod u utrobi, noseći moju malenkost, svoje čedo, moje malo ja.
„Trudnoća je dugo trajala“, govorila je kasnije, znatno kasnije, na
obiteljskim sijelima i sjednicama matične masonske lože.
Plodna voda iscurila je predvečer 19. srpnja, točno na vrijeme. Otac
je, majku i mene u njoj, u posve novom Fići odvezao do rodilišta na
Hunjavici. Na putu nas je zaustavio milicajac. Otac je pokušao
objasniti da su u užasnoj žurbi, ali policajac nije rekao ništa, samo
je predao mojoj majci arak trgovačkog papira na kojemu je pisalo:
„.........“, ne znam, stvarno ne znam što je pisalo, a znao sam nekad davno – vrijeme je pojelo sve!
Hoću reći, pisalo je nešto u smislu da je cijela ta stvar s čovjekovim
spuštanjem na Mjesec laž, igrarija režirana u Hollywoodu kako bi se
impresioniralo Ruse –Hladni rat bio je na vrhuncu, i Amerikanci i Rusi
trudili su da... što ono? Ah, jebeno vrijeme!
Uglavnom, moja majka doživjela je šok. Propao je cijeli njezin plan.
Neću biti rođen u vrijeme planiranog događaja, neću biti obilježen do
kraja života, živjeti ću kao i svaki drugi građanin svijeta, bez sreće,
bez ljubavi, ooooo....!
Preležala je u rodilištu tri dana zadržavajući porod. Ali, dajte probajte vi zadržati porod u (po)rodilištu!
Trećega dana nije izdržala: vrisnula je prodorno, babica je pritrčala,
prihvatila moje migoljavo tijelo. Majka je plakala i kroz suze gledala
kao me lupaju po leđima, lupaju me da prodišem svijet.
Prodisao jesam, ali su mi od udarca spale naočale.
„Rekla sam da neće imati sreće“, rekla je moja majka.
Tako i bi.

Pomalo....ali ono što je od početka bilo trulo, ni sam Bog nije mogao sačuvati... :pušššš:

Joooooooooooooj, jesam

Danubius ::

Uvek volim da vidim kada neko digne ovu temu . To je verovatno generacijska stvar i sasvim nerazumljiva mladjima koji nisu živeli u Yugi.
Za mene je to moja domovina , zemlja u kojoj sam se rodio, proveo detinjstvo i mladost i ja sam ovo sve doziveo kao okupaciju i komadanje moje zemlje.
Bio sam i ostacu po nacionalnosti Jugosloven zauvek.
Ne postoji ni Palestina -pa postoje Palestinci. Tako je i sa nama , Jugoslovenima .A ima nas bar 2 000 000 po ex republikama i svetu, pisalo se sad to kako god hoce (i moramo)

I govorili smo srpskohrvatski jezik:))

Meni je jako,jako dugo vremena trebalo da pocnem da izgovaram
da mi je nacionalnost srpska i da govorim srspki jezik.

Nikakav ponos ne osecam pre tome, ranije cak i nelagodu, a sada
jednostavno ravnodusnost.

Mozda je ovo kod nas nostalgija, zal za mlados jer smo najlepse
godine zivota ( detinjstvo, ali i tinejdzersko doba) proveli u
toj drzavi.

Veliki sam nostalgicar i vrlo cesto sam mislima u Bosni,ali onoj Bosni u kojoj sam rodjena i u kojoj je pocelo moje djetinjstvo i koje je prekinuto prokletim ratom.Bili smo primorani da odrastamo prije vremena.Kada su moji prijatelji poceli da odlaze iz naseg grada,jer su druge nacionalnosti,tek tada je nastupio sok.Nije mi bilo jasno da smo mi...svi Jugosloveni,a opet razliciti.Ali eto,tako nam je bilo nametnuto....i bilo je kud koji mili moji.Svako je otisao na svoju stranu trazeci neki bolji kutak pod okriljem "istog" neba.Zahvaljujuci ovim "cudesima" opet kontaktiram sa prijateljima koje nisam vidjela sigurno 17,18 godina.Nikad nismo pomislili da ce nasa svakodnevna druzenja zamijeniti duga tipkanja i razmjenjivanja slika...Ali i sa tim smo danas srecni.Jer smo te davne 90 i neke mislili da se nikad vise necemo vidjeti.I u svakom nasem tipkanju najvise se spominje zivot u nasoj Jogoslaviji!Mnogo nas je koji smo se "dobro" snasli.Svi imamo svoje porodice,posao,prijatelje...ali svi imamo i divna sjecanja na zivot prije 90-tih...Mogla bih ja o nostalgiji i zivotu u nasoj YU do sutra...No da ne duzim vise,svima vama koji ste voljeli i volite Jugoslaviju,koja ce vjecno zivjeti u nasim srcima,poklanjam jednu pjesmu,koja je vjerujem i vama draga koliko i meni

Nekada nisam mogao smisliti muziku tipa "Magazin" "Srebrna krila" " Novi Fosili"
Sad radije volim čuti tako nešto , nego bilo šta iz "Grand-Pink" produkcije .
Verovatno me to podsvesno vraća u Yugu , kakva je nekada bila , i pre je "ono" moja muzika -nego ova rogobatna čuda danas .
Jeste da je bilo sladunjavo -ali je bar bila autorska muzika i mogla se vezati za neke drage krajeve .
Ovi mix-remixi -tehno -turbo-folk....ne vezuje me nizašta.

Nisam "yugo" nostalgičar uopšte , više sam emotivno-vezan za zastavu 101 , ima više prostora , sedišta se lakse obaraju , ručica menjaca nesmeta .

jel sam ja to promašio temu ?

njushkalo_ ::

Nisam "yugo" nostalgičar uopšte , više sam emotivno-vezan za zastavu 101 , ima više prostora , sedišta se lakse obaraju , ručica menjaca nesmeta .

jel sam ja to promašio temu ?

Nisi ...zastava 101 , kad se pojavila , ili kako smo to zvali "stojadin" , mislili smo da je Jugoslavija dobila auto dostojan novog vremena (fića je bio mali , zastava 1300 je trošila kao mutava , zastava 128 je bila neka neuspela verzija .....) To je bio statusni simbol srednje klase ex Yu -i nikada mnogoreklamirani "Yugo" ga nije dostigao . Naročito prve serije , sa "Fijatovim" motorom -još uvek se voze . To je bio prvi jugoslovenski porodični auto-limuzina . Meni je "Stojadin" uvek simbol lepih vremena velike Yu .

Jesam jugonostalgičar, jer su to bila lepa i bezbrižna vremena. I danas pamtim mirise nekih proizvoda, ako se i dalje proizvode one imaju prednost u odnosu na ostale.

Najljepše stvari iz bivše Juge



U državi koju pamtimo po
komunizmu, siromaštvu, zabranama i općem nezadovoljstvu bilo je i
lijepih stvari. Iako će tek rijetki poželjeti da se vrati bar dio
Jugoslavije, ne možemo a da se s nostalgijom ne sjetimo nekih stvari
koje nam nedostaju





Kadar iz filma 'Otac na službenom putu'





Ne želimo stvarati nikakvu jugonostalgiju, niti se želimo vratiti u
komunizam, ali moramo priznati da su neke stvari ipak tamo bile nekako
bolje. Postoji i opravdanje u ratu, ali i bivša je država nastala u
ratnom vihoru, kao uostalom i svaka na ovim prostorima, pa to i nije
neko opravdanje.



U zemlji u kojoj se nisu smjeli pričati politički vicevi, u kojoj smo
stalno vrebali na vanjske i unutarnje neprijatelje, slavili rođendane
velikog vođe i primali se u pionire, neke nam stvari nikako ne nestaju
iz sjećanja. I ne samo da ne nestaju, već, kako vrijeme prolazi, postaju
sve ljepše i ljepše.



10. Spajanje
praznika



Kao narod koji obožava odmore, u današnje vrijeme imamo nekako premalo
praznika. Istina, dobili smo blagdane, promijenili smo Dan republike i
Dan mladosti u Dan nezavisnosti i Dan državnosti, no nikako da produžimo
neki od tih praznika i svi skupa otiđemo na skijanje ili na plažu.



S tiskanjem novih kalendara, tih smo godina s nadom pretraživali iste
kako bismo se osvjedočili da neki od praznika pada u, recimo, srijedu.
Odmah bismo iskalkulirali da ako pada u srijedu, neradni će biti
četvrtak i petak, pa to spojimo s vikendom, a u ponedjeljak i utorak
uzmemo bolovanje i u tren bismo oka imali devet neradnih dana.



Možda nam je i zbog toga privreda bila slaba, ali ruku na srce, zar je
danas stvarno toliko bolja?









Zastava 101





9. Domaći
automobil



Yugo 45 i ostale verzije slavnog neuspješnog auta kupovali su samo
američki kaskaderi kojima je trebao jeftin auto koji će zapaliti ili na
bilo koji način demolirati, a Zastava 101 je bio dobar auto u okviru
svoje cijene. Jeftino prijevozno sredstvo, dovoljno veliko da u njega
stane četveročlana obitelj ostvarilo je san mnogih.



Nije bilo novaca za Audi, Mercedes, ali se Zastava 101 pokazala u punom
sjaju. Nasreću, nije se tu sve zaustavilo. Živjeti u Bosni, a nemati
Golf dizel bilo je gotovo pa svetogrđe. Jeftin, dobar i, što je
najbolje, domaće proizvodnje pretvorio se u omiljeno prijevozno sredstvo
mladih Bosanaca. Jedini je problem bilo paljenje na poznatoj bosanskoj
zimi.





Ćevapi





8. Hrana



Slovenski nam specijaliteti i ne nedostaju toliko, ali stariji će se
gurmani sa suzom u oku sjetiti rasprava o nadmoći banjalučkog ili
sarajevskog ćevapa, okusa užičkog kajmaka ili mirisa dimljene vešalice.



Da i ne spominjemo Karađorđevu šniclu, gravče na tavče, sudžukice i
stotine ostalih delicija koje su netragom nestale s naših stolova. Bez
obzira što se vratio Eurokrem, što opet možemo kupiti Jaffa biskvit, ono
najbolje nam je i dalje miljama daleko.



7. Veliki
bendovi i koncerti



Kao što je i Edo Maajka rekao, već dugo nijedan pravi bend nije ispunio
Veliku dvoranu Doma sportova u Zagrebu. Otkad je Hrvatske, to je
polazilo za rukom samo festivalima tipa Fiju briju ili sponzoriranim
koncertima (često besplatnim ili barem jako jeftinim). Nažalost, izgleda
da će tako i ostati.



A u vrijeme kada su Bijelo dugme i Azra punili dvoranu bilo kojeg grada u
kojem su se našli, kada su Leb i sol bili na vrhuncu slave ili prije
toga u vrijeme Indeksa, uvijek se tražila karta više. Beograd Zagrebu, i
obrnuto, koncerti alternativnih bendova mogli su svaki vikend napuniti
bilo koju dvoranu. Ne smijemo zaobići i pop vode: Zdravko Čolić, Oliver,
Đorđe Balašević… Uostalom, tada se nije moglo dogoditi da Metallica
otkaže koncert zbog malog interesa.





Bijelo dugme





6. Jake
sportske lige



Postoji li ljubitelj nogometa koji će s užitkom pogledati derbi kola
Slaven Belupo – Inter (bez namjere vrijeđanja dotičnih klubova)? Koliko
će klubova napuniti tribine Poljuda? Koji rukometni klub može osvojiti
europsku ligu?



Velika četvorka, za one koji ne znaju: Dinamo, Hajduk, Crvena zvezda i
Partizan, makar najjači klubovi u ligi nisu pod obavezno bili na prva
četiri mjesta na tablici. Sarajevo, Budućnost, Željo, Vardar. Mnogi su
se mogli ubaciti među odabrane.



Da ne spominjemo koliko je samo teških gostovanja po bivšoj državi imala
Cibona ili Jugoplastika u vrijeme dok su harale Europom. Kup maršala
Tita završio je u Splitu nakon pobjede u Beogradu nad Zvezdom, iste one
godine kada je Zvezda poharala Europu…



Na svu sreću, prave lige se vraćaju i na naše prostore, pa možda to
stvori i prave igrače (napokon)!





Europsko prvenstvo u košarci - Zagreb 1989.





5. Kult
reprezentacije



Ne odazvati se pozivu izbornika za igranje u reprezentaciji bilo je
ravno samoubojstvu. A odazvati se i onda se vući po terenu kao slijepo
crijevo, smatralo se činom veleizdaje. S puno manjom plaćom, ali
neusporedivo većim žarom i ljubavi prema igri, a posebice prema repki,
igrači su izgarali na terenu.



Dovoljno je samo pogledati medalje osvojene s košarkaškom, rukometnom
ili vaterpolo reprezentacijom. Tada smo i bili svjetsko čudo. Jer naših
se jedanaest, sedam ili pet, biralo po srčanosti, a ne kako bi se
prodali u neke bolje i atraktivnije klubove.



Bez obzira što mislili o tadašnjoj državi, prije nastupa reprezentacije
se uz himnu stajalo mirno i uz male ekrane. Ne zbog države, zbog naših
odabranih.



4. Filmska
kultura



Kada ste zadnji put pogledali neki hrvatski film i iskreno uživali u
njemu? Možda se u zadnjih godinu, godinu i pol, pojavilo neko
podnošljivo ostvarenje, no to je još uvijek daleko iza filmova snimanih u
bivšoj državi.



'Ko to tamo peva', 'Maratonci trče poslednji krug', 'Kuduz', 'Balkanski
špijun', 'Glembajevi', 'Tko pjeva zlo ne misli', 'Sutjeska', 'Neretva',
'Kozara', 'Valter brani Sarajevo'… Rade Šerbedžija, Mustafa Nadarević,
Bata Stojković, Milena Dravić, Sonja Savić, Ljuba Tadić, Boris Dvornik,
Ljubiša Samardžić… Richard Burton, Yul Brynner, Orson Welles, Franco
Nero… Veljko Bulajić, Lordan Zafranović, Dušan Makavejev…



Treba li još što dodati???





Naser, Nehru i Tito - osnivači nesvrstanih





3. Rejting u
svijetu



Gledajući samo kroz prizmu međunarodnog rejtinga, Tito je bio jedan od
najvećih političara dvadesetog stoljeća. Naravno da je uz takav rejting
predsjednika i država bila bitna. Tada nam nitko nije mogao naređivati
što ćemo, a što nećemo napraviti. Sami smo odlučivali (ili barem naše
vođe za nas) i čak savjetovali druge.



Tito je, za razliku od današnjih nam vođa, imao svoju fotelju u prvom
redu skupštine UN-a. Jugoslaviji nisu mogli ništa nametnuti. Nažalost,
naše vodstvo odlučilo se za jednostranački sustav i socijalizam. Bez
obzira na to, kroz svoju povijest Jugoslavija je odigrala veliku ulogu u
hladnoratovskoj, bliskoistočnoj i mnogim drugim krizama.



Nešto kasnije, na istom prostoru nalazi se par malih država, ovisnih o
svim mogućim međunarodnim fondovima, sudovima, vojskama i političarima. U
zadnje vrijeme slabo ponosno dižemo glave.



2. Osjećaj
(socijalne) sigurnosti



Mogli bismo to pripisati ratu, američkim filmovima, trulom zapadu i tko
zna čemu, ali tada su se kućna vrata ostavljala otključanim čak i u
gradovima, mladi su putovali isključivo autostopom, čak i djevojke bez
straha od silovanja, a ulične bande i navijački huligani bili su samo
likovi s filmskog platna.



U vrijeme kada studiranje postaje sve više privilegija bogatih, kada
velik dio stanovništva živi ispod granice siromaštva, a par obitelji
posjeduju cijelu Hrvatsku, s nostalgijom se prisjećamo socijalne
politike bivše države, ulaganja u znanost i sport, pomoći siromašnim
obiteljima, dobrih kredita (koje je uvijek pojela inflacija) i škola za
sve (a ne samo za njih). Sjećamo se školskih dvorana, natjecanja 'Pokret
nauka mladima', mladih koji se vraćaju u svoje gradove kako bi se tamo
zaposlili...





Sarajevo





1. Sarajevo



Ali ONO Sarajevo.

Jesam jugonostalgicar...I zao mi je sto od Juge nije ostalo ni j....A da jeste....Mozete li se setiti ijednog sporta osim kriketa,pola,i ragbija gde ne bismo bili svetski prvaci.

Danubius ::

Nekada nisam mogao smisliti muziku tipa "Magazin" "Srebrna krila" " Novi Fosili"
Sad radije volim čuti tako nešto , nego bilo šta iz "Grand-Pink" produkcije .
Verovatno me to podsvesno vraća u Yugu , kakva je nekada bila , i pre je "ono" moja muzika -nego ova rogobatna čuda danas .
Jeste da je bilo sladunjavo -ali je bar bila autorska muzika i mogla se vezati za neke drage krajeve .
Ovi mix-remixi -tehno -turbo-folk....ne vezuje me nizašta.

Crvena jabuka, Plavi orkestar Pale, na pola puta do Dubrovnika, ekskurzija!

Da je ostala Yuga,ne bi mene vidio svijet,ostala bi u njoj!

Pušači , sećate li se ? Svaka republika je imala "svoju" cigaretu .

Makedonija , znalo se -filter Jugoslavija



Slovenija -"sedam in pedeset" (bili su bi onda na svoju ruku -pakovali su ih naopako , koliko puta se filter zapalio )



Hrvatska -Opatija , naravno



Srbija-Morava



Crna Gora - Lovćen


BIH -naravno.....

„Mini Jugoslavija“ dobija prve stanare







Subotica
- Istog dana kada je prestala da postoji Jugoslavija, u Subotici je
Udruženje građana „Jugolend“ osnovalo prvu „Mini Jugoslaviju“ na imanju
Blaška Gabrića. Od tada je prošlo osam godina i „država“ se proširila
na tri i po hektara „od Vardara do Triglava“, ali osim jugonostalgičara
koji se u njoj okupljaju i druže i turista, stalnih stanovnika još nema.
Od 80.000 građana koji su se izjasnili kao Jugosloveni, 50.000 je iz Vojvodine



Osnivač Blaško Gabrić kaže da susreti od kojih je tradicionalno
najmasovnije „Narodno veselje“ tokom prvomajskih praznika nisu dovoljni
da bi „Mini Jugoslavija“ bila u pravom smislu reči država.

- Svaki dan napredujemo, organizujemo radne akcije, uveli
smo struju vodu, šank, toalete i napravili ulice, sportske terene,
kamping plac i mesto za kuvanje u kotlićima. Zahvaljujući privatnicima
iz Subotice podigli smo Triglav od 14,5 metara, a trenutno brojimo oko
8.000 državljana. U planu je gradnja bazena, odnosno Jadranskog mora i
posetioci će moći da predahnu na „Hvaru, Visu, Braču i drugim
ostrvima“. Najveći plan je da naselimo „Mini Jugoslaviju“ i za sve naše
ljude koji penzionerske dane provode u inostranstvo napravimo raj na
zemlji - kaže Gabrić.





Prema njegovim rečima, u svetu je oko 300.000 penzionera iz Srbije
koji nisu u mogućnosti da plate domski smeštaj od 3.500 do 5.000
dolara, a najčešće nemaju nikoga ko bi brinuo o njima. Gabrić tvrdi da
je za ideju izgradnje povratničkog naselja u „Mini Jugoslaviji“ već
dobio podršku grada i da uskoro počinje intenzivnu kampanju u kojoj će
obilaziti iseljeničke domove za stare i pozivati „naše ljude da se
vrate kući“.

- Za početak bi sa investitorima adaptirao prostorije svoje
štamparije i pretvorio ih u hotelski smeštaj sa pet zvezdica za
penzionere koji su celog života radili u belom svetu. Možemo da im
pon­udimo luksuz za oko 750 evra, a u isto vreme bismo otvorili nova
radna mesta za Subotičane. Vremenom bi širi­li kapacitete. Ubeđen sam
da za deset godina možemo imati i 10.000 stanovnika - kaže Gabrić.

Prvi i najveći jugonostalgičar među 80.000 Jugoslovena po
zadnjem popisu stanovništva, od kojih je čak 50.000 iz Vojvodine, kaže
da će deca koja budu dolazila u posetu budućim stanovnicima „Mini
Jugoslavije“ i sama poželeti da se vrate u zemlju kada budu videli u
kakvim uslovima im žive roditelji.
- Biću prvi stanovnik i verujem da će biti lepo stariti u Jugoslaviji.
Osim vrhunskog smeštaja svi koji ponovo budu živeli u „Jugi“ imaće svog
lekara, zubara, manikira i uživaće u lepotama zemlje koja nam je još u
srcu- kaže Gabrić.






Narodno veselje
Centralna proslava osmogodišnjice četvrte „Mini Jugoslavije“ održaće se
2. maja. U okviru „Narodnog veselja“ Blaško Gabrić najavljuje slavlje i
sportska takmičenja do kasno u noć.
- U kulturno-umetničkom programu „Od Vardara, pa do Triglava“,
posetioci će čuti pesme i videti igre naroda i narodnosti Jugoslavije.

PS Danas vidim plakat -u Bačkom Gračacu (selo u okolini Sombora ) se otvara 4.ti ogranak "Mini Jugoslavije " .Sve kao nekada -svečana akademija , kulturno-umetnički program -verovatno i komplet ikonografija . Meni-vojnički pasulj i piće po izboru,"živa muzika" Cena -150 din (1,5 EU otprilike ) Živela Jugoslavija !

Eh da sam blize pa da idem i budem "pionirka"

Pionirska zakletva


Danas, kada postajem pionir
Dajem časnu pionirsku riječ:
Da ću marljivo učiti i raditi
I biti dobar drug;
Da ću voljeti našu samoupravnu domovinu
Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju
Da ću razvijati bratstvo i jedinstvo
I ideje za koje se borio Tito;
Da ću cijeniti sve ljude svijeta
koji žele slobodu i mir!

bosankaa ::

Eh da sam blize pa da idem i budem "pionirka"

Danubius forum će se pobrinuti za tvoj stajling .
Garantujem da ćeš u ovoj kreaciji biti zapažena od Vardara pa do Triglava .

hahah jesu li u tvoje vrijeme pionirke tako izgledale?

Ovako bi to izgledalo....



a dole bi bila teget plava plisirana suknja(malo iznad koljena!)...bijele hulahopke i crne,lakovane cipele

bosankaa ::

hahah jesu li u tvoje vrijeme pionirke tako izgledale?

Ovako bi to izgledalo....



a dole bi bila teget plava plisirana suknja(malo iznad koljena!)...bijele hulahopke i crne,lakovane cipele

žene ...nIkada zadovoljne !

Šta fali mojoj kreaciji ? Kapa , marama , bela bluza-sve ima ! Jel isto ? Jeste.
Jesu i čarape bele? Jesu....pa ne možeš kao odrasla žena u "hulahopkicama"??? Još joj nadjem i crvene cipele -računam , žena voli crveno....pa se opet buni ?

Eeeee, da je kreaciju potpisao Iv Sen Loran ,,,,ne bi se bunila , ovako neki Danubius ...

Jedino što mi iskreno nedostaje iz vremena one države je muzika ! :thb:

Muzika uglavnom a sporedne stvari:letovanja...