Pokloni stih, pesmu osobi iznad........

First topic message reminder :

.... PITAŠ SE ZAŠTO ....


Pitaš što sam ljuta, što se pakujem
možda sam malo kruta, ipak sutra
i pored svega putujem ….......
Ne umem ni na kažem, kolko sam volela
i kolko sam tebi dala, više nego uzela ...

Nisam ni svesna kolko sam bolesna
moja je kazna što sam volela svesna ...
Zbog ljubavi ove umrećemo oboje
ja što te volim a ti ... od ljubomore ...

Ponovo ista priča, gde sam bila pitaš me
osećam , kao i uvek ... pratiš me ...
Kao da ništa ne znaš, ništa ne primećuješ
Ja sam tu, a'l na žalost k'o da nisam ...
Opet me izluđuješ …...!

Iscekujem da san se pretoci u dan
pokusaj da uspem -krenem i znam...
meni podsrek , srca otkucaj..
krilo za let..oku sunca sjaj..
zelja i htenje...moj celi beskraj...znam i da znas...
jedino sto ti mogu dati je..
moj san na dar.....

jutarnja izmaglica
[You must be registered and logged in to see this image.]

SVE JE U MENI...


Kad se mladost
ponovo probudi
u mojim snovima
neće biti samo lepote
već i radosti, sreće ...
Jer kapljaće
opet ljubav sa mojih usana.

Sve je u meni umrlo
sa prvim zimskim danima...

Kad se mladost probudi
u mojim očima,
grejaću se u kutku
obgrljena tvojim
snažnim rukama.

Sve je u meni opustelo
sa zadnjim suvim liskama.

Kad mladost ponovo
obgrli moje telo
opet ću te voleti silno,
beskrajno nezasito i vrelo.

Sve je u meni nestalo
sa oblakom kišilo i opustelo.



[You must be registered and logged in to see this image.]

Jednu pesmu, samo jednu pesmu imam.

Jednu pesmu, samo za tebe.

Jedno srce, nežno kuca.

Zauvek, neprekidno, istinito.

Jedna ljubav, koja me je opčinila.

Jedna ljubav, srce mi para.

Jednu pesmu. moje srce peva.

Snow White and the Seven Dwarfs

Sklopila oka nocas nisam
i gledam zoru kako svice
na stolu zadnja cigareta
i jos jedno ispijeno pice

Hodam po stanu kao sludjena
a jedva na nogama stojim
i znam da sudnji mi je dan
a ipak smrti se ne bojim

Ref.
Samo da jos jednom
osetim sa tobom bol
samo da jos jednom
kazes mi da jos si moj
samo da jos jednom verujem
da nekad si me k'o zenu voleo

Samo da jos jednom
osvanem na ovom dnu
samo da jos jednom
me zagrlis isto k'o nju
samo da jos jednom docekam
sa tobom sve to, pa makar bolelo

I svuda trazim haljinu
onu sto nosila sam prvi put
kada smo se sreli
da budem lepa kao tad
i ove noci kad nas mnogo toga deli

Kada me nadjes, kada me zateknes
da ovu ljubav srce izdrzalo nije
da te jos jednom bar zasenim
kad znam da nista ostalo mi nije

Gledo sam te ti si sva u belom,stobom stoji covek i ruku ti drzi,pred oltarom sfamilijom celom,u dubini tela moje srce przi.I gledam te dok kraj njega stojis,sva si srecna od srece se smejes,tom lepotom sve pred sobom pojis,tom lepom moje srce grejes.I pitam se dok te gledam tako,za trenutke samnom provedene,zar si mogla zaboravit lako,sve sto bi te secalo na mene.Ko kaze da je ljubav lanac i da se nikad pokidati nece,kada sam u tvom srcu stranac kad u njemu nema vise moje srece.

Ipak, magličast san me zove,
opija, mami me kojekuda…
U meni drema čežnjivom ćutnjom
osmeh beogradskog aprila,
pogled ukraden
neveštom slutnjom
uz žamor turskih karanfila.
I niko ne zna niti će znati
ona bulevarska jutra rana
čije još tajne,
tužne i sjajne,
čuvaju krošnje nekih platana.
U dahu osećam miris prašine
dok letnje sunce ulicom peče;
san se kotrlja niz vrele šine
u neko daleko,
setno veče,
u ruku što topao osmeh pruža
kroz neke male,
sitne radosti.
Miris dunja
i miris ruža…

[You must be registered and logged in to see this image.]

Jutro budi me
vazduh mirise na nevolju
jutro krevet moj veci je za broj
ti nisi tu i kada razmislim
ne mogu a da ne mislim

Sve sto sam ti radio
sebi sam uradio
nisam znao sam sta hocu
dok si cekala me nocu
topla, pospana i bosa

Poruka na vratima
kljuceve si vratila
pise zelis mi svu srecu
a ja znam da nikad necu
preko tvoga ponosa, crnokosa

Sad znam da mnogo pre
ti si znala sve i cutala
ma nek te sanjaju
al' ja te imam tu meni saputala
dugo se borila, od svega se umorila


Moja si crnokosa, necu preko ponosa
ti si ta crnokosa, topla, bosa pospana
moja si crnokosa, necu preko ponosa
ti si ta crnokosa

Kad budeš stara, seda, i kad te snovi mame
dok pokraj vatre sediš, prelistaj ove strane,
pa čitajuć ih tiho, na one misli dane
kad blage su ti oči duboke znale tame;

Kad mnogi su voleli, il' stvarno il' iz hira,
uz čar lepote tvoje, trenutke tvog veselja,
al' tek jedan ljubljaše tvoj duh nestalnih želja
i tvoje setno lice kada ga tuga dira.

Pa prenuv se iz misli kraj vatre što se gasi,
ti tužno, tiho šani da ta je ljubav prava
već davno preletela prostranstva ova plava
sred zvezda lik da skrije, zanavek da se skrasi.
[You must be registered and logged in to see this image.]

Volela bih da mogu
da te prelijem osmehom...
Da ti u oko pretoèim
ovaj moj iskrièav sjaj
koji kroz osmeh zaživi
kad ti se spomene ime...
Da ti stoèim jos smelije
pogled sa jasnim podstrekom
koji vidi poèetke
i ne priznaje kraj...

Onaj koji je zaista hrabar da vam oprosti svaku grešku, koji će zagristi
ponos i okrenuti se za vama nakon toliko odlazaka, koji je toliko jak
da ustane još jednom i potraži vas, onaj koji će staviti sve na kocku,
bar još ovaj put, samo da bi vas vratio...
**To je čovek koji voli! **

Zašto pisati stihove boli, kad tvoje srce više ne voli.
više nevoli jer si iz njega iscrpio
svu ljubav i sad ljubavi više nema za nikog osim za sebe.
zašto pisati stihove boli kad tu bol ne osjećam.
Neosjećam više ništa, doli praznine
jer si sve druge osjećaje iscrpio iz mene.
sve.
Zar još postojim?
kako bilo, zašto pisati stihove boli?

Sanjam da me volis u zemlji cokolade,
oko nas kucice od keksa,
i ljube me tvoja usta od marmelade,
ma kome je jos do s........latkisa [You must be registered and logged in to see this image.]

Orasi, lesnici, bademi, grozdje,
punjenje od voca egzoticnog,
dajem ti zrno po zrno sebe,
joj sto te volim takvog e.......legantnog [You must be registered and logged in to see this image.]

Oci tvoje dve crne ribizle,
usne ko jagode zrele
i ja bi da gricnem to voce rano,
da osetis moje usne vrele.

Niz telo moje tece topla cokolada,
oko grudi ostaje slatki trag,
ne zelim da se probudim bas sada
po tebi nezno filujem slag...

Al eto sudba je moja kleta,
iz kreveta ispadoh ja
a na mestu princa spodoba ukleta
hoce poljubac da mi da

Ruzan ko lopov - ma beeeeeezi od mene
oko nogu carsav mi se smota
ne mogu da odagnam te ruzne sene
o kakvog poljubih skota... [You must be registered and logged in to see this image.]

Odjednom svetlost razmace tamu
i videh gde s lampom sanjiv stojis
utvare nesta, o kako te volim,
niceg se ti ne bojis....

daca ::

[You must be registered and logged in to see this image.]

Tuzno je bez tebe



Ovde veje sneg...
Nezne pahulje prekrile me celu...
Grlim svoje brezice da mi se ne smrznu, a one mi sapucu da cuju moje srce
i da znaju da je jedan deckic u njemu...
Neka ptica prhnula i gomila snega srucila se na mene.Smejem se, jer sam pala
i valjam se po njemu...opila me divlja belina i tisina sume i ja joj dovikujem tvoje ime.
Neka moje berjozke znaju da zelim da uronim u tvoje ruke, i da neki ovakav dan bude
radostan s nama...
Neko me doziva Natasaaaa , a ja zelim da si to ti...
Ali to je samo eho moje zelje ,koju je cuo vetar...suzica mi pala na dlan...
Tuzno je bez tebe...

Potpisujem svoj rad, sa
Mira Jovanovic
(meseceva rosa)

Hvala ti daco sto me citas:)

Često te stignu misli, kako
tvoj svet niko ne razume... Ali veruj da nije uvek tako... Uvek postoji
ista duša kao što je i tvoja... Tako ranjiva, puna emocija, tako
nedostižna, a ipak postojana... Možda baš u ovom trenutku u tvoj svet je
ušao neko... Samo neka srce bude dovoljno čvrsto, neka tvoje snove
oseti neko ko se zove SUDBINA...

Voli, čak i onda kada te ne
vole...Jaka si osoba onoliko koliko smeš da voliš, ne gledaj na to, da
li će se istom merom vratiti ili neće...Ti samo voli, ponekad te možda i
zaboli, ali to je dokaz da znaš da VOLIŠ...

Opet skrivam od tebe pogled,
zaklanjam oci dimom i trepavicama,
jer ... znam da ces vidjeti ono sto zelim sakriti,
od tebe i od sebe,
tako svejedno je.
Kazes mi "bojis se",
kazem ti "bojim se".
Okrenem se i odem
i znam da ces opet dugo gledati zamnom.
A ja ...
ko zna ...
mozda ...
jednom ...
mozda nikada ...
mozda zauvjek ...
mozda ...

Sjedim i cekam voz
a neznam gdje idem
samo pokusavam da prezivim
i mislim o ljubavi
koju cuvam u sebi...

Odrzava me zivu,zelim
da promijenim sve,
molim se ali ne mogu
nazad stic na vrijeme,
da promijenim to sto
mislis...

Gledam ispred sebe i
trazim svoj put,
gledam unazad ividim
samo juce,
ovo je vrijeme kada se dug
vraca i ne izgleda mi sjajno,
i ne mogu prestati da pjevam
o tebi i sta osjecam...

Lezim na klupi na suncu
samo pokusavam da uhvatim voz
mislim na tu stvar sto se zove
ljubav...

za mene to je nesto ni ja ne
znam sta je
nesto u granama i vazduhu
ili nesto sto vidis u ocima
bebe
ili je to kada pronadjes pravog
koji je stvoren samo za tebe...
nikada necu reci zbogom...

I znam da me volis
i jedna stvar je istina
na kraju ja nisam vidjela
da to nije stvoreno za mene..

Slusam saputanje vjetra
i sada prepoznajem zvuk...
gledam dole...
duboko dole...
duboko u mom srcu i vidim
da nisi rodjen za mene...

Mi pevamo da se postide roboti
Tupoglavci dovršeni za nameru svesnu
Protiv svega smo što hoće da kroti
I mada više voli borbu nego pesmu
Naše nas srce još ne osramoti.
Zajednicka pesma- Miljkovic

I sad već znam...

Lako je kad te neko ni ne zavoli...
Tad samo tamna strana srca zaboli...
Teško je kad za nekog jedinog i svog postaneš zrnce soli...
Teško je kad Tvoj Neko prestane da te voli...

Balasevic-Neko tvoj

Harite ::

I sad već znam...

Lako je kad te neko ni ne zavoli...
Tad samo tamna strana srca zaboli...
Teško je kad za nekog jedinog i svog postaneš zrnce soli...
Teško je kad Tvoj Neko prestane da te voli...

Balasevic-Neko tvoj

Juče i prekjuče sutra ne vrede.
Nema na svetu dva ista petka,
dve iste nedelje,
dve iste srede.
Pa čemu onda razočaranja?
Ako je jedna ljubav - ćorak,
Odmah se drukčije i lepše sanja.
I kad si najviše tužan i gorak
nekih se novih očiju setiš
i shvatis da letiš… divnije letiš.
Ko je to video da dečak pati?
Da kunja kmezav i da plače?
Svaki put moraš iznova znati
da voliš bolje, da voliš jače.
Ne da se vadiš.
Ne da se tešiš.
Već da se istinski do neba smešiš.
Nema na svetu dve iste srede,
dva ista utorka,
dva ista petka.
Sve nove ljubavi drukčije vrede.
Živi se svaki put iz početka.
Živi se da se nikad ne pada.
Da budeš snažniji posle oluje.
I da se u tvom srcu već sada
Stotinu zlatnih zvezda unapred čuje." ( "Odluka", M. Antić)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Odavno nisam obilježila svoje postojanje !
Pretrpana sam raznim temama i nemam više prostora za sebe. Ne znam iz
kojeg razloga ste mi tačno nedostajali, ali osjećala sam onu prazninu
koja me je oštro dijelila od vas! Nadam se da više neće biti ovakvih
neočekivanih rastanaka. Odavno ne pričam nikome o onome što bi svakog
čovjeka moglo zaboljeti. Odavno sam zaboravila da svaka tuga može ostati
na hartiji ! Živim neku svoju
sadašnjost. Skrojila sam je po svojim mjerama i bez obzira na to što će
je mnogi nazvati monotonom, upotpunila je cijelo moje biće. S onim istim
stvarima od prije nisam načisto, ali me i ne muče !! Pišem u crtama,
jer mi nedostaje tuge, a s njom i inspiracije, mada mnogi od vas žive
činjenicu da samo sretni mogu pisati. Kod mene je obrnuto !! Kod mene je
uvijek i sve obrnuto

Vazno je,
mozda, i to da znamo:
covek je zeljan tek ako zeli.

I ako sebe celog damo,
tek tada i mozemo biti celi. Mika Antic

''Ne znam odakle je nasla u meni
sve te divne osobine o kojima nisam ni sanjao,
niti sam zeleo da ih imam...
Ali zasto bih kvario njenu sliku?
Zasto joj ne bih izgledao kako me ona vidi?
Bicu njen ponos i zastita,
...ovakav nikakav,
podrzacu njenu vjeru u mene,
jer joj je potrebna...
Bicu snazni hrast nad njenom krhkom stabljikom...''

Meša Selimović

daca ::

U svetu ovom sa hiljadu cuda
svaki covek zivi svoje drame i
moja pesma neka podje tuda,
u svemu tome ima nesto za me.
I bas me briga i sve me se tice jer
pesma koja dolazi iz tame i reci njene
na molitvu lice,u zvuku njenom ima nesto za me

U ruci koja mase ili preti
u noci kad su zvezde tuzno same
u suncu koje nikad nece umreti
u svemu tome ima nesto za me.....

Autor:Dusko Trifunovic

Ne potpisati cak ni njega...

Grešio sam mnogo

Grešio sam mnogo, i sad mi je žao
i što nisam više, i što nisam luđe
jer, samo će gresi, kada budem pao
biti samo moji - sve je drugo tuđe.


Grešio sam mnogo, učio da stradam
leteo sam iznad vaše mere stroge
grešio sam, jesam, i još ću, bar se nadam
svojim divnim grehom da usrećim mnoge.



Grešio sam, priznajem, nisam bio cveće
grešio i za vas, koji niste smeli,
pa sad deo moga greha niko neće
a ne bih ga dao - ni kad biste hteli.

Duško Trifunović

''Hej, ti na motoru
pokupi me negde pred zoru
iza nas ce mesec ostati

Hej, svetla upali
drumovima lako podvali
gde smo posli necu pitati

Dok letimo, vetar kosu susi mi
taj osecaj ko da propusti...'' D.P.

Ko zna (ah, niko, niko ništa ne zna.
Krhko je znanje!)
Možda je pao trak istine u me,
A možda su sanje.
Još bi nam mogla desiti se ljubav
Desiti-velim,
Ali ja ne znam da li da je želim,
Ili ne želim.

U moru života što vječito kipi,
Što vječito hlapi,
Stvaraju se opet, sastaju se opet
Možda iste kapi -
I kad prođe vječnost zvjezdanijem putem
Jedna vječnost pusta,
Mogla bi se opet u poljupcu naći
Neka ista usta.

Možda ćeš se jednom uveče pojavit
Prekrasna, u plavom,
Ne sluteći da si svoju svjetlost lila
Mojom davnom javom,
I ja, koji pišem srcem punim tebe
Ove čudne rime,
Oh, ja neću znati, čežnjo moje biti,
Niti tvoje ime!

Pa ako i duša u tome trenutku
Svoje uho napne,
Sigurnim će glasom zaglušiti razum
Sve što slutnja šapne;

Kod večernjih lampa mi ćemo se kradom
Pogledat ko stranci,
Bez imalo svijesti koliko nas vežu
Neki stari lanci

No vrijeme se kreće, no vrijeme se kreće
Ko sunce u krugu,
I nosi nam opet ono što je bilo:
I radost, i tugu.
I sinut će oči, naći će se ruke,
A srca se dići -
I slijepi za stope bivšega života
Njima ćemo ići

Oslikacu ti lik najlepsim pastelnim bojama
Vrisnuti ime nek se cuje do neba
U kosu uplesti poslednje kapi jutarnje rose
U oci staviti onaj najveci plam svih zvezda
Za umorna stopala spremiti najfinija ulja
Za usne izneti najpenusavije vino
Jutrom buditi najlepsim cvrkutom ptica
Umivati lice najneznijim zracima Sunca
Uspavljivati mekim korakom srne
Poslati Mesec da pazi na tvoje snove
A ja? Ma ja cu te mislima pokriti.

Sećam se samo da je bila
nevina i tanka
i da joj je kosa bila
topla, ko crna svila
u nedrima golim.

I da je u nama pre uranka
zamirisao bagrem beo.

Slučajno se setih neveseo,
jer volim
da sklopim oči i ćutim.

Kad bagrem do godine zamiriše,
ko zna gde ću biti.

U tišini slutim
da joj se imena ne mogu setiti
nikad više.

Kreni,kreni prema meni..
motori,motoriiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii

Sviđaš mi se kad šutiš jer si kao odsutna,
i čujes me izdaleka, i glas moj ne dodiruje te.
Čini mi se kao da su ti letjele oči
i čini se da ti je poljubac jedan zatvorio usta.
Kako su stvari sve ispunjene dušom mojom
izranjaš iz stvari, ispunjena dušom mojom.
Leptirice sna, duši mojoj si slična,
i slična si reči melanholija.
Sviđas mi se kada šutiš i kad si kao udaljena.
I kada kao da se žališ, leptiricu u gukanju.
I čujes me izdaleka, i glas moj ne dostiže te:
Pusti me da šutim s mučanjem tvojim.....:)

Molim za sunce u tvojim
oèima,
za dodir koji budi
treptaj života,
za tebe jedina ljubavi
moja.


Molim da ruže ne venu
kao seæanje,
da nijednu suzu ne
puste više.


Molim za tvoje reèi
satkane od želje,
za naše duše obojene
tugom.


Molim da samoca ne boli
više,
da doðeš u moj svet,
da svaka nada postane
stvarnost,
da svaki tren sa tobom
bude vecnost.